Франц Розман Стане

Франц Розман Стане (Љубљана, 27. март 1911 — Локве код Чрномеља, 7. новембар 1944), учесник Шпанског грађанског рата, Народноослободилачке борбе, генерал-лајтнант НОВЈ и народни херој Југославије.

франц розман стане
Франц Розман Стане и Душан Кведер
Лични подаци
Датум рођења(1911-03-27)27. март 1911.
Место рођењаЉубљана, Аустроугарска
Датум смрти7. новембар 1944.(1944-11-07) (33 год.)
Место смртиЛокве код Чрномеља, Краљевина Југославија
Професијапекарски радник
Деловање
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
19361939.
19411944.
Чинкапетан НРА
генерал-лајтнант НОВЈ
У току НОБкомандант Главног штаба
НОВ и ПО Словеније
Херој
Народни херој од11. новембра 1944.

Одликовања
Орден народног хероја Орден партизанске звезде са златним венцем
Франц Розман Стане на одру, 1944.

Биографија

уреди

Франц Розман је рођен 27. марта 1911. у Љубљани. Његова породица је живела у селу Сподње Пирнице, где је Франц провео своје детињство. По завршетку основне школе, радио је код сељака као слуга и чобанин. Отац му је у Првом светском рату 1914. нестао на руском фронту. Пошто су му се сестре удале, суд је Францу и његовом млађем брату одредио старатеље. Један од Францових старатеља је био Валентин Рожанц, комунист, а касније народни херој Југославије, који је имао утицаја на младог Франца.

Франц је пекарски занат изучио у Љубљани и после је неко време радио као калфа. Касније се добровољно пријавио у Југословенску војску, са жељом да постане пилот, али је одбијен због недовољне школске спреме. Војни рок је зато служио у Пекарској чети у Петроварадину и добио чин каплара. После одслужења војног рока, отворио је пекару у Медводама, али је банкротирао.

Шпански грађански рат

уреди

У јесен 1936. међу првима је отишао у Француску, а одатле у Шпанију, где је учествовао у одбрани Мадрида, у новембру исте године. Те године је постао и члан Комунистичке партије Шпаније, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) три године касније. У пролеће 1937. завршио је подофицирски курс, а овладао је и руским и шпанским језиком, па је радио као преводилац за совјетске инструкторе. Касније је завршио и официрски курс у Албасетеу и постао поручник и командир чете батаљонаДимитров“, у 15. интернационалној бригади. Временом је унапређен у чин капетанаи постављен за команданта батаљона. У периоду од 1939. до 1941. био је у француским логорима, да би у априлу 1941. отишао да ради у Немачкој, у околини Лајпцига као пекар. У јулу исте године је побегао најпре у Загреб, а потом у Љубљану.

Народноослободилачка борба

уреди

Почетком септембра 1941, одређен је за команданта Првог штајерског батаљона, којим је командовао у многим акцијама, и у покрету према Брежицама, у октобру и новембру, када су партизанске јединице покушале да спрече масовну депортацију словеначког становништва. Кад се батаљон поделио на мање групе због зиме, Франц је дошао у Љубљану, где је постављен за команданта Другог штајерског батаљона. Њиме је командовао у покушају батаљона да се пробије у немачку окупациону зону, у децембру 1941. године, а после у повратку логоровао је на брду Поглед, код Љубљане, где је обучавао борце.

У пролеће, батаљон је прерастао у Прву штајерску партизанску бригаду. Франц Розман је командовао у многим борбама, у мају и јуну 1942. године, између осталих код Јанчја и Мујаве. У јуну, делови бригаде одлазе преко Нотрањске и Горењске за Штајерску, где се пробијају почетком септембра, после тешких борби и даноноћних маршева.

Доласком у Штајерску, организоване су нове партизанске јединице, а на почетку 1943. године, после реорганизације, Розман је именован за команданта Четврте оперативне зоне. Дана 14. јула 1943. године постао је командант Главног штаба НОВ и ПО Словеније, када је наредбом од 1. маја 1943. године, унапређен у чин генерал-мајора. Идуће године, 1. септембра, унапређен је у чин генерал-лајтнанта НОВЈ.

Кад је 7. новембра 1944. године, заједно с групом виших официра, испробавао нови енглески лаки минобацач, код Петрове Ваши, једна мина је експлодирала у самој цеви, и смртно га ранила. Истог дана је умро у болници Канижарница, код Чрномеља. Сахрањен је у Гробници народних хероја у Љубљани.

Одлуком Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), а на предлог Главног штаба НОВ и ПО Словеније, прогашен је за народног хероја Југославије, свега пар дана после погибије — 11. новембра 1944. године. По њему је био назван ракетни чамац класе Оса Југословенске ратне морнарице (ЈРМ). Централна банка Словеније је 2011. године, поводом стогодишњице његовог рођења, пустила у оптицај милион кованица у апоену од два евра са ликом Франца Розмана Станета.[1]

Референце

уреди
  1. ^ „PARTIZANSKI KOMANDANT NA SLOVENAČKOM EVRU”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2011. г. Приступљено 21. 03. 2011. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди