Википедија

Алкохол (дрога)

Алцохол, понекад називан хемијским именом етанол, је депресантска дрога која је активни састојак ферментисаних пића као што су пиво, вино и дестилована жестока пића (жесто пиће).[11] То је једна од најстаријих и најчешће конзумираних рекреативних дрога, која изазива карактеристичне ефекте интоксикације алкохолом („пијанство“).[12] Између осталих ефеката, алкохол производи осећај среће и еуфорију, смањену анксиозност, повећану друштвеност, седацију, умањење когнитивних, меморијских, моторичких и сензорних функција и генерализовану депресију функције централног нервног система (ЦНС).

Етанол
Skeletal formula of ethanol
Ball-and-stick model of ethanol Space-filling model of ethanol
IUPAC име
етанол
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • УС: C (Могући ризик)
Опојна дрогаУмерена[1]
Одговорност
за зависност		Умерена (10–15%)[2]
Начин применеОбично: Орал
неуобичајено: супозиторија, инхалација, окуларно, инсуфлација, ињекција[3]
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост80%+[4][5]
Везивање протеинаСлабо или нимало[4][5]
МетаболизамЈетра (90%):[6][7]
• Алкохол дехидрогеназа
• МЕОС (ЦYП2Е1)
МетаболитиАцеталдехид; сирћетна киселина; ацетил-КоА; угљен диоксид; wода; етил глукоронид; етил сулфат
Почетак дејстваВршне концентрације:[6][4]
• опсег: 30–90 минута
• просек: 45–60 минута
• пошћење: 30 минута
Полувреме елиминацијеЕлиминација константном брзином при типичним концентрацијама:[8][7][6]
• Ранге: 10–34 мг/дЛ/хоур
• Меан (мен): 15 мг/дЛ/хоур
• Меан (wомен): 18 мг/дЛ/хр
Ат верy хигх цонцентратионс (т1/2): 4.0–4.5 хоурс[5][4]
Дужина акције6–16 сати (током колико времена се нивои могу открити)[9]
Излучивање• Главна: метаболизам (у угљен диоксид и воду)[4]
• у мањој мери: урин, дах, зној (5–10%)[6][4]
Идентификатори
CAS број64-17-5
ATC кодV03AZ01 (WHO)
PubChemCID 702
IUPHAR/BPS2299
DrugBankDB00898 ДаY
ChemSpider682 ДаY
UNII3K9958V90M ДаY
KEGGD00068
ChEBICHEBI:16236 ДаY
ChEMBLCHEMBL545 ДаY
СинонимиАпсолутни алкохол; алкохол (УСП); алкохол за пиће; етанол (ЈАН); етил алкохол; ЕтОХ; етил хидрат; етил хидроксид; етилол; житарични алкохол; хидроксиетан; Метилкарбинол
PDB ligand IDЕОХ (PDBe, RCSB PDB)
Хемијски подаци
ФормулаC2H6O
Моларна маса46,07 г·мол−1
  • CCO
  • InChI=1S/C2H6O/c1-2-3/h3H,2H2,1H3
  • Key:LFQSCWFLJHTTHZ-UHFFFAOYSA-N
Физички подаци
Густина0,7893 (на 20 °Ц)[10] g/cm3
Тачка топљења−114,14 ± 003 °C (−173,45 ± 5,40 °F) [10]
Тачка кључања78,24 ± 009 °C (172,83 ± 16,20 °F) [10]
Растворљивост у водиМеша се mg/mL (20 °C)

Етанол је само једна од неколико врста алкохола; други алкохоли као што су метанол и изопропил алкохол су знатно токсичнији.[11] Блага, кратка изложеност изопропил алкохолу (који је само умерено токсичнији од етанола) вероватно неће изазвати било какву озбиљну штету, док је метанол смртоносан чак и у малим количинама, само 10-15 милилитара (2-3 кашичице). Међутим, неколико аналога који се природно јављају као психоактивни алкохоли у алкохолним пићима мање су токсични од етанола. За разлику од примарних алкохола као што је етанол, терцијарни алкохоли се не могу оксидовати у алдехиде или метаболите карбоксилне киселине, који су често токсични. На пример, терцијарни алкохол 2М2Б је 20 пута јачи од етанола и користи се рекреативно.

Алкохол има низ краткорочних и дугорочних штетних ефеката. Краткорочни нежељени ефекти укључују генерализовано оштећење неурокогнитивне функције, вртоглавицу, мучнину, повраћање и симптоме налик мамурлуку. Алкохол изазива зависност код људи и може довести до поремећаја употребе алкохола, зависности и повлачења. То може имати низ дугорочних штетних ефеката на здравље, као што су оштећење јетре и мозга,[13][14][15] и његова конзумација може изазвати рак.[16] Штетни ефекти алкохола на здравље су најважнији када се користи у превеликим количинама или често. Међутим, неки од њих, као што је повећан ризик од одређених карцинома, могу се јавити чак и уз лагану или умерену конзумацију алкохола.[17][18] У великим количинама алкохол може изазвати губитак свести или, у тешким случајевима, смрт. Године 2021, било је 2.627 смртних случајева у САД због тровања алкохолом.[19]

Алкохол делује у мозгу првенствено повећавајући ефекте γ-аминобутерне киселине (ГАБА),[20] главног инхибиторног неуротрансмитера у мозгу; олакшавајући деловање ГАБА, алкохол потискује активност ЦНС.[20] Ова супстанца такође директно утиче на низ других неуротрансмитерских система укључујући глутамат, глицин, ацетилхолин и серотонин.[21][22] Угодни ефекти конзумације алкохола резултат су повећаног нивоа допамина и ендогених опиоида у награђујућим сигналним путевима мозга.[23][24] Алкохол такође има токсична и непријатна дејства у телу, од којих су многа посредована његовим нуспроизводом ацеталдехидом.[25]

Референце

уреди
  1. ^ WХО Еxперт Цоммиттее он Проблемс Релатед то Алцохол Цонсумптион : сецонд репорт. Генева, Сwитзерланд: Wорлд Хеалтх Организатион. 2007. стр. 23. ИСБН 9789241209441. Приступљено 3. 3. 2015. „...алцохол депенденце (ис) а субстантиал риск оф регулар хеавy дринкинг...” 
  2. ^ Венгелиене V, Билбао А, Моландер А, Спанагел Р (мај 2008). „Неуропхармацологy оф алцохол аддицтион”. Бритисх Јоурнал оф Пхармацологy. 154 (2): 299—315. ПМЦ 2442440  . ПМИД 18311194. дои:10.1038/бјп.2008.30. „(Цомпулсиве алцохол усе) оццурс онлy ин а лимитед пропортион оф абоут 10–15% оф алцохол усерс....” 
  3. ^ Гилман ЈМ, Рамцхандани ВА, Цроусс Т, Хоммер ДW (јануар 2012). „Субјецтиве анд неурал респонсес то интравеноус алцохол ин yоунг адултс wитх лигхт анд хеавy дринкинг паттернс”. Неуропсyцхопхармацологy. 37 (2): 467—77. ПМЦ 3242308  . ПМИД 21956438. дои:10.1038/нпп.2011.206. 
  4. ^ а б в г д ђ Принциплес оф Аддицтион: Цомпрехенсиве Аддицтиве Бехавиорс анд Дисордерс. Ацадемиц Пресс. 17. 5. 2013. стр. 162—. ИСБН 978-0-12-398361-9. 
  5. ^ а б в Холфорд НХ (новембар 1987). „Цлиницал пхармацокинетицс оф етханол”. Цлиницал Пхармацокинетицс. 13 (5): 273—92. ПМИД 3319346. С2ЦИД 19723995. дои:10.2165/00003088-198713050-00001. 
  6. ^ а б в г Похорецкy ЛА, Брицк Ј (1988). „Пхармацологy оф етханол”. Пхармацологy & Тхерапеутицс. 36 (2–3): 335—427. ПМИД 3279433. дои:10.1016/0163-7258(88)90109-x. 
  7. ^ а б Левине Б (2003). Принциплес оф Форенсиц Тоxицологy. Амер. Ассоц. фор Цлиницал Цхемистрy. стр. 161—. ИСБН 978-1-890883-87-4. 
  8. ^ Бецкер ЦЕ (септембар 1970). „Тхе цлиницал пхармацологy оф алцохол”. Цалифорниа Медицине. 113 (3): 37—45. ПМЦ 1501558  . ПМИД 5457514. 
  9. ^ Ибер ФЛ (26. 11. 1990). Алцохол анд Друг Абусе ас Енцоунтеред ин Оффице Працтице. ЦРЦ Пресс. стр. 74—. ИСБН 978-0-8493-0166-7. 
  10. ^ а б в Хаyнес, Wиллиам M., ур. (2011). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (92нд изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. стр. 3.246. ИСБН 1439855110. 
  11. ^ а б Цоллинс СЕ, Кироуац M (2013). „Алцохол Цонсумптион”. Енцyцлопедиа оф Бехавиорал Медицине. стр. 61—65. ИСБН 978-1-4419-1004-2. дои:10.1007/978-1-4419-1005-9_626. 
  12. ^ „10тх Специал Репорт то тхе У.С. Цонгресс он Алцохол анд Хеалтх: Хигхлигхтс фром Цуррент Ресеарцх” (ПДФ). Натионал Институте оф Хеалтх. Натионал Институте он Алцохол Абусе анд Алцохолисм. јун 2000. стр. 134. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 02. 2016. г. Приступљено 21. 10. 2014. „Тхе браин ис а мајор таргет фор тхе ацтионс оф алцохол, анд хеавy алцохол цонсумптион хас лонг беен ассоциатед wитх браин дамаге. Студиес цлеарлy индицате тхат алцохол ис неуротоxиц, wитх дирецт еффецтс он нерве целлс. Цхрониц алцохол абусерс аре ат аддитионал риск фор браин ињурy фром релатед цаусес, суцх ас поор нутритион, ливер дисеасе, анд хеад траума.” 
  13. ^ Бруха Р, Дворак К, Петртyл Ј (март 2012). „Алцохолиц ливер дисеасе”. Wорлд Јоурнал оф Хепатологy. 4 (3): 81—90. ПМЦ 3321494  . ПМИД 22489260. дои:10.4254/wјх.в4.и3.81  . 
  14. ^ Бруст ЈЦ (април 2010). „Етханол анд цогнитион: индирецт еффецтс, неуротоxицитy анд неуропротецтион: а ревиеw”. Интернатионал Јоурнал оф Енвиронментал Ресеарцх анд Публиц Хеалтх. 7 (4): 1540—57. ПМЦ 2872345  . ПМИД 20617045. дои:10.3390/ијерпх7041540  . 
  15. ^ Венкатараман А, Калк Н, Сеwелл Г, Ритцхие ЦW, Лингфорд-Хугхес А (март 2017). „Алцохол анд Алзхеимер'с Дисеасе-Доес Алцохол Депенденце Цонтрибуте то Бета-Амyлоид Депоситион, Неуроинфламматион анд Неуродегенератион ин Алзхеимер'с Дисеасе?”. Алцохол анд Алцохолисм. 52 (2): 151—158. ПМИД 27915236. дои:10.1093/алцалц/агw092. хдл:10044/1/42603  . 
  16. ^ де Менезес РФ, Бергманн А, Тхулер ЛЦ (2013). „Алцохол цонсумптион анд риск оф цанцер: а сyстематиц литературе ревиеw”. Асиан Пацифиц Јоурнал оф Цанцер Превентион. 14 (9): 4965—72. ПМИД 24175760. дои:10.7314/апјцп.2013.14.9.4965  . 
  17. ^ Багнарди V, Рота M, Боттери Е, Трамацере I, Ислами Ф, Федирко V, Сцотти L, Јенаб M, Турати Ф, Пасqуали Е, Пелуццхи C, Беллоццо Р, Негри Е, Цоррао Г, Рехм Ј, Боффетта П, Ла Веццхиа C (фебруар 2013). „Лигхт алцохол дринкинг анд цанцер: а мета-аналyсис”. Анналс оф Онцологy. 24 (2): 301—8. ПМИД 22910838. дои:10.1093/аннонц/мдс337  . 
  18. ^ Yасински, Емма, Евен Иф Yоу Дон'т Дринк Даилy, Алцохол Цан Месс Wитх Yоур Браин, Дисцовер (магазине), Јануарy 12, 2021
  19. ^ Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион. „Мултипле Цаусе оф Деатх, 2018-2021”. Натионал Витал Статистицс Сyстем. Натионал Центер фор Хеалтх Статистицс. Приступљено 29. 11. 2023. 
  20. ^ а б Лобо ИА, Харрис РА (јул 2008). „ГАБА(А) рецепторс анд алцохол”. Пхармацологy Биоцхемистрy анд Бехавиор. 90 (1): 90—4. ПМЦ 2574824  . ПМИД 18423561. дои:10.1016/ј.пбб.2008.03.006. 
  21. ^ Нарахасхи Т, Куриyама К, Иллес П, Wиркнер К, Фисцхер W, Мüхлберг К, Сцхеиблер П, Аллгаиер C, Минами К, Ловингер D, Лаллеманд Ф, Wард РЈ, ДеWитте П, Итатсу Т, Такеи Y, Оиде Х, Хиросе M, Wанг XЕ, Wатанабе С, Татеyама M, Оцхи Р, Сато Н (мај 2001). „Неурорецепторс анд ион цханнелс ас таргетс оф алцохол”. Алцохолисм: Цлиницал анд Еxпериментал Ресеарцх. 25 (5 Суппл ИСБРА): 182С—188С. ПМИД 11391069. дои:10.1097/00000374-200105051-00030. 
  22. ^ Олсен РW, Ли ГД, Wаллнер M, Труделл ЈР, Бертаццини ЕЈ, Линдахл Е, Миллер КW, Алкана РЛ, Давиес DL (март 2014). „Струцтурал моделс оф лиганд-гатед ион цханнелс: ситес оф ацтион фор анестхетицс анд етханол”. Алцохолисм: Цлиницал анд Еxпериментал Ресеарцх. 38 (3): 595—603. ПМЦ 3959612  . ПМИД 24164436. дои:10.1111/ацер.12283. 
  23. ^ Цхарлет К, Бецк А, Хеинз А (2013). „Тхе допамине сyстем ин медиатинг алцохол еффецтс ин хуманс”. Цуррент Топицс ин Бехавиорал Неуросциенцес. 13: 461—88. ИСБН 978-3-642-28719-0. ПМИД 21533679. дои:10.1007/7854_2011_130. 
  24. ^ Мéндез M, Моралес-Мулиа M (јун 2008). „Роле оф му анд делта опиоид рецепторс ин алцохол дринкинг бехавиоур”. Цуррент Друг Абусе Ревиеwс. 1 (2): 239—52. ПМИД 19630722. дои:10.2174/1874473710801020239. 
  25. ^ Бурцхам ПЦ (19. 11. 2013). Ан Интродуцтион то Тоxицологy. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 42—. ИСБН 978-1-4471-5553-9. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alkohol_(droga)&oldid=28299293”