Хронологија ФНРЈ и КПЈ новембар 1946.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току новембра месеца 1946. године.

Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године


← октобар  · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године  · децембар →


3. новембар

уреди
  • На територији Народне Републике Црне Горе одржани избори за Уставотворну скупштину НР Црне Горе, на којима је гласало 181.654 гласача (96,38%), а највећи број гласова освојили су кандидати Народног фронта Црне Горе.[1]
  • У Београду у оквиру предизборне кампање за Уставотворну скупштину НР Србије одржан митинг на коме је пред око 250.000 грађана говорио маршал Јосип Броз Тито.[2]
Плакат са изградње пруге Брчко-Бановићи

7. новембар

уреди

9. новембар

уреди
  • У Београду Председник Владе ФНРЈ примио привредну делегацију Чехословачке у којој су били чехословачки министар индустрије Бухмил Лаушман и повереник за трговину при словачком народном већу др Јан Пула. Овом састанку присуствовао је и председник Привредног савета и министар индустрије у Влади ФНРЈ Борис Кидрич.[4]

10. новембар

уреди

11. новембар

уреди

14. новембар

уреди

16. новембар

уреди
  • У Београду, од 16. до 18. новембра, одржан Четврти проширени пленум Главног одбора Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), на коме су поднети реферати О културно-просветном раду, фискултури и спорту у синдикалним организацијама и О организационим проблемима синдиката и о социјалном осигурању и донета одлука да се име Главног одбора ЈСРНЈ промени у Централни одбор Јединствених синдиката Југославије (ЈСЈ).[1]

17. новембар

уреди
  • У Београду, од 17. до 19. новембра, одржан Први конгрес књижевника Југославије на коме је Уводни реферат О нашој књижевности, њеном положају и њеним задацима данас одржао Радован Зоговић. Конгрес је донео Статут и изабрао Управу Друштва књижевника Југославије (касније Савез књижевника Југославије), за чијег је председника изабран Иво Андрић.[6][3]

18. новембар

уреди
  • У Љубљани одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Словеније (словен. Ustavodajno skupščino Ljudske Republike Slovenije) на којој је усвојен Пословник и Закон о Президијуму Уставотворне скупштоне НР Словеније.[6]

20. новембар

уреди
  • У Титограду одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Црне Горе, на којој су потврђене све одлуке донете на Првом, Другом и Трећем заседању ЗАВНО Црне Горе, као и сва акта која је донела Народна скупштина Црне Горе и њено Председништво. Уставотворна скупштина је образовала своја радна тела — пет обора и изабрала нове чланове Президијума Уставотворне скупштине НР Црне Горе, за чијег председника је изабран Милош Рашовић.[6]
  • Президијум Уставотворне скупштине НР Словеније именовао нову Владу НР Словеније на челу са председником Миха Маринком.[6]

22. новембар

уреди
  • У Београду одржано заседање новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Србије, на којој је изабрана нову Влада за чијег председник је поново био изабран Благоје Нешковић.[6][3]

24. новембар

уреди
  • У Новом Саду одржана пленарна седница Централне управе Савеза пољопривредних радника и намештеника Југославије, на којој је расправљано о постигнутим резултатима у периоду од 1944. до 1946. и усвојени циљеви даљег рада — повећање пољопривредне производне у 1947. години. На седници су донете и одлуке о увођењу радног времена на државним пољопривредним имањима, да се заведе такмичарски систем рада и да се организују курсеви из агрономије и предавања из опште културе.[6]

27. новембар

уреди
  • У Београду представници НР Албаније и ФНРЈ потписали Уговор о усклађивању привредних планова, Уговор о царинској унији и Уговор о изједначавању валута између Југославије и Албаније. Ови Уговори потврђени су на Пленуму ЦК КП Албаније, одржаном 20. децембра и на седници Президијума Народне скупштине ФНРЈ, одржаној 27. децембра.[4][3]

28. новембар

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084