Википедија

Ербилска цитадела

Citadela/humka u Erbilu

Ербилска (Арбилска) цитадела, локално звана Келат (курдски: قەڵای ھەولێر - Qелаy Хеwлêр) је хумка и историјски центар Ербила у региону Курдистана[1]. Цитадела је уписана на Листу светске баштине 21. јуна 2014. године.

Ербилска цитедала
قەڵای ھەولێر
Qелаy Хеwлêр
Цитадела
Поглед из ваздуха на Ербилску цитаделу
Поглед из ваздуха на Ербилску цитаделу
Флаг оф Ербилска цитедала
Застава
Мапа града Ербила
Мапа града Ербила
Координате: 36.191°Н 44.009°Е
Површина
 • Укупно102.000 км2 (39,000 сq ми)
Димензије
 • Дижина340 км (210 ми)
 • Ширина430 км (270 ми)

Најранији докази о окупацији Ербилске цитаделе датирају из 5. миленијума пре нове ере. Први пут се помиње у историјским изворима на плочама из Ебла око 2,300 година пре нове ере, а посебан значај добила је током Неоасирског периода. Током Сасанидског периода и Абасидског калифата, Ербил постаје важан центар за хришћанство. Након што су Монголи заузели цитаделу 1258. године, значај Ербила је опао. Током 20. века урбана структура значајно је измењена, услед чега је уништен већи број кућа и јавних објеката. 2007. године основана је Висока комисија за ревитализацију Ербилске цитаделе, са циљем да надгледа њену рестаурацију.Исте године, сви становници, осим једне породице, исељени су из цитаделе зарад рестаурације. Од тада, археолошка истраживања и рестаураторске радове изводе различити међународни тимови у сарадњи са локалним стручњацима. Након рестаурације, влада планира да у цитаделу усели 50 породица.

Зграде на врху хумке простиру се на приближно овалној површини од 430 пута 340 метара (1,410 стопа пута 1,120 стопа) и заузима 102,000 квадратних метара (1,100,000 квадратних стопа). Једина опстала верска структура је џамија Мула Афанди. Цитадела се уздиже између 25 и 32 метра (82 и 105 стопа) од околне равнице. Када је била потпуно насељена, цитадела је била подељена на три округа или махале: од истока до запада- Сераи, Такја и Топкхана. Округ Сераи је био насељен значајним породицама. Округ Такја добио је назив по домовима дервиша, који су називани такјас. Округ Топкхана је био насељен занатлијама и земљорадницима.

Историја уреди

Праисторија

Сумња се да је локација цитаделе била насељена још у периоду неолита, пошто су на обронцима хумке пронађени керамички делови који могу датирати из тог периода. Јасни докази о окупацији потичу из периода халколита, са крхотинама које подсећају на керамику из периода Убаид и Урук у Џазири и југоисточној Турској[2]. Имајући у виду ове доказе о раној окупацији, цитадела је названа најстаријим стално насељеним локалитетом на свету[1][3].

Најранији историјски записи

Ербил се први пут појављује у књижевним изворима око 2,300. године пре нове ере у архиву Ебле. Према Ђованију Петинату, помиње се на две плоче као Ирбилум[4]. Град је најпре био углавном под сумерском доминацијом од отприлике 3,000. године пре нове ере, до успона Акадског царства (2335–2154 пре нове ере) које је ујединило све Акадске Семите и Сумере у Месопотамији под једном влашћу. Касније је Еридупизир, краљ Гутијума, заузео град 2,200. пре нове ере[5].

Крајем 3. миленијума пре нове ере Ербил се помиње у историјским записима периода Треће династије Ура као Урбилум. Краљ Шулги је уништио Урбилум у својој 43. години владавине, а за време владавине његовог наследника Амар-Сина, Урбилум је укључен у државу Треће династије Ура. У 18. веку пре нове ере, Ербил се појављује на листи градова које су освојили Шамши-Адад из Горње Месопотамије и Дадуша из Ешнуне, током свог похода на земљу Кабра. Шамши-Адад је поставио гарнизоне у свим градовима земље. Током 2. миленијума пре нове ере, Ербил је укључен у Асирију. Ербил је служио као полазна тачка за војне кампање према истоку[6][7].

Од неоасирскох периода до Сасанида

Ербил је био важан град током неоасирског периода. Учествовао је у великој побуни против Шамши-Адада V која је избила због наследства Салманасера ​​ИИИ. Током неоасирског периода, име града је писано као Арби-Илу, што значи 'Четири бога'. Ербил је био важан верски центар који се поредио са градовима као што су Вавилон и Асур. Његова богиња Иштар од Ербила била је једно од главних божанстава Асирије, често заједно са Иштар од Ниниве. Њено светилиште су поправљали краљеви Шалманасар I, Асархадон и Асурбанипал. Натписи Асурбанипала бележе оракуларне снове инспирисане Иштар од Ербила. Асурбанипал је вероватно држао суд у Ербилу током једног дела своје владавине и тамо је примио изасланике Руса II од Урартуа након пораза еламитског владара Теумана[6].

Након распада Асирског царства, Ербил је прво био под контролом Медијаца, а затим је укључен у Ахеменидско царство пре него што је постао део царства Александра Великог после битке код Гаугамеле, која се водила код Ербила 331. године пре нове ере[8]. Касније, након поделе царства Александра Великог од стране његових генерала (познатих као Дијадохој), град је назван Арабела или Арбела и био је део хеленистичког краљевства Селеукида. После 1. века пре нове ере, Римско и Партско царство борили су се за контролу над Ербилом. После 1. века нове ере Ербил је постао важан хришћански центар. Током Сасанидског периода, Ербил је био седиште сатрапа (гувернера). Године 340. хришћани у Ербилу су били прогоњени, а 358. године, гувернер је постао мученик након што је прешао у хришћанство[9]. Несторијанску школу је у Ербилу основала Нисибиска школа око. 521. године[10]. Током овог периода, Ербил је такође био место зороастријског храма ватре[11].

Муслиманско освајање до Османлија

 
Приказ опсаде Ербила од стране Монгола 1258. године

Ербил су освојили муслимани у 7. веку. Остао је важан хришћански центар све до 9. века, када је епископ Ербила преселио своје седиште у Мосул. Средином 10. века Ербил је дошао под власт Хадхабани Курда, до 1063. године када су га преузели Селџуци. Од прве половине 12. века до 1233. године, Ербил је био седиште Бегтегинида, туркоманске династије која је постала истакнута за време владавине Зенгија, атабега у Мосулу. Године 1183. Заин ад-Дин Јусуф, владар Ербила, пребацио је своју оданост на Ајубидски султанат. Године 1190, када је Заин ад-Дин Јусуф умро, његов старији брат Музаффар ал-Дин Гокбори, који је раније био гувернер Едесе, постао је нови гувернер Ербила. Створио је доњи град око цитаделе, са болницама и школама. Гокбури је умро 1233. године, без наследника и контрола над Ербилом је прешла на абасидског калифа ал-Мустансира након што је преузео град[9][12].

Када су Монголи напали Блиски исток у 13. веку, први пут су напали Ербил 1237. године. Опљачкали су доњи град, али су морали да се повуку пред калифском војском која се приближавала и морали су да одложе заузимање цитаделе[13]. Након пада Багдада под власт Хулегуа-кана и Монгола 1258. године, вратили су се у Ербил и успели да заузму цитаделу после шестомесечне опсаде[14]. Хулегу-кан је тада именовао хришћанског гувернера и дошло је до прилива јакобитских хришћана, којима је дозвољено да изграде цркву.

Како је време пролазило, прогони хришћана, јевреја и будиста почели су озбиљно 1295. године под Ојрат амиром Наурузом[15]. Ово се манифестовало рано у време владавине Илкана Газана. 1297. године, након што се Газан осетио довољно јаким да превазиђе Наурузов утицај, зауставио је прогоне. Током владавине Илкхана Олџеита, неки од хришћанских становника повукли су се у цитаделу да би избегли прогон. У пролеће 1310. године, Малек (гувернер) области је покушао да им је отме уз помоћ Курда. Упркос свим напорима Мар Иахбаллахе да спречи предстојећу пропаст, цитаделу су коначно заузеле трупе Илканата 1. јула 1310. године и сви браниоци и хришћани у доњем граду су масакрирани[9][15].

Након битке код Чалдирана 1514. године, Ербил је дошао под контролу Соранског емирата, полунезависног Емирата под Османлијама. У 18. веку Бабан емират је заузео град, али га је поново заузео сорански владар Мир Мухамед Кор 1822. године. Сорански емират је наставио да влада Ербилом све док га Османлије нису поново заузеле 1851. године. Ербил је постао део Мусулског вилајета у Османском царству до Првог светског рата, када су Османлије поражене од стране Британске империје. У граду је живело око 3.200 становника, укључујући значајну јеврејску мањину[3].

Модерни период

 
Ербилска губернија

Током 20. века цитадела је доживела значајне урбане и друштвене промене. Челични резервоар за воду висок 15 метара (49 стопа) подигнут је на цитадели 1924. године, снабдевајући становнике пречишћеном водом, али и узрокујући штету на темељима зграда због повећаног продирања воде. Број становника је постепено опадао током 20. века како је град у подножју цитаделе растао, а богатији становници селили у веће, модерне куће са баштама[16]. Године 1960. порушено је преко 60 кућа, џамија и школа да би се направио прави пут који је повезивао јужну са северном капијом[17]. Реконструкција јужне капије и хамама (јавног купатила) обављена је 1979. године. Године 2007. преосталих 840 породица је исељено из цитаделе као део великог пројекта обнављања и очувања историјског карактера цитаделе. Овим породицама је понуђена новчана надокнада. Једној породици је било дозвољено да настави да живи на цитадели како би се осигурало да не дође до прекида у могућих 8.000 година непрекидног становања на овом месту, а влада планира да у цитадели живи 50 породица након реновирања[18]. Курдски музеј текстила отворио је своја врата 2004. године у реновираној вили у југоисточној области цитаделе[19].

Цитадела и чаршија уреди

 
Главни трг Ербилске цитаделе

Град Ербил је дефинисан централном кружном хумком која представља цитаделу, 102,000 квадратних метара земље подигнуте 26 метара изнад околног града. Около и испод њега на југу простире се лавиринт уличица где древно трговачко срце града снажно куца до данас. Зграде цитаделе и даље стоје, иако су сада напуштене као део развојног пројекта УНЕСЦО-а за реновирање. Бивши становник Махмуд Јасим, који је одрастао са својих седморо браће и сестара у 8,000 година старој мрежи уличица, заједно са око 830 других породица, описује заједницу у којој су уживали: "Тада су се сви познавали. Живели смо у кућама без дозволе, које су биле веома старе и делимично срушене, али живот нам је био добар. Били смо близу свега – чаршије, болнице и школе." Многи становници су били тужни што су отишли ​​када су их власти преселиле 1997. године – углавном у Калај Њу („Нова Цитадела“) – али је то дало прилику да се започне рад на обнови структура које се распадају. Сматра се да је пијаца испод настала у време султана Музафердина Кокберија (1190–1233). Овај период представља једини пут у својој дугој историји када је Ербил цветао као независан град-држава. Такође је довео до стварања недавно обновљене мунаре у центру Ербила и представља време када су основане Музафердин школе.

Подручје око јужне основе цитаделе привукло је пажњу савремених урбаниста, са великом отвореном пијацом Лана на којој су се некада на тезгама продавали кожни производи, а замењена је великим модерним тржним центром. Пијаца на затвореном, позната као Касарија, и даље је углавном непромењена: лавиринт малих улица заштићених од сунца и кише решеткама од гвожђа. Испод се налазе бројни трговци који продају робу углавном увезену са Далеког истока и занатлије које се баве занатима које су наследили од својих предака: златари, постолари, столари, лимари и месари. Код пролаза према североисточном углу продају се мед и млечни производи. Још једна веома цењена традиција је стварање Клаш ципела – древног, јединственог курдског заната када се бела тканина туче на малим наковањима да би се створила издржљива обућа. Ове, као и традиционалне тканине које се продају на текстилној пијаци, увек су популарне уочи годишњих прослава Новруза када грађани носе традиционалну одећу[20].

Архитектура и распоред уреди

 
Зграде Ербилске цитаделе

Цитадела се налази на великој хумки – отприлике овалног облика која је висока између 25 и 32 метра (82 и 105 стопа). Површина на врху хумке мери 430 пута 340 метара (1.410 стопа пута 1.120 стопа) и има површину од 102,000 квадратних метара (1.100.000 квадратних стопа). Природно тло је пронађено на дубини од 36 метара (118 стопа) испод данашње површине хумке[14]. Угао нагиба падина цитаделске хумке износи око 45°[3]. Јужна капија је била најстарија и бар једном је обнављана, 1860. године, а срушена је 1960. године. Садашња капија је изграђена 1979. године. Источна капија се зове Харемска капија и користиле су је жене. Нејасно је када је отворена северна капија. Један извор тврди да је отворена 1924. године[17], док други наводи да су 1944. године биле само две капије – јужна и источна.

Током раног 20. века на цитадели су постојале три џамије, две школе, две такије и хамам (јавно купатило)[21]. У цитадели је била и синагога до 1957. године[14]. Једина верска грађевина која је остала је џамија Мула Афанди, која је изграђена на месту раније џамије из 19. века[22]. Хамам је саградио Касим Ага Абдулах 1775. године. Престаје да се користи током 1970-их и реновиран је 1979. године, иако су многи оригинални архитектонски детаљи изгубљени[14][23].

Када је још била заузета, цитадела је била подељена на три округа или махале: од истока до запада Сераи, Такја и Топкхана. Сераи су заузеле значајне породице. Округ Такја је добио име по домовима дервиша, који се зову такиас. У округу Топкхана били су смештени занатлије и земљорадници. Инвентар из 1920. године показао је да је у то време цитадела била подељена на 506 кућних парцела. Од тада број кућа и становника постепено опада. На пример, 1984. године 4.466 људи је живело у 375 кућа, док је попис из 1995. године показао да је цитадела имала само 1.631 становника у 247 кућа[21]. До отварања главне магистрале север–југ, улице су зрачиле од јужне капије као гране дрвета. Улице су биле широке између 1 и 2,5 метра и биле су у дужини од 300 метара (980 стопа) за главне улице до 30-50 метара (98-164 стопа) за слепе и мање улице[24].

 
Традиционални орнаменти на зиду куће Ербилске цитаделе

Ободни зид цитаделе се састоји од фасада око 100 кућа које су подигнуте једна наспрам друге. Многе од ових фасада су ојачане да би се спречило њихово урушавање или слегање[25]. Било је око 30 градских палата, већина њих се налазила по ободу цитаделе[26]. Најстарија сачувана кућа која се може поуздано датирати саграђена је 1893. године. Најстарије куће се налазе на југоисточној страни хумке, док куће на северном ободу датирају из 1930-1940-их година[27][28]. Пре увођења савремених техника градње, већина кућа на цитадели је изграђена око дворишта[29].

Истраживање и рестаурација уреди

 
Рестаурација зграда Ербилске цитаделе

Током 2006. и 2007. године, тим са Универзитета Западне Чешке, заједно са Универзитетом Салахадин у Ербилу, извршио је опсежно истраживање и процену целе цитаделе. У оквиру овог пројекта направљена су геодетска мерења цитаделе која су комбинована са сателитским снимцима, редовним фотографским снимцима и фотографијама из ваздуха како би се направила мапа и дигитални 3Д модел цитаделе и кућа на врху. Геофизичка проспекција је извршена у неким деловима цитаделе како би се открили трагови старије архитектуре закопане испод садашњих кућа. Археолошка истраживања обухватала су археолошко истраживање на западној падини цитаделе и ископавање малог пробног рова у источном делу цитаделе[2].

Неоасирска коморна гробница пронађена је у подножју цитаделе током грађевинских активности 2008. године. Касније су је ископали локална служба за антиквитете и археолози из Немачког археолошког института (ДАИ). Гробница је опљачкана, али је још увек садржавала грнчарију која датира из 8. и 7. века пре нове ере[30]. Сарадња између Службе за антиквитете и ДАИ-а је настављена касније те године даљим истраживањем гробнице, малим ископавањем у близини и геофизичким истраживањем околине. Ова истраживања су открила присуство архитектуре која вероватно датира из неоасирског периода, као и више гробница које припадају наредним вековима[31].

 
Традиционална кућа Ербилске цитаделе

Регионална влада Курдистана (КРГ) је 2007. године успоставила Високу комисију за ревитализацију цитаделе Ербил (ХЦЕЦР) да би сачувала и обновила цитаделу уз помоћ УНЕСЦО-а[1]. Између осталог, ХЦЕЦР се залаже за успостављање зоне која се протеже до 300–400 метара (980–1.310 стопа) од цитаделе, у којој би висина зграде требало да буде ограничена на приближно 10 метара (33 стопе). Ово би обезбедило визуелну доминацију цитаделе над околином[32].

Дана 2. априла 2019. године, НАСА је описала историјску цитаделу као вероватно најстарије стално насељено људско насеље на планети Земљи.[33][34]

Унеско статус светске баштине уреди

Дана 8. јануара 2010. године, ХЦЕЦР и Ирачки државни одбор за антиквитете и баштину (СБАХ) додали су цитаделу Ербил на ирачку пробну листу локација које се разматрају за номинацију за место светске баштине. Наводи се да је „Цитадела данас једно од најдраматичнијих и визуелно најузбудљивијих културних места не само на Блиском истоку већ и у свету.“[1] Два додатна споразума између ХЦЕЦР и УНЕСЦО-а потписана су у марту 2010. године, када је откривено да ће гувернорат Ербила финансирати пројекат обнове у износу од 13 милиона америчких долара[35]. Први рестаураторски радови изведени су у јуну 2010. године[36]. Цитадела је уписана на листу светске баштине 21. јуна 2014. У јануару 2017. УНЕСЦО је наговестио да би цитадела могла бити уклоњена са листе због спорог напретка рестаурације[37].

Значајна места уреди

 
Значајна места Ербилске цитаделе

Референце уреди

  1. ^ а б в г „"Ербил Цитадел – УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре"”. wхц.унесцо.орг. Приступљено 2022-11-13. 
  2. ^ а б Новáчек, Карел; Валентини, Стефано; Шíда, Петр; Али Мухамад Амен, Нармен, "Ресеарцх оф тхе Арбил Цитадел, Ираqи Курдистан, Фирст Сеасон", Памáткy Арцхеологицкé, стр. 276, ИССН 0031-0506 
  3. ^ а б в Навал Интеллигенце Дивисион (2014-09-03). Ираq & Тхе Персиан Гулф. Роутледге. стр. 529. ИСБН 978-1-136-89266-0. 
  4. ^ Моррисон, Мартха А. (1981). Генерал Студиес анд Еxцаватионс ат Нузи 9/1; Волуме 2 Ин Хонор оф Ернест Р. Лацхеман. Ернест Ренé Лацхеман, M. А. Моррисон, Давид I. Оwен. Wинона Лаке, Инд.: Еисенбраунс. ИСБН 0931464080. ОЦЛЦ 7924384. 
  5. ^ „"Тимелине"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 14. 08. 2014. г. Приступљено 2022-11-13. 
  6. ^ а б Виллард, Пиерре (2001). Дицтионнаире де ла цивилисатион мéсопотамиенне. Францис Јоаннèс, Роберт Лаффонт. Парис. ИСБН 978-2-221-09207-1. 
  7. ^ Еидем, Јеспер (1985). „Неwс фром тхе Еастерн Фронт: Тхе Евиденце фром Телл Схемсхāра”. Ираq. 47: 83—107. ИССН 0021-0889. ЈСТОР 4200234. дои:10.2307/4200234. 
  8. ^ Новáчек, Карел; Цхабр, Томáш; Филипскý, Давид; Јаничек, Либор; Павелка, Карел; Шíда, Петр; Трефнý, Мартин; Ваřека, Павел (2008). „"Ресеарцх оф тхе Арбил Цитадел, Ираqи Курдистан, Фирст Сеасон"”. Памáткy Арцхеологицкé. 99: 260. 
  9. ^ а б в Соурдел, D. (2010). Енцyцлопаедиа оф Ислам. Брилл Онлине. ОЦЛЦ 624382576. 
  10. ^ Моронy, Мицхаел Г. (1984). Ираq афтер тхе Муслим цонqуест. стр. 359. ИСБН 978-0-691-05395-0. 
  11. ^ Моронy, Мицхаел Г. (1984). Ираq афтер тхе Муслим цонqуест. Принцетон, Н.Ј.: Принцетон Университy Пресс. стр. 132. ИСБН 978-0-691-05395-0. 
  12. ^ Цахен, Цл. (2010). Енцyцлопаедиа оф Ислам. Брилл Онлине. ОЦЛЦ 624382576. 
  13. ^ Wоодс, Јохн Е. (1977). „"А ноте он тхе Монгол цаптуре оф Исфахāн"”. Јоурнал оф Неар Еастерн Студиес. 36: пп. 49—50. ИССН 0022-2968. ЈСТОР 544126. 
  14. ^ а б в г Новáчек; Цхабр; Филипскý; Јаничек; Павелка; Шíда; Трефнý; Ваřека, Карел; Томáш; Давид; Либор; Карел; Петр; Мартин; Павел (2008). „"Ресеарцх оф тхе Арбил Цитадел, Ираqи Курдистан, Фирст Сеасон"”. Памáткy Арцхеологицкé. 99: пп. 259—302. ИССН 0031-0506. 
  15. ^ а б Гроуссет. стр. 379—383. 
  16. ^ „"Хисторy"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 19. 04. 2011. г. Приступљено 2022-11-13. 
  17. ^ а б „"Хисторицал Еволутион"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 06. 04. 2009. г. Приступљено 2022-11-13. 
  18. ^ Хамад, Qассим Кхидхир. „"Тхе приде оф ербил неедс ургент царе"”. www.ниqасх.орг. Архивирано из оригинала 08. 05. 2010. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  19. ^ Wатсон, Иван. „"Курдс Дисплацед ин Еффорт то Пресерве Анциент Цитy"”. 
  20. ^ Фрyер, Јонатхан (2012). „Лондон: Хоw Суццессфул а Мултицултурал Модел?”. Драфт Wорксхоп Процеедингс: Дебатинг Мултицултуралисм 2. Диалогуе Социетy: пп. 16. дои:10.55207/иwмк5051. 
  21. ^ а б „"Махаллас"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 04. 04. 2009. г. Приступљено 2022-11-13. 
  22. ^ Öздалга, Елисабетх (2021-12-29), Еxцерптс ин тхе Оригинал Туркисх фром Ахмет Хамдİ Аксекİ’с 1927–8 Хутбе Цоллецтион (Цхаптер 2), Единбургх Университy Пресс, стр. 234—243, Приступљено 2022-11-13 
  23. ^ „"Тхе Хаммам"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 05. 07. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  24. ^ „"Аллеywаyс"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 03. 04. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  25. ^ „"Периметер Wалл"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 04. 04. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  26. ^ „"Хоусес"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 09. 03. 2012. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  27. ^ „"АРЦХИТЕЦТУРАЛ ХЕРИТАГЕ 01"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 05. 07. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  28. ^ „"Урбан Гроwтх"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 09. 03. 2012. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  29. ^ „"Хоусес"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 09. 03. 2012. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  30. ^ Кехрер, Ницоле (2009). „"Деутсцхе Еxпертен унтерсуцхен ассyрисцхе Грабстäтте ин Арбил"”. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  31. ^ Кехрер, Ницоле (2010). „"Деутсцхе Арцхäологен арбеитен wиедер им Ирак"”. Деутсцхес Арцхäологисцхес Институт. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  32. ^ „"Тхе Цитадел & Тхе Цитy"”. www.ербилцитадел.орг. Архивирано из оригинала 02. 04. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  33. ^ Цатхерине, Јохн Ј. „"НАСА: Курдистан'с Ербил Цитадел олдест хуман-оццупиед сеттлемент он Еартх"”. Курдистан24. 
  34. ^ Пател, Касха. „Хисторy он а Хилл”. еартхобсерваторy.наса.гов. 
  35. ^ „Ербил Цитадел”. Центре, УНЕСЦО Wорлд Херитаге. 2014. 
  36. ^ МцДермид, Цхарлес (29. 7. 2010). „"А Фацелифт фор ан Анциент Курдисх Цитадел"”. Тиме. Архивирано из оригинала 01. 08. 2010. г. Приступљено 13. 11. 2022. 
  37. ^ „"Курдистан'с Ербил Цитадел ат риск оф беинг ремовед фром УНЕСЦО Wорлд Херитаге лист"”. Екурд.нет. 21. 1. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Erbilska_citadela&oldid=26741165”