Отворите главни мени

Субјекти Руске Федерације, скраћено субјекти Федерације или субјекти Русије, назив је за територијалне јединице вишег нивоа у Руској Федерацији.

Према Уставу, Русија је федерална држава и састоји се од равноправних субјеката Руске Федерације, у овом тренутнку има 85 субјеката — република, покрајина, области, градова федералног значаја, аутономне области, аутономних округа. Сваки субјект федерације, поред федералних органа, има своју извршну (по правилу, гувернера или шефа), законодавну (регионални парламенти) и судску (уставни суд субјекта) власт. Субјекти имају свој устав или статут, као и властито законодавство, које је усвојио регионални парламент. Субјекти Федерације имају по два представника у горњем дому руског парламентаСавјету Федерације. У односу са федералним органима државне власти, сви субјекти Федерације су међусобно једнаки. Субјекти имају овлашћења да рјешавају питања која су према уставу у надлежности субјеката. Субјекти Руске Федерације немају право да напусте федерацију.[1]

Садржај

Савремено федерално устројство РусијеУреди

Особине статуса субјеката ФедерацијеУреди

Руску Федерације чине републике, покрајине, области, градови федералног значаја, аутономне области и аутономни окрузи, који су субјекти федерације. Табела приказује особине уставно-правног статуса, сваког типа субјекта Руске Федерације. Чланови Устава Русије који садрже релевантне одредбе су назначени у заградама.

Присаједињење Крима са Руском Федерацијом које није међународно признато, дало је два нова субјекта Руске Федерације (Република Крим и град федералног значаја Севастопољ).

Република
Покрајина, област, град федералног значаја
  • статус је одређен Уставом Русије и њеним статутом, које је усвоји регионални (покрајински, обласни, градски) законодавни (представнички) орган (тачка 2 члан 5, тачка 2 члан 66).
Аутономна област
  • статус је одређен Уставом Русије и њеним статутом, које је усвојило законодавни (представнички) орган аутономне области (тачка 2 члан 5, тачка 2 члан 66);
  • може бити усвојен федерални закон о аутономној области (тачка 3 члан 66).
Аутономни округ
  • статус је одређен Уставом Русије и њеним статутом, које је усвојило законодавни (представнички) орган аутономног округа (тачка 2 члан 5, тачка 2 члан 66);
  • може бити усвојен федерални закон о аутономном округу (тачка 3 члан 66);
  • односи аутономних округа, који се налазе у саставу покрајине или области, могу бити регулисани федералним законом и уговором између одређеног аутономног округа и покрајине или области (тачка 4 члан 66).

Распоред субјеката федерације по врстамаУреди

22 републике
9 покрајина
46 области
3 града федералног значаја
1 аутономна област
4 аутономна округа

Списак субјеката Руске ФедерацијеУреди


Испод се налази списак тренутно постојећих субјеката Руске Федерације. На табели су субјекти федерације наведени истим редослиједом као што су наведени у члану 65. Устава Руске Федерације: републике, покрајине, области, градови федералног значаја, аутономна област и аутономни окрузи. У оквиру сваке од ових категорија субјекти су сортирани према азбуци. За сваки субјект федерације дате су главне особине и информације о њеној административно-територијалној подјели.

Заст. Грб Субјекти федерације Администр.
центар
Површина
(km²)
Становника
(1. 1. 2014)[2]
Админ.-територ. подела
      Републике
1     Адигеја Мајкоп 7 792 446 406 7 рејона и 2 града
2     Алтај Горно-Алтајск 92 903 211 645 10 рејона и 1 град
3     Башкортостан Уфа 142 947 4 069 698 54 рејона и 21 град
4     Бурјатија Улан Уде 351 334 973 860 21 рејон и 2 града
5     Дагестан Махачкала 50 270 2 963 918 41 рејон и 10 градова
6     Ингушетија Магас 3 628 453 010 4 рејона и 4 града
7     Јакутија Јакутск 3 083 523 954 803 33 рејона и 5 градова
8     Кабардино-Балкарија Наљчик 12 470 858 397 10 рејона и 3 града
9     Калмикија Елиста 74 731 282 021 13 рејона и 1 град
10     Карачајево-Черкезија Черкеск 14 277 469 837 10 рејона и 2 града
11     Карелија Петрозаводск 180 520 634 402 16 рејона и 13 градова
12     Комија Сиктивкар 416 774 872 057 12 рејона и 8 градова
13     Крим Симферопољ 26 081 1 966 801 14 рејона и 11 градова
14     Мариј Ел Јошкар Ола 23 375 688 686 14 рејона и 4 града
15     Мордовија Саранск 26 128 812 156 22 рејона и 7 градова
16     Северна Осетија — Аланија Владикавказ 7 987 703 977 8 рејона и 1 град
17     Татарстан Казањ 67 847 3 838 230 43 рејона и 14 градова
18     Тува Кизил 168 604 311 761 17 рејона и 2 града
19     Удмуртија Ижевск 42 061 1 517 050| 25 рејона и 5 градова
20     Хакасија Абакан 61 569 534 079 8 рејона и 5 градова
21     Чеченија Грозни 15 647 1 346 438 16 рејона и 5 градова
22     Чувашија Чебоксари 18 343 1 239 984 21 рејон и 9 градова
      Покрајине
23     Алтајска Барнаул 167 996 2 390 638 60 рејона и 11 градова
24     Забајкалска Чита 431 892 1 090 344 31 рејона и 5 градова
25     Камчатка Петропавловск Камчатски 464 275 319 864 11 рејона и 2 града
26     Краснодарска Краснодар 75 485 5 404 273 38 рејона и 15 градова
27     Краснојарска Краснојарск 2 366 797 2 852 810 54 рејона и 19 градова
28     Пермска Перм 160 236 2 636 154 33 рејона и 14 градова
29     Приморска Владивосток 164 673 1 938 516 22 рејона и 12 градова
30     Ставропољска Ставропољ 66 160 2 794 508 26 рејона и 10 градова
31     Хабаровска Хабаровск 787 633 1 339 912 17 рејона и 6 градова
      Области
32     Амурска Благовјешченск 361 913 811 274 20 рејона и 7 градова
33     Архангељска Архангелск 589 913 1 191 785 20 рејона и 8 градова
34     Астраханска Астрахан 49 024 1 016 516 11 рејона и 3 града
35     Белгородска Белгород 27 134 1 544 108 21 рејон и 6 градова
36     Брјанска Брјанск 34 857 1 242 599 27 рејона и 5 градова
37     Владимирска Владимир 29 084 1 413 321 16 рејона и 10 градова
38     Волгоградска Волгоград 112 877 2 569 126 33 рејона и 6 градова
39     Вологодска Вологда 144 527 1 193 371 26 рејона и 4 града
40     Вороњешка Вороњеж 52 216 2 328 959 32 рејона и 7 градова
41     Ивановска Иваново 21 437 1 043 130 21 рејон и 6 градова
42     Иркутска Иркутск 774 846 2 418 348 33 рејона и 14 градова
43     Јарославска Јарослављ 36 177 1 271 766 17 рејона и 6 градова
44     Калињинградска Калињинград 15 125 963 128 13 рејона и 6 градова
45     Калушка Калуга 29 777 1 004 544 24 рејона и 4 града
46     Кемеровска Кемерово 95 725 2 734 075 19 рејона и 18 градова
47     Кировска Киров 120 374 1 310 929 39 рејона и 5 градова
48     Костромска Кострома 60 211 656 389 24 рејона и 8 градова
49     Курганска Курган 71 488 877 149 24 рејона и 9 градова
50     Курска Курск 29 997 1 118 915 28 рејона и 5 градова
51     Лењинградска Санкт Петербург
(није у саставу области)
83 908 1 763 924 17 рејона и 20 градова
52     Липецка Липецк 24 047 1 159 866 18 рејона и 2 града
53     Магаданска Магадан 462 464 150 312 8 рејона и 2 града
54     Мурманска Мурманск 144 902 771 058 5 рејона и 13 градова
55     Нижегородска Нижњи Новгород 76 624 3 281 496 48 рејона и 12 градова
56     Новгородска Велики Новгород 54 501 622 430 21 рејон и 3 града
57     Новосибирска Новосибирск 177 756 2 731 176 30 рејона и 7 градова
58     Омска Омск 141 140 1 973 876 32 рејона и 6 градова
59     Оренбуршка Оренбург 123 702 2 008 566 35 рејона и 12 градова
60     Орловска Орјол 24 652 769 980 24 рејона и 3 града
61     Пензенска Пенза 43 352 1 360 587 28 рејона и 5 града
62     Подмосковље званично Москва ,
фактички Красногорск
44 379 7 133 620 38 рејона и 56 градова
63     Псковска Псков 55 399 656 561 24 рејона и 2 града
64     Рјазањска Рјазањ 39 605 1 140 844 25 рејона и 4 града
65     Ростовска Ростов на Дону 100 967 4 245 532 43 рејона и 16 градова
66     Самарска Самара 53 565 3 211 187 27 рејона и 10 градова
67     Саратовска Саратов 101 240 2 496 552 38 рејона и 13 градова
68     Сахалин Јужно-Сахалинск 87 101 491 027 17 рејона и 9 градова
69     Свердловска Јекатеринбург 194 307 4 320 677 30 рејона и 34 града
70     Смоленска Смоленск 49 779 967 896 25 рејона и 2 града
71     Тамбовска Тамбов 34 462 1 068 934 23 рејона и 7 градова
72     Тверска Твер 84 201 1 325 249 36 рејона и 12 градова
73     Тјуменска Тјумењ 1 464 173 [a] 3 546 345 38 рејона и 26 градова
74     Томска Томск 314 391 1 070 128 16 рејона и 6 градова
75     Тулска Тула 25 679 1 521 497 23 рејона и 9 градова
76     Уљановска Уљановск 37 181 1 267 561 21 рејон и 6 градова
77     Чељабинска Чељабинск 88 529 3 490 053 24 рејона и 23 града
      Федерални градови
78     Москва Москва 2 511 12 108 257 12 округа
79     Санкт Петербург Санкт Петербург 1 439 5 131 942 18 рејона
80     Севастопољ Севастопољ 1080 386 003 4 рејона
      Аутономне области
81     Јеврејска AO Биробиџан 36 266 170 377 5 рејона и 1 град
      Аутономни окрузи
82     Јамалија Салехард 769 250 539 671 7 рејона и 7 градова
83     Ненеција Нарјан-Мар 176 810 43 025 1 рејон и 1 град
84     Хантија-Мансија Ханти-Мансијск 534 801 1 597 248 9 рејона и 14 градова
85     Чукотка Анадир 721 481 50 555 8 рејона и 1 град
    Руска Федерација Москва 17 124 442 143 666 931

Кодови субјеката федерацијеУреди

Постоји неколико различитих врста кодирања субјеката Руске Федерације, према којима се одређују бројчане или словне ознаке за разне сврхе.

Друге особине територијалног устројства Руске ФедерацијеУреди

Групације региона РусијеУреди

Субјекти федерације груписани су у:

Историја руског федерализмаУреди

Савремена Русија субјекте је наслиједила од Руске СФСР (са великим бројем изузетака у виду именовања и трансформације). Године 1992. руски субјекти су потписали Федерални уговор о подјели власти, који је био укључен у текст Устава РСФСР из 1978. године. Године 1993, када је усвојен садашњи Устав, укупно је било 89 субјетака. Од 1. марта 2008. године након спајања појединих региона остала су 83 субјекта федерације, а од 18. марта 2014. године након припајања Крима Русији и образовања два нова субјекта — Републике Крим и града федералног значаја Севестопоља — у саставу Руске Федерације је било укупно 85 субјеката.

Промјене у федералном устројству Русије након распада СССРУреди

1990-еУреди

  • Са распадом СССР одржана је парада суверенитета, што је изазвало сукоб законодавства РСФСР и република у њеном саставу.
  • Све совјетске социјалистичке републике у саставу РСФСР (до маја 1991. г. — АССР) постале су републике.
  • Аутономне области Адигејска, Горно-Алтајска, Карачево-Черкејска и Хакашка постале су републике.
  • Поједине области су преименоване: Горковска у Нижегородска, Калињинска у Тверска и Кујбишевска у Самарска.
  • Пошто су сви аутономни окрузи могли да се повуку из састава области или покрајине усвајањем одређеног закона, Чукотски аутономни округ изашао је из састава Магаданске области.
  • Чеченско-Ингушка АССР се подијелила на двије републике: Чеченску Републике и Ингушетију.
  • Градови подређени републици РСФСР Москва и Санкт Петербург (раније Лењинград) постали су градови федералног значаја.
  • Дана 31. марта 1992. године региони Руске Федерације (изузев Татарстана и Чечено-Ингушетије (Ичкерија)) потписали су уговоре о разграничењу надлежности између федерације и регионалних ограда државне власти — федерални уговор, који је укључен у садашњи устав.[4]
  • Усвајањем новог Устава Руске Федерације 1993. године све републике, покрајине, области, аутономни окрузи, градови федералног значаја, такође и Јеврејска аутономна област (која је изашла из састава Хабаровске покрајине) постали су једнаки субјекти Руске Федерације.
  • Сокољски рејон Ивановске области (2.100 km²) прешао је у састав Нижегородске области.

2000-еУреди

2010-еУреди

  • Дана 1. јула 2012. године подручје града Москве повећано је 2,4 пута на уштрб околне Московске области.
  • Дана 18. марта 2014. године на Кримском полуострву су образоване Република Крим и град федералног значаја Севастопољ.

Будуће федерално устројство РусијеУреди

Перспектива даљег укрупњивања регионаУреди

Спроводи се прелиминарни рад на уједињењу Архангељске области и Ненецког АО у Поморску (Архангељску, Сјеверну) Покрајину, Санкт Петербурга и Лењинградске области у Петербуршку губернију (Невску, Санктпетербуршку Покрајину), Москве и Московске области у Московски федерални округ или Московске и Тверске области у Средињшу (Подмосковску) област, итд. Међутим, процеси интеграције су замрзнути.

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Подаци укључују и Хантија-Мансију и Јамалију

РеференцеУреди

  1. ^ „СЕЦЕССИЯ - это... Что такое СЕЦЕССИЯ?”. Словари и энциклопедии на Академике (на језику: руски). Приступљено 03. 11. 2017. 
  2. ^ „Каталог публикаций::Федеральная служба государственной статистики”. www.gks.ru (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017. 
  3. ^ „Крупные природные районы России”. geographyofrussia.com (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017. 
  4. ^ „Федеративный договор (Москва, 31. марта 1992 г.)”. constitution.garant.ru (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017. 
  5. ^ „Хроника событий по объединению двух субъектов РФ”. www.archive.perm.ru (на језику: руски). Приступљено 04. 11. 2017.