Franc Rozman Stane

Franc Rozman Stane (Ljubljana, 27. mart 1911 — Lokve kod Črnomelja, 7. novembar 1944), učesnik Španskog građanskog rata, Narodnooslobodilačke borbe, general-lajtnant NOVJ i narodni heroj Jugoslavije.

franc rozman stane
Franc Rozman Stane i Dušan Kveder
Lični podaci
Datum rođenja	(1911-03-27)27. mart 1911.
Mesto rođenja	Ljubljana, Austrougarska
Datum smrti	7. novembar 1944.(1944-11-07) (33 god.)
Mesto smrti	Lokve kod Črnomelja, Kraljevina Jugoslavija
Profesija	pekarski radnik
Delovanje
Član KPJ od	1939.
Učešće u ratovima	Španski građanski rat Narodnooslobodilačka borba
Služba	Internacionalne brigade NOV i PO Jugoslavije 1936 — 1939. 1941 — 1944.
Čin	kapetan NRA general-lajtnant NOVJ
U toku NOB	komandant Glavnog štaba NOV i PO Slovenije
Heroj
Narodni heroj od	11. novembra 1944.
Odlikovanja

Franc Rozman Stane na odru, 1944.

Biografija

Franc Rozman je rođen 27. marta 1911. u Ljubljani. Njegova porodica je živela u selu Spodnje Pirnice, gde je Franc proveo svoje detinjstvo. Po završetku osnovne škole, radio je kod seljaka kao sluga i čobanin. Otac mu je u Prvom svetskom ratu 1914. nestao na ruskom frontu. Pošto su mu se sestre udale, sud je Francu i njegovom mlađem bratu odredio staratelje. Jedan od Francovih staratelja je bio Valentin Rožanc, komunist, a kasnije narodni heroj Jugoslavije, koji je imao uticaja na mladog Franca.

Franc je pekarski zanat izučio u Ljubljani i posle je neko vreme radio kao kalfa. Kasnije se dobrovoljno prijavio u Jugoslovensku vojsku, sa željom da postane pilot, ali je odbijen zbog nedovoljne školske spreme. Vojni rok je zato služio u Pekarskoj četi u Petrovaradinu i dobio čin kaplara. Posle odsluženja vojnog roka, otvorio je pekaru u Medvodama, ali je bankrotirao.

Španski građanski rat

U jesen 1936. među prvima je otišao u Francusku, a odatle u Španiju, gde je učestvovao u odbrani Madrida, u novembru iste godine. Te godine je postao i član Komunističke partije Španije, a član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) tri godine kasnije. U proleće 1937. završio je podoficirski kurs, a ovladao je i ruskim i španskim jezikom, pa je radio kao prevodilac za sovjetske instruktore. Kasnije je završio i oficirski kurs u Albaseteu i postao poručnik i komandir čete bataljona „Dimitrov“, u 15. internacionalnoj brigadi. Vremenom je unapređen u čin kapetanai postavljen za komandanta bataljona. U periodu od 1939. do 1941. bio je u francuskim logorima, da bi u aprilu 1941. otišao da radi u Nemačkoj, u okolini Lajpciga kao pekar. U julu iste godine je pobegao najpre u Zagreb, a potom u Ljubljanu.

Narodnooslobodilačka borba

Početkom septembra 1941, određen je za komandanta Prvog štajerskog bataljona, kojim je komandovao u mnogim akcijama, i u pokretu prema Brežicama, u oktobru i novembru, kada su partizanske jedinice pokušale da spreče masovnu deportaciju slovenačkog stanovništva. Kad se bataljon podelio na manje grupe zbog zime, Franc je došao u Ljubljanu, gde je postavljen za komandanta Drugog štajerskog bataljona. Njime je komandovao u pokušaju bataljona da se probije u nemačku okupacionu zonu, u decembru 1941. godine, a posle u povratku logorovao je na brdu Pogled, kod Ljubljane, gde je obučavao borce.

U proleće, bataljon je prerastao u Prvu štajersku partizansku brigadu. Franc Rozman je komandovao u mnogim borbama, u maju i junu 1942. godine, između ostalih kod Jančja i Mujave. U junu, delovi brigade odlaze preko Notranjske i Gorenjske za Štajersku, gde se probijaju početkom septembra, posle teških borbi i danonoćnih marševa.

Dolaskom u Štajersku, organizovane su nove partizanske jedinice, a na početku 1943. godine, posle reorganizacije, Rozman je imenovan za komandanta Četvrte operativne zone. Dana 14. jula 1943. godine postao je komandant Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, kada je naredbom od 1. maja 1943. godine, unapređen u čin general-majora. Iduće godine, 1. septembra, unapređen je u čin general-lajtnanta NOVJ.

Kad je 7. novembra 1944. godine, zajedno s grupom viših oficira, isprobavao novi engleski laki minobacač, kod Petrove Vaši, jedna mina je eksplodirala u samoj cevi, i smrtno ga ranila. Istog dana je umro u bolnici Kanižarnica, kod Črnomelja. Sahranjen je u Grobnici narodnih heroja u Ljubljani.

Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), a na predlog Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, progašen je za narodnog heroja Jugoslavije, svega par dana posle pogibije — 11. novembra 1944. godine. Po njemu je bio nazvan raketni čamac klase Osa Jugoslovenske ratne mornarice (JRM). Centralna banka Slovenije je 2011. godine, povodom stogodišnjice njegovog rođenja, pustila u opticaj milion kovanica u apoenu od dva evra sa likom Franca Rozmana Staneta.

Literatura

• Mala enciklopedija Prosveta. Beograd 1959. godina
• Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975. 

Spoljašnje veze

• http://www.zzb-nob.si/ustanova-f-r-staneta/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2011)