Минеаполис

град у америчкој савезној држави Минесота
(преусмерено са Minneapolis, Minnesota)

Минеаполис (енгл. Minneapolis, IPA: /ˌmɪn.i.ˈæ.pəl.ɪs/) највећи је град америчке савезне државе Минесота и главни град 16. највеће метрополе у Сједињеним Државама.[3][4] По процени из 2019. године град има 429.606 становника, што га ини 46. највећим градом у Сједињеним Државама. Заједно са градом Сент Пол чини метрополу „Градови близанци”.[5]Градови-близанци и околна предграђа садрже око 3,63 милиона људи, што га чини трећим највећим економским и популацијским центром на Средњем западу. Град је такође седиште округа Хенепин.[6][7]

Минеаполис
енгл. Minneapolis
MinneapolisCollage.jpg
Минеаполис
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Савезна државаМинесота
ОкругХенепин
Основан1867.[1][2]
Становништво
Становништво
 — 2010.382.578
 — густина2.495,62 ст./km2
Агломерација3.629.190
Географске карактеристике
Координате45°19′53″ СГШ; 94°06′05″ ЗГД / 45.3314° СГШ; 94.1013° ЗГД / 45.3314; -94.1013Координате: 45°19′53″ СГШ; 94°06′05″ ЗГД / 45.3314° СГШ; 94.1013° ЗГД / 45.3314; -94.1013
Временска зонаUTC-6
Површина153,3 km2
Минеаполис на мапи Minnesota
Минеаполис
Минеаполис
Минеаполис на мапи Minnesota
Веб-сајт
www.ci.minneapolis.mn.us

Минеаполис лежи на Средњем западу САД на реци Мисисипи, северно од ушћа реке Минесоте.[8] Град је богат водом са 13 језера, мочварним подручјима, потоцима и водопадима.[9] Овај град некада је био главни за млевење брашна у свету.[10] Град и околна регија су главни пословни центар у региону.[11] Заједно са Сент Полом представља пето највеће средиште главних корпоративних седишта у Сједињеним Државама.[12][13]

Једна од највећих ЛГБТ популација у Сједињеним Државама настањује Минеаполис. Познат је по уметности, укључујући и музику, а важи за град „ноћног живота” и клубова, где се углавном пушта фолк, фанк и алтернативни рок, а из њега су родом неки од најутицајнијих музичара 20. века као што су Боб Дилан и Принс. Град је такође познат по хип хоп и реп сцени.[14] Проглашен је најбољим бициклистичким градом у Сједињеним Државама.[15][16]

Име града је комбинација речи из два језика, речи Дакота индијанаца за воду („мине”) и грчке речи за град („полис”).

У Минеаполису влада континентална клима; зиме су веома хладне и суве, а лета врућа и понекад влажна. Највиша забележена температура је 42,2 °C , јула 1936. године, а најнижа је била -40,6 °C у јануару 1988. године.[17]

ИсторијатУреди

Град на језику Дакота пише се „Bdeóta Othúŋwe”, а означава много језера.[18][19] Након оснивања града предложена су имена попут Ловел, Адасвил и Албион, при чему је потоње име предложио округа Хенепин.[20] Данијел Пејн и Џорџ Боумен допринели су замени имена Албион, а предложенио је и име Свети Павле и Антун, али је на крају ипак изабрано Минеаполис.[21] Данашње име приписује се Чарску Хоагу, првом школском учитељу у граду који је предложио име Минеаполис, које потиче од речи Дакота индијанаца за воду („мине”) и грчке речи за град („полис”).[22]

Народ Дакота једини је настањивао регион, када су у њега стигли француски истржаивачки 1680. године.[23][24][25] Постепено је стизало све више европских-америчких досељеника који су се такмичили за дивљач и друге ресурсе са Индијанцима. Паришким миром из 1783. године, након Америчке револуције, британска земља источно од реке Мисисипи постала је део Сједињених Држава.[26][27][28] Почетком 19. века Сједињене Државе су купиле земљиште западно од реке од, Француске, данашњу Луизијану.[29][30] Тврђаву Снелинг је 1819. године саградила америчка војска на јужном делу данашњег Минеаполиса, која се такође граничи са Сент Полом, као најудаљенијим истуреним делом америчке војске, да би индијску трговин усмерио даље од Француске и Велике Британије, према Сједињеним Државама и како би спречила рат између народа Дакота и Оџибва.[31] Тврђава је привлачила досељенике и трговце, подстичући економски раст.[32] Америчка влада притиснула је народ Дакоту да прода њихову земљу која је уступљена низом уговора.[33] Сједињене Државе су се вратиле споразумима током Америчког грађанског рата, што је резултирало глађу, ратом, интернацијом и прогонством народа Дакота из Минесоте.[34][35]

Надмудривши заповедника тврђаве, Френклин Стил полагао је свој захтев на источну обалу дела око Сент Антони водопада, где је саградио кућу.[36] Територијално законодавство Минесоте одобрило је Минеаполис као град 1856. године на западној обали Мисисипија.[37] Минеаполис је као град признат 1867. године, а касније се придружио источном обали Светог Антуна 1872. године.[38][39][40] Минеаполис се развио око водопада Сент Антони, највишег водопада на реци Мисисипи и извора енергије за његову рану индустрију.[41] Шуме у северној Минесоти биле су вредан ресурс за дрвну индустрију, којом су управљале седамнаест пилана на снази из водопада.[42] До 1871. годие на западној обали реке налазила су се двадесет и три предузећа, укључујући обичне млинове, млинове за брашно, железаре, продавницу машина за железнице, млинове за памук, папир и предузећа која су изграђивала везове. Фармери Велике равнице узгајали су жито које је испроучивано железницом у 34 градска млина.[43] Млинари су користили хидроелектрику, а резултати у Минеаполису између 1880. и 1930. били су извандредни, да је град описан као „највећи водени центар са директним погоном који је свет икада видео“.[44]

Један од најпознатији млинара, Милс Кодловер је претворио свој посао из млинских рудника у истински револуционарну технологију, укључујући "постепено смањивање" прераде челичних и порцеланских ваљака способних да производе врхунско чисто бело брашно врло брзо.[45][46] Неке идеје је развио Вилијам Дикон Греј, а неке је донео Вилијам де ла Бер шпијунажом у Мађарској.[47] Тврда црвена пролећна пшеница која расте у Минесоти постала је драгоцена и у то време препозната је као најбоља на свету.[48][49]

Тек касније, потрошачи су открили вредност у мекињама (које садрже пшеничне витамине, минерале и влакна) па су млинови из Минеаполиса престали са радом.[50] Након 1883. године, млинари из Минеаполиса практично су започели нову индустрију када су почели да продају нуспроизводе мекиња као храну за животиње.[51][52] Милс Кодловер је његовао односе са академским научницима, посебно на Универзитету у Минесоти.[53] Ти научници подржали су млинаре у многим питањима, у 20. веку, када су заговорници здравља у матичном пољу исхране критиковали процес „избељивања брашна”.[54]

Покрет Кју-клукс-клан био је присутан и у Минеаполису, али само у периоду од 1921. до 1923. године.[55] Након што је Минесота 1925. године усвојила закон о еугеники, власници болнице Етилер стерилизирали су око хиљаду људи. Од краја Првог светског рата, Минеаполис је био место анисеминизма. Група позната као Сребрна легија Америке регрутовала је чланове у граду и у њему одржавала састанке од око 1936. до 1938. године.[56] Одговарајући на бахатост против јеврејских лекара, болница Маунт Синај отворил аје 1948. болицу у заједници која је као особље прихватала све припаднике других раса и религија.[57] Када је богатство нестало током Велике кризе, уследио је штрајк 1934. године како би радници добили законска права.[58] Активиста и заговорник грађанских права Хјуберт Хамфи помогоа је граду да успостави праксе запошљавања и савет за људска права који је заговарао у име мањина до 1946. године.[59] У педесетим годинама 20. века око 1,6% становника Минеаполис нису били беле расе. Град је учествао у десегрегацији и покрету за грађанска права, а 1968. године је био родно место америчког индијанског покрета.[60][61]

Током педесетих и шездесетих година као део обнове град, срушено је око 200 зграда у 25 градских блокова (отприлике 40% зграда у центру града), уништавајући тако округ Гејтвеј и многе зграде са запаженом архитектуром, укључујући зграду Метрополитан.[62][63] Напори на спашавању зграде нису успели, али се приписују великом интересу за историјско очување у држави.[64] Током 2020. године у граду су избили бројни рптоести и нереди због убиства Џорџа Флојда од стране полицијског службеника, 25. маја 2020. године.[65][66]

ГеографијаУреди

Историја и економски раст Минеаполиса везани су за воду која је окружује.[67] Ледени блоковина депоновани у долинама повлачењем глечера створили су језера.[68][69] Ледени блокови депоновани у долинама повлачењем глечера створили су језера Минеаполиса.[70][71][72] Нахрањен ледом који се повлачи и језером Агасиз, бујичне воде из реке пресекле су корито реке Мисисипи и створиле једини водопад реке, Сент Антони важан за ране досељенике Минеаполиса.[73]

Лежећи на артеском бунару, Минеаполис има укупну површину од (151,3 км2, а од тога 6% је вода. Водоснабдевањем управљају четири сливна округа која одговарају Мисисипију и три градска потока.[74] Дванаест језера, три језерца и пет неименованих мочвара налази се у Минеаполису.[75] У непосредној близни водопада Сент Антони налазило се острво Спирит.[76] Инжењерски корпус Сједињених Држава уклонио је острво из реке 1960. године.[77][78] Најнижа надморска висина града је 209 м близу места где се Минехаха сусреће са реком Мисисипи.[79][80][81] Место воденог торња Проспект Парка често се наводи као највиша тачка града, а плакат у парку Деминг Хејтс означава највећу надморску висину.[82] Ипак, место на 297 м удаљености у близини Вајте парка у североисточном Минеаполису, потврђује Google Earth као највиши терен.[83]

Минеаполис има влажну континенталну климу врућег лета типичну за јужне делове горњег средњег запада.[4] Град карактерише веома хладна, снежна зима и влажна, топла до врућа лета.[84][85] Као што је типично за континенталну климу, разлика између просечних температура у најхладнијем зимском месецу и најтоплијем летњем месецу је велика.[5] Годишњи просек трајања сунчеве светлости Минеаполиса је 58%. Град доживљава читав низ падавина и повезане временске догађаје, укључујући снег, сусњежицу, лед, кишу, олује са грмљавином и магле. Највиша забележена температура била је 42 °C, измерена у јулу 1936. године, а најнижа је била током зиме 1983/1984. године, када је пало 250 cm снега.[86][87]


Клима Минеаполис
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 14
(58)
18
(64)
28
(83)
35
(95)
41
(106)
40
(104)
42
(108)
39
(103)
40
(104)
32
(90)
25
(77)
20
(68)
42
(108)
Средњи максимум, °C (°F) 6,2
(43,1)
8,5
(47,3)
18,8
(65,9)
26,7
(80,1)
31,1
(87,9)
34,1
(93,3)
34,9
(94,8)
33,6
(92,4)
31,1
(87,9)
26,2
(79,1)
16,4
(61,6)
7,5
(45,5)
35,9
(96,6)
Максимум, °C (°F) −4,6
(23,7)
−1,7
(28,9)
5,2
(41,3)
14,3
(57,8)
20,8
(69,4)
26
(78,8)
28,6
(83,4)
26,9
(80,5)
22,1
(71,7)
14,4
(58,0)
5,1
(41,2)
−2,7
(27,1)
12,9
(55,2)
Просек, °C (°F) −9,1
(15,6)
−6,2
(20,9)
0,4
(32,8)
8,6
(47,5)
15,1
(59,2)
20,4
(68,8)
23,2
(73,8)
21,8
(71,2)
16,7
(62,1)
9,4
(48,9)
0,9
(33,7)
−6,8
(19,7)
7,9
(46,2)
Минимум, °C (°F) −13,6
(7,5)
−10,7
(12,8)
−4,3
(24,3)
2,9
(37,2)
9,4
(48,9)
14,9
(58,8)
17,8
(64,1)
16,6
(61,8)
11,3
(52,4)
4,3
(39,7)
−3,2
(26,2)
−10,9
(12,3)
2,9
(37,2)
Средњи минимум, °C (°F) −26,1
(−15,0)
−23
(−9,4)
−15,8
(3,6)
−5,8
(21,6)
1,6
(34,9)
7,2
(45,0)
11,8
(53,2)
10,4
(50,7)
2,4
(36,4)
−3,7
(25,3)
−13,6
(7,6)
−23,3
(−10,0)
−28,3
(−18,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −41
(−41)
−36
(−33)
−36
(−32)
−17
(2)
−8
(18)
1
(34)
6
(43)
4
(39)
−3
(26)
−12
(10)
−32
(−25)
−39
(−39)
−41
(−41)
Количина падавинаmm (in) 22,9
(0,90)
19,6
(0,77)
48
(1,89)
67,6
(2,66)
85,3
(3,36)
108
(4,25)
102,6
(4,04)
109,2
(4,30)
78,2
(3,08)
61,7
(2,43)
45
(1,77)
29,5
(1,16)
777,6
(30,61)
Количина снега, cm (in) 31
(12,2)
19,6
(7,7)
26,2
(10,3)
6,1
(2,4)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
1,5
(0,6)
23,6
(9,3)
30,2
(11,9)
138,2
(54,4)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 8,9 7,4 9,3 10,7 11,5 11,3 10,2 9,7 9,8 9,2 8,7 9,8 116,5
Дани са снегом (≥ 0.1 in) 8,4 6,8 5,4 2,0 0,1 0 0 0 0 0,6 5,2 9,3 37,8
Релативна влажност, % 69,9 69,5 67,4 60,3 60,4 63,8 64,8 67,9 70,7 68,3 72,6 74,1 67,5
Сунчани сати — месечни просек 156,7 178,3 217,5 242,1 295,2 321,9 350,5 307,2 233,2 181,0 112,8 114,3 2.710,7
Сунчано време — месечни проценти 55 61 59 60 64 69 74 71 62 53 39 42 59
UV индекс 1 2 3 5 7 8 8 7 5 3 2 1 4,3
Извор #1: NOAA (relative humidity and sun 1961−1990)[88][89][90]
Извор #2: The Weather Channel,[91] Weather Atlas[92][93]

ДемографијаУреди

 
Амерички-шведски институт у којем си имигранти са Скандијевије били пописивани током шездесетих година 19. века.

По попису из 2010. године број становника је 382.578, што је 40 (0,0 %) становника мање него 2000. године.[94] [95][96] Евроамериканци чине око петине становништва Минеаполиса.[97] Ова заједница је претежно немачког и скандинавског порекла.[93] У граду живи 82.870 Немаца, што чини преко петине (23.1%) становништва.[98][99] Скандинавско-америчко становништво су пре свега норвежани и швеђани. [100] У граду је пописани 39.103 Норвежана, што чини 10,9% становништва; има 30.349 шведских Американаца, што чини 8,5% становништва града.[3][101]

Дански Американци нису ни приближно бројни јер их има 4,434, а чине само 1,3% становништва.[102] Норвешки, Шведски и Дански Американци заједно чине 20,7% становништва.[103] То значи да етнички Немци и Скандинавци заједно чине 43,8% становништва Минеаполиса и чине већину бело-хиспанског становништва Минеаполиса.[88][89][90] Остале значајне европске групе у граду укључују Ирце (11,3%), Енглезе (7,0%), Пољаке(3,9%), Французе (3,5%) и Италијане (2,3%).[104][105] Афроамериканци чине 18,6% становништва у граду, при чему велики део долази из градова као што су Чикаго, Гери и Индијана, у последње три деценије.[106][107]

Постоји 10.711 појединаца који се у Минеаполису идентификују као мултирасни: Људи црно-белих предака има 3.551, а чине 1.0% становништва.[108] Људи беле расе и пореклом американаца имају 2.319, а чине 0,6% становништва.[109] Оних са белим и азијским пореклом има 1871, и чине 0,5% становништва.[110] Црне расе и староседелаца има 885 и они чине 0,2% становништва града.[111][112]

Већ у 16. веку народ Дакота, углавном Мдевакантон били су познати као досељеници у близини месте Сент Антони.[113][114]

Нови досељеници стигли су током педесетих и шездесетих година 19. века у Минеаполис из Нове Енглеске, Њујорка, Бохемије (данас Чешка) и Канаде, а средином шездесетих година 19. века у град су стигли досељеници из Финске, Шведске, Норвешке и Данске.[115][116] У овом периоду у град су стигли и мигранти из Мексика и Латинске Америке.[117] Остали имигранти дошли су из Немачке, Пољске, Италија и Грчке.[118][119] Многи мигранти из средње Европе населили су се у североисточном кварту града, који до данас остаје разнолик и познат је по својој чешкоој и пољској културној баштини.[120] Јевреји из централне и источне Европе и Русије почели су да долазе у Минеаполис током осамдесетих година 19. века и насељавали су се пре свега на северној страни града пре него што су се у већем броју преселили у западна предграђа педесетих и шездесетих година 20. века.[121][122] Азијати који су дошли из Кине, Филипина и Јапана и Кореје. Од 1970. године Азијати су стизали у град из Вијетнама, Лаоса, Камбоџе и Тајланда.[123] Почевши од деведесетих година 20. века стигло је велико латино становништво, заједно са имигрантима са Сомалијског полуострва. Као и други велики градови, метрополитанско подручје је била имигрантска капија која је у периоду од 1990. до 2000. године имала пораст броја становника од 127%.[124][125][126]

Амерички биро за попис становништва процењује да је број становника у Минеаполис-у био 422.331 до 2017. године, што је 10,4% више од бројке на попису становништва.[127][128] Становништво је расло до 1950. године, када је у граду живело 521.718 људи, од тада све до 1990. године када су се људи преселили у предграђа, број људи у граду се смањио.[129] Међу америчким градовима до 2006. године, Минеаполис има четврти највећи проценат хомосексуалаца, лезбејки или бисексуалаца у одраслој популацији, са 12,5% (иза Сан Франциска, Сијетла и Атланте). У 2013. години Минеаполис је био међу 25 градова у САД-у који су добили највиши могући резултат од кампање за људска права, што указује на његову подршку за ЛГБТ становнике.[130]

 
Базилика Свете Марије у Минеаполису

Расне и етничке мањине у граду заостају за белом расом у образовању, 15,0% црнаца и 13,0% латиноамериканаца су дипломирали у поређењу за 42,0% белог становништва. Животни стандард је у порасту, а приходи међу највишим су на Средњем западу, али средњи приход домаћинстава међу мањинама је испод нивоа. Регионално гледано, власништво кућа међу мањинским становницима је упола мање него код белаца, мада се азијско власништво над кућама удвостручило. Године 2000. стопа сиромаштва међу белцима била је 4,2%; црнци 26,2%; азијати 19,1%; Индијанци, 23,2%; и латиноамериканци, 18,1%.[131][132]

У децембру 2018. године Градско веће Минеаполиса изгласало је укидање једног породичног зонирања широм града.[133][134] У то време је 70% стамбеног земљишта било предвиђено за самосталне породичне куће.[135] Њујорк Тајмс објашњава да Сједињене Државе, као целина, трпе акутни недостатак приступачних места за живот, посебно у урбаним срединама у којима су концентрисане економске могућности, што доводи до пораста стопе бескућништва и цене станова.[136] Студије су откриле да породичне четврти заоштравају проблем растућих трошкова становања ограничавајући испоруку расположивих јединица.[137][138][139]

Многи блокови Минеаполиса данас датирају још од двадесетих година 20. века са дуплексима или малим стамбеним зградама поред породичних кућа.[140] Годинама су се те старије зграде сматрале „нескладним“. Према новом плану Минеаполиса, та разлика неће постојати, јер ће куће, дуплекси и станови постати пожељна норма.[141][142] Стога, већина побољшања ових идеја није нова, већ ретроактивно поништава типичне појмове и политике постављене у прошлости. Магазин Слејт објаснио је да је зонирање породице за једну породицу замишљено као легалан начин да се мањине не преселе у одређене четврти.[143] Политико магазин објашњава да су четврти за једну породицу, које су годинама биле уобичајене у планирању градова и приградских насеља, саставни су део америчког сна: улице обложене самосталним кућама, зелени травњаци и обиље простора.[144] Нови план Минеаполиса променио би урбани пејзаж града.[145] Минеаполис је углавном градио више стамбене зграде, док су куће нестајале.[131][132] Повећавање густине становања, које се може мерити као број стамбених јединица по јутру стамбене површине, не укључујући улице, отворени простор или други нестамбени простор, може бити начин да градови постану одрживији за животну средину.[146][147][148]

РелигијаУреди

Људи из народа Дакоте, првобитни становници области данашњег Минеаполиса, веровали су у Великог духа и били су изненађени што нису сви европски досељеници били религиозни.[149][150] Више од 50 деноминација и религија има етаблирано присуство у Минеаполису: Према истраживању истраживачког центра Пев из 2014. године, 70% становништва града се идентификовало као хришћани, а 46% је присуствовало различитим црквама које би могле бити сматрали протестантима (од којих је већина лутеранска због немачког и скандинавског наслеђа града), а 21% је исповедало римокатоличка веровања.[151] Иста студија каже да остале религије (укључујући јудаизам, будизам, ислам и хиндуизам) заједно чине око 5% становништва, а 23% их немају верску припадност.[29]

Они који су стигли из Нове Енглеске били су највећим делом хришћански протестанти, кваркери и универзалисти.[152][153][154] Најстарија црква која се непрекидно користи, Католичка црква Госпе од Лоуреса саграђена је 1856. године.[155] Прва јеврејска заједница у Минеаполису формирана је 1878. године као Шарај Тов, а 1928. године изграђена је синагога у граду.[156][157][158] Православна црква Свете Марије основана је 1887. године и то је било седиште Руске православне цркве у Сједињеним Државама.[159][160][161] Едвин Хавли Хевит дизајнирао је епископску катедралу Светог Марка и јединствену методистичку цркву јужно од центра града.[162] Прву базилику у Сједињеним Државама и катедралу римокатоличке надбискупије светог Павла и Свете Марије именовао је Папа Пије XI 1926. године.[115][163][164][165]

 
Седиште банке Сједињених Држава у Минеаполису

Евангелистичка асоцијација Билија Грахама, часопис и филмска и телевизијска дистрибуција World Wide Pictures са седиштем у Минеаполису били су од краја четрдесетих до двехиљадитих година.[166][167] Џим Бејкер и Тами Фај упознали су се док су похађали Северни централни универзитет и започели телевизијску индустрију која је до 1980-их доспела у 13,5 милиона домаћинстава.[114][168] Данас је лутеранска црква Маунт Оливет у југозападном Минеаполису друга највећа лутеранска заједница у земљи, са око 6.000 припадника.[169] Лутеранска Христова црква у граду сматра се грађевином од националног значаја.[170] Током педесетих година 20. века муслимани су изградили своју богомољу 1967. године.[171][172][173][174] До 2004. године између 20.000 и 30.000 сомалијских муслимана доселило се у Минеаполис.[175] Хиндуси се моле у неколико храмова у граду.[176]

ЕкономијаУреди

Сент Пол у Минеаполису треће је највеће економско средиште на Средњем западу иза Чикага и Детроита.[177] Економија Минеаполиса данас је заснована на трговини, финансијама, железничким и транспортним услугама, здравству и индустрији.[178][179] Град у нешто мањој мери профитира у преради хране, издаваштву, графичкој уметности, осигурању и образовању.[180] Индустрија производи металне и аутомобилске производе, хемијске и пољопривредне производе, електронику, рачунаре, прецизне медицинске инструменте и уређаје, пластику и машине.[181][182] [183] У граду се током 19. века налазио велики број фарми.[184] Метрополитанско подручје Твин Ситис има пету највишу концентрацију главних корпоративних седишта у држави, са пет корпорација Фортуне 500 са седиштем у градским границама Минеаполиса.[185][186] Часопис Економист је Минеаполис рангирао као трећи најскупљи град у Северној Америци и на 26. месту у свету.[187][188][189]

Градови-близанци доприносе 63,8% бруто државног производа Минесоте.[190][191] Измерен бруто метрополитанским производом по становнику чини Минеаполис петнаестим најбогатијим градом у Сједињеним Државама.[192][193] Повратком из рецесије земље 2000. године, лични доходак је у 2005. порастао за 3,8%, иако је заостајао за националним просеком од 5%.[194] Град се вратио на врхунцу запослености током четвртог тромјесечја те године.[195] Банка савезних резерви Минеаполиса опслужује Минесоту, Монтану, Северну и Јужну Дакоту и делове Висконсина и Мичигена.[196] Најмања од 12 регионалних банака у систему федералних резерви, она управља системом плаћања на нивоу државе, надгледа банке чланице и банкарске компаније.[197] Компанија житарица Минеаполис основана је 1881. године, а и даље постоји.[198]

КултураУреди

 
Институт уметности Минеаполиса.

Културне организације Минеаполиса привлаче креативне људе и публику у град за позориште, визуелну уметност, писање и музику.[199][200][201] Разнолико становништво заједнице и даље управља дугом традицијом добротворне подршке кроз прогресивне јавне социјалне програме, волонтирање, као и кроз приватну и корпоративну филантропију.[202][203] Уметнички центар Волкер, један је од пет највећих музеја модерне уметности у САД-у, а налази се на брду Ловри, у близини центра града.[204][205][206] Величина центра удвостручена је 2005. године.[207] Институт уметности у Минеаполису највећи је уметнички музеј у граду, са 100 000 ексопоната у својој сталној збирци.[208][209] Музеј уметности Вејсман отворен је 1993. године.[210][211][212] Музеј руске уметности отворен је у обновљеној цркви 2005. године и садржи збирку руске уметности 20. века, као и низ предавања, семинара и других посебних догађаја.[213] Часопис USA Today истакао је да је Минеаполис највећа уметничка област позивајући се на 400 независних уметника, велики број културних интитуција и догађаја.[214]

Минеаполис је културни центар позоришних представа од средине 1800-их година.[215][216] Други је град по броју позоришних компанија по глави становника и треће је највеће позоришно тржиште у Сједињеним Државама.[217] Велики број позоришних организација има седиште у Минеаполису.[218] Позориште Гутерије, највећа позоришна компанија у области, заузима тростепени комплекс са погледом на Мисисиппи, а основана је 1963. године.[219][220] Град је дом фестивала Минесота Фринг.[221]

Оркестар Минесоте свира класичну и популарну музику у градској дворани Оркестра, под музичким директором Осмом Ванскаом, а освојио је Греми награду 2014. године.[222][223] Према часопису DownBeat, Дакота џез клуб један је од најбољих светских џез клубова у претходних 25 година.[224][225] Певач и мултиинструменталиста Принс рођен је у Минеаполису и живео је већину живота у граду.[226][227] Остали уметници из Минеаполиса укључују Hüsker Dü и The Replacements који су били једни од главни на алтернативној рок сцени током осамдесетих година 20. века.[228][229][230] Град је место независне хип хоп и реп сцене.[231] Локални и међународно признати уметници електронске плесне музике у Минеаполису укључују Вудија Мекбриџа и Фредија Фреша.[232][233][234]

Минеаполис је трећи град са највише писмених у Сједињенин Државама.[235][236][237][238] У граду такође постоји велики број књижевник центара и независних издавача.[239] Центар за књижевност излаже и подучава како савремену уметност, тако и традиционалне занате писања, израде папира, штампарије и увезивање књига.[240] Филантропија и добротворно даривање део су заједнице, више од 40% одраслих у граду бави се неким хуманитарним радом, што је највећи проценат волонтерског рада међу градовима у САД.[241] Метрополитанско подручје даје 13% својих укупних добротворних донација за уметност и културу.[242] Западни Бродвеј је био културни центар током раног 20. века, али педесетих година је почео да постаје предграђе.[243] Једна од највећих урбаних продавница у Сједињеним Државама била је у северном делу Минеаполису, на две продавнице услуживало се око 70.000 људи.[244] Минеаполис је познат по својој источноафричкој кухињи због великог броја Сомалијаца који живе у овом граду.[55]

Спорт и рекреацијаУреди

 
Бенк стадион у Минеаполису

Минеаполис је дом четири професионална спортска тима.[245][246] Минесота тимбервулвси члан је западне конференције, дивизија Северозапад, није мењала ни име ни дворану од свог оснивања, а играју у „Таргет“ центру који прима 19,356 гледалаца.[247] Клуб је основан 1989. године.[248][249] У првих седам година, Минесота је служила више као тренинг партнер, јер је знало да се деси да имају и скор 15-67.[250] Град је такође седиште кошаркашког клуба Минесота Линкс.[251] Минесота вајкингси су професионални тим америчког фудбала са седиштем у Минеаполису у Минесоти.[252][253] Клуб утакмице као домаћин игра на стадиону Хјуберт Х. Хамфри метродом.[254] Наступа у НФЦ-у у дивизији Север.[255][256] Клуб је основан 1961. и до сада није мењао назив.[257][258] „Вајкингси“ су 1969.[259] били прваци НФЛ-а.[260] Маскота клуба је викинг „Рагнар“.[261][262]

Минесота вајлдси су амерички хокејашки клуб из Сент Пола.[263] Клуб утакмице као домаћин игра у Ексел енерџи центру капацитета 18.834 места.[264] Клуб се такмичи у Северозападној дивизији Западне конференције.[265] Боје клуба су зелена, црвена и бела.[266] Вајлдси су основани 2000. и до сада нису освојили ниједан Стенли куп.[267] Највећи успех им је прво место у Северозападној дивизији у сезони 2007/08.[268] У прошлости су у Минеаполису постојали хокејашки и бејзбол клубови, а током двадесетих година 20. века у граду је постојао хокејашки тим Минеаполис касније познати као Минеаполис Ред Џакетси.[269][270] Током четрдесетих и педесетих година, 20. века, кошаркашки тим Минеаполис Лејкерси освојио је шест кошаркашких првенстава (1948, 1949, 1950, 1952, 1953 и 1954) у три лиге.[271][272] Америчка рвачка асоцијација основана је у Минеаполису и деловала је у том граду од 1960. до 1990. године.[273] У граду постоји неколико стадиона и арена запотребе спортских догађаја али и музичких и културних.[274] Стадион Банк у Минеаполису био је највећи у Миинесоти од 1982. до 2013. године.[275] У граду је одржано више бејзбол такмичења, као и Светско првенство у уметничком клизању 1988. године.[276][277][278] Минеаполис је стигао до финала међународног круга да угости Летње олимпијске игре три пута, пошто су их 1948. победили Лондон, Хелсинки 1952. (када је град завршио на другом месту), а Мелбурн 1956. године.[279] Град је 2017. био домаћин Првенства у мотокросу и Играма 2017. и 2018. године.[280][281][261][262] Игре 2020. заказане за 17. до 19. јула отказане су због пандемије коронавируса.[282][283]

Парк Минеаполис је међу најбоље дизајнираним, највише финансираним и одржаваним у Сједињеним Државама.[284] Парковима управља Одбор за рекреацију.[285][286] Предвиђања, донације и напори заједнице омогућили су Хорсеу Кливиленду да створи његову добру пејзажну архитектуру, чувајући географске оријентире и повезујући парк са булеварима и паркинзима.[287] Градски ланац језера, који се састоји од седам језера и потока Минехаха, повезан је бициклистичким стазама, стазама за трчање и шетњу, а користи се за пливање, риболов, излетишта, бродство и клизање на леду.[288] Паркикнг за аутомобиле, бициклистичка и стаза за јахаче, као и пешачка стаза налазе се паралелно дуж путање од 84 км стазе Гранд Раундс.[247][289] Теодор Вирт је заслужан за развој система паркова. Данас 16,6% града чине паркови и постоји 770 квадратних метара парковног земљишта за сваког становника, рангираног 2008. године као највише парковних површина по становнику у градовима сличне густине становништва.[139][290] По процени, 2019. године Минеаполис имао најбољи систем паркова међу 100 најнасељенијих градова у Сједињеним Државама.[291][292]

Паркови су на многим местима повезани, а Национална зона за реку и рекреацију Мисисипи повезује регионалне паркове и центре за посетиоце.[293][294] У парку Теодор Вирт налази се најстарија јавна башта у граду.[295] Парк Минехаха један је од најстаријих и најпопуларнијих паркова у граду, који сваке године прима преко 500 000 посетилаца.[296] Стаза Винселл, удаљена само пет километара дуж реке Мисисипи, са њеним погледима на клисуру и рустикалним доживљајем у граду.[297][298] Амерички факултет за спортску медицину рангирао је Минеаполис и његово градско подручје као први, други или трећи „град са најбољим положајем“ сваке године од 2008. до 2016., сврставајући га на прво место од 2011. до 2013.[299] У граду се такође налази пет голф терена.[300] Минеаполис је дом више голфера по глави становника од било којег другог великог америчког града.[301] Држава Минесота има највећи број бициклиста, спортских риболоваца и скијаша на снегу по глави становника.[302]

Партнерски градовиУреди

Миннеаполис је побратимљен са 12 градова:[303][304][305]

Минеаполис такође има сарадњу са Хирошимом.[303]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas”. United States Census Bureau, Population Division. 28. 5. 2019. Приступљено 28. 5. 2019. 
  2. ^ „Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas Population Totals: 2010–2018”. 2018 Population Estimates. United States Census Bureau, Population Division. 28. 5. 2019. Приступљено 28. 5. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „A History of Minneapolis: Medicine”. Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2012. Приступљено 17. 10. 2012. 
  4. 4,0 4,1 Weber, Laura E. (пролеће 1991). „'Gentiles Preferred': Minneapolis Jews and Employment 1920–1950” (PDF). Minnesota History. 52 (5): 166—182. JSTOR 20179243. Приступљено 21. 8. 2012. 
  5. 5,0 5,1 Ladd-Taylor, Molly (лето 2005). „Coping with a 'Public Menace': Eugenic Sterilization in Minnesota” (PDF). Minnesota History. 59 (6): 237—248. JSTOR 20188483. Приступљено 1. 10. 2018. 
  6. ^ Hatle, Elizabeth Dorsey; Vaillancourt, Nancy M. (2. 2. 2019). „One Flag, One School, One Language: Minnesota's Ku Klux Klan in the 1920s” (PDF). Minnesota History. 61 (8): 360—371. JSTOR 40543955.  and Chalmers, David Mark (1987). Hooded Americanism: The History of the Ku Klux Klan . Duke University Press. стр. 149. ISBN 978-0-8223-0772-3. Приступљено 5. 7. 2018. 
  7. ^ About 10,000 such covenants remain as of 2017, in: Furst, Randy (26. 8. 2017). „Massive project works to uncover racist restrictions in Minneapolis housing deeds”. Star Tribune.  and Delegard, Kirsten; Ehrman-Solberg, Kevin (2017). „'Playground of the People'? Mapping Racial Covenants in Twentieth-century Minneapolis”. Open Rivers: Rethinking the Mississippi. 6. doi:10.24926/2471190X.2820 . 
  8. ^ „Historical Census Statistics On Population Totals By Race, 1790 to 1990, and By Hispanic Origin, 1970 to 1990, For Large Cities And Other Urban Places In The United States”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2012. Приступљено 18. 12. 2011. 
  9. ^ „1934 Truckers' Strike (Minneapolis)”. Minnesota Historical Society. Приступљено 5. 5. 2007. 
  10. ^ Harry Davis (21. 2. 2003). Almanac. Twin Cities Public Television.  and „American Indian Movement”. Encyclopædia Britannica. 2012. Приступљено 19. 8. 2012. 
  11. ^ „The 45th Parallel”. Wurlington Bros. Press. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2006. Приступљено 19. 1. 2007. 
  12. ^ „ParkScore”. parkscore.tpl.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-03. 
  13. ^ Galarza, Daniela (28. 1. 2015). „U.S. Takes Home Silver Medal in Bocuse d'Or 2015”. Eater. Vox Media. Приступљено 18. 8. 2015. 
  14. ^ Moskin, Julia (30. 7. 2012). „A Return to Nordic Roots”. The New York Times. Приступљено 1. 6. 2015. 
  15. ^ Van Buren, Alex (28. 9. 2012). „The BA Weekender Guide”. Bon Appétit. Приступљено 2. 6. 2015. 
  16. ^ Rosenberg, Meredith (19. 8. 2017). „Camel burgers and beyond: Minneapolis' Somali food scene”. The Philadelphia Tribune. Приступљено 17. 9. 2017. 
  17. ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (октобар 2007). „Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification”. Hydrology and Earth System Sciences. 11 (5): 1633—1644. Bibcode:2007HESS...11.1633P. doi:10.5194/hess-11-1633-2007 . 
  18. ^ Pioneer Press staff (24. 1. 2012). „USDA: Milder winters mean some changes in plant hardiness zones”. St. Paul Pioneer Press. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2016. Приступљено 21. 7. 2016. 
  19. ^ „USDA Plant Hardiness Zone Map”. Agricultural Research Service, U.S. Department of Agriculture. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2014. Приступљено 14. 8. 2016. 
  20. ^ „Minnesota Preservation Planner IX (2)” (PDF). Minnesota Historical Society. пролеће 1998. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 6. 2007. Приступљено 24. 1. 2016. 
  21. ^ „Ranking of Cities Based on % Annual Possible Sunshine”. NOAA: National Climatic Data Center. 2004. Приступљено 1. 1. 2015. 
  22. ^ „U.S. Metro Economies” (PDF). IHS Markit. 1. 9. 2017. Приступљено 17. 3. 2020. 
  23. ^ „Threaded Station Extremes (Long-Term Station Extremes for America)”. Regional Climate Centers (Cornell). Приступљено 26. 3. 2018. 
  24. ^ „Twin Cities Area total monthly and seasonal snowfall in inches [1883-2016]”. Minnesota Department of Natural Resources (DNR). Applied Climate Information System (ACIS), National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA). Приступљено 9. 9. 2016. 
  25. ^ Fisk, Charles (11. 2. 2011). „Graphical Climatology of Minneapolis-Saint Paul Area Temperatures, Precipitation, and Snowfall”. Приступљено 18. 2. 2011. 
  26. ^ Treaty of Paris (1783), Article 2.
  27. ^ Lass, William E. (1980). Minnesota's Boundary with Canada: Its Evolution Since 1783. Minnesota Historical Society. стр. 14—17. ISBN 978-0873511537. 
  28. ^ Watson, Catherine (16. 9. 2012). „Ft. Snelling: Citadel on a Minnesota bluff”. Los Angeles Times. Приступљено 27. 12. 2019. 
  29. 29,0 29,1 Wingerd, Mary Lethert (2010). North Country: The Making of Minnesota. University of Minnesota Press. стр. 4, 5, 33, 82, 159. ISBN 0816648689. 
  30. ^ „The Minneapolis Foundation”. Charity Navigator. 2006. Приступљено 30. 4. 2007. 
  31. ^ „John H. Stevens House Museum”. U.S. National Park Service. Приступљено 31. 12. 2019. 
  32. ^ „Historic Fort Snelling: The US Indian Agency (1820-1853)”. Minnesota Historical Society. Приступљено 27. 12. 2019. 
  33. ^ Cohen, Burt (мај 2006). „The Spirit of Giving” (PDF). Mpls.St.Paul (via Meet Minneapolis). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 6. 2007. Приступљено 21. 3. 2007. 
  34. ^ „NACo County Explorer”. National Association of Counties. Приступљено 23. 1. 2016. 
  35. ^ Ohlemacher, Stephen (9. 7. 2007). „Detroit area has volunteer spirit”. Detroit Free Press. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 17. 7. 2007. 
  36. ^ „Minnesota, University of”. Encyclopædia Britannica. 2007. Приступљено 24. 3. 2007. 
  37. ^ „University of Minnesota Rankings”. U.S. News and World Report. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2007. Приступљено 4. 2. 2008 — преко Regents of the University of Minnesota. 
  38. ^ „A History of Minneapolis: Social Services”. Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала на датум 22. 4. 2012. Приступљено 17. 10. 2012. 
  39. ^ Chamberlain, Lisa (30. 4. 2008). „With Books as a Catalyst, Minneapolis Neighborhood Revives”. The New York Times. Приступљено 30. 4. 2008. 
  40. ^ „America's Most Literate Cities”. Central Connecticut State University. 2016. Приступљено 1. 1. 2020. 
  41. ^ Peloquin, Jahna (27. 1. 2014). „Local DJs Recall Playing Daft Punk's 1st U.S. Show in SPIN Article”. Vita.MN. StarTribune. Приступљено 16. 3. 2015. 
  42. ^ Tanigawa, Noe (6. 1. 2016). „Hawai'i's Fledgling Fringe Circuit”. Hawaii Public Radio. Приступљено 16. 9. 2017. 
  43. ^ Welch, Chris (10. 11. 2009). „They're rapping for a hip hop diploma”. CNN.com. CNN. Приступљено 16. 3. 2015. 
  44. ^ „2020 ParkScore Index”. The Trust for Public Land ParkScore. The Trust for Public Land. Приступљено 20. 5. 2020. 
  45. ^ Fisk, Charles (11. 2. 2011). „Graphical Climatology of Minneapolis-Saint Paul Area Temperatures, Precipitation, and Snowfall”. Приступљено 18. 2. 2011. 
  46. ^ „Twin Cities Area total monthly and seasonal snowfall in inches [1883-2016]”. Minnesota Department of Natural Resources (DNR). Applied Climate Information System (ACIS), National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA). Приступљено 9. 9. 2016. 
  47. ^ Mack, Linda (10. 1. 2008). „MacPhail: a new note for the Minneapolis riverfront”. MinnPost. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2008. Приступљено 10. 1. 2008. 
  48. ^ „Race for the Population 18 Years and Over”. U.S. Census Bureau: American FactFinder. 2010. Приступљено 3. 4. 2020. 
  49. ^ „U.S. Census website”. United States Census Bureau. 5. 10. 2010. Приступљено 4. 9. 2011. 
  50. ^ Azerrad, Michael (2002). Our Band Could Be Your Life. Back Bay Books. стр. 5. ISBN 978-0-316-78753-6. 
  51. ^ Atmosphere (January 4, 2005). "I Wish Those Cats @ Fobia Would Give Me Some Free Shoes" and "Sep Seven Game Show Them" and "7th St. Entry" on Headshots: SE7EN remastered Rhymesayers, ASIN: B0006SSRXS [Explicit lyrics].
  52. ^ Spencer, Jack (12. 12. 2014). „The Best Minnesota Rap Albums of 2014”. City Pages. Star Tribune Media. Приступљено 20. 8. 2015. 
  53. ^ Rietmulder, Michael (18. 4. 2013). „Twin Cities DJ DVS1 gets most of his club dates in Europe”. Star Tribune. Приступљено 3. 5. 2016. 
  54. ^ „Minnesota Spoken Word Association”. Архивирано из оригинала на датум 21. 12. 2006. Приступљено 18. 3. 2007. 
  55. 55,0 55,1 „A History of Minneapolis: Mdewakanton Band of the Dakota Nation, Parts I and II”. Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-09.  and „The US-Dakota War of 1862”. Minnesota Historical Society. Приступљено 13. 10. 2018.  and „A History of Minneapolis: Minneapolis Becomes Part of the United States”. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-21. , and „A History of Minneapolis: Governance and Infrastructure”. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-21.  and „A History of Minneapolis: Railways”. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-21. Приступљено 1. 1. 2020 — преко Internet Archive. 
  56. ^ „Post-Secondary Schools”. Minnesota Department of Education. 2005. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2007. Приступљено 24. 3. 2007. 
  57. ^ James, Derek (17. 9. 2017). „Lynx, Sparks look to cement legacies in WNBA Finals rematch”. Summitt Hoops. FanSided. Приступљено 17. 9. 2017. 
  58. ^ Greder, Andy (30. 5. 2017). „Third try is a charm for state tax breaks to help build St. Paul soccer stadium”. Pioneer Press. Приступљено 1. 6. 2017. 
  59. ^ „NHL Cities — Ranked by Population — Stats Hockey”. Statshockey.homestead.com. 30. 3. 2012. Приступљено 12. 7. 2013. 
  60. ^ „Arts at MPL: Cesar Pelli”. 2. 2. 2007. Архивирано из оригинала на датум 29. 4. 2007. Приступљено 24. 3. 2007. 
  61. ^ „Frequently Asked Questions: Library Board Decisions and Libraries Closing”. Minneapolis Public Library (mpls.lib.mn.us). 26. 10. 2006. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2007. Приступљено 12. 2. 2007. 
  62. ^ „Guiding Principles for the Consolidation of Library Services in Hennepin County” (PDF). Hennepin County Library. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 10. 2007. Приступљено 23. 11. 2008. 
  63. ^ Atwater, Isaac (1893). History of the city of Minneapolis, Minnesota. 1. стр. 282—299. 
  64. ^ „First Avenue & 7th Street Entry Band Files”. Minnesota Historical Society. 1999—2004. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2007. Приступљено 12. 2. 2007. 
  65. ^ Berry, Dru (11. 2. 2020). „First Avenue Announces Initial 50th Anniversary Celebration Lineup”. Mpls.St.Paul Magazine (MSP Communications). Приступљено 9. 4. 2020. 
  66. ^ About 10,000 such covenants remain as of 2017, in: Furst, Randy (26. 8. 2017). „Massive project works to uncover racist restrictions in Minneapolis housing deeds”. Star Tribune.  and Delegard, Kirsten; Ehrman-Solberg, Kevin (2017). „'Playground of the People'? Mapping Racial Covenants in Twentieth-century Minneapolis”. Open Rivers: Rethinking the Mississippi. 6. doi:10.24926/2471190X.2820 . 
  67. ^ „The Twin/Tone catalog”. Twin/Tone Records. 1978—1998. Приступљено 15. 1. 2007. 
  68. ^ Gordinier, Jeff (28. 11. 2018). „Esquire's Best New Restaurants in America, 2018”. Esquire. Приступљено 30. 11. 2018. 
  69. ^ „U.S. Bank Stadium Sold Out For 2016”. 25. 8. 2016. Архивирано из оригинала на датум 1. 12. 2017. Приступљено 2017-11-19. 
  70. ^ Normals, Means, and Extremes for Minneapolis/Saint Paul (1971–2000) Архивирано јул 20, 2010 на сајту Wayback Machine: Mean of Extreme Mins for January
  71. ^ Pioneer Press staff (24. 1. 2012). „USDA: Milder winters mean some changes in plant hardiness zones”. St. Paul Pioneer Press. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2016. Приступљено 21. 7. 2016. 
  72. ^ „USDA Plant Hardiness Zone Map”. Agricultural Research Service, U.S. Department of Agriculture. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2014. Приступљено 14. 8. 2016. 
  73. ^ „Ranking of Cities Based on % Annual Possible Sunshine”. NOAA: National Climatic Data Center. 2004. Приступљено 1. 1. 2015. 
  74. ^ Hatle, Elizabeth Dorsey; Vaillancourt, Nancy M. (12. 12. 2010). „One Flag, One School, One Language: Minnesota's Ku Klux Klan in the 1920s” (PDF). Minnesota History. 61 (8): 360—371. JSTOR 40543955.  and Chalmers, David Mark (1987). Hooded Americanism: The History of the Ku Klux Klan . Duke University Press. стр. 149. ISBN 978-0-8223-0772-3. Приступљено 5. 7. 2018. 
  75. ^ Roise, Charlene; Gales, Elizabeth; Koehlinger, Kristen; Goetz, Kathryn; Hess, Roise and Company; Zschomler, Kristen; Rouse, Stephanie; Wittenberg, Jason (децембар 2018). „Minneapolis Music History, 1850-2000: A Context”. City of Minneapolis. стр. 42—44, 48, 53—54. Приступљено 1. 1. 2020. 
  76. ^ „MPL Annual Report” (PDF). 2004. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 2. 2007. Приступљено 24. 3. 2007. 
  77. ^ Keller, Martin (2019). Hijinx and Hearsay: Scenester Stories from Minnesota's Pop Life. Minnesota Historical Society Press. стр. 150. ISBN 9781681341323.  and Sturdevant, Andy (8. 2. 2017). „Out of the basement: north Minneapolis bands of the '70s”. MinnPost. Приступљено 1. 1. 2020. 
  78. ^ Desmond, Declan (23. 2. 2020). „3 Minneapolis music venues ranked among best in U.S., the world”. Bring Me The News (Maven Channel). Приступљено 25. 2. 2020. 
  79. ^ „Unique Collections”. Minneapolis Public Library (mpls.lib.mn.us). 15. 3. 2007. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 12. 2. 2007. 
  80. ^ „Twin Cities Television Milestones”. Pavek Museum of Broadcasting. Приступљено 5. 2. 2018. 
  81. ^ „A History of Minneapolis: Newspapers”. Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2012. Приступљено 17. 10. 2012. 
  82. ^ „Home Opener Ticket + Holiday Ornament”. Major League Soccer: MNUFC.com. 15. 11. 2017. Приступљено 18. 12. 2017. 
  83. ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (октобар 2007). „Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification”. Hydrology and Earth System Sciences. 11 (5): 1633—1644. Bibcode:2007HESS...11.1633P. doi:10.5194/hess-11-1633-2007 . 
  84. ^ Espeland, Pamela (7. 12. 2012). „Five Grammy nominations have Minneapolis ties; more holiday shows”. MinnPost. Приступљено 10. 1. 2013. 
  85. ^ Bream, Jon (27. 1. 2014). „Minnesota Orchestra and Osmo Vänskä score a Grammy”. Star Tribune. Приступљено 14. 3. 2014. 
  86. ^ Rushin, Steve (4. 5. 2016). „Why Minneapolis Loved Prince, and He Loved His Hometown”. Time. Приступљено 19. 9. 2016. 
  87. ^ Staff, C. P. „Top 20 best Minnesota musicians: The complete list”. City Pages. Приступљено 2020-01-18. 
  88. 88,0 88,1 „NowData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 12. 4. 2016. 
  89. 89,0 89,1 „Station Name: MN MINNEAPOLIS/ST PAUL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 25. 3. 2014. 
  90. 90,0 90,1 „WMO climate normals for Minneapolis/INT'L ARPT, MN 1961−1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 8. 4. 2014. 
  91. ^ „Monthly Averages for Minneapolis, MN”. The Weather Channel. Приступљено 8. 8. 2016. 
  92. ^ „Race and Hispanic Origin for Selected Cities and Other Places: Earliest Census to 1990”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2012. Приступљено 21. 4. 2012. 
  93. 93,0 93,1 „Minneapolis, Minnesota, USA – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 4. 7. 2019. 
  94. ^ „Minneapolis–St. Paul in Dakota and Ojibwe”. Decolonial Atlas. 20. 1. 2018. 
  95. ^ „Minneapolis (city), Minnesota”. State & County QuickFacts. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала на датум 20. 4. 2012. Приступљено 21. 4. 2012. 
  96. ^ „Minnesota Trend Report 1: State and Counties”. Архивирано из оригинала на датум 20. 03. 2012. Приступљено 30. 6. 2013. 
  97. ^ Nathanson, Iric (2010). Minneapolis In the Twentieth Century: The Growth of an American City. Minnesota Historical Society Press. стр. 58. ISBN 978-0-87351-725-6. 
  98. ^ Reichard, Gary W. (лето 1998). „Mayor Hubert H. Humphrey” (PDF). Minnesota History. 56 (2): 50—67. JSTOR 20188091. Приступљено 12. 2. 2020. 
  99. ^ United States Census Bureau. „Census of Population and Housing”. Приступљено 21. 5. 2014. 
  100. ^ „Population and Housing Unit Estimates”. Приступљено 21. 5. 2020. 
  101. ^ Jerabek, Esther. „The transition of a new world Bohemia.” (PDF). Minnesota Historical Society. Приступљено 10. 5. 2020. 
  102. ^ Quirk, Jim (1998). „The Minneapolis Marines: Minnesota's Forgotten NFL Team” (PDF). Coffin Corner. 20 (1): 1—3. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 18. 12. 2010. 
  103. ^ Lopez, Ricardo (2. 7. 2010). „New Nice Ride bike-sharing program a hit – too big of one, local rental shops fear”. Pioneer Press. MediaNews Group. Приступљено 10. 7. 2010. 
  104. ^ „Race for the Population 18 Years and Over”. U.S. Census Bureau: American FactFinder. 2010. Приступљено 3. 4. 2020. 
  105. ^ „U.S. Census website”. United States Census Bureau. 5. 10. 2010. Приступљено 4. 9. 2011. 
  106. ^ „1934 Truckers' Strike (Minneapolis)”. Minnesota Historical Society. Приступљено 5. 5. 2007. 
  107. ^ Reichard, Gary W. (лето 1998). „Mayor Hubert H. Humphrey” (PDF). Minnesota History. 56 (2): 50—67. JSTOR 20188091. Приступљено 12. 2. 2020. 
  108. ^ „Hispanic or Latino, and Not Hispanic or Latino By Race for the Population 18 Years and Over”. U.S. Census Bureau: American FactFinder. 2010. Приступљено 3. 4. 2020. 
  109. ^ „Historical Census Statistics On Population Totals By Race, 1790 to 1990, and By Hispanic Origin, 1970 to 1990, For Large Cities And Other Urban Places In The United States”. U.S. Census Bureau. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2012. Приступљено 18. 12. 2011. 
  110. ^ Biewen, John (19. 8. 1997). „Moving Up: Part One”. Minnesota Public Radio. Приступљено 25. 8. 2018. 
  111. ^ „Water Resources Report” (PDF). Minneapolis Park & Recreation Board. 2013. Приступљено 23. 1. 2016. 
  112. ^ „Minneapolis–St. Paul in Dakota and Ojibwe”. Decolonial Atlas. 20. 1. 2018. 
  113. ^ Zantal-Wiener, Amanda (3. 8. 2016). „A Deep Dive Into the Twin Cities' Indie Hip-Hop Scene”. Thrillist. Приступљено 16. 9. 2018.  and Harris, Keith (10. 4. 2019). „How life in Minnesota prepared Lizzo for fame”. City Pages. Приступљено 22. 8. 2019. 
  114. 114,0 114,1 „State of the City: Physical Environment” (PDF). Minneapolis Planning Division via Internet Archive. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 3. 2008. Приступљено 4. 3. 2013. 
  115. 115,0 115,1 „Minneapolis”. Emporis Buildings (emporis.com). Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2007. Приступљено 18. 3. 2007. 
  116. ^ „Mississippi: River Facts”. U.S. National Park Service via Internet Archive. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 23. 1. 2016. 
  117. ^ „Minneapolis”. Encarta. 1993—2007. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2007. 
  118. ^ „"Route 66: Where Are the Sounds of Celli Brahms?" (1963)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  119. ^ „"Route 66: Kiss the Monster — Make Him Sleep" (1964)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  120. ^ „Hispanic or Latino, and Not Hispanic or Latino By Race for the Population 18 Years and Over”. U.S. Census Bureau: American FactFinder. 2010. Приступљено 3. 4. 2020. 
  121. ^ Scott, Gregory J. „Rickshaw renaissance”. The Journal. Minnesota Premier Publications. Приступљено 15. 2. 2011. 
  122. ^ Anderson, Dana. „Top 10 U.S. Cities for Biking in 2020”. Redfin. Приступљено 17. 5. 2020. 
  123. ^ „Threaded Station Extremes (Long-Term Station Extremes for America)”. Regional Climate Centers (Cornell). Приступљено 26. 3. 2018. 
  124. ^ El-Hai, Jack (2000). Lost Minnesota: Stories of Vanished Places. University of Minnesota Press. стр. 52. ISBN 1452904642 — преко Google Books. 
  125. ^ „A History of Minneapolis: Amateur Sports”. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2012.  and „A History of Minneapolis: Professional Sports”. Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2012. Приступљено 17. 10. 2012. 
  126. ^ Harry Davis (21. 2. 2003). Almanac. Twin Cities Public Television.  and „American Indian Movement”. Encyclopædia Britannica. 2012. Приступљено 19. 8. 2012. 
  127. ^ Atwater, Isaac (1893). History of the City of Minneapolis, Minnesota. Munsell. стр. 257–262. Приступљено 23. 4. 2007. 
  128. ^ Nathanson, Iric (2010). Minneapolis In the Twentieth Century: The Growth of an American City. Minnesota Historical Society Press. стр. 41—47. ISBN 978-0-87351-725-6. 
  129. ^ Hart, Joseph (6. 5. 1998). „Room at the Bottom”. City Pages. 19 (909). Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2010. Приступљено 1. 4. 2007. 
  130. ^ One of the largest LGBT populations in U.S. in terms of the number of openly gay politicians, gay wedding ceremonies, pride events and gay-inclusive religious organizations, relative to the size of the total population of the city, in „Minneapolis Named Gayest U.S. City”. CBS Broadcasting Inc. 13. 1. 2011.  and Advocate.com Editors (2017). „Queerest Cities in America: 22. Minneapolis”. Advocate. Приступљено 18. 7. 2017. 
  131. 131,0 131,1 Baldwin, Rufus J. (1893). „Early Settlement”. Ур.: Atwater, Isaac. History of the City of Minneapolis, Minnesota. 1. Munsell & Company. стр. 29–48 [39]. OCLC 22047580. 
  132. 132,0 132,1 Collections of the Minnesota Historical Society. X Part 1. Minnesota Historical Society. 1905. стр. 262. 
  133. ^ Nestle, Marion; Nesheim, Malden C. (2010). Feed Your Pet Right. Free Press (Simon & Schuster). стр. 322–323. ISBN 978-1-4391-6642-0. 
  134. ^ El-Hai, Jack (2000). Lost Minnesota: Stories of Vanished Places. University of Minnesota Press. стр. 52. ISBN 1452904642 — преко Google Books. 
  135. ^ „Crown Roller Mill: HAER No. MN-12” (PDF). Historic American Buildings Survey/Historic American Engineering Record. U.S. Library of Congress. стр. 10. Приступљено 19. 5. 2015. 
  136. ^ „U.S. Climate Data”. 
  137. ^ Treaty of Paris (1783), Article 2.
  138. ^ Lass, William E. (1980). Minnesota's Boundary with Canada: Its Evolution Since 1783. Minnesota Historical Society. стр. 14—17. ISBN 978-0873511537. 
  139. 139,0 139,1 Montgomery, Blake (27. 5. 2020). „Black Lives Matter Protests Over George Floyd's Death Spread Across the Country”. The Daily Beast. Приступљено 28. 5. 2020. »Floyd, 46, died after a white Minneapolis police officer, Derek Chauvin, kneeled on his neck for at least seven minutes while handcuffing him.« 
  140. ^ Grayson, Katherine (12. 3. 2018). „HCMC rebrands as Hennepin Healthcare”. Minneapolis / St. Paul Business Journal. Приступљено 13. 3. 2018. 
  141. ^ „Lake Calhoun signs updated to include the lake's Dakota name, Bde Maka Ska”. MPR News. 3. 10. 2015. Приступљено 6. 10. 2015. 
  142. ^ Watson, Catherine (16. 9. 2012). „Ft. Snelling: Citadel on a Minnesota bluff”. Los Angeles Times. Приступљено 27. 12. 2019. 
  143. ^ „Best Hospitals”. U.S.News & World Report. U.S.News & World Report, L.P. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2009. Приступљено 28. 3. 2009. 
  144. ^ „Hospitals, Physicians and Organizations”. Hennepin County Library. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2007.  and „Twin Cities Shriners Hospital”. Shriners International. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2011. Приступљено 29. 3. 2009. 
  145. ^ Frame, Robert M., III; Hess, Jeffrey (јануар 1990). „West Side Milling District, Historic American Engineering Record MN-16”. U.S. National Park Service (via U.S. Library of Congress). стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2014. Приступљено 16. 4. 2007. 
  146. ^ „2017 U.S. Gazetteer Files”. United States Census Bureau. Приступљено 3. 1. 2019. 
  147. ^ Graff, Chad (20. 3. 2016). „Gophers women's hockey wins fourth NCAA championship in five years”. Pioneer Press. Digital First Media. Приступљено 2. 9. 2016. 
  148. ^ „Gophers to Host Huskies Tuesday Night”. CBS (gophersports.com). 8. 1. 2018. Приступљено 8. 1. 2018. 
  149. ^ „Mississippi: River Facts”. U.S. National Park Service via Internet Archive. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 23. 1. 2016. 
  150. ^ „Lake Calhoun signs updated to include the lake's Dakota name, Bde Maka Ska”. MPR News. 3. 10. 2015. Приступљено 6. 10. 2015. 
  151. ^ „Water Resources Report” (PDF). Minneapolis Park & Recreation Board. 2013. Приступљено 23. 1. 2016. 
  152. ^ Hart, Joseph (11. 6. 1997). „Lost City”. City Pages. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2013. Приступљено 28. 10. 2013. 
  153. ^ „Minnesota Preservation Planner IX (2)” (PDF). Minnesota Historical Society. пролеће 1998. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 6. 2007. Приступљено 24. 1. 2016. 
  154. ^ „The 45th Parallel”. Wurlington Bros. Press. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2006. Приступљено 19. 1. 2007. 
  155. ^ Royce, Graydon (3. 10. 2013). „Osmo Vänskä's departure shakes Minnesota Orchestra”. Star Tribune. Приступљено 3. 1. 2014. 
  156. ^ Royce, Graydon (15. 1. 2014). „Jan. 15: Three-year Minnesota Orchestra deal ends 15-month lockout”. Star Tribune. Приступљено 3. 1. 2014. 
  157. ^ „History of Technology”. HistoryWorld (historyworld.net). Приступљено 4. 4. 2007. 
  158. ^ Anfinson, Scott F. (1989). „Part 2: Archaeological Explorations and Interpretive Potentials: Chapter 4 Interpretive Potentials”. The Minnesota Archaeologist. 49. Приступљено 3. 4. 2007. 
  159. ^ „Summary: National Collegiate/Division I Men's” (PDF). National Collegiate Athletic Association (NCAA). 13. 6. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 2. 2009.  and „Summary: National Collegiate/Division I Women's” (PDF). NCAA. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 6. 2010. Приступљено 15. 6. 2010. 
  160. ^ Oestreich, James R. (17. 12. 2006). „MUSIC; A Most Audacious Dare Reverberates”. The New York Times. Приступљено 6. 4. 2008. 
  161. ^ „Theatre History”. Hennepin Theatre Trust. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2007. Приступљено 17. 3. 2007. 
  162. ^ Berdan, Kathy (17. 9. 2019). „Minnesota Fringe 2020 will have fewer shows, consolidated in one area”. St. Paul Pioneer Press. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2019. Приступљено 18. 1. 2020. 
  163. ^ „Historic Fort Snelling: The US Indian Agency (1820-1853)”. Minnesota Historical Society. Приступљено 27. 12. 2019. 
  164. ^ „A History of Minneapolis: 20th Century Growth and Diversity”. Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-21. Приступљено 17. 10. 2012. 
  165. ^ Cairn, Rich; Cairn, Susan (2003). „History of Minnehaha Creek Watershed” (PDF). Minnehahacreek.org. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 18. 7. 2011. Приступљено 19. 8. 2012. 
  166. ^ Nathanson, Iric. „Jews in Minnesota” (PDF). Jewish Community Relations Council. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 12. 2006. Приступљено 14. 4. 2007. 
  167. ^ Jerabek, Milan Woodrow. „Czechs in Minnesota”. Unpublished Dissertation: Degree of Master of Arts Department of History University of Minnesota. Приступљено 15. 5. 2020. 
  168. ^ Blegen, Theodore Christian (1975). Minnesota: A History of the State . University of Minnesota Press. стр. 505–. ISBN 978-0-8166-0754-9. 
  169. ^ Wilmeth, Don B.; Miller, Tice L. (1996). The Cambridge Guide to American Theatre. Cambridge University Press. стр. 260—. ISBN 978-0-521-56444-1. 
  170. ^ Federal Trade Commission (29. 3. 1921). Report of the Federal Trade Commission on commercial feeds. Washington Government Printing Office via Internet Archive. стр. 29. Приступљено 28. 7. 2018. 
  171. ^ „Grand Rounds Scenic Byway”. National Scenic Byways Online (byways.org). Архивирано из оригинала на датум 5. 4. 2007. 
  172. ^ Kimball, Joe (19. 11. 2013). „LGBT support: Minneapolis and St. Paul rank high in national assessment”. MinnPost. Приступљено 21. 11. 2013. 
  173. ^ „QuickFacts: Minneapolis city, Minnesota”. United States Census Bureau: U.S. Department of Commerce. Приступљено 21. 6. 2018. 
  174. ^ Biroczi, David (22. 1. 2010). Czechs in America: The Maintenance of Czech Identity in Contemporary America (English изд.). Düsseldorf: Lambert Academic Publishing. стр. 96 pages. ISBN 978-3838334233. Приступљено 15. 5. 2020. 
  175. ^ „Minneapolis/Saint Paul in Focus: A Profile from Census 2000”. Metropolitan Policy Program, The Brookings Institution. новембар 2003. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2008. Приступљено 29. 4. 2008. 
  176. ^ „Minneapolis”. Encarta. 1993—2007. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2007. 
  177. ^ „"Untamed Heart" (1993)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  178. ^ „John H. Stevens House Museum”. U.S. National Park Service. Приступљено 31. 12. 2019. 
  179. ^ „"The Mighty Ducks" (1992)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  180. ^ „"That Was Then, This Is Now" (1985)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  181. ^ Millet, Larry (2007). AIA Guide to the Twin Cities: The Essential Source on the Architecture of Minneapolis and St. Paul. Minnesota Historical Society. стр. 84. ISBN 978-0-87351-540-5. 
  182. ^ „"Purple Rain" (1984)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  183. ^ „2014 Membership Directory”. Sister Cities International. Приступљено 12. 12. 2014. 
  184. ^ „Snow and Ice Control”. City of Minneapolis. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2010. 
  185. ^ „Updates on Proposed Blue Line Extension (Bottineau LRT)”. City of Crystal, MN. Приступљено 7. 12. 2017. 
  186. ^ Harlow, Tim (26. 1. 2018). „Rail ridership up, overall ridership down at Metro Transit”. Minneapolis Star-Tribune. Приступљено 18. 5. 2018. 
  187. ^ Kelleher, Suzanne Rowan (25. 9. 2019). „Ranked: The Best Airports In North America”. Forbes. Приступљено 3. 12. 2019. 
  188. ^ „ACI reveals world’s best airports for customer experience” (Саопштење). Airports Council International. 9. 3. 2020. Приступљено 9. 3. 2020. 
  189. ^ Breul, Cati Vanden (28. 9. 2005). „Downtown Minneapolis named one of 17 best commuting districts”. The Minnesota Daily. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 16. 3. 2007. 
  190. ^ „Theodore Wirth (1863–1949)”. National Recreation and Park Association. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2007. Приступљено 24. 4. 2007. 
  191. ^ Austin, Charles M. (август 2013). „20 Largest ELCA congregations in 2012”. The Lutheran. Приступљено 22. 11. 2015. 
  192. ^ „Our Lady of Lourdes Catholic Church”. Yahoo! Travel. Приступљено 30. 4. 2007. 
  193. ^ „"Take This Job and Shove It" (1981)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  194. ^ „"Ice Castles" (1978)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  195. ^ „"Foolin' Around" (1980)”. Internet Movie Database. Приступљено 17. 12. 2018. 
  196. ^ Wiese, Gloria J. „History of North Minneapolis”. Youth Resources. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2014. Приступљено 16. 1. 2014. 
  197. ^ „Eliel Saarinen”. Encyclopædia Britannica.  and „Koulun sijainti / School location”. Finnish Language School of Minnesota. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2007. Приступљено 7. 8. 2007. 
  198. ^ „Utilities”. City of Minneapolis. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2007. Приступљено 7. 4. 2007. 
  199. ^ „"Slaughterhouse-Five" (1972)”. Internet Movie Database. Приступљено 17. 12. 2018. 
  200. ^ „Southwest Corridor LRT Timeline”. Metropolitan Council. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2013. Приступљено 22. 8. 2011. 
  201. ^ Biewen, John (19. 8. 1997). „Moving Up: Part One”. Minnesota Public Radio. Приступљено 25. 8. 2018. 
  202. ^ Crann, Tom (14. 7. 2006). „Hindu Temple rises from a Minnesota Cornfield”. MPR News. Приступљено 8. 2. 2020. 
  203. ^ „Welcome to the Hub of Atheism!”. AFHR (Atheists for Human Rights). Приступљено 4. 12. 2011. 
  204. ^ „Awards for "Mary Tyler Moore" (1970)”. Internet Movie Database. Приступљено 29. 12. 2015. 
  205. ^ „Guaranteed Ride Home”. Metro Transit. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2007. Приступљено 26. 6. 2007. 
  206. ^ „Minneapolis/Saint Paul in Focus: A Profile from Census 2000” (PDF). Brookings Institution, Living Cities Census Series. 2003. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 4. 2007. Приступљено 8. 4. 2007. 
  207. ^ „About the Minneapolis Downtown Improvement District”. Minneapolis DID.  and „Minneapolis Downtown Improvement District”. SMS Holdings.  and „Our Cities”. SMS Holdings. Приступљено 19. 8. 2012. 
  208. ^ Preston, Rohan (8. 9. 2011). „Cowles Center: Big leap for Twin Cities arts”. Star Tribune. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2017. Приступљено 9. 9. 2011. 
  209. ^ LeFevre, Camille (30. 6. 2010). „Shubert renamed Cowles Center for Dance and Performing Arts”. MinnPost. Архивирано из оригинала на датум 19. 8. 2010. Приступљено 21. 8. 2010. 
  210. ^ „A History of Minneapolis: Religion”. Hennepin County Library via Internet Archive. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2012. Приступљено 24. 1. 2016. 
  211. ^ Major U.S. metropolitan areas differ in their religious profiles, Pew Research Center
  212. ^ „America's Changing Religious Landscape”. Pew Research Center: Religion & Public Life. 12. 5. 2015. 
  213. ^ Anfinson, Scott F. (1989). „Part 2: Archaeological Explorations and Interpretive Potentials: Chapter 4 Interpretive Potentials”. The Minnesota Archaeologist. 49. Приступљено 3. 4. 2007. 
  214. ^ „History of Technology”. HistoryWorld (historyworld.net). Приступљено 4. 4. 2007. 
  215. ^ Breen, Matthew (9. 1. 2012). „Gayest Cities in America”. The Advocate. Here Media. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-11. Приступљено 10. 1. 2012. 
  216. ^ „Pilot Groups”. Air Line Pilots Association. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2007. Приступљено 15. 3. 2007. 
  217. ^ „Leaping Laughter Lodge”. Leaping Laughter Oasis. Приступљено 2. 6. 2011. 
  218. ^ „Verified Trauma Centers”. American College of Surgeons. 3. 7. 2012. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2014. Приступљено 30. 3. 2007. 
  219. ^ „About Us”. Masjid An-Nur. Приступљено 8. 2. 2014. 
  220. ^ Barlow, Philip & Silk, Mark (2004). Religion and public life in the midwest: America's common denominator?. Rowman Altamira. стр. 139. ISBN 978-0-7591-0631-4. 
  221. ^ „2019 Statistics” (PDF). Hennepin Healthcare. Приступљено 17. 4. 2020. 
  222. ^ Mersy, Nathaniel (март 2015). „Theodore Wirth: Bold Leadership and His Enduring Legacy in the Minneapolis Parks System”. Minnesota State History Day Junior Papers, 2015. 
  223. ^ „Amending ordinance relating to Taxicabs” (PDF). City of Minneapolis. 2006. Приступљено 16. 3. 2007. 
  224. ^ „Hiawatha Light Rail is now METRO Blue Line” (Саопштење). Metro Transit. 17. 5. 2013. Архивирано из оригинала на датум 14. 8. 2013. Приступљено 23. 5. 2013. 
  225. ^ „METRO Green Line”. www.metrotransit.org. 
  226. ^ Palmer, Caroline (5. 5. 2016). „Dancers recall Prince as a hard-working 'darling' in tights and ballet slippers”. Star Tribune. Приступљено 3. 5. 2018. 
  227. ^ Palmer, Caroline (26. 4. 2000). „Footsteps”. City Pages. 21 (1012). Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2012.  and Minneapolis Arts Commission; et al. (јун 2005). „The Minneapolis Plan for Arts & Culture” (PDF). City of Minneapolis. Приступљено 29. 6. 2007. 
  228. ^ „History”. Mill City Museum (via Internet Archive). Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2007. Приступљено 23. 1. 2016. 
  229. ^ „HCMC Governance”. Hennepin County Medical Center. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2010. Приступљено 18. 10. 2016 — преко Internet Archive. 
  230. ^ „Hospitals see significant drop in need for charity care in 2014” (Саопштење). Minnesota Department of Health. 29. 9. 2015. Приступљено 18. 10. 2016. 
  231. ^ „About Sun Country Airlines”. Sun Country Airlines.  and „About Us”. American, Delta, Compass Airlines. Приступљено 23. 1. 2019. 
  232. ^ „Crown Roller Mill: HAER No. MN-12” (PDF). Historic American Buildings Survey/Historic American Engineering Record. U.S. Library of Congress. стр. 10. Приступљено 19. 5. 2015. 
  233. ^ Federal Trade Commission (29. 3. 1921). Report of the Federal Trade Commission on commercial feeds. Washington Government Printing Office via Internet Archive. стр. 29. Приступљено 28. 7. 2018. 
  234. ^ „Central Corridor next steps and timeline”. Metropolitan Council. 2. 4. 2007. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2006. Приступљено 11. 4. 2007. 
  235. ^ Walsh, Paul (8. 7. 2008). „Minneapolis, Saint Paul parks shine in national report”. Star Tribune. Архивирано из оригинала на датум 16. 7. 2011. Приступљено 17. 7. 2008. 
  236. ^ Magnusson, Jemilah (4. 3. 2005). „The Top 10 Green Cities in the U.S”. The Green Guide. св. 107. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2007.  and „Minneapolis Local Surface Water Management Plan” (PDF). Minneapolis Public Works & Engineering. Приступљено 9. 4. 2007. 
  237. ^ „Ridership Report Archives”. American Public Transportation Association. Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2011. Приступљено 29. 12. 2012. 
  238. ^ „Means of Transportation to Work by Age”. Census Reporter. Приступљено 18. 5. 2018. 
  239. ^ Ross, Alex (22. 3. 2010). „Battle of the Bands”. The New Yorker. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2010. Приступљено 27. 3. 2010. 
  240. ^ „History”. Mill City Museum (via Internet Archive). Архивирано из оригинала на датум 13. 5. 2007. Приступљено 23. 1. 2016. 
  241. ^ Shutter, D.D., Rev. Marion Daniel, ур. (1923). History of Minneapolis, Gateway to the Northwest. I. The S J Clarke Publishing Co via The USGenWeb Project. 
  242. ^ „Billy Graham and the Billy Graham Evangelistic Association — Historical Background”. Billy Graham Center. 11. 11. 2004. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2007. Приступљено 19. 3. 2007. 
  243. ^ Nestle, Marion; Nesheim, Malden C. (2010). Feed Your Pet Right. Free Press (Simon & Schuster). стр. 322–323. ISBN 978-1-4391-6642-0. 
  244. ^ FitzGerald, Thomas E. (1998). The Orthodox Church. Praeger/Greenwood. ISBN 978-0-275-96438-2.  and „About St. Mary's”. St. Mary's Orthodox Cathedral. 2006. Приступљено 19. 3. 2007. 
  245. ^ Bolton, Aaron (31. 3. 2015). „NE Mpls celebrates country's No. 1 arts district title”. The Journal. Minnesota Premier Publications. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2015. Приступљено 5. 4. 2015. 
  246. ^ „Northeast Minneapolis Named Best Art District”. USA TODAY 10Best. Приступљено 5. 4. 2015. 
  247. 247,0 247,1 Gray, James (1954). Business without Boundary: The Story of General Mills. University of Minnesota Press. стр. 33—34, 41. LCCN 54-10286. 
  248. ^ Horwich, Jeff (6. 4. 2005). „Council moves closer to theater deal, but concerns remain”. Minnesota Public Radio. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2007. Приступљено 21. 3. 2007. 
  249. ^ Tormoen, Erik (22. 11. 2017). „Fake News: The Twin Cities Theater Scene's Claim to Fame”. Minnesota Monthly. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2020. Приступљено 18. 1. 2020. 
  250. ^ Board, The Editorial (2019-06-15). „Opinion | Americans Need More Neighbors”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-10-15. 
  251. ^ Trickey, Erick. „How Minneapolis Freed Itself From the Stranglehold of Single-Family Homes”. POLITICO Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-15. 
  252. ^ „Nice Ride Minnesota in Minneapolis | PBSC” (на језику: енглески). Приступљено 2016-09-16. 
  253. ^ „2011 City and Neighborhood Rankings”. Walk Score. 2011. Приступљено 28. 8. 2011. 
  254. ^ „Major U.S. metropolitan areas differ in their religious profiles”. pewforum.org. 29. 7. 2015. Приступљено 29. 12. 2019. 
  255. ^ Opeda-Zapata, Julio (6. 2. 2017). „Minnesota has 19 Fortune 500 companies, for now”. St. Paul Pioneer Press. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2018. Приступљено 18. 1. 2020. 
  256. ^ Sauter, Michael B.; Stebbins, Samuel (1. 11. 2018). „Fortune 500 companies list: 1 out of 3 are located in just six major cities”. USA Today. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2019. Приступљено 5. 7. 2019. 
  257. ^ „Saint Paul — Governor Tim Pawlenty announced today that Coloplast will move its North American corporate headquarters to Minnesota beginning this fall.” (Саопштење). Coloplast Group. 5. 7. 2006. Приступљено 20. 1. 2010. 
  258. ^ Nelson, Tim. „Nice Ride MN gets an upgrade”. Приступљено 2016-09-16. 
  259. ^ „All Locations”. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2013. Приступљено 18. 9. 2013.  and „Corporate Fact Sheet”.  and „Corporate Overview”. Target. Приступљено 18. 9. 2013. 
  260. ^ Nathanson, Iric (2010). Minneapolis In the Twentieth Century: The Growth of an American City. Minnesota Historical Society Press. стр. 41—47. ISBN 978-0-87351-725-6. 
  261. 261,0 261,1 Watts, Alison (лето 2000). „The technology that launched a city: scientific and technological innovations in flour milling during the 1870s in Minneapolis” (PDF). Minnesota History. 57 (2): 86—97. JSTOR 20188202. 
  262. 262,0 262,1 Danbom, David B. (2003). „Flour power: the significance of flour milling at the falls” (PDF). Minnesota History. 58 (5–6): 270—285. JSTOR 20188363. Приступљено 29. 10. 2013. 
  263. ^ Data Team (15. 3. 2018). „Asian and European cities compete for the title of most expensive city”. The Economist. Приступљено 19. 3. 2018. 
  264. ^ „Gross Metropolitan Product”. Greyhill Advisors. Приступљено 7. 10. 2011. 
  265. ^ Weeks, John (2003). „Minneapolis / Saint Paul: Minnesota Twin Cities Area: Digital TV & HDTV Cheat Sheet”. Приступљено 18. 3. 2007. 
  266. ^ „"Heartbreak Kid" (1972)”. Internet Movie Database. Приступљено 18. 4. 2014. 
  267. ^ „The Role of Metro Areas in the U.S. Economy” (PDF). Global Insight. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 11. 2006. Приступљено 12. 2. 2007.  and „Personal Income and Per Capita Personal Income by Metropolitan Area, 2003–2005”. Bureau of Economic Analysis. 6. 9. 2006. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2007. Приступљено 12. 2. 2007. 
  268. ^ „Buyers & Processors”. North Dakota Wheat Commission. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2007. Приступљено 2. 4. 2007. 
  269. ^ „A History of Minneapolis: Radio and Television”. Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала на датум 22. 4. 2012. Приступљено 17. 10. 2012. 
  270. ^ „A History of Minneapolis: Air Transportation”. Hennepin County Library. 2001. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2012. Приступљено 17. 10. 2012. 
  271. ^ Myers, Joseph (2004). „Guthrie Theatre”. Acoustical Society of America Journal. 115 (5): 2478. Bibcode:2004ASAJ..115Q2478M. doi:10.1121/1.4809325. Архивирано из оригинала на датум 9. 3. 2007. 
  272. ^ „Theater History”. Guthrie Theater. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2007. Приступљено 23. 4. 2007. 
  273. ^ „Skyways”. Meet Minneapolis. Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2007. Приступљено 21. 3. 2007.  and Gill, N.S. „Skyways: Downtown Minneapolis and Saint Paul Skyways”. About.com. About, Inc., The New York Times Company. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2007. Приступљено 15. 3. 2007. 
  274. ^ „History and Mission”. Metropolitan Airports Commission. Архивирано из оригинала на датум 1. 3. 2007. Приступљено 27. 6. 2007. 
  275. ^ „Visit”. Weisman Art Museum (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-04. 
  276. ^ McKenzie, Sarah (2. 2. 2016). „Downtown's population nears 40,000”. The Journal. Minnesota Premier Publications. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2016. Приступљено 3. 2. 2016. 
  277. ^ „History: TMORA”. 2015-09-30. 
  278. ^ Kerr, Euan (2. 10. 2011). „Weisman celebrates reopening with its designer in attendance”. Minnesota Public Radio. Приступљено 14. 1. 2012. 
  279. ^ Lass, William E. (2000). Minnesota: A History. стр. 164. ISBN 978-0-393-31971-2. 
  280. ^ St. Anthony, Neal (17. 11. 2016). „Minneapolis-based Bellisio Foods sells for $1.08 billion to Thailand company”. Star Tribune. Приступљено 19. 11. 2016. 
  281. ^ „Minneapolis: The contemporary city”. Encyclopædia Britannica. 2007. Приступљено 24. 3. 2007. 
  282. ^ „Collection”. Minneapolis Institute of Art. Приступљено 25. 12. 2017. 
  283. ^ Nathanson, Iric (2010). Minneapolis In the Twentieth Century: The Growth of an American City. Minnesota Historical Society Press. стр. 58. ISBN 978-0-87351-725-6. 
  284. ^ „Hennepin Medical History Center”. Hennepin Healthcare. Приступљено 17. 4. 2020. 
  285. ^ Malone, Robert (16. 4. 2007). „Which Are The World's Cleanest Cities?”. Forbes. Приступљено 28. 4. 2007. 
  286. ^ „Rochester, Minnesota Campus”. Mayo Foundation. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2007. Приступљено 15. 3. 2007. 
  287. ^ Jeffrey, Kirk (2001). Machines in Our Hearts: The Cardiac Pacemaker, the Implantable Defibrillator, and American Health Care. Johns Hopkins University Press. стр. 59—65. ISBN 978-0-8018-6579-4. 
  288. ^ Atwater, Isaac (1893). History of the City of Minneapolis, Minnesota. Munsell. стр. 257–262. Приступљено 23. 4. 2007. 
  289. ^ Hart, Joseph (6. 5. 1998). „Room at the Bottom”. City Pages. 19 (909). Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2010. Приступљено 1. 4. 2007. 
  290. ^ DeRusha, Jason (19. 1. 2011). „Good Question: Why Did Somalis Locate Here?”. CBS Local. CBS Radio. Приступљено 14. 1. 2012. 
  291. ^ „Stone Arch Bridge”. Minneapolis Park & Recreation Board. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2006. Приступљено 16. 3. 2007. 
  292. ^ „City of Minneapolis Bicycle Program”. City of Minneapolis. 1997—2008. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2008. Приступљено 24. 6. 2018. 
  293. ^ Maciag, Mike (16. 10. 2012). „New Data Shows Where Americans Bike to Work”. Governing.com. Приступљено 12. 7. 2013. 
  294. ^ „Bicycling's Top 50”. Bicycling Magazine. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2015. Приступљено 16. 6. 2010. 
  295. ^ December, John (1. 3. 2007). „Media — Radio — Minneapolis-Saint Paul, Minnesota, USA”. Архивирано из оригинала на датум 27. 4. 2007. 
  296. ^ Frame, Robert M., III; Hess, Jeffrey (јануар 1990). „West Side Milling District, Historic American Engineering Record MN-16”. U.S. National Park Service (via U.S. Library of Congress). стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 2. 7. 2014. Приступљено 16. 4. 2007. 
  297. ^ Chadwick, David (1997). „Crooked Cucumber: Interview With Tomoe Katagiri”. Crooked Cucumber Archives. »And also many teachers are not interested in Minnesota because of the climate. So he said if I can go, I want to go to the place where nobody wants to go.«  and „Dainin Katagiri Lineage”. Sweeping Zen. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2012. Приступљено 2. 6. 2012. 
  298. ^ „United States Dharma Centers: Minnesota: Minneapolis”. DharmaNet. Архивирано из оригинала на датум 30. 11. 2012.  and „Directory of Religious Centers”. President and Fellows of Harvard College and Diana Eck. Приступљено 2. 6. 2012. 
  299. ^ Joubert, Claire (мај 2006). „Boom Town” (PDF). Mpls.St.Paul (via Meet Minneapolis). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 6. 2007. Приступљено 21. 3. 2007. 
  300. ^ „Minneapolis Sculpture Garden”. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2007. Приступљено 18. 3. 2007. 
  301. ^ „Car Ownership in U.S. Cities Data and Map”. Governing. Приступљено 18. 5. 2018. 
  302. ^ Hart, Joseph (11. 6. 1997). „Lost City”. City Pages. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2013. Приступљено 28. 10. 2013. 
  303. 303,0 303,1 „International Connections (Sister Cities)”. City of Minneapolis. 31. 1. 2014. Приступљено 28. 10. 2014. 
  304. ^ Baran, Madeleine (31. 7. 2009). „City council approves Najaf, Iraq as Minneapolis' sister city”. Minnesota Public Radio. Приступљено 1. 8. 2009. 
  305. ^ „Minneapolis City Council Approves New Sister City In Somalia”. CBS. 10. 10. 2014. Приступљено 10. 10. 2014. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди