Руска анексија Крима

Руска анексија Крима,[17][18] међународна је анексиона[19][20] криза у којој су биле укључене Русија и Украјина. Већина догађаја је везана за полуострво Крим, некада вишенационални регион Украјине који су чинили (сада распуштени) Аутономна Република Крим и административно засебан град Севастопољ. Обе области насељава руска већина и мањински Украјинци и Кримски Татари.

Руска анексија Крима
Део Украјинске кризе, Про-руских немира у Украјини 2014. године и Руске војне интервенција у Украјини
Crimea crisis map (alternate color for Russia).PNG
Време:20. фебруар 2014. – 19. март 2014.[1] (24 дана)
Место:Крим
Узрок:Државни удар у Кијеву, Украјина
Исход:

Победа Русије

Сукобљене стране
 Русија  Украјина
Команданти и вође
Владимир Путин
Русија Дмитриј Медведев
Русија Сергеј Шојгу
Олександр Турчинов
Украјина Арсениј Јацењук
Јачина

Протести

Волонтерске јединице[3][5]

  • 5.000 (Севастопољ)
  • 1.700 (Симферопољ)

Руске војне снаге

  • 20.000–30.000 трупа[6]

Украјинске оружане снаге

Протести

  • 4.000–10.000 (Simferopol)[8][9]

Украјинске војне снаге

  • 5.000–22.000 трупа[10][11]
  • 40.000 резервиста, делимично мобилисани (изван Крима)[12]
Жртве и губици
Активисти: 2 погинула
Снаге самоодбране:
1 убијен
1 рањен
Украјина 1 демострант убијен
Украјина Војска Украјине:
2 убијена
1 рањен
12.000 дезертера
3 цивилне смрти (2 про-руске и 1 про-украјинска)[13][14][15][16]

Кримско полуострво је анектирала Руска Федерација од Украјине у фебруару–март 2014. године. Од тада је администрирано као два субјекта Руске ФедерацијеРепублика Крим и као федерални град Севастопољ.[21] Анексију је пратила војна интервенција Русије на Криму која се догодила након украјинске револуције 2014. године и била је део ширих немира у јужној и источној Украјини.[22][23]

Криза је почела крајем фебруара 2014. као одговор на Украјинску револуцију, када је након више месеци протеста на Тргу независности и неколико дана насилних сукоба демонтраната и полиције у главном граду Украјине Кијеву, Врховна рада Украјине одлучила да смени председника Украјине Виктора Јануковича. Гласањем није добијена већина од три четвртине посланика потребних за смену председник према Уставу Украјине. Руски председник Владимир Путин сматра да је Јанукович незаконито смењен и да га он сматра легитимним председником Украјине. После смењивања Јануковича именована је прелазана влада на челу са Арсенијем Јацењуком и нови вршилац дужности председника Украјине, Олександр Турчинов, које Русија сматра „самопроглашеним“ у „државном удару“.

Као последицу немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања про-руских[тражи се извор] украјинских власти, кримски парламент је за 30. март 2014.[24] расписао референдум о будућем статусу Крима. Посланици су изгласали да се распусти тренутна регионална влада, која је подржала нове привремене власти у Кијеву, и да се на референдуму одлучује о томе да ли да Крим остане аутономна република у Украјини или да буде независна држава или део Русије.[25][26] Већинско руско становништво Крима се углавном противи новим про-западним властима Украјине, док је део грађана украјинског и кримскотатарског порекла на страни нових власти.

РеакцијеУреди

Већина држава чланице УН није признала Кримски референдум. САД, земље ЕУ и партнери , као и број међународних организација и удружења, укључујући и НАТО, ОЕБС. Парламентарне скупштине ОЕБС-а је описала акцију Русије као агресију, припајањем украјинске територије, што нарушава њен територијални интегритет. Русија, са своје стране, односи се на садржано у статутима Уједињених нација право на самоопредељење. Сама Украјина не признаје анексију Крима у Русији.

15. април 2014 Врховна Рада Украјине је објавила да је Крим привремено окупирана територија.

27. мартa 2014 Генерална скупштина УН-а апсолутном већином гласова усвојио резолуцију којом је проглашена незаконитост Кримског референдума.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Is Crimea gone? Annexation no longer the focus of Ukraine crisis”. CNN. Приступљено 29. 7. 2018. 
  2. ^ „Russian Citizen Elected Sevastopol Mayor Amid Pro-Moscow Protests in Crimea”. The Moscow Times. 25. 2. 2014. 
  3. 3,0 3,1 „Ukraine leader Turchynov warns of 'danger of separatism'. Euronews. 25. 2. 2014. 
  4. ^ „Russian flags flood Crimean capital as thousands back takeover by Russia”. The Straits Times. 9. 3. 2014. Приступљено 29. 7. 2018. 
  5. ^ „Pro-Russian rally in Crimea decries Kiev 'bandits'. The Washington Post. 25. 2. 2014. 
  6. ^ Pollard, Ruth (13. 3. 2014). „Russia closing door on Crimea as troops build up”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 29. 7. 2018. 
  7. ^ „Ukraine troops leave Crimea by busload: Defense minister resigns after Russia seizes peninsula”. CBS News. 25. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2014. Приступљено 29. 7. 2018. 
  8. ^ „Crimean Tatars, pro-Russia supporters approach Crimean parliament building”. UA. Interfax. 20. 10. 2012. 
  9. ^ „Russia puts military on high alert as Crimea protests leave one man dead”. The Guardian. 26. 2. 2014. Приступљено 29. 7. 2018. 
  10. ^ Ewen MacAskill, defence correspondent (28. 2. 2014). „Ukraine military still a formidable force despite being dwarfed by neighbour”. The Guardian. 
  11. ^ „Putin Talks Tough But Cools Tensions Over Ukraine”. NPR. 4. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2014. Приступљено 29. 7. 2018. 
  12. ^ Faiola, Anthony (17. 3. 2014). „Ukraine mobilizes reservists but relies on diplomacy”. The Washington Post. Приступљено 29. 7. 2018. 
  13. ^ „Two die in rallies outside Crimean parliament, says ex-head of Mejlis”. Kyiv Post. 26. 2. 2014. Приступљено 29. 7. 2018. 
  14. ^ JC Finley (27. 2. 2014). „Unrest in Crimea leaves 2 dead; government buildings seized”. United Press International. Приступљено 29. 7. 2018. 
  15. ^ Погибший крымский татарин шел в военкомат, захваченный "дружинниками" [The deceased was a Crimean Tatar on his way to enlist when he was captured "vigilantes"] (на језику: руски). LB.ua. 17. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2014. Приступљено 29. 7. 2018. 
  16. ^ Зверски убитого крымского татарина звали Решат Аметов. Трое малолетних детей осиротели. [Brutally murdered Crimean Tatar's name was Reshat Ametov. Three toddlers left orphaned.] (на језику: руски). censor.net.ua. 18. 3. 2014. Приступљено 29. 7. 2018. 
  17. ^ „Ukraine: Putin signs Crimea annexation”. BBC News. 21. 3. 2014. Приступљено 17. 5. 2016. 
  18. ^ „Ukraine cries 'robbery' as Russia annexes Crimea”. CNN. 18. 3. 2014. Приступљено 17. 5. 2016. 
  19. ^ „Godišnjica aneksije Krima bez euforije”. B92. 21. 3. 2014. Приступљено 17. 5. 2016. »Kada je pre dve godine Rusija anektirala Krim, u Moskvi su svi slavili. Sada takvih slavlja više nema.« 
  20. ^ „Godišnjica aneksije Krima – bez euforije”. DW. 21. 3. 2014. Приступљено 17. 5. 2016. »Kada je prije dvije godine Rusija pripojila Krim...« 
  21. ^ „Putin signs laws on reunification of Republic of Crimea and Sevastopol with Russia”. ITAR TASS. 21. 3. 2014. Приступљено 29. 7. 2018. 
  22. ^ „Direct Line with Vladimir Putin”. kremlin.ru. 17. 4. 2014. 
  23. ^ „Meeting of the Valdai International Discussion Club”. kremlin.ru. 24. 10. 2014. »I will be frank; we used our Armed Forces to block Ukrainian units stationed in Crimea, but not to force anyone to take part in the elections« 
  24. ^ 16:34. „Референдум о статусе Крыма пройдет 30. марта | РИА Новости”. Ria.ru. Приступљено 2. 3. 2014. 
  25. ^ 16:34. „Референдум о статусе Крыма пройдет 30. марта | РИА Новости”. Ria.ru. Приступљено 2. 3. 2014. 
  26. ^ 10:38. „Press Online :: Globus :: Krim izabrao premijera i raspisao referendum!”. Pressonline.rs. Приступљено 2. 3. 2014. 


ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди