Википедија

Стратимировићи (породица)

Стратимировићи (познати и као Стратимировићи-Вучковићи и Стратимировићи-Кулпински) су српска породица средњовековних, млетачких, угарских и руских племића пореклом из Херцеговине.

Стратимировићи
Држава Хабзбуршка монархија
ПосједиСириг, Кулпин
ОснивачПетар Стратимировић
Актуелни владарИван Стратимировић (1940)
Владавина10. јул 1745.
Националностсрпска
Стратимировић-Вучковић, Стратимировић-Јововић, Стратимировић-Кулпински

Најпознатији изданци ове породице јесу митрополит карловачки Стефан Стратимировић, те генерал-мајор и вожд Ђорђе Стратимировић, војни заповедник Српске Војводине у време Мађарске револуције 1848. године.

Порекло уреди

 
Портрет Богића Вучковића Стратимировића, рад сликара Арсенија Теодоровића (уље на платну, 1812)

Породица је пореклом из Херцеговине, а старином су према веровању потомци средњовековне српске династије Балшића, која је владала Зетом од око 1360. до 1421. године. Како се Ђурађ II Страцимировић Балшић, син Страцимира Балшића, оженио Јеленом (кћерком кнеза Лазара Хребељановића), представљају далеке сроднике династија Хребељановић-Лазаревић, као и династије Немањић, будући да је кнегиња Милица (супруга кнеза Лазара) била кћерка војводе и кнеза Вратка Немањића, праунука великог жупана Вукана Немањића и чукунунука великог жупана Стефана Немање. Такође, Ђурађу II је брат од ујака био краљ Марко Мрњавчевић.[1]

По паду српских средњовековних земаља под Османску империју, преци Стратимировића су уживали статус млетачких племића и били морепловци и трговци.

Богић Стратимировић, син Вучка Петровића и унук Петра Стратимировића, подигао је 1737. године устанак против Турака у Херцеговини и тако помогао аустријску војску у Аустријско-турском рату. Крајем 1739. године је у Другој сеоби Срби под патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом морао да напусти Херцеговину и доселили се у јужну Угарску, заједно са три брата (Иваном, Томом, Милошем или Николом)[2], где за војне заслуге добија Сириг. Браћа су наставила војну службу као граничари и убрзо им је 10. јула 1745. године потврђено племићко звање, повељом царице Марије Терезије, а уз то добијају и Кулпин за спахијски посед.[3] У Кулпину су поделили посед и подигли мали и велики дворац, као и православну цркву Вазнесења Господњег, која је завршена 1813. године. Почетком 19. века су напустили презиме Вучковић и почели да по месту користе Стратимировић-Кулпински. Дворце у Кулпину су 1889. године продали Лазару Дунђерском.

Потомци Богића и Ивана су се повремено појављивали и као Стратимировићи-Вучковићи, да би се разликовали од друге гране Стратимировић-Јововића, који су из Боке отишли за Трст и Венецију. Последњи потомак Стратимировић-Јоковића је био извесни Антонио Стратимировић и имао је три кћерке, које су почетком 21. века живеле у Милану.

Познато је да је Антоније Стратимировић отишао у Нову Сербију, као и да је један Стратимировић-Лакетић био бокељски капетан, који је био високи официр императора Петра Великог.

Имање у Кулпину уреди

За више информација погледајте: Дворац Дунђерски у Кулпину и Православна црква у Кулпину
 
Мали дворац Стратимировића у Кулпину, сачуван у изворном облику

Потомци уреди

 
Црква Вазнесења Господњег у Кулпину, задужбина породице Стратимировић

Крст вожда Ђорђа Стратимировића уреди

Центар за развој Шајкашке је 2021. године, уз сагласност породице Стратимировић, установио црквено-друштвено одликовање Крст вожда Ђорђа Стратимировића. Одликовање су до сада добили:

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Стратимировић од Кулпина”. Центар за истраживање православног монархизма. Архивирано из оригинала 23. 02. 2020. г. Приступљено 08. 02. 2022. 
  2. ^ "Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 1965.
  3. ^ Бабац, Душан М. (2019). Срби - чувари границе Хабзбуршке монархије. Београд: Медија центар Одбрана. стр. 279. ISBN 978-86-335-0684-7. 
  4. ^ Стратимировић, Иван. „Шестоаприлско бомбардовање Београда”. Савез удружења потомака ратника Србије 1912-1918 - Стари град. Архивирано из оригинала 09. 02. 2022. г. Приступљено 08. 02. 2022. 
  5. ^ „Ђорђе И. Стратимировић – Стоматолошки факултет” (на језику: српски). Приступљено 2024-04-26. 
  6. ^ "Летопис Матице српске", Нови Сад 1885.
  7. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1931.
  8. ^ „Састанак са представницима Центра за развој Шајкашке”. Председник Републике Србије. 12. 11. 2021. 
  9. ^ „Министру Стефановићу уручен Крст вожда Ђорђа Стратимировића”. Министарство одбране Републике Србије. 13. 12. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стратимировићи_(породица)&oldid=27711538”