Хронологија ФНРЈ и КПЈ новембар 1946.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току новембра месеца 1946. године.

← октобар · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године · децембар →

3. новембар

На територији Народне Републике Црне Горе одржани избори за Уставотворну скупштину НР Црне Горе, на којима је гласало 181.654 гласача (96,38%), а највећи број гласова освојили су кандидати Народног фронта Црне Горе.^[1]
У Београду у оквиру предизборне кампање за Уставотворну скупштину НР Србије одржан митинг на коме је пред око 250.000 грађана говорио маршал Јосип Броз Тито.^[2]

7. новембар

У оквиру прославе двадесетдевете годишњице Велике октобарске социјалистичке револуције пуштена је у рад пруга Брчко—Бановићи (коју су од 1. маја градиле омладинске радне бригаде), као и завршени радови на изградњи „Панчевачког моста“ (изграђен 1935, а порушен 1941) преко Дунава, код Београда (мост је свечано отворен 29. новембра поводом Дана Републике).^[1]^[3]
У Београд стигао први воз са новоизграђене пруге Брчко—Бановићи, који су на железничкој станици у Београду дочекао велики број грађана, међу којима највиши руководиоци ФНР Југославије, НР Србије и града Београда. Истог дана председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито је у Белом двору примио руководиоце и градитеље пруге.^[1]

9. новембар

У Београду Председник Владе ФНРЈ примио привредну делегацију Чехословачке у којој су били чехословачки министар индустрије Бухмил Лаушман и повереник за трговину при словачком народном већу др Јан Пула. Овом састанку присуствовао је и председник Привредног савета и министар индустрије у Влади ФНРЈ Борис Кидрич.^[4]

10. новембар

На територији Народне Републике Србије одржани избори за Уставотворну скупштину НР Србије, на којима су највећи број гласова освојили су кандидати Народног фронта Србије.^[1]^[3]
На територији Народне Републике Хрватске одржани избори за Уставотворни сабор НР Хрватске, на којима су највећи број гласова освојили кандидати Народног фронта Хрватске.^[1]

11. новембар

У Сарајеву одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине, на којој су потврђене све одлуке донете на Првом, Другом и Трећем заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине, као и сва акта која је донела Народна скупштина Босне и Херцеговине и њено Председништво.^[5]

14. новембар

У Југославију се вратио патријарх Гаврило Дожић поглавар Српске православне цркве (СПЦ).^[3]

16. новембар

У Београду, од 16. до 18. новембра, одржан Четврти проширени пленум Главног одбора Јединствених синдиката радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ), на коме су поднети реферати О културно-просветном раду, фискултури и спорту у синдикалним организацијама и О организационим проблемима синдиката и о социјалном осигурању и донета одлука да се име Главног одбора ЈСРНЈ промени у Централни одбор Јединствених синдиката Југославије (ЈСЈ).^[1]

17. новембар

У Београду, од 17. до 19. новембра, одржан Први конгрес књижевника Југославије на коме је Уводни реферат О нашој књижевности, њеном положају и њеним задацима данас одржао Радован Зоговић. Конгрес је донео Статут и изабрао Управу Друштва књижевника Југославије (касније Савез књижевника Југославије), за чијег је председника изабран Иво Андрић.^[6]^[3]

18. новембар

У Љубљани одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Словеније (словен. Ustavodajno skupščino Ljudske Republike Slovenije) на којој је усвојен Пословник и Закон о Президијуму Уставотворне скупштоне НР Словеније.^[6]

20. новембар

У Титограду одржана прва седница новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Црне Горе, на којој су потврђене све одлуке донете на Првом, Другом и Трећем заседању ЗАВНО Црне Горе, као и сва акта која је донела Народна скупштина Црне Горе и њено Председништво. Уставотворна скупштина је образовала своја радна тела — пет обора и изабрала нове чланове Президијума Уставотворне скупштине НР Црне Горе, за чијег председника је изабран Милош Рашовић.^[6]
Президијум Уставотворне скупштине НР Словеније именовао нову Владу НР Словеније на челу са председником Миха Маринком.^[6]

22. новембар

У Београду одржано заседање новоизабране Уставотворне скупштине Народне Републике Србије, на којој је изабрана нову Влада за чијег председник је поново био изабран Благоје Нешковић.^[6]^[3]

24. новембар

У Новом Саду одржана пленарна седница Централне управе Савеза пољопривредних радника и намештеника Југославије, на којој је расправљано о постигнутим резултатима у периоду од 1944. до 1946. и усвојени циљеви даљег рада — повећање пољопривредне производне у 1947. години. На седници су донете и одлуке о увођењу радног времена на државним пољопривредним имањима, да се заведе такмичарски систем рада и да се организују курсеви из агрономије и предавања из опште културе.^[6]

27. новембар

У Београду представници НР Албаније и ФНРЈ потписали Уговор о усклађивању привредних планова, Уговор о царинској унији и Уговор о изједначавању валута између Југославије и Албаније. Ови Уговори потврђени су на Пленуму ЦК КП Албаније, одржаном 20. децембра и на седници Президијума Народне скупштине ФНРЈ, одржаној 27. децембра.^[4]^[3]

28. новембар

У Загребу, од 28. новембра до 3. децембра, одржана прва седница новоизабраног Уставотворног сабора Народне Републике Хрватске, на којој је изабран Президијум Уставотворног сабора НР Хрватске, на челу са Владимиром Назором и нова Влада НР Хрватске, на челу са др Владимиром Бакарићем.^[6]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Hronologija 3 1980, стр. 38.
^ Hronologija Tito 1978, стр. 111.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Историја Србије 2004.
^ ^а ^б Hronologija Tito 1978, стр. 112.
^ „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Hronologija 3 1980, стр. 39.

Литература

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_3198038-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Hronologija 3 1980, стр. 38.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978111-2] Hronologija Tito 1978, стр. 111.

[FOOTNOTEИсторија_Србије2004-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Историја Србије 2004.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978112-4] а ^б Hronologija Tito 1978, стр. 112.

[5] „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.

[FOOTNOTEHronologija_3198039-6] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Hronologija 3 1980, стр. 39.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]