Википедија

Бесим Коркут

bosanskohercegovački i bošnjački književnik, teolog i islamski učenjak

Бесим еф. Коркут (Сарајево, 25. јун 1904 — Сарајево, 2. новембар 1975) био је босанскохерцеговачки књижевник, теолог и исламски учењак. Аутор је најпопуларнијег превода Курана на бошњачки језик.[1]

Бесим Коркут
Датум рођења(1904-06-25)25. јун 1904.[1]
Мјесто рођењаСарајево, Аустроугарска
Датум смрти2. новембар 1975.(1975-11-02) (71 год.)
Мјесто смртиСарајево, СФР Југославија
Занимањетеолог, књижевник
Радовипревод Курана на бошњачки језик

Биографија

уреди

Бесим Коркут је рођен 25. јуна 1904. године у Сарајеву. Руждију је похађао у Травнику, а Окружну медресу у Сарајеву. Од 1920. до 1925. године учио је у Шеријатској судијској школи и када је завршио 1925. године одлази у Каиро те наставља студије на Ел Азхару. Дипломирао је 1931. године и по повратку у Сарајево постављен је исте године за наставника у Шеријатској судијској сколи. У овој школи предавао је арапски језик, стилистику, шеријатско право, акаид и историју ислама. Као наставник Шеријатске судијске школе предавао је једно вријеме и вјеронауку у I Мушкој гимназији у Сарајеву. Када је отворена Виша исламска шеријатско-теолошка школа у Сарајеву, а Шеријатска судијска престала са радом (јун 1937) Коркут је премјештен у Шеријатску гимназију и одмах додијељен на рад у гимназију у Мостару за професора-вјероучитеља. У Мостару остаје до 1940. године, када се поново враћа у Сарајево на Шеријатску гимназију, гдје остаје до краја 1944. године. У исто вријеме је хонорарно предавао историју ислама у Вишој исламској шеријатско-теолошкој школи. Послије ослобођења 1945. године ради у Министарству просвјете Народне владе Босне и Херцеговине и Комитету за високо школство и научне установе (од 1947 до 1950). Ускоро по оснивању Оријенталног института Коркут прелази на рад у Институт и ту остаје до одласка у пензију (1. март 1969). Пензионисан је у својству научног сарадника овог Института. Једно вријеме предаво је хонорарно на Катедри за оријенталистику Филозофског факултета у Сарајеву. Истицао се као приступачан и стручан предавач и педагог.

Када је Улема-меџлис у Сарајеву 1934. године расписао конкурс за израду вјеронаучних уџбеника у средњим школама, Коркут је израдио уџбеник за VII разред из подручја историје ислама. Вакуфска дирекција у Сарајеву га је штампала 1935. године под насловом Историја ислама. Из истог подручја је и његов Кратак преглед повијести ислама (Сарајево, 1935; изашао као 17 свезак Гајретове библиотеке).

Када је 1937. године престала радити Шеријатска судијска школа, он је у тој школи и њеном значају у животу босанскохерцеговачких муслимана написао чланак под насловом: Педесетогодишњица и ликвидација Шеријатске судачке школе у Сарајеву (Календар Гајрет за 1938. годину). Као студент Ел Азхара нааписао је чланак о овом познатом исламском универзитету (Гајрет, 1931, бр. 14—15). Године 1952. Издавачко предузеће „Свјетлост” штампало је Граматику арапског језика за I и II разред класичних гимназија (стр. 223+1), коју је написао Коркут. Овај уџбеник се показао практичним, али свеједно никада није штампан и други дио, приређен за III и IV разред гимназија. По доласку у Оријентални институт, Коркуту се пружила права права прилика за научни и преводилачки рад. Резултат његовог научног рада су три књиге докумената из Државног архива у Дубровнику, које је превео и за штампу припремио Коркут а Оријентални институт издао под насловом: Арапски документи у Државном архиву у Дубровнику (Књига I, 1960, стр. 85+XXVII; књ. II, 1961, стр. 88—186+XXVIII—XLI; књ. III, 1969, стр. 60). Овим радом Коркут се истакао као познавалац финеса арапског језика и спретан преводилац. У ову групу иду и његови радови Да ли се Задрани спомињу у Хиљаду и једној ноћи и Задрани се заиста не спомињу у Хиљаду и једној ноћи (Прилози за оријенталну филологију, св. VIII—IX и X—XI), гдје је Коркут одговарао на научне ставове проф. Фехима Бајрактаревића. Коркут је у великој мјери преводио са арапског језика, нарочито из арапске лијепе књижевности, у чему му је значило одлично познавање матерњег језика — посебно народног говора и његове фразеологију. Издавачко предузеће „Свјетлост” издало је Арапске шаљиве приповјетке и басне (Сарајево, 1956, стр. 122) и Индијске басне (Сарајево, 1956. стр. 93+3), које је превео и за штампу приредио Бесим Коркут. Издавачко предузеће „Дечја књига” у Београду, у библиотеци Колибри, издало је осам књига из Хиљаду и једне ноћи, које је са арапског превео Коркут.

Осим издавачког предузећа „Свјетлост” још неколико њих, као што су „Ново покољење”, „Веселин Маслеша” или „Џепна књига”, издавали су четири књиге из циклуса Хиљаду и једна ноћ, све у преводу Коркута. Индијске приповијетке Калила и Димна изашле су у стручно обрађеном преводу Коркута („Свјетлост”, Сарајево, 1953, стр. 198).

Као круна научног и преводилачког рада Бесима Коркута нашао се свакако његов комплетан превод Курана на бошњачки језик (под дезигнацијом превода на босански језик, 1977),[2] на коме је он радио више од једне деценије.[1][3]

Дјела

уреди
  • превод Курана на бошњачки језик, 1977[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Biografija Besima Korkuta”. AKOS.ba. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  2. ^ а б „Prvi prijevodi Kur’ana na bosanski jezik”. el-asr.com. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  3. ^ „Svi dosadašnji prijevodi Kur'ana na naš jezik”. dzemat.ch. Arhivirano iz originala 26. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  • Препород, VI/1975, бр. 24 (127), стр. 14

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Besim_Korkut&oldid=26477360”