Румуни у Србији
Румуни у Србији су грађани Србије румунске етничке припадности. Румунски је један од шест службених језика у Војводини.
 Застава Румуна у Србији | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 23.044 (2022) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Војводина | |
| Језици | |
| српски и румунски | |
| Религија | |
| православље | |
| Сродне етничке групе | |
| румунска дијаспора |
Историја
уредиНакон стварања Југославије (1918), Румуни су стекли статус националне мањине. Уставом Србије од 9. априла 1963. године, румунски народ је признат као један од седам поименично поменутих мањинских народа у Србији (чл. 82),[1] а то решење је потом унето и у нови Статут Војводине, који је био донет исте године (чл. 32-37). Уставним законом Војводине, који је усвојен 21. фебруара 1969. године, румунски језик је признат као један од пет службених језика на подручју покрајине (чл. 67),[2] а иста одредба је потврђена и у свим каснијим највишим актима Војводине (1974, 1991, 2008), укључујући и садашњи Статут Војводине из 2014. године.[3]
Демографија
уреди
Према резултатима пописа, број Румуна у Србији је био следећи:
- 1948: 63.130
- 1953: 59.705
- 1961: 59.505
- 1971: 57.419
- 1981: 53.693
- 1991: 42.316
- 2002: 34.576
- 2011: 29.332[4]
- 2022: 23.044[5]
Према пописима из 2011. и 2022. године, број и удео Румуна по окрузима био је следећи:
| Управни округ | Попис 2011. | Попис 2022.[6] | ||
|---|---|---|---|---|
| Бројност | Удео | Бројност | Удео | |
| Јужнобанатски | 18.000 | 6,128% | 13.914 | 5,347% |
| Средњобанатски | 4.214 | 2,245% | 3.264 | 2,070% |
| Западнобачки | 1.340 | 0,712% | 1.228 | 0,795% |
| Борски | 791 | 0,633% | 683 | 0,676% |
| Браничевски | 728 | 0,396% | 809 | 0,517% |
| Зајечарски | 307 | 0,256% | 322 | 0,333% |
| Јужнобачки | 1.270 | 0,206% | 937 | 0,154% |
| Поморавски | 250 | 0,117% | 196 | 0,108% |
| Севернобанатски | 421 | 0,285% | 121 | 0,103% |
| Град Београд | 1.282 | 0,077% | 1.064 | 0,063% |
| Севернобачки | 76 | 0,041% | 67 | 0,042% |
| Колубарски | 78 | 0,045% | 64 | 0,041% |
| Топлички | 76 | 0,083% | 31 | 0,040% |
| Расински | 60 | 0,025% | 67 | 0,032% |
| Подунавски | 97 | 0,049% | 50 | 0,028% |
| Сремски | 89 | 0,029% | 64 | 0,023% |
| Нишавски | 53 | 0,014% | 49 | 0,014% |
| Пиротски | 4 | 0,004% | 9 | 0,012% |
| Шумадијски | 48 | 0,016% | 26 | 0,010% |
| Мачвански | 85 | 0,028% | 24 | 0,009% |
| Јабланички | 15 | 0,007% | 13 | 0,007% |
| Рашки | 23 | 0,007% | 19 | 0,006% |
| Златиборски | 8 | 0,003% | 9 | 0,004% |
| Моравички | 15 | 0,007% | 7 | 0,004% |
| Пчињски | 2 | 0,001% | 7 | 0,004% |
| Косово и Метохија | ? | ? | ? | ? |
| Република Србија | 29.332 | 0,408% | 23.044 | 0,347% |
Познате личности
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ Службени гласник (1963): Устав Социјалистичке Републике Србије
- ^ Уставни закон Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине (1969)
- ^ Статут Аутономне покрајине Војводине (2014)
- ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Serbia. Приступљено 8. 3. 2013.
- ^ „Konačni rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 2023-06-23.
- ^ „Национална припадност, 2022” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 28. 4. 2023. Приступљено 15. 9. 2024.
