Ката Пејновић
Ката Пејновић рођена Богић (Смиљан, код Госпића, 23. март 1899 — Загреб, 10. новембар 1966), учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница Народне Републике Хрватске и народни херој Југославије.
| ката пејновић | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ката Пејновић | |||||||||
| Лични подаци | |||||||||
| Датум рођења | 23. март 1899. | ||||||||
| Место рођења | Смиљан, код Госпића, | ||||||||
| Датум смрти | 10. новембар 1966. (67 год.) | ||||||||
| Место смрти | Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија | ||||||||
| Професија | земљорадница, друштвено-политичка радница | ||||||||
| Деловање | |||||||||
| Члан КПЈ од | априла 1938. | ||||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 — 1945. | ||||||||
| Чин | потпуковник у резерви | ||||||||
| У току НОБ | председница АФЖ | ||||||||
| Херој | |||||||||
| Народни херој од | 3. јуна 1968. | ||||||||
| Одликовања |
| ||||||||
Биографија уреди
Рођена је 23. марта 1899. године у подвелебитском селу Смиљан, код Госпића. Њен отац Дмитар Богић је радио у жандармеријској служби у Доњем Лапцу, а пошто се разболео, рано је отишао у пензију у вратио се у родни Смиљан. У браку са Јеленом Добрић из Доњег Лапца, имао је деветоро деце, а Ката је била шеста. Породица је тешко живела од малог сеоског имања и очеве пензије, која није била велика. Пошто отац није могао радити, породицу је делом издржавала мајка која је била кројачица. Најстарија ћерка је шила заједно са њом, а другу ћерку је послала у Госпић, где је учила како се шију градска одела. Како би синовима обезбедили бољи живот слали су их на учење заната. Ката се од малих ногу бавила кућним пословима, а од 1906. до 1910. године је похађала основну школу.
Поред свакодневних послова, налазила је времена да чита и да друге упућује на читање. Од 1936. године почиње да прати напредну штампу, прихвата политику КПЈ и извршава партијске задатке. У кантама за млеко доносила је партијски материјал из Госпића и растурала га по селима западне Лике. Активно је радила у партијској фракцији „Сељачког кола“ и „Сељачке слоге“, на политичком и културном уздизању сељана. Године 1938. примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Првој окружној конференцији КП Хрватске за Лику, 1940. године, изабрана је за члана ОК КПХ за Лику.
После окупације Краљевине Југославије и стварања Независне Државе Хрватске, радила је на припремама за оружани устанак. Обилазила је села, упућивала народ да се склања од усташког терора и да прикупља оружје за устанак. У јулском покољу, усташе су јој убиле супруга и три сина.
После отпочињања оружаног устанка у Лици, Ката је радила на формирању организације Антифашистичког фронта жена у Лици. У мају 1942. године, поново је изабрана за члана ОК КПХ за Лику, а у септембру исте године за председника Окружног одбора АФЖ за Лику. На Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године, изабрана је за већника АВНОЈ-а (била је тада једина жена већник АВНОЈ-а).
Исте године, на Првој конференцији АФЖ-а у Босанском Петровцу изабрана је за председницу АФЖ Југославије. На Првом и Другом заседању ЗАВНОХ-а бирана је за већника, а на Трећем заседању 1944. године и за члана Председништва ЗАВНОХ-а. На Првој конференцији АФЖ Хрватске јуна 1943. године, изабрана је за члана извршног одбора Главног одбора АФЖ Хрватске.
После ослобођења Југославије, Ката је била потпредседник Сабора НР Хрватске и председник Одбора за молбе и жалбе Републичког већа Сабора НР Хрватске. На Другом конгресу КП Хрватске изабрана је за члана Централног комитета.
Бирана је за републичког и савезног посланика. Била је члан Извршног одбора Савеза ратних и војних инвалида Југославије, члан Извршног одбора ССРН Хрватске, и члан Извршног одбора Конференције за друштвену активност жена Хрватске. Имала је чин потпуковника ЈНА у резерви.
Умрла је 10. новембра 1966. године у Загребу. Сахрањена је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и Орден за храброст. Указом председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, постхумно је 3. јуна 1968. године, проглашена за народног хероја Југославије.[1]
Референце уреди
- ^ „Службени лист СФРЈ 36/69” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 28. 8. 1969.
Литература уреди
- Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980.
- Ката Пејновић монографија. Загреб: Институт за хисторију радничког покрета СР Хрватске. 1977.
- Предраговић, Миленко (1978). Ката Пејновић — животни пут и револуционарно дело. Горњи Милановац: НИРО „Дечје новине”.
- Хероине Југославије. Загреб: Спектар. 1980.
- Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.
