Википедија

Рада Рајић Ристић

Рада Рајић Ристић (Сена, 2. октобар 1964) српска je новинарка, књижевница и преводилац из Вићенце.[1][2][3]

Рада Рајић Ристић
Лични подаци
Датум рођења(1964-10-02)2. октобар 1964.
Место рођењаСена, СФР Југославија
Држављанствосрпско
УниверзитетФилолошки факултет Универзитета у Београду
Универзитет „Ка Фоскари” у Венецији
Занимањеновинар, књижевник, преводилац
Породица
СупружникДамир Ристић
ПородицаЛазар Ристић (син)
Књижевни рад
Најважнија дела„Мост међу душама” (2003)
„Латице душе” (2013)
„Пријатељство без граница” (2023)
„Срце – колевка пријатељства” (2024)
НаградеПризнање „Кључеви осмеха” (2001)
Награда „Кочићево перо” (2004)
Признање „Константин Бранкуши” (2014)

Биографија

уреди

Образовање и каријера

уреди

Рада Рајић Ристић је рођена у насељу Сена код Кучева, а у Италији живи и ради од 1990-их година. Дипломирала је српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а звање мастера за питања имиграције стекла је на Универзитету „Ка Фоскари” у Венецији (итал. Università Ca' Foscari Venezia). Одређено време радила је као наставник италијанског језика у основној школи и као преводилац у државним и међународним установама. Данас предаје српски језик у касарни „Кадорин” у округу Тревизо, из које се шаљу војници у мировне мисије на Косово и Метохију. Такође, ради и на поословима превођења за судове у Падови, Вићенци и Венецији. Од 2000. до данас се у префектури бави питањима интеграције српске имиграције.[4]

Од 1991 до. 1992. године била је дописник дневног листа „Политика експрес”, а од 2000. до 2006. часописа „Cittadini dappertutto” из Падове. Потом 2017. постаје дописник „Вести” из Франкфурта на Мајни, што је и данас. Истовремено, дописник је и часописа „Voci di Pace” из Сан Марина, али и сарадник редакције Програма за дијаспору Радио-телевизије Србије.[5]

Активан је учесник културног живота Вићенце и регије Венето, али и суседне Швајцарске. Неретко је члан жирија на разним литерарним конкурсима и такмичењима, на којима представља и своју матицу Србију тежећи да гради међукултурне мостове. Организатор је трибина и конференција о српској култури и књижевности у италијанским институцијама, али и иницијатор курсева за учење српског језика деце имиграната.[6][7][8][9]

Члан је Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара, Удружења књижевника Србије, Савеза српских културно-уметничких друштава „Видовдан” из Вићенце, стални члан Академије „Le tre castella” из Сан Марина и амбасадор за мир невладине организације „Universal Peace Federation”.[1]

Увршћена је у „Лексикон писаца просветних радника” Миодрага Д. Игњатовића и Миливоја К. Трнавца[1], „Енциклопедију српске дијаспоре – Срби у европским земљама” Марка Лопушине.[2] и „Енциклопедију националне дијаспоре” Ивана Калаузовића Ивануса.[10]

Живи у Вићенци са супругом Дамиром и сином Лазаром.

Књижевни рад

уреди

Рада Рајић Ристић је аутор деветнаест двојезичних (српско-италијанских) збирки песама и две књиге сабраних текстова које је објављивала у Франкфуртским „Вестима”. Њена дела увршћена су у тридесет осам антологија писаца у Италији, Србији, Босни и Херцеговини, Швајцарској, Румунији[11] и Канади. Објавила је и три стручна рада у два зборника Високе школе за васпитаче струковних студија у Алексинцу.[12]

Њене песме, али и радови на тему интеграција тема су дипломских и постидпломских радова италијанских ученика и студената, о чему редовно пише и тамошња штампа.[13]

Са Божицом Бобом Недељковић и Татјаном Дујовић Павловић основала је поетски трио „У три речи”, на чијем су репертоару песме на више језика.[14][15][16]

На италијански језик је превела бајке Гроздане Олујић, чији су романи били тема њеног дипломског рада и коју је увек сматрала својим узором.[17]

Песме Раде Рајић Ристић преведене су и на хинди и панџаби.[18]

Дела (избор)

уреди
  • Мирис носталгије – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Књиготека, Београд, 2001)
  • Сан боје мира – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2002)
  • Мост међу душама – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2003) – коаутор: Карла Галван
  • У име живота – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2003)
  • Србија у срцу – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2004) – коаутори: Карла Галван, Марио Паван и Антонио Зулато
  • На границама сећања – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Београд, 2009) – коаутори: Карла Галван и Амедеа Регацо
  • Под небом Србије – поезија, тројезично: на српском, италијанском и немачком (Београд, 2010) – коаутори: Карла Галван и Тодора Шкоро[19]
  • Речи на путу – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Етностил, Београд, 2012) – коаутор: Роберта Ђунки
  • Латице душе – поезија, тројезично: на српском, италијанском и немачком (Етностил, Београд, 2013) – превод на немачки: Жељко Кнежевић[20]
  • Осмех судбине – поезија, тројезично: на српском, италијанском и немачком (Етностил, Београд, 2015) – коаутори: Карла Галван и Жељко Кнежевић
  • Зов огњишта – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Етностил, Београд, 2017) – коаутори: Карла Галван, Жељко Кнежевић и Снежана Шолкотовић[21]
  • Зора живота – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Београд, 2018) – коаутор: Снежана Шолкотовић
  • Варнице наде – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Етностил, Београд, 2018) – коаутори: Карла Галван и Рената Филипи[22]
  • Дуга љубави – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Београд, 2019) – коаутори: Снежана Шолкотовић и Владан Ракић[23][24]
  • Комад неба – поезија, петојезично: на српском, италијанском, немачком, влашком и руском (Либер, Београд, 2021) – коаутор: Татјана Дујовић[25]
  • Пријатељство без граница – збирка текстова из листа „Вести”, двојезично: на српском и италијанском (Сунчани брег, Београд, 2023)[3]
  • Поглед у живот – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Центар за културу „Врачар”, Београд, 2024) – коаутор: Карла Галван
  • Честице љубави – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Центар за културу „Врачар”, Београд, 2024) – коаутори: Емилија Чолак и Карла Галван
  • Срце – колевка пријатељства – новински текстови – збирка текстова из листа „Вести”, двојезично: на српском и италијанском (Центар за културу „Врачар”, Београд, 2024)
  • Замрзнути тренуци – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Центар за културу „Врачар”, Београд, 2024) – коаутори: Зоран Јовановић и Татјана Павловић

Награде и признања

уреди
  • Друга награда часописа „Scena illustrata” на међународном поетском конкурсу (Рим, 1998)
  • Прва награда на општинском конкурсу за песму „Пенелопа” (Вићенца, 2000)
  • Признање Конзулата Савезне Републике Југославије у Трсту за пружену помоћ домовини током Нато бомбардовања (Трст, 2000)
  • Признање „Кључеви осмеха” Фондације „Cesar” за међународну солидарност (Рим, 2001)
  • Награда „Кочићево перо” за књигу „Мост међу душама” (Бања Лука, 2004)
  • Друга награда за песму „Сан боје мира” (Сан Марино, 2008)
  • Прва награда удружења „Zacem” за песму „Тестамент за мога сина” (Савона, 2012)
  • Прва награда за песму „Посвећено женама жртвама мржње и равнодушности” (Савона, 2014)
  • Награда „Scalabrini” за причу (2014)
  • Признање књижевног удружења „Константин Бранкуши” за међународни допринос књижевности (Темишвар, 2014)
  • Награда „Scalabrini” за песму „Братство” (2016)[26]
  • Награда „Scalabrini” за песму „Императив љубави” (2018)[27]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Игњатовић, М. Д.; Трнавац, М. К. (2003). Лексикон писаца просветних радника. 2. Београд: Партенон. стр. 217—218. ISBN 86-7157-223-4. 
  2. ^ а б Лопушина, М. (2021). Енциклопедија српске дијаспоре – Срби у европским земљама. Београд: Службени гласник. стр. 323. ISBN 978-86-519-2742-6. 
  3. ^ а б „Пријатељство без граница”, РТС, 20. новембар 2023. Посећено 15. априла 2024.
  4. ^ „Поезија која буди савест”, РТС, 14. април 2017. Посећено 15. априла 2024.
  5. ^ „La pace e i popoli Balcanici”, Voci di Pace, 2008. Посећено 15. априла 2024.
  6. ^ „Multiculturalismo e accoglienza all'Istituto ’Fedele Lampertico’ di Vicenza”, Voci di Pace, 6. јул 2013. Посећено 15. априла 2024.
  7. ^ „A Vinova le ’Api morte’: l’11 maggio si parla di violenza di genere a Vicenza con Marina Peric, Michele Volpin, Rada Rajic e Paolo Mele”, Vipiù, 10. мај 2018. Посећено 15. априла 2024.
  8. ^ „Scuola di lingua serba ’Sveti Sava’ a Vicenza”, Voci di Pace, 17. јун 2019. Посећено 15. априла 2024.
  9. ^ „Низ Дунав текла поезија”, Вести, 5. септембар 2023. Посећено 15. априла 2024.
  10. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 17. септембра 2024.
  11. ^ „Melania Rusu-Caragioiu: Poezia în afara hotarelor – Poesia Oltre Confini”, Revista Armonii Culturale, 11. август 2023. Посећено 15. априла 2024.
  12. ^ „Стихови који шапућу истину”, РТС, 5. новембар 2019. Посећено 15. априла 2024.
  13. ^ „La Storia di Nikola si fa poesia”, La Domenica di Vicenza, 19. јун 2010. Посећено 15. априла 2024.
  14. ^ „Ексклузивно за ’Вести’: ’Моја носталгија’”, Вести, 31. јануар 2021. Посећено 15. априла 2024.
  15. ^ „Поетски трио ’У три речи’ изводи влашку песму ’На извору’ (Видео)”, Вести, 17. јул 2021. Посећено 15. априла 2024.
  16. ^ „Поетски трио ’У три речи’: Осмех је светионик у мору мржње”, Вести, 21. јул 2022. Посећено 15. априла 2024.
  17. ^ „Мојој и нашој Гроздани Олујић”, РТС, 18. март 2019. Посећено 15. априла 2024.
  18. ^ „A Vicenza la poesia diventa multilingue”, La Domenica di Vicenza, 12. јун 2010. Посећено 26. априла 2024.
  19. ^ „Scrittrice serba e vicentina doc: ecco l’ultimo libro di Rada Ristic”, La Domenica di Vicenza, 13. новембар 2010. Посећено 15. априла 2024.
  20. ^ „Промоција књиге ’Латице душе’ Раде Рајић Ристић”, РТС, 28. април 2017. Посећено 15. априла 2024.
  21. ^ „Поетска дружина не да тишини да победи”, РТС, 21. новембар 2017. Посећено 15. априла 2024.
  22. ^ „Presentazione del libro di poesie ’Scintille di speranza’” Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2024), Comune di Vicenza, 15. септембар 2018. Посећено 26. априла 2024.
  23. ^ „’Дуга љубави’ у Вићенци”, РТС, 20. фебруар 2020. Посећено 15. априла 2024.
  24. ^ „Комад неба, пиротски ћилим и српске песме из Румуније”, Радио Београд, 24. децембар 2021. Посећено 15. априла 2024.
  25. ^ „Повезали су нас стихови испод истог комада неба”, РТС, 22. децембар 2021. Посећено 15. априла 2024.
  26. ^ „Награда ’Скалабрини’ песникињи Ради Рајић Ристић”, РТС, 22. март 2016. Посећено 15. априла 2024.
  27. ^ „Награда ’Матерњи језик’ књижевници Ради Рајић Ристић”, РТС, 4. јун 2018. Посећено 15. априла 2024.

Литература

уреди
  • Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рада_Рајић_Ристић&oldid=28738001”