Википедија

Спорт у Француској

Спорт у Француској има важну улогу у друштву, што се огледа у његовој популарности међу Французима и снажној спортској историји нације.[1] У Француској се играју и прате разне врсте спортова, а највећи је бициклизам, такође један од најпопуларнијих је фудбал.[2]

Историја уреди

 
Коњски турнир.

Спортска такмичења су у Француској уведена од стране Римљана. Први стадиони, тркачке стазе и арене изграђени су у Галији која је данашња Француска, Луксембург и Белгија, али се понекад под тиме подразумева и долина Поа, западна Швајцарска и делови Холандије и Немачка западно од Рајне.[3] Након тог периода у којем је коњска трка била краљевски спорт, турнири су се надметнули као најпопуларнија активност грађана. Иако је ова вештина била јако опасна по живот учеснка, нико није успео да их забрани па чак ни краљеви. Луј IX Свети, краљ Француске од 1226. до 1270. године, пробао је лично да забрани турнире тркања али није успео.[4] У турнирима су могли учествовати само витезови и војници све до краја 9. века. Врменом су ти турнири постали доступни и грађанима али су се тек појавиле током 14. века.[5] Тениски турнири се први пит појављују у Француској између дванаестог до осамнаестог века. Прво се играло голим рукама, док је „ударач” изумљен у 15. веку а рекет са канапом од конопља у 1505. године. Овај спорт је постао јако популаран те је Француска почела градити тениске терене. Неки стручњаци сматрају да је ова игра поникла у Египту и Персији, а да међу се играла и код Арапа, пре Карла Великог. Око 1300. године била је такође позната под именом la bud.[6] Луј X је умро од назеба, који је добио играјући ову игру.[7] За тенис се каже да је краљевска игра, јер су француски и енглески краљеви показивали велико интересовање за ову игру.[8] У Француској се сматрало да је Анри II Валоа најбољи играч тениса, а касније је Луј XIV имао стално особље, које се бринуло о његовим тениским игралиштима.

У Француској су рођена и престижна такмичења као што су на пример Тур де Франс (Први Тур де Франс је одржан 1903, као креација француског листа Лото, у циљу повећавања тиража и од тада се одржава сваке године, осим прекида за време Првог и Другог свјетског рата.[9]), 24 часа Ле Мана (Трку организује Automobile Club de l'Ouest , а одржава се на стази Circuit de la Sarthe, који садржи мешавину затворених јавних путева и наменских делова тркачке стазе, у којима тркачке екипе морају избалансирати захтеве за брзином са способношћу аутомобила да раде 24 сата без механичких кварова), Велика награда Француске (трка у оквиру шампионата [[Формула 1|Формуле 1]), Ролан Гарос (тениски турнир који се одржава последње недеље маја и прве недеље јуна у Паризу. То је други гренд слем турнир у тениској календарској години), Европско првенство у фудбалу (међународно фудбалско такмичење репрезентација европских држава, чланица УЕФА-е) и УЕФА Лига шампиона (настао од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи).[10]

Организација уреди

Организација спорта у Француској ослања се на многе јавне и приватне установе. На националном нивоу, држава игра главну улогу координације, контроле и подршке, посебно преко министарства надлежног за спорт и омладину које јој подносе извештаје, док је француски Национални олимпијски и спортски комитет задужен за организацију.[11] Поред тога комитет је дужан у сарадњи са челницима инфраструктура да осигура све потребне материјале неопходне спортистима као и сигурност публике. На локалном нивоу, локалне власти и спортски клубови организују аматерске и професионалне игре и брину се о својим спортистима.[12]

Физичке и спортске активности важан су део образовања, културе, интеграције и друштвеног живота грађана и деце. Физичко васпитање посебно доприноси борби против школског неуспеха и смањењу социјалних и културних неједнакости, као и здрављу. Промоција и развој физичких и спортских активности за све, посебно за особе са инвалидитетом, су од општег интереса власти и локалних самоуправа.[13] Колективни план спортских услуга, у складу са оријентационим законом за планирање и развој коришћења земљишта, дефинише следеће циљеве:

  1. развити приступ услугама, опреми, просторима и локацијама које се односе на спортске праксе на целој националној територији у складу са планом колективних услуга за природна и рурална подручја;[14]
  2. промовишу социјалну интеграцију грађана.[15]
  3. идентификује подручја за интервенцију и процењује све потребне ресурсе, узимајући у обзир еволуцију пракси и потребе за обуком.[16]

Спорт у школи уреди

 
Спортски рукометни клуб.

Крајем 60-их интересовање за спорт у школи је нагло опало. Како би држава надокнадила слабости спортског тренинга у традиционалном школском оквиру, успоставила је специјализоване структуре под називом „одељења за спортске студије”.[17] Ове установе, које комбинују учење и спорт на високом нивоу, створене су шездесетих година након катастрофалних резултата забележених током Олимпијских игара 1960. и 1964 године.Одељења за спортске студије су била задужрна да припреме спортисте на „високи ниво”. Спортске федерације су биле под управом Министарства спорта.[18]

Крајем 1996. године долази нов састав у оквиру спортских секција. Те секције су отворене од стране ректора у основним и средњим школама након позитивног мишљења управног одбора. Данас те установе нуде појачану спортску праксу промовисањем будућих спортиста на високом нивоу, посебно у контексту партнерства са локалним клубовима.[19] Њима управљају наставници физичког васпитања. Намењени су студентима који желе да наставе уобичајени школски курс. На почетку школске 2010. године било је око 3.000 спортских секција за скоро 60.000 ученика.[20]

Бициклизам уреди

За више информација погледајте: Тур де Франс

Француска је домаћин највећег светског бициклистичког догађаја Тур де Франс,[21] који се одржава сваког јула и траје три недеље. То је једна од три Гранд тур трке, које су најпрестижније етапне трке у друмском бициклизму. Француски бициклисти су освојили турнир 36 пута. Бициклизам је веома популаран у Француској, што се види из чињенице да Тур де Франс привлачи више од дванаест милиона гледалаца који путују како би пратили турнеј уживо. Тур де Франс, такође, привлачи телевизијску публику од 3,5 милијарди људи широм света. Поред тога, на северу Француске одржава се једнодневна трка Париз—Рубе и као један од пет „Споменика” уз Светско првенство су најважнији једнодневни бициклистички класици. Остале значајне трке су део UCI ворлд тура.

Неки од најзначајнијих француских возача су вишеструки победници Гранд турнеје Лисјен Пети Бретон, Андре Ледик, Антонен Мањ, Луизон Бобе, Жак Анкетил (заједно са историјским претендентом Ремоном Пулидором, који је био омиљен у публици), Роже Пенжон, Бернар Тевене, Бернар Ино и Лоран Фињон, и вишеструки добитници Морис Гарен, Октав Лапиз, Густав Гаригу, Анри Пелисје и Лоран Жалабер. У женском бициклизму Џини Лонго је једна од најуспешнијих такмичарки свих времена, која је три пута освојила Тур де Франс, девет златних медаља у цестовним тркама и Светско друмско првенству UCI и злато на Летњим олимпијским играма 1996.

Фудбал уреди

 
Стад де Франс, стадион фудбалске и рагби репрезентације.

Фудбал је најпопуларнији спорт у Француској, са 1.993.270 лиценцираних играча у лигама. Спорт је почео да се игра крајем 19. века. У раним данима овај спорт је стекао следбенике углавном на подручју Париза и северном делу земље. Нор Па де Кале и Нормандија су били први тимови који су створени ван Париза. Фудбалски савез Француске основан је 1919. године од 18.000 тимова.[22]

 
Зинедин Зидан

Француска је једна од десет тимова који су освојили Европско првенство (1984. и 2000). Такође су завршили као вицешампиони када су били домаћини 2016. Француска је такође била олимпијски шампион 1984. и победник Светског првенства 1998. и 2018. године, домаћини су били 1998. Завршили су као вицешампиони Светског првенства 2006.

Прва лига је француска професионална лига за удруживање фудбалских клубова. Примарно је фудбалско такмичење у земљи и служи као највиши део француске фудбалске лиге. Најуспешнији клуб у француској историји прволигаша је Сент Етјен са десет шампионата (последњи 1981. године), затим Олимпик Марсељ и Париз Сен Жермен са по девет шампионата и Нант са осам. Од 2020. актуелни шампион је Париз Сен Жермен.

Лига куп је друго велико такмичење у Француској. Суперкуп се одржава сваког јула између победника купа Француске и шампиона прве лиге.

Само један француски клуб, Олимпик Марсељ, освојио је УЕФА Лигу шампиона 1993. године. Ремс (1956, 1959), Сент Етјен (1976), Монако (2004) и Париз Сен Жермен (2020) су другопласирани.

Бастија (1978), Бордо (1996) и Олимпик Марсељ (1999, 2004, 2018) такође су другопласирани у УЕФА Лиги Европе.

Главно међународно достигнуће женске фудбалске репрезентације је освојено четврто место на Светском првенству 2011. Били су домаћини Светског првенства 2019.

Фудбалски савез Француске руководи женском репрезентацијом.

Тенис уреди

 
Јаник Ноа је последњи француски држављанин који је освојио Ролан Гарос.

Тенис је други најпопуларнији француски спорт по броју 1.111.316 лиценцираних тенисера у Француској (2012).

Француска одржава Гранд слем турнир Ролан Гарос. Од 20. фебруара 2017. године, играчи број један су Жо-Вилфрид Цонга и Каролин Гарсија. Неке друге француске тренутне „звезде” укључују Ришар Гаске, Гаел Монфилс, Жил Симон, Лука Пуј, Ализе Корне и Кристина Младеновић. Међу осталим „звездама” из прошлости су Јаник Ноа, Ги Форже, Анри Леконт, Амели Моресмо, Мери Пирс и Марион Бартоли.

Рагби јунион уреди

 
Француска је играла са Велсом током Купа шест нације 2007.

Рагби јунион први пут су увели британски становници почетком 1870-их. Иако је фудбал на националном нивоу много популарнији, рагби савез превладава у јужном делу земље, посебно око Тулуза, Северне Баскије и Северне Каталоније. Елитни француски клубови учествују у домаћем клупском такмичењу Топ 14. Клубови такође учествују у европским нокаут такмичењима, Купу европских шампиона и изазивача. То је седми највећи тимски спорт у Француској на основу броја 360.847 лиценцираних играча (2014). У Француској постоји 1737 клубова и број лиценцираних играча знатно се повећао током последњих година (са 260.000 у 2000. години).[23]

Године 2010. Куп европских шампиона привукао је 3,2 милиона гледалаца на Франс 2.[24] Године 2011. финале Топ 14 окупило је 4,4 милиона гледалаца на Франс 2 и Canal+,[25] а финале Светског купа између Новог Зеланда и Француске окупило је 15,4 милиона гледалаца на TF1, што представља највећу ТВ публику од почетка године.[26]

Репрезентација учествује сваке године у Купу шест нација и освојила га је 16 пута. Француска је учествовала на сваком Светском првенству од његовог оснивања 1987. године, а била је вицешампион у три наврата, последњи пут 2011. године. Француска је била домаћин Светског првенства 2007.

Рагби лига уреди

Рагби лига игра се у Француској од 1930-их, а најпопуларнија је, попут рагби јуниона, на југу земље. Спорт је свој врхунац популарности вероватно постигао педесетих и шездесетих година прошлог века када се француска репрезентација пласирала у финале Светског првенства и победила у серијама против Аустралије, Велике Британије и Новог Зеланда. Екипа са седиштем у Француској учествује на турниру Суперлиге, што је помогло јачању профила спорта и довело до повећања броја играча.

Кошарка уреди

 
Тони Паркер.

Репрезентација је током година постигла добре резултате на међународним такмичењима, док је сениорски тим освојио прву титулу икада на Европском првенству 2013. Били су другопласирани на Летњим олимпијским играма 1948, Европском првенству 1949, Летњим олимпијским играма 2000. и Европском првенству 2011. Француска је такође освајала медаље на Светском првенству 2014. и 2019.

Од 2015—16. сезоне, 22 француска држављана играла су у НБА лиги у САД-у и Канади. Тренутно их десет игра, од којих је плејмејкер Сан Антонија спарса Паркер, са четири НБА титуле; Борис Дијао; Јута џез центар Руди Гобер и крилни центар и центар Њујорк никсија Жоаким Ноа, такође запажен по факултетској каријери на Универзитету Флорида.

Постоје две дивизије Француске: Про А лига (прва дивизија) и Про Б (друга дивизија). Асвел је најуспешнији тим у француској историји прволигаша са 17 титула од 1949. до 2009. године. Лимож је једини француски тим који је освојио Евролигу 1993. године.

Женска кошаркашка репрезентација два пута је била европски првак (2001. и 2009), а такође је освојила сребрну медаљу на Летњим олимпијским играма 2012.

Поред кошарке, баскет је постао све популарнији у Француској.[27]

Мото-спорт уреди

 
Ален Прост (2009) био је светски шампион Формуле 1.

Мото-спорт је веома популаран у Француској, нарочито аутомобилизам и мотоциклизам.

 
Себастјен Леб (2005) био је шампион Светског првенства у релију.

Формула 1 има дугу историју у Француској. Многи кругови су коришћени од оснивања првенства Формуле 1: Reims-Gueux (1950—1966), Rouen-Les-Essarts (1952—1958), Circuit de Charade (1965—1972), Circuit de la Sarthe (1967), Circuit Paul Ricard (1971—), Dijon-Prenois (1974—1984) и Circuit de Nevers Magny-Cours (1991—2008). У Француској се одржава светски шампион Формуле 1 Матра (1969) и Рено (2005 и 2006) и Формуле 1 Алеин Прост (1985, 1986, 1989 и 1993). Најновији француски победник трке Формуле 1 је Пјер Гасли, који је освојио Велику награду Италије 2020. док се тркао за Алфа Таури Ф1.

Француска има највише шампиона у историји Формуле 2. Освајали су првенство 1967, 1968. и 1969. и Рено 1976. и 1977. Француска је у међународном првенству Формуле 3000, имала пет шампиона: Жан Алези (1989), Ерик Кома (1990), Оливје Панис (1993) и Себастјен Бурде (2002). Ромен Грожан освојио је GP2 2008. и 2011. и главну GP2 серију 2011, док је Пјер Гасли освојио GP2 титулу у завршној сезони 2016.

У Француској се одржава 24 часа Ле Мана, најстарија светска трка спортских аутомобила у тркама издржљивости, која се одржава сваке године од 1923.

Рели је веома популаран у Француској, тамо се одржавају два Светска првенства: Рели Корзика (1973—2008) и Рели Алзас (2010—данас).

Француски возачи и произвођачи били су веома успешни на Светском првенству у релију, посебно од 2000. године, освајајући по 14 шампионата у сваком такмичењу. Шампиони су Себастјен Леб (2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. и 2012, рекорд свих времена) и Себастјен Ожје (2013, 2014, 2015, 2016, 2017. и 2018) за возаче, а Алпин (1973), Пеугеот (1985, 1986, 2000, 2001. и 2002) и Ситроен (2003, 2004, 2005, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012) за произвођаче.

Француска на крају сваке године одржава годишње првенство у тркама на леду, названо Andros Trophy.

Рукомет уреди

 
Тијери Омејер је светски, олимпијски и европски рукометни првак.

До 2012. године у Француској је било 470.590 лиценцираних рукометаша.[22]

Репрезентација је двоструки владајући олимпијски и европски шампион. Освојили су Светска првенства 1995, 2001, 2009, 2011. и 2015. године, и Европска првенства 2006, 2010. и 2014. Такмичења надгледа Прва лига, која је и највиша дивизија. Монпеље је најуспешнији тим у француској историји прволигаша са 13 титула од 1995. до 2011. године. Тим је уједно и једини француски тим који је 2003. освојио ЕХФ Лигу шампиона.

Женска репрезентација је победила на Светском првенству 2003.

Главно професионално такмичење за жене је Прва лига Француске. Metz Handball је најуспешнији тим у француској прволигашкој историји са 17 титула од 1989. до 2011. године. Ниједан француски тим до сада није стигао до полуфинала ЕХФ Лиге шампиона за жене.

Џудо уреди

Џудо је четврти најпопуларнији спорт у Француској.[28][29][30] Џудо федерација је национално управљачко тело.

Моше Фелендиксов је био први који је тај спорт увео у земљу.[31] Поред Јапана, ниједна земља није освојила више медаља у џудоу на Олимпијским играма.

Хокеј на леду уреди

Хокеј на леду је прилично популаран спорт у Француској, посебно у регији Рона-Алпи и у градовима Руан, Амјен и Тур. Управно тело је Савез хокеја на леду које управља националним првенством лиге Магнус (основано 1907). Репрезентација је тренутно рангирана у првих 20 на светској ранг листи хокејашке федерације. Последњих година бројни француски хокејаши на леду играли су у националној лиги, главном такмичењу у хокеју на леду на планети са седиштем у Сједињеним Америчким Државама и Канади, укључујући Стенли куп и Ванкувер канакси.

Лакрос уреди

Репрезентација лакрос квалификовала се за Светско првенство три пута узастопно (2010—2018). Године 2018. завршила је на 33. месту од 46.

Аустралијски фудбал уреди

Први клубови аустралијског фудбала основани су 1990-их. Постоји неколико клубова широм земље који формирају Супер лигу и неки други клубови који играју у развојној лиги. Постоји репрезентација аустралијског фудбала која игра међународне утакмице и такмичи се на Међународним куповима, који је у суштини Светског првенства за све земље осим Аустралије.

Ирски фудбал уреди

Иако је мало познат, ирски фудбал се развија у Француској. Тренутно постоји 20 клубова широм земље са 80% француских играча.[32]

Једрење уреди

 

Професионално спортско једрење у Француској усредсређено је на стенографске океанске трке, а врхунац ове гране спорта је Vendée Globe, једносмерна трка око света која стартује сваке четврте године из француског Атлантика.

Петанк уреди

Петанк се углавном игра и веома је популаран на југу Француске. Многи на северу петанк не сматрају спортом, иако је међународну организацију признао Међународни олимпијски комитет.[33][34] У такмичарској форми учествују око 480.000 особа са лиценцом Federation Française de Pétanque et Jeu Provençal, која је четврта највећа спортска федерација у Француској.

Оријентиринг уреди

Оријентиринг је прилично популаран спорт у Француској, регулисан је федерацијом French Orienteering.[35]

Крикет уреди

Крикет је спорт у развоју у Француској. Неки извештаји тврде да је крикет изумљен у Француској, међутим, спорт је релативно непознат због неадекватне медијске покривености. У ствари, на Олимпијским играма 1900. године, јединим где се играо крикет, били су ривали Енглеска и Француска. Реванш утакмица две екипе одиграла се непосредно пред Олимпијске игре 2012.[36]

Зимски спортови уреди

Скијање уреди

Скијање је популаран спорт у Француској, најбоља места за скијање су у планинским пределима на југу, центру и истоку земље у којима се налази већина француских скијалишта.

Алпско скијање уреди

Жан Клод Кили доминирао је у алпском скијању крајем 1960-их, освојивши сва три злата на Зимским олимпијским играма 1968. у Греноблу. Победио је на Светском првенству 1968. године. Такође је освојио прве две титуле Светског купа. Лик Алфан је освојио Светски куп 1997. године и четири дисциплинске титуле у супервелеслалому. Жан-Батист Гранж је био шампион Светског купа 2009. и Светског првенства 2011. и 2015.[37]

Скијашко трчање уреди

Француски успех у скијашком трчању био је нешто ограниченији.

Нордијска комбинација уреди

Џејсон Лами-Чапујс био је изузетно успешан у нордијској комбинацији. Освојио је златну медаљу на Зимским олимпијским играма 2010. године, као и четири злата Светског првенства и три узастопна Светска купа између 2009—10. и 2011—12.

Биатлон уреди

Француска је последњих година постигла успех у биатлону. Рафаел Поире освојио је седам злата у Светском првенству у биатлону и четири Светска купа. Други је најуспешнији биатлонац свих времена и освојио је 44 победе у Светском купу. Мартен Фуркад је освојио шест злата на Светском првенству, четири титуле Светског купа, једну сребрну медаљу на Олимпијским играма у Ванкуверу 2010. и две златне медаље на Олимпијским играма у Сочију 2014.

Амерички фудбал уреди

Лига Élite је највиши ниво америчког фудбала у Француској, основана 1982.[38]

Амерички фудбал уведен је у Француску током Првог светског рата, тек 1980. године наставник физичког васпитања створио је први тим. Исте године основао је и председавао Националним комитетом за развој америчког фудбала. Спартак из Париза је био први шампион лиге америчког фудбала, али је сада угашен од 1993.

Лига је подељена на две дивизије, свака са по шест тимова. Три најбоље екипе сваке дивизије улазе у плеј-оф. До 1994. финале се звало Златна кацига. Од 1995. преименован је у Дијамантску кацигу.

Бејзбол уреди

Бејзбол је мали спорт у Француској.

Лиценцирани играчи уреди

Следи табела лиценцираних играча.[39]

Rang (en 2015) Sport Лиценцирани + АТП(2000) Лиценцирани + АТП(2001) Лиценцирани + АТПP(2002) Лиценцирани + АТП(2003) Лиценцирани + АТП(2004) Лиценцирани + АТП(2005) Лиценцирани + АТП(2006) Лиценцирани + АТП(2007) Лиценцирани + АТП(2008) Licenciés + ATP(2009) Лиценцирани + АТП(2010) Лиценцирани + АТП(2011) Лиценцирани + АТП(2012) Лиценцирани + АТП(2013) Лиценцирани + АТП(2014) Лиценцирани + АТП(2015) Варијација 2000/2014
1 Фудбал 2.150.442 2.140.133 2.066.339 2.141.239 2.146.752 2.162.349 2.143.688 2.320.625 2.278.691 2.225.595 2.107.924 1.988.505 1.973.260 2.002.398 2.018.003 2.135.193   -6,1 %
2 Тенис 1.048.328 1.064.773 1.067.755 1.075.025 1.065.531 1.054.513 1.096.286 1.094.593 1.105.445 1.125.201 1.134.571 1.102.921 1.111.316 1.103.519 1.085.399 1.052.127   3,5 %
3 Пливање 428.278 432.498 452.585 462.955 484.760 513.615 523.696 553.560 600.805 650.437 687.339 705.783 706.449 694.480 689.043 673.026   60,9 %
4 Џудо 530.299 564.783 576.607 556.406 539.733 557.616 561.935 550.382 553.391 574.223 580.286 592.332 603.896 634.927 625.896 605.731   18,0 %
5 Кошарка 437.190 426.888 426.751 427.445 435.186 448.144 451.781 457.121 455.116 449.263 456.036 461.097 475.465 536.891 577.372 600.151   26,3 %
6 Рукомет 273.793 300.545 318.895 318.981 337.971 364.429 350.079 367.047 365.131 392.761 411.271 441.357 470.590 500.651 515.571 513.194   88,3 %
7 Рагби 264.628 255.982 252.807 222.808 240.795 240.495 251.523 285.376 359.691 366.074 390.193 432.783 457.018 447.499 450.864 434.520   70,4 %
8 Голф 291.754 301.902 325.229 345.022 359.141 368.746 378.275 383.949 396.990 422.477 418.850 418.340 422.761 414.249 408.388 407.569   40,0 %
9 Кајак и кану 93.921 111.523 123.102 236.843 254.618 267.964 243.974 235.071 205.466 338.788 372.601 346.599 376.122 385.347 364.155 383.627   288 %
10 Једрење 258.028 257.153 276.644 280.196 279.651 285.290 281.808 279.764 280.507 286.785 291.832 295.771 292.162 277.632 294.768 301.762   14,2 %
11 Пливање 200.154 212.475 214.053 216.424 227.936 246.315 248.571 257.613 273.554 286.392 288.272 284.513 289.558 303.984 304.017 300.926   51,9 %
12 Петанк 422.595 423.234 419.936 409.437 395.160 379.937 370.978 362.867 354.273 318.847 311.971 306.765 297.512 291.746 293.451 296.877   -30,5 %
13 Атлетика 161.402 174.743 165.857 175.509 172.722 175.549 179.177 180.438 186.592 198.695 213.695 224.574 241.835 261.613 270.190 289.311   67,4 %
14 Гимнастика 214.001 221.579 226.882 231.002 233.850 245.301 246.533 244.905 250.784 258.725 263.748 269.297 286.279 304.968 298.879 287.358   39,7 %
15 Роњење 152.904 155.315 152.265 151.735 149.490 148.514 147.569 147.651 147.032 272.057 260.659 298.257 305.280 257.550 302.964 275.374   98,1 %
16 Карате 189.524 193.561 209.948 201.296 205.126 202.627 193.977 191.002 190.379 199.884 211.612 223.344 226.222 230.302 235.060 243.432   24,0 %
17 Пешачење 139.661 140.410 151.940 161.820 169.968 184.678 192.221 193.710 202.982 208.449 214.677 216.946 223.147 225.826 233.108 241.137   66,9 %
18 Пинг понг 175.177 180.386 186.265 180.694 180.723 178.621 181.357 178.582 180.195 189.885 191.780 188.350 190.539 193.241 202.352 199.201   15,5 %
19 Стрељаштво 132.163 130.183 132.447 131.259 129.304 129.897 130.352 132.537 133.365 137.011 139.605 136.331 154.289 164.601 171.457 182.052   29,7 %
20 Бадминтон 70.589 79.049 85.712 91.782 96.706 108.762 114.725 115.643 122.741 139.710 145.091 156.550 163.956 179.429 180.929 181.944   156,3 %
21 Скијање 182.974 165.893 152.448 157.762 160.722 155.848 151.133 138.146 139.266 139.291 137.834 138.626 134.672 136.098 130.393 124.111   -28,7 %

Број лиценцираних

Ранг Спорт Лиценцирани (2000) Лиценцирани (2001) Лиценцирани (2002) Лиценцирани (2003) Лиценцирани(2004) Лиценцирани (2005) Лиценцирани (2006) Лиценцирани (2007) Лиценцирани (2008) Лиценцирани (2009) Лиценцирани (2010) Лиценцирани (2011) Лиценцирани (2012) Лиценцирани (2013) Лиценцирани[40] (2014) Варијација 2000/2014
1 Фудбал 2.150.442 2.140.133 2.066.339 2.141.239 2.146.752 2.162.349 2.143.688 2.320.625 2.278.691 2.225.595 2.107.924 1.988.505 1.973.260 2.002.398 2.018.003   -6,1 %
2 Тенис 1.048.328 1.064.773 1.067.755 1.075.025 1.065.531 1.054.513 1.096.286 1.094.593 1.105.445 1.125.201 1.134.571 1.102.921 1.111.316 1.103.519 1.085.399   3,5 %
3 Пливање 428.278 432.498 447.139 462.955 484.760 513.615 523.696 553.560 600.805 650.437 687.339 705.783 706.449 694.480 689.043   60,9 %
4 Џудо 530.299 564.783 576.607 556.406 539.733 557.616 561.935 550.382 553.391 574.223 580.286 592.332 603.896 634.927 625.896   18,0 %
5 Одбојка 239.725 300.545 318.895 318.981 337.971 364.429 350.079 367.047 365.131 392.761 411.271 441.357 470.590 500.651 515.571   115,1 %
6 Кошарка 437.190 426.888 426.751 427.445 435.186 448.144 451.781 457.121 455.116 449.263 456.036 461.097 468.136 491.271 504.187   26,3 %
7 Голф 291.754 301.902 325.229 345.022 359.141 368.746 378.275 383.949 396.990 422.477 418.850 418.340 422.761 414.249 408.388   40,0 %
8 Рагби 264.251 255.982 252.638 222.808 240.795 240.495 251.523 266.016 322.231 366.074 311.601 326.368 339.150 326.346 327.818   24,0 %
9 Пливање 200.154 212.475 214.053 216.424 227.936 246.315 248.571 257.613 273.554 286.392 288.272 284.513 289.558 303.984 304.017   51,9 %
10 Гимнастика 214.001 221.579 226.882 231.002 233.850 245.301 246.533 244.905 250.784 258.725 263.748 269.297 286.279 304.968 298.879   39,7 %
11 Петанк 415.684 423.234 413.064 402.953 390.516 375.998 367.247 362.867 354.273 318.847 311.971 306.765 297.512 291.746 293.451   -29,4 %
12 Једрење 76.326 257.153 252.932 254.936 253.214 257.400 255.552 256.452 280.507 265.688 270.457 274.122 269.984 264.768 272.595   257 %
13 Атлетика 161.402 174.743 165.857 175.509 162.946 167.002 172.198 174.566 186.592 193.454 208.614 219.344 236.417 256.459 265.455   64,4 %
14 Карате 189.524 193.561 209.948 201.296 205.126 202.627 193.977 191.002 190.379 199.884 211.612 223.344 226.222 230.302 235.060   24,0 %
15 Пешачење 139.661 140.410 151.940 161.820 169.968 179.130 186.184 191.561 202.982 201.631 207.486 209.313 215.552 217.589 224.680   60,9 %
16 Пинг понг 175.177 180.386 186.265 180.694 180.723 178.621 181.357 178.582 180.195 189.885 191.780 188.350 190.539 193.241 202.352   15,5 %
17 Бадминтон 70.589 79.049 85.712 91.782 96.706 108.762 114.725 115.643 122.741 139.710 145.091 156.550 163.956 179.429 180.929   156,3 %
18 Стрељаштво 132.163 130.183 132.447 131.259 129.304 129.897 130.352 132.537 133.365 137.011 139.605 136.331 154.289 164.601 171.457   29,7 %
19 Роњење 152.904 155.315 152.265 151.735 149.490 148.514 147.569 147.651 147.032 146.589 149.234 149.602 149.636 147.550 144.357   -5,6 %
20 Скијање 182.974 165.893 152.448 157.762 160.722 155.848 151.133 138.146 139.266 139.291 137.834 138.626 134.672 136.098 130.393   -28,7 %
21 Циклотуризам 113.685 112.054 113.993 115.416 118.013 119.500 118.493 120.210 121.986 122.665 122.851 123.041 124.375 125.565 126.517   11,3 %
22 Рукомет 96.412 101.873 101.873 101.343 105.906 101.870 101.037 101.190 99 001 120 452 118 288 116 987 126 262 124 371 124 910   29,5 %
23 Бициклизам 102.755 99.503 98.642 98.276 101.346 104.115 104.878 107.526 104.178 104.882 108.566 111.734 115.329 119.247 118.871   15,7 %[41]

Референце уреди

 

  1. ^ Schofield, Hugh (23. 8. 2016). „Rio 2016 Olympics: France agonises over Team GB glory”. Bbc.co.uk. Приступљено 22. 2. 2019. 
  2. ^ Thierry Terret, "Is there a french sport history? Reflections on French sport historiography." International Journal of the History of Sport 28.14 (2011): 2061-2084.
  3. ^ „La diffusion du sport moderne | Histoire et analyse d'images et oeuvres”. histoire-image.org (на језику: француски). Приступљено 24. 5. 2021. 
  4. ^ Rioux, Jean-Pierre (1988). „Vers une histoire du sport en France”. Vingtième Siècle. Revue d'histoire. стр. 114—117. 
  5. ^ „Implantation et institutionnalisation du sport en france (1870-1914)”. www.cairn.info. Приступљено 24. 5. 2021. 
  6. ^ Newman 2001, стр. 163
  7. ^ Gillmeister 1998, стр. 17–21
  8. ^ Heathcote et al. 1901, стр. 14.
  9. ^ Boyce, Barry. „The Return of a Grand Affair – New Tour Legend: the Maillot Jaune”. Cycling Revealed. Приступљено 26. 11. 2016. 
  10. ^ „L'Équipe : médiateur et producteur de spectacle sportif (1946-1967)”. www.cairn.info. Приступљено 24. 5. 2021. 
  11. ^ „Code du sport - Article L100-1”. www.codes-et-lois.fr (на језику: француски). Приступљено 25. 5. 2021. 
  12. ^ „Code du sport - Article L100-2”. www.codes-et-lois.fr (на језику: француски). Приступљено 25. 5. 2021. 
  13. ^ „Code du sport - Article L100-3”. www.codes-et-lois.fr (на језику: француски). Приступљено 25. 5. 2021. 
  14. ^ „Code du sport - Article L111-3”. www.codes-et-lois.fr (на језику: француски). Приступљено 25. 5. 2021. 
  15. ^ „Code du sport - Article L111-2”. www.codes-et-lois.fr (на језику: француски). Приступљено 25. 5. 2021. 
  16. ^ „Code du sport - Article L111-1”. www.codes-et-lois.fr (на језику: француски). Приступљено 25. 5. 2021. 
  17. ^ „Le sport de haut niveau- Sports”. archive.wikiwix.com. Приступљено 26. 5. 2021. 
  18. ^ „Plus de sport à l'école, une grande priorité pour le Sport”. Ministère de l'Education Nationale de la Jeunesse et des Sports (на језику: француски). Приступљено 26. 5. 2021. 
  19. ^ „L’Usep fait entrer l’EPS et le sport à l’école”. La Ligue de l'enseignement (на језику: француски). 6. 6. 2019. Приступљено 26. 5. 2021. 
  20. ^ „Activités sportives et éducatives”. Ministère de l'Education Nationale de la Jeunesse et des Sports (на језику: француски). Приступљено 26. 5. 2021. 
  21. ^ „Tour De France 2019: Everything you need to know”. BBC. 6. 7. 2019. Приступљено 15. 7. 2019. 
  22. ^ а б Sport en France (на језику: француски), 2021-02-10, Приступљено 2021-04-21 
  23. ^ „Statistiques – Données détaillées 2011”. Sports.gouv.fr. Архивирано из оригинала 16. 01. 2013. г. Приступљено 1. 11. 2011. 
  24. ^ „31,5% of Market Share, the success of rugby on France 2”. Sportune.fr. Приступљено 12. 11. 2011. 
  25. ^ „Top 14 final reach records on Canal+”. Enpleinelucarne.net. Архивирано из оригинала 12. 8. 2011. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  26. ^ „Sport, champion of TV audiences”. Nouvelobs.com. Архивирано из оригинала 30. 1. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2011. 
  27. ^ Nathan Airelté (29. 7. 2020). „Basket 3x3 : Nantes accueille l'Open de France”. France Bleu (на језику: француски). Приступљено 9. 10. 2020. 
  28. ^ „Judo is Booming in France, with about 600,000 Participating in the Sport”. bjjee.com. 8. 3. 2018. Приступљено 4. 10. 2018. 
  29. ^ Stefanie Blendis; Henry Young. „Why France is a heartland of judo”. CNN. Приступљено 4. 10. 2018. 
  30. ^ ANI (3. 3. 2018). „The rise of Judo in France”. Приступљено 4. 10. 2018 — преко Business Standard. 
  31. ^ „JUDO FOR THE WORLD: A FRENCH HISTORY”. IJF. Приступљено 4. 10. 2018. 
  32. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2015-04-02. г. Приступљено 2015-03-26. 
  33. ^ „CMSB - CMSB - Confédération Mondiale du Sport des Boules”. Cmsboules.org. Архивирано из оригинала 06. 10. 2015. г. Приступљено 25. 2. 2019. 
  34. ^ „ARISF Association of IOC Recognised International Sport Federation”. Arisf.sport. Приступљено 25. 2. 2019. 
  35. ^ „IOF Member Federations / Member Federations / IOF / Top - International Orienteering Federation”. 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала 18. 06. 2008. г. Приступљено 25. 2. 2019. 
  36. ^ „France and England replay history”. BBC News. Приступљено 18. 2. 2019. 
  37. ^ Gittings, Paul (7. 1. 2017). „World Cup Skiing: Alexis Pinturault moves ahead of legendary Jean-Claude Killy”. Cnn.com. Приступљено 7. 1. 2017. 
  38. ^ Russ Crawford, Le Football: A History of American Football in France (University of Nebraska Press; 2016).
  39. ^ „Licences et groupements sportifs : archives”. sports.gouv.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2021. 
  40. ^ Histoire du sport en France. [Tome 1], Du Second Empire au régime de Vichy. [Le Mans]. DL 2007. ISBN 9782711771417.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  41. ^ „Cyclistes en sociétés. Naissance et développement du cyclisme associatif en France”. theses.univ-lyon2.fr. Приступљено 31. 5. 2021. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Спорт у Француској на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спорт_у_Француској&oldid=27013570”