Списак добитника Награде АВНОЈ-а
Списак добитника Награде АВНОЈ-а - највише државне награде Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), од увођења ове награде 1966. године до распада СФРЈ, 1990. године.
1960-e уреди
1966. уреди
Године 1966. на челу Одбора за доделу награде био је Јосип Видмар, председник Словеначке академије наука и уметности, а награде је уручио Едвард Кардељ, тадашњи председник Савезне скупштине. Добитници Награде АВНОЈ-а су били:
- Антун Аугустинчић, вајар
- Бранко Жежељ, професор Универзитета
- Франц Когој, професор Универзитета
- Блаже Конески, књижевник и професор Универзитета
- Мирослав Крлежа, књижевник
- Петар Лубарда, сликар
- Исмет Мујезиновић, сликар
- Павле Савић, професор Универзитета
- Алојз Тавчар, професор Универзитета
- Коста Тодоровић, професор Универзитета
- Јован Хаџи, професор Универзитета
- Родољуб Чолаковић, друштвено-политички радник и књижевник.
1967. уреди
- Иво Андрић, књижевник
- Михаило Лалић, књижевник
- др Чедомир Симић, ветеринар и професор Универзитета
1968. уреди
- Велибор Глигорић, књижевни и позоришни критичар, професор Универзитета
- Едвард Кардељ, политички теоретичар и друштвено-политички радник
- др Ђорђе Лазаревић, инжењер грађевинарства и конструктор и професор универзитета
- др Исидор Папо, лекар-кардиохирург, генерал-пуковник санитетске службе и главни хирург ЈНА и професор Универзитета
1969. уреди
- Миладин Пећинар, инжењер грађевинарства и професор Универизтета
1970-e уреди
1970. уреди
- Оскар Давичо, књижевник
- Оскар Данон, композитор и диригент
- Душан Каназир, молекуларни биолог и професор Универзитета
- Десанка Максимовић, песникиња
- Станоје Стефановић, лекар и професор Универзитета
- Бранко Ћопић, књижевник
- Емерик Блум, област привреде
- Вељко Булајић, област филма
- Војо Димитријевић, сликар, академик
- Алојз Дерлинг, област металургије
- Марјан Детони, сликар
- Крсто Хегедушић, сликар
- Панта Јаковљевић, област привреде
- Љубиша Јовановић, позоришна уметност
- Вјекослав Калеб, књижевност
- Миле Клопчић, књижевност
- Петар Мартиновић, експериментална морфологија и ендокринологија
- Франце Михелич, сликарство
- Георгије Острогорски, историчар
- Меша Селимовић, књижевник
- Станоје Стефановић, медицинске науке
- Ристо Стијовић, вајарство
- Ацо Шопов, књижевник
- Винко Жганец, етномузикологија
1971. уреди
- Иван Радовић, сликар и ликовни критичар
1972. уреди
Године 1972. добитници Награде АВНОЈ-а су били:
- др Владимир Бакарић, друштвено-политички радник
- Норберт Вебер, привредник и директор Железаре из Сиска
- Јаков Готовац, композитор и оперски диригент
- др Бранимир Гушић, оториноларинголог и професор Универзитета
- др Петар Дрезгић, ректор Универзитета у Новом Саду
- Борис Зихерл, социолог, професор Универзитета и друштвено-политички радник
- Душан Костић, књижевник
- Скендер Куленовић, књижевник
- Живко Мучалов, привредник и генерални директор Енергопројета из Београда
- др Франц Новак, гинеколог и професор Универзитета
- Петре Прличко, позоришни и филмски глумац
- остали добитници:
1973. уреди
- Стојан Аралица, сликар
- Вјекослав Афрић, драмски и филмски глумац, редитељ, сценариста и драмски писац
- Мирослав Чангаловић, оперски певач
- привредне организације:
1974. уреди
- Најдан Пашић, правник и професор Универзитета
1976. уреди
- Бранислав Букуров, гегораф и професор Универзитета
- др Војислав Станојевић, лекар-хирург, санитетски-пуковник ЈНА и професор и почасни доктор Универзитета у београду
- Дубравка Томшич-Среботњак, пијанисткиња
1977. уреди
- Љубисав Ракић, лекар и професор Универзитета
1978. уреди
- Михаило Апостолски, генерал-пуковник, историчар и академик
- Васко Попа, песник
1980-e уреди
1980. уреди
- Милан Шимпрага, високо квалификовани радник-металостугар и иноватор у производњи
- Ранко Маринковић, песник
- привредне организације:
1981. уреди
- Богдан Богдановић, архитекта и професор Универзитета
- Михаило Вукдраговић, композитор и ректор Музичке академије
- Борис Папандопуло, редитељ и диригент
- Тодор Скаловски, редитељ и диригент
- Богољуб Станковић, математичар и професор Универзитета
1982. уреди
- Иван Видав, математичар и професор Универзитета
- Миомир Вукобратовић, машински инжењер и пионир хуманоидне роботике у Југославији
- др Мурис Османагић, геолог и професор Универзитета
1983. уреди
- др Жарко Булајић, економиста, професор Универзитета и друштвено-политички радник
- др Драгутин Вукотић, лекар-уролог
- Недељко Гвозденовић, сликар
- Михаило Михаиловић, хемичар, професор Универзитета и члан САНУ
- др Хрвоје Пожар, доктор техничких наука и професор Универзитета
- привредне организације:
1984. уреди
- Миливој Мића Николајевић, сликар
- Владимир Пантелић, ветеринар и професор Универзитета
- др Барнислав Шошкић, економсита и професор Универзитета
- проф. д-р. Љупчо Серафимов, во областа на медицинските науки
1985. уреди
- Радомир Константиновић, књижевник
- привредне организације:
1986. уреди
- Светомир Арсић-Басара, вајар
- Предраг Пеђа Милосављевић, сликар
- Милоје Сарић, инжењер пољопривреде и професор Универзитета
- привредне организације:
- Металски завод „Тито“ Скопље, СР Македонија
1987. уреди
- Сава Петковић, лекар и професор Универзитета
- др Никола Хајдин, доктор грађевинских наука и професор Универзитета
1988. уреди
- Драго Грденић, хемичар и професор Универзитета
- Данило Киш, књижевник
- Љубиша Самарџић, глумац
1989. уреди
- Емир Кустурица, филмски редитељ
- Мирослав Мишковић, генерални директор Хемијске индустрије „Жупа“ из Крушевца
- Милорад Павић, књижевник
- Ратко Рудић, спортиста-ватерполиста
- Стојан Ћелић, сликар и професор Универзитета уметности
Непозната година уреди
- Живан Милисавац, књижевник
- Михаило Милојевић, машински инжењер и друштвени радник
- Мата Милошевић, глумац и редитељ
- Милорад Павић, књижевник
- Александар Саша Петровић, редитељ (одрекао се награде)
- Влада Поповић, друштвено-политички радник
Литература уреди
- Југославија и свет 1966. година. „Младост“ Београд 1967. година.
- Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
- Ко је ко у Србији 1991. Библиофон, Београд 1991. година.
- Ко је ко у Србији 1995. Библиофон, Београд 1995. година.