Списак библијских места

списак на Викимедији

Ово је непотпуна листа места, држава и земља поменутих у Библији. Нека места могу бити наведена два пута са два различита имена. Поменута су само места која имају свој чланак на Википедији.

А уреди

 
Улаз у Цркву светог Петра у Антиохији.

Б уреди

 
Улица у Вавилону.

В уреди

Г уреди

 
Брдо Голготе.

Д уреди

 
Цитадела у Дамаску

Е уреди

 
Црква у Аксуму. Етиопска оријентално-православна црква тврди да се ковчег налази у овој цркви, јер га је у Етиопију донео Менелик I.

Ј уреди

 
Реконструкција Јерусалима из 1. века нове ере.
 
Зидови Јерихона. По причи из Библије, након што су оборени зидови израелћани су освојили град, али ову причу библијска археологија није успела да потврди.

К уреди

Л уреди

М уреди

 
Тел Мегидо локалитет. По причи из библије, Мегидо је место где ће се одиграти борба између Исуса и Сатане током армагедона.

Н уреди

 
Улаз у палату Нимруда. Почетком марта 2015. године терористи организације ИСИЛ опљачкали су и булдожерима сравнили са земљом археолошке остатке овог града, што је оцењено као антицивилизацијски чин.[1][2]

О уреди

П уреди

 
Цртеж Пута суза.

С уреди

Зидови од черпића на локалитету Баб ед-Дра. Библијски научници сматрају да је ово место Содоме, а Нумеира место Гоморе. Међути, истраживања су показала да ово није тачно, јер су ови градови уништени у различитим временима, око 250 година је прошло између њихових падова.[3]

Т уреди

 
У хришћанству се Тавор поштује као место Преображења Господњег. На врху планине, постоје два активна манастира: православни и римокатолички. У сваком од њих верују да је изграђен на месту Преображења.

У уреди

Ф уреди

Х уреди

 
Харан се спомиње у Библији у Књизи постања, где говори о Авраму и његовом потомству. Касније у 1. веку нове ере овај град постаје центар хришћанства.

Ц уреди

Ш уреди

Види такође уреди

Референце уреди

  1. ^ Novosti:Maljevima i bušilicama na svetsku baštinu
  2. ^ ИД уништила древни Нимруд ВИДЕО (Б92, 12. април 2015)
  3. ^ Jack Donahue, “Geologic Reconstruction of Numeira,” Bulletin of the American Schools of Oriental Research 255 (Summer 1984): 87; Michael David Coogan, “Numeira 1981,” Bulletin of the American Schools of Oriental Research 255 (Summer 1984): 81; 1.