Портал:Кулинарство/Изабрани зачин
Изабрани зачини
уреди
Јануар уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала Естрагон
Естрагон (Artemisia dracunculus) вишегодишња је зељаста биљка из породице главочика (Asteraceae). Врста је из рода пелина (Artemisia). У природи расте као дивља биљка широм Северне Америке и Евроазије, а комерцијално се узгаја за кулинарске и медицинске сврхе. Типична је полиморфна врста.
Подврста Artemisia dracunculus var. sativa узгаја се због свог лишћа које се због богате ароме користи у кулинарству, док већина осталих подврста због одсуства ароме нема кулинарску вредност. Као зачинска биљка позната је под више назива, у зависности од места и начина узгоја: кулинарски највећу вредност има француски естрагон, потом следи руски естрагон, а најмању вредност има дивљи естрагон.
Фебруар уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала босиљак
Босиљак (Ocimum basilicum) је вишегодишња зељаста биљка пореклом из Индије из породице уснатица (Lamiaceae). Изданци су усправни, до 80 cm високи, често љубичасти, покривени дугим коврџавим длакама. Има деловања као жалфија, матичњак и нана. Босиљак је ароматична биљка, пријатног мириса, која се користи у кулинарству (као зачин), а одавно је своје место нашао у медитеранској кухињи, нарочито италијанској и француској где је готово незаобилазан зачин за супе, пасту и јела од меса и рибе, а познат је и италијански сос песто који се прави од босиљка, пињола и маслиновог уља. Користи се и за побољшање расположења, против несанице и ноћног мокрења.
Март уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала звездасти анис
Звездасти анис (llicium verum) је зимзелени жбун или омање дрво из североисточног Вијетнама и југозападне Кине. Као зачин користи се омотач плодова, мешкова који су спојени у звездасту форму. Назива се звездасти анис или кинески анис јер арома подсећа на наш анис (Pimpinella anisum). Етарско уље звездастог аниса се користи у кувању, за израду парфема, сапуна, зубне пасте, течности за уста и крема за кожу. Око 90% светских усева звездастог аниса се користи за изоловање шикиминске киселине која је сировина за оселтамивир.
Април уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала мирођију
Мирођија (Anethum graveolens) је позната зачинска мирисна биљка која се гаји, а и сама се размножава по вртовима.
Мирођија је, пре свега, добар, нешкодљив, јефтин и због тога сваком приступачан зачин. Сецкано свеже лишће мирођије побољшава укус зеленој салати, затим салати од краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Служи као додатак маслацу и мајонезу. Сос од мирођије идеалан је прилог за свежу јегуљу, ракове и сва остала јела од морских и слатководних риба. Може се употребљавати уз вариво од пасуља, краставаца и кромпира, затим овчетину,
Мај уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала шафран
Шафран (лат. Crocus sativus; ~ vernus) вишегодишња је биљка, луковица из породице Iridaceae. Зачин се добија из цвета Crocus sativus. Живописни гримизни жигови (стигме) и стубићи (стилови), звани кончићи или нити, сакупљају се и суше ради употребе као зачина и средства за бојење хране. Шафран, већ дуго међу најскупљим зачинима по маси на свету, вероватно је први пут узгојен у Грчкој или недалеко од ове земље. C. sativus је, по свему судећи, форма C. cartwrightianus која се јавила тако што су у касном бронзаном добу узгајивачи са Крита селективно гајили биљке ради необично дугих стигми. Лагано се раширио у већем делу Евроазије, а касније је донет у делове Северне Африке, Северне Америке и Океаније.
Јуни уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала со
Со је зачин и један од ријетких минерала у човјековој исхрани. Сланост је један од основних укуса. Добија се из морске воде или из рудника соли. Бијеле је или сиве боје. Основни састојак соли је натријум-хлорид (NaCl). Со користи за чување хране. Пресољена храна може дуго да стоји а да се не поквари (примјер кисељење купуса). У кулинарству се најчешће корусти рафинисана со, познатија још и као „кухињска“
Јули уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала ванилу
Ванила је зачин, који представља ферментисане плодове различитих врста биљака орхидеја из рода Vanilla. Име потиче од француске речи vanille, која заузврат црпи своје порекло од шпанске речи vainilla (мала махуна).
Род ванила се састоји од око 110 врста, од којих 15 даје ароматичне плодове. Најзначајнија врста је Зачинска ванила (Vanilla planifolia). Зачинска ванила потиче из Мексика и Средње Америке. Данас се највише гаји на Мадагаскару, Реиниону (које се раније звало Острво Бурбона) и другим острвима у Индијском океану.
Поред зачинске ваниле, комерцијално се користе још Тахити ванила (Vanilla tahitensis) и Гваделупе ванила (Vanilla pompona). Тахити ванила успева на јужном Пацифику. Она је близак род зачинској ванили, али се од ње разликује по ароми. Тахити ванила садржи мање ванилина, али већу концетрацију других ароматичних састојака. Гваделупе ванила потиче из Средње и Јужне Америке. Данас се комерцијално узгаја на Карибима. Њене ароматске особине су сличне тахити ванили, па се обе врсте користе у производњи парфема.
Август уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала целер
Целер (лат. Apium graveolens) је двогодишња зељаста биљка из фамилије штитоноша (Apiaceae). Расте самоникло на влажним ливадама, мочварним местима и приобалном подручју, поред бара и изворишта, као и на сланом тлу. Може се наћи од Британских острва до Средоземља, а има га и у северној Африци и Азији, све до Индије. Узгаја се и у баштама.
Како обарени тако и свежи целер користи се у јелима и за припрему супе, а семе се употребљава као зачин. Чак и након дугог потапања у воду биљка остаје чврста додајући супи текстуру.
Септембар уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала каранфилић
Каранфилић или клинчић је непосредно пред цветање убран и осушен цветни пупољак биљке каранфиловца (Eugenia caryophillata). Каранфилић је обично дужине између 1,5 и 2,0 цм и састоји се од петељке на чијем крају се налази округли пупољчић којег украшавају четири листића.
Употребљава се за као зачин и за добијање етеричних уља која служе као основа за добијање многих лијекова и парфема.
Каранфиловац је 8 - 12 м високо, тропско, зимзелено дрво из породице мирти, чије је поријекло са Молучких острва. Данас се највише узгаја у Индонезији, Танзанији, на Мадагаскару, Шри Ланки и у Малезији.
Октобар уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала мушкатни орашчић
Мушкатни орашчић је семе или млевени зачин неколико врста рода Myristica. Myristica fragrans (мирисни мушкатни орашчић или прави мушкатни орашчић) је зимзелено дрво тамног лишћа које се узгаја за два зачинa који потичу од воћа: мушкатни орашчић, из семена и буздован, из љуске семена. Такође је комерцијални извор етеричног уља и мушкатног маслаца. Калифорнијски мушкатни орашчић, Torreya californica, има семе сличног изгледа, али није уско повезано са Myristica fragrans и не користи се као зачин. Ако се конзумира у количинама које прелазе уобичајену употребу као зачин, мушкатни прах може изазвати алергијске реакције, изазвати контактни дерматитис или имати психоактивне ефекте. Иако се користи у традиционалној медицини за лечење разних поремећаја, мушкатни орашчић нема познату лековиту вредност.
Новембар уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала мушкатни орашчић
Мушкатни орашчић је семе или млевени зачин неколико врста рода Myristica. Myristica fragrans (мирисни мушкатни орашчић или прави мушкатни орашчић) је зимзелено дрво тамног лишћа које се узгаја за два зачинa који потичу од воћа: мушкатни орашчић, из семена и буздован, из љуске семена. Такође је комерцијални извор етеричног уља и мушкатног маслаца. Калифорнијски мушкатни орашчић, Torreya californica, има семе сличног изгледа, али није уско повезано са Myristica fragrans и не користи се као зачин. Ако се конзумира у количинама које прелазе уобичајену употребу као зачин, мушкатни прах може изазвати алергијске реакције, изазвати контактни дерматитис или имати психоактивне ефекте. Иако се користи у традиционалној медицини за лечење разних поремећаја, мушкатни орашчић нема познату лековиту вредност.
Децембар уреди
Зачин је додатак јелима који им се додаје како би појачао оригинални укус јела, или да би се исти модификовао по жељи. Википедија је овог месеца изабрала тимијан
Тимијан (лат. Thymus vulgaris), или како се још назива питома мајчина душица, вртни тимијан и тимас, је зимзелена, полужбунаста биљка. Како домаће име и сугерише, блиски је сродник мајкине душице. Популарна је ароматична, зачинска и лековита биљка. У Србији не расте у природи, али се доста узгаја.