Википедија

Предраг Пипер

српски слависта и лингвиста

Предраг Пипер (Београд, 20. август 1950 — Београд, 10. септембар 2021)[1] био је српски слависта, лингвиста и универзитетски професор. Пипер је био један од најпознатијих српских слависта.[2] Радио је као редовни професор Универзитета у Београду.[3] Оставио је посебан траг у проучавању граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима.

Предраг Пипер
Предраг Пипер - портрет 2019.
Лични подаци
Датум рођења(1950-08-20)20. август 1950.
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Датум смрти10. септембар 2021.(2021-09-10) (71 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
Пољефилологија, лингвистика, славистика, русистика, србистика
ИнституцијаФилолошки факултет Универзитета у Београду
Награде
  • Орден дружбы народов, Москва (1990)
  • Повеља „Радован Кошутић” Славистичког друштва Србије (2016),
  • Повеља Матице српске за неговање српске књижевнојезичке норме (2018) и др.
Потписpotpis_alt}}}

Биографија уреди

Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (1973), где је потом радио као асистент (од 1974) и доцент (од 1983). Магистрирао је 1975, а докторирао 1981. године. На Филолошком факултету Универзитета у Београду био је ванредни професор од 1989, а потом и редовни професор од 1991. године.

За дописног члана САНУ изабран је 2003,  за редовног 2012, док је за члана Македонске академије наука и уметности (МАНУ) изабран 2015. године.

У САНУ је иницирао оснивање два одбора и био (ко)уредник шест публикација тих одбора. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, односно члан Председништва САНУ. Био је члан више одбора САНУ и шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, те управник Катедре за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Предавао је и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани. Био је потпредседник Уређивачког одбора Српске енциклопедије и главни уредник часописа Јужнословенски филолог и часописа Зборник Матице српске за славистику, као и члан уредништава и уређивачких савета више српских и иностраних научних часописа и зборника. Као председник организационог одбора (су)организовао је неколико међународних симпозијума. Од 1985. до 2013. био је члан, а од 2009. до 2013. председник Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета. Био је потпредседник Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (1986–1990), те члан Матице српске, Српске књижевне задруге и Славистичког друштва Србије.

Област интересовања и истраживања уреди

Бавио се проучавањем граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима, питањима опште лингвистике, историје словенске филологије и другим славистичким и лингвистичким питањима.[4] Допринос је дао и у борби за веру, а аутор је десетина есеја-друштвених анализа високог квалитета и значаја[5][6][7].

Награде и признања уреди

Предраг Пипер је одликован бројним наградама и признањима.[8]

  • Орден пријатељства међу народима (рус. Орден дружбы народов), (Москва, 1990);
  • Плакета почасног члана Бугарског русистичког друштва (Софија, 1990);
  • Награда „Павле Ивић“ Славистичког друштва Србије (с коауторима Синтаксе савременога српског језика, Београд, 2007; и са академиком Иваном Клајном за Нормативну граматику српског језика, Нови Сад, 2013);
  • Повеља „Радован Кошутић” Славистичког друштва Србије (2016);
  • Награда Библиотеке Матице српске „Златна књига” (2016);
  • Повеља Матице српске за неговање српске књижевнојезичке норме (2018);
  • Златна диплома Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (2019).

Библиографија уреди

Библиографија Предрага Пипера обухвата 198 посебних издања, од чега су 31 монографије, универзитетски приручници, библиографије и приређена издања, 2 преведене књиге, 165 издања уџбеника и приручника за основну и средњу школу (више од педесет наслова), а преко 400 библиографских јединица су студије, чланци, прикази и др. Персонална библиографија Пипера до 2004. године (закључно са 2003) објављена је у Годишњаку САНУ, Београд, 2004; стр. 519–546, а допуна и наставак те библиографије (2004-2011) у Годишњаку САНУ, Београд, 2012.[9]

Посебна издања и универзитетски уџбеници уреди

  • Заменички прилози: (граматички статус и семантички типови) (1983)
  • Библиографија југословенске лингвистичке русистике: (1945–1975) (1984)
  • О преводима из руске књижевности: преводилачка читанка: (избор, типологија и библиографија критичких текстова) (1985)
  • Заменички прилози у српскохрватском, руском и пољском језику: (семантичка студија) (1988)
  • Библиографија југословенске лингвистичке русистике: (1976–1985) (1990)
  • Техника превођења: приручник за руски језик (1990) [Са Марином Петковић]
  • Увод у славистику 1. (1991, 1995, 1998, 2008)
  • Поглавља из науке о српском језику (1996)
  • Српскохрватски језик: основни курс (1996)
  • Језик и простор (1997, 2001)
  • Оглед српске морфосинтаксе: (у поређењу са македонском) (1997)
  • Предавања о јужнословенским језицима (1997)
  • Методологија лингвистичких истраживања: преглед и хрестоматија (2000)
  • Из славистичке ризнице: разговори с Предрагом Пипером / [разговоре водио] Милош Јевтић (2002)
  • Руски језик: изговор, граматика, конверзација, вежбе (2002) [Са Милом Стојнић]
  • Српски између великих и малих језика (2003, 2004, 2010)
  • Синтакса савременога српског језика: проста реченица (2005) [Са групом коаутора)
  • Асоцијативни речник српског језика (2005) [Са Рајном Драгићевић и Маријом Стефановић]
  • Граматика руског језика: у поређењу са српском (2005, 2012)
  • Библиографија српске лингвистичке русистике 1991–2000 (2006) [Са Биљаном Вићентић]
  • Јужнословенски језици: граматичке структуре и функције (2009) [Са Вјаром Малџијевом, Зузаном Тополињском, Мајом Ђукановић)
  • Трагом Речи: разговори са Предрагом Пипером [разговоре водио Милош Јевтић] (2009)
  • Обратни асоцијативни речник српског језика (2010) [Са Рајном Драгићевић и Маријом Стефановић]
  • Прилози историје српске славистике: биобиблиографска грађа (2011)
  • Лингвистичка русистика: студије и чланци (2012)
  • Нормативна граматика српског језика (2013, 2014, 2015, 2017) [Са Иваном Клајном]
  • Лингвистичка славистика: студије и чланци (2014)
  • Српски у кругу словенских језика: граматичка и лексичка поређења (2015)
  • Живот језика: разговори са Предрагом Пипером / Милош Јевтић (2015)
  • Прилози историји српске лингвистичке славистике: Друга половина ХХ века (2018)
  • Синтакса сложене реченице у савременом српском језику (2018) [Са групом коаутора]
  • Српска лингвистичка славистика друге половине ХХ века (2019)

Зборници који су му посвећени уреди

  • У простору лингвистичке славистике (2015)
  • Лингвистика и славистика у делу Предрага Пипера (2016)

Референце уреди

  1. ^ Тихи одлазак корифеја: ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ПРЕДРАГ ПИПЕР Приступљено 11.9. 2021.
  2. ^ Рељић, Митра. „Предраг Пипер: Живот ослоњен на добро”. Искра. Приступљено 15. 9. 2021. 
  3. ^ „Предраг Пипер”. САНУ. Приступљено 28. 11. 2019. 
  4. ^ „Наука као живот”. Планета. Приступљено 28. 11. 2019. 
  5. ^ Пипер, Предраг. „Предраг Пипер (1950-2021): О корономанији”. Стање ствари. Приступљено 15. 9. 2021. 
  6. ^ Пипер, Предраг. „Слово о новој визији за Србију”. Печат. Приступљено 15. 9. 2021. 
  7. ^ Пипер, Предраг. „Предраг Пипер: Изјаве председника Владимира Костића веома штете угледу САНУ”. Стање ствари. Приступљено 15. 9. 2021. 
  8. ^ „Академик Предраг Пипер: Ћирилицу су створили свети људи”. Јадовно. Приступљено 28. 11. 2019. 
  9. ^ „Библиографија Предрага Пипера”. Филолошки факултет у Београду. Архивирано из оригинала 13. 11. 2021. г. Приступљено 28. 11. 2019. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предраг_Пипер&oldid=26605336”