Атлетика на Летњим олимпијским играма 1908.
Атлетска такмичења на 4. Летњим олимпијским играма 1908. у Лондону одржавала су се од 13. — 25. јула на стадиону Вајт сити. Само је маратонска трка стартовала код Виндзорског дворца, а циљ је био на стадиону.
И овај пут атлетичари САД показали су се најбољим. Међутим било је и изненађења у трчању на 100 м, 200 м, 400 м, на 5 миља и на 3.200 метара са препрекама прва места су освојили атлетичари Јужноафричке републике, Канаде и Уједињеног Краљевства.
У току такмичења постављено је 5 најбољих резултата на свету (светски рекорди се воде од 1912.) и 10 олимпијских рекорда уз многе нацационалне рекорде.
Занимљивости уреди
Било је неколико занимљивих догађања:
- У полуфиналној трци на 400 м Представник Уједињеног Краљевства Виндам Халсвел, у борби са тројицом представника САД, постигао је најбоље време. Од те тројице два, два атлетичара су оптужена да су при трчању ометали на недозвољен начин Хасвела. Трка је била поништена, а један од америчких такмичара је дисквалификован. Друга два тркача САД који је требало да трче у финалу са Халсвелом су одустала од такмичења, а Виндам Хасвел је сам претчао целу стазу. Ово је једини случај у историји олимпијских игара да је у некој дисциплини додељена сам једна медаља.
- у новој дисциплини ходању на 10 миља атлетичари из Уједињеног Краљевства су освојили пет првих места.
- на играма се први пут такмичило поред редовне дисциплине бацање диска са савремени начин увела и дисциплина бацање диска на грчким начин. У обе дисциплине победио је исти такмичар Американац Мартин Шеридан.
- у трци на 800 метара први пут се на олимпијским играма догодило да су се на прих пет мета у некој атлетској дисциплини пласирали такмичари из пет различитих земаља.
— за маратон су везане две занимљивости:
- — олимпијски маратон је на 6 првих олимпијских игара имао и 6 различитих дужина стазе. У Лондону је требало да стартује код Виндзорског дворца, а да се заврши на олимпијском стадиону, али су организатори трке одлучили да се трка заврши испред краљевске ложе (Royal Box). Ово је стазу учинило дугом 42,195 км. Много касније 1921, ова дужина је одлуком Међународне аматерске атлетске федерације (ИААФ) постала званична дужина маратона.
- — убедљиво водећи на првих 40 километара Италијан Дорандо Пјетри на два километра пре циља почео је осећати ефекте дехидрације изазване великим напорима у последњим километрима. На уласку у стадион потпуно несвестан прво је погрешио пут, а затим је први пут пао. Касније је пао још неколико пута, ипак је погодио прави пут према циљу. На крају су га неколко метара пре циља, преко циљне линије дословно пренела два службана лица, иако Пјетри није тражио помоћ. Било му је потребно око 10 минута да пређе последњих 350 метара на стадиону. Због ове помоћи био је дисквалификован и одузета му је златна медаља. Ипак, краљица Александра му ју доделила сребрни пехар на предлог књижевника Артура Конана Дојла као почасном победнику.
Земље учеснице уреди
Такмичило се у 26 дисциплина само у мушкој конкуренцији. Учествовао је 431 атлетичар из 20 земаља.[1] Аргентина и Турска, су биле једине земље учеснице Игара у Лондону, чији се представници нису такмичили у атлетици.
|
Дисциплине уреди
Програм атлетских такмичења ја био измењен у односу на раније олимпијске игре. Уведене су неке нове дисциплине, а изостављане неке са ранијих такмичења на олимпијским играма.
|
|
Календар такмичења уреди
| ● | Дисциплине предтакмичење | ● | Дисциплине финала |
| јул | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 100 м | ● | ● | ● | ||||||||||
| 200 м | ● | ● | ● | ||||||||||
| 400 м | ● | ● | ● | ● | |||||||||
| 800 м | ● | ● | |||||||||||
| 1.500 м | ● | ● | |||||||||||
| 110 м препоне | ● | ● | ● | ||||||||||
| 400 м препоне | ● | ● | ● | ||||||||||
| 3.200 метара са препрекама | ● | ● | |||||||||||
| мешовота штафета | ● | ● | |||||||||||
| 3 миље екипно | ● | ● | |||||||||||
| 5 миља | ● | ● | |||||||||||
| маратон | ● | ||||||||||||
| 3.500 м ходање | ● ● | ||||||||||||
| 10 миља ходање | ● | ● | |||||||||||
| скок удаљ | ● | ||||||||||||
| троскок | ● | ||||||||||||
| скок увис | ● | ||||||||||||
| скок мотком | ● | ||||||||||||
| скок удаљ без залета | ● | ||||||||||||
| скок увис без залета | ● | ||||||||||||
| бацање кугле | ● | ||||||||||||
| бацање диска | ● | ||||||||||||
| бацање кладива | ● | ||||||||||||
| бацање копља | ● | ||||||||||||
| грчки диск | ● | ||||||||||||
| бацање копља слободни стил | ● | ||||||||||||
| јул | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
Освајачи медаља уреди
Биланс медаља уреди
| Земља |  |
 |
 |
| |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 |  САД |
16 | 10 | 8 | 34 |
| 2 |  Уједињено Краљевство |
7 | 7 | 3 | 17 |
| 3 |  Шведска |
2 | 0 | 3 | 5 |
| 4 |  Канада |
1 | 1 | 4 | 6 |
| 5 |  Јужноафричка република |
1 | 1 | 0 | 2 |
| 6 |  Грчка |
0 | 3 | 0 | 3 |
| 7 |  Норвешка |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 8 |  Француска |
0 | 1 | 1 | 2 |
 Немачка |
0 | 1 | 1 | 2 | |
 Мађарска |
0 | 1 | 1 | 2 | |
| 11 |  Италија |
0 | 1 | 0 | 1 |
| 12 |  Аустралазија |
0 | 0 | 1 | 1 |
 [2] Финска |
0 | 0 | 1 | 1 | |
| – |  Аустрија |
0 | 0 | 0 | 0 |
 Белгија |
0 | 0 | 0 | 0 | |
 Бохемија. |
0 | 0 | 0 | 0 | |
 Данска |
0 | 0 | 0 | 0 | |
 Холандија |
0 | 0 | 0 | 0 | |
| Русија |
0 | 0 | 0 | 0 | |
 Швајцарска |
0 | 0 | 0 | 0 |
Референце уреди
- ^ „sports-reference.co”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2016. г. Приступљено 08. 10. 2010.
- ^ а б Велико војводство Финска је била у то време део Руског царства, али је као учесник ОИ третирана као посебан нација под заставом Русије.
- ^ НРС= најбољи резултат на свету, јер се до 1912. нису водили светски рекорди.
Спољашње везе уреди
- Освајачи медаља на сајту МОК-а (језик: енглески)
- Резултати такмичења (језик: пољски)