Википедија

Đuro Bošković

Đuro Bošković (Brčeli, 6. februar 1914 — Beograd, 2. maj 1945) je bio pravnik, revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i oficir Odeljenja za zaštitu naroda (OZN). Posebno se istakao za vreme bitke na Sutjesci, kada je javljao Štabu da, iako su izgubili dve trećine boraca, na njih računaju kao da su u punom sastavu.

đuro bošković
Đuro Bošković novembra 1943. nakon odbijanja neprijateljskog napada
Lični podaci
Datum rođenja(1914-02-06)6. februar 1914.
Mesto rođenjaBrčeli, kod Bara,  Kraljevina Crna Gora
Datum smrti2. maj 1945.(1945-05-02) (31 god.)
Mesto smrtiBeograd, DF Jugoslavija
Profesijapravnik
Delovanje
Član KPJ od1933.
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaNOV i PO Jugoslavije
Jugoslovenska armija
1941—1945.
Činmajor
Odlikovanja
Partizanska spomenica 1941.
Grob Đura Boškovića u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu

Biografija uredi

Đuro Ivov Bošković rođen je 6. februara 1914. u selu Brčeli, u Crmnici, kod Bara.[1] Njegov otac Ivo radio je u SAD, a on je sa majkom i braćom ostao u Jugoslaviji.

Porodica uredi

Imao je dva istaknuta brata, Petra i Mila Boškovića. Narodni heroj Milo Bošković ubijen je 1944. u koncentracionom logoru Jasenovac.

Petar Bošković (1931—2011) je bio jugoslovenski diplomata i ambasador SFRJ na Kipru.

Njihova sestra Bošković Velika bila je prvoborac, partizanka Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade.[2]

Revolucionarni rad uredi

Đuro Bošković je završio osnovnu školu i gimnaziju u Crnoj Gori. Kao gimnazijalac primljen je 1933. u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1] Kao komunista, iste godine istakao se za vreme štrajka gimnazijalaca.[1] U Beogradu je diplomirao na Pravnom fakultetu. Radio je kao advokatski pripravnik. Po partijskom zadatku vratio se 1939. u Crnu Goru.[1] Bio je uhapšen i sproveden najpre u Bar, zatim u Beograd, pa onda u Veliku Kikindu.[1]

U partizanima uredi

Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe odmah od početka od Trinaestojulskog ustanka, 13. jula 1941.[1] Četnički sudovi u Crnoj Gori objavili su spisak 84 istaknuta partizana, za kojima je bila raspisana poternica i određena ucena.[3] Finansijska sredstva za ucenu obezbedili su italijanski okupatori. Za Đurom Boškovićem raspisana je ucena od 25.000 lira, pa je spadao među 20 partizana sa ucenom veđom od 20.000 lira.[3]

Juna 1942. bio je zamenik političkog komesara 3. čete 1. udarnog bataljona Lovćenskog partizanskog odreda.[4] Lovćenski partizanski odred ušao je u sastav Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade, a Đuro je postavljen za političkog komesara 1. čete 1. bataljona Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade.[2] Sa njim je u istoj četi bila i njegova sestra Bošković Velika, rođena 1920.[2] Zajedno sa brigadom prošao je mnoge borbe, a istakao se u bici na Manjači, 18. i 19. septembra 1942, kada se nakon uspešno izvršenog zadatka svoje čete uputio sa jedinicom u smeru gde je bio najjači neprijateljski otpor.[5] Njegova jedinica podnela je težište borbi.[5]

Junačka odbrana Vrhovnog štaba na Sutjesci uredi

U Drugoj dalmatinskoj brigadi bio je od novembra 1942.[6] Posebno se istakao za vreme bitke na Sutjesci. Bio je tada politički komesar 2. bataljona Druge dalmatinske brigade.[7] Držali su važan položaj na Gornjim Barama, gde su sprečavali prodor ogromnih nemačkih snaga. Obilazio je borce, hrabrio ih i naglašavao da su iza njih ranjenici i Vrhovni štab NOV i POJ i da natrag ne mogu.[8] Kada ih je ostalo samo pedesetak živih u celom bataljonu, odlučili su da izginu, ali da neprijatelja ne propuste.[9] On i komandant bataljona Branko Mirković javljali su 8. juna 1943. Štabu brigade da Nemci nadiru, da su izgubili dve trećine ljudstva, ali da na njih računaju kao da su u punom sastavu.[10][7] Ta poruka dostojna antičkih grčkih junaka u Termopilskoj bici, prosleđena je do Tita. U to vreme na Sutjesci su bili ugroženi ranjenici, Tito i Vrhovni štab, a oni su svojim junaštvom sprečili proboj velikih nemačkih snaga u dolinu Sutjeske.[11] Junačka poruka da se na njih računa kao da su u punom sastavu, iako su izgubili dve trećine boraca pominje se i u 60−oj minuti igranog filma Sutjeska.

Posleratna karijera uredi

Na rad u Odeljenje za zaštitu naroda (OZN) stupio je februara 1945.[1] U Beogradsku Oznu stupili su tada mladi i obrazovani provereni komandanti i komesari.[12] Spadao je među pet najistaknutijih operativaca beogradske Ozne.[12] U Beogradu je u to vreme delovalo još dosta četničkih i nedićevskih ilegalaca. Pokrenuo je akciju hvatanja istaknutog četničkog obaveštajca i komandanta.[1] Četnički komandant je nameravao da pobegne iz Beograda avionom u vreme Prvomajske proslave, očekujući slabiju pažnju organa bezbednosti nove države.[1] Međutim, Ozna je na vreme otkrila njegove namere, pa ga je Đuro Bošković sačekao u zasedi kraj Starog aerodroma.[1]

Đuro Bošković je 1. maja uveče zaustavio auto sa četnicima, koji su onda zapucali.[1] U tom puškaranju, teško su ranjeni Bošković i još jedan pripadnik Ozne, Stjepan Funarić.[1] Četnike su kasnije tokom noći ganjali i ubili pripadnici službi bezbednosti.[1] Teško ranjeni Đuro Bošković prevezen je u bolnicu, gde je i preminuo 2. maja 1945.[1] Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.[1]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941.

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Pali nepobeđeni 1964.
  2. ^ a b v Četvrta crnogorska brigada 1975, str. 19.
  3. ^ a b http://www.znaci.org/00002/320.pdf
  4. ^ Zbornik dokumenata 3-4 1953, str. 349.
  5. ^ a b Četvrta crnogorska brigada, Sećanja 1 1969, str. 249,252.
  6. ^ Druga dalmatinska brigada 1982, str. 531.
  7. ^ a b V. Dedijer II 1953, str. 345.
  8. ^ Sutjeska, Zbornik radova 5 1961, str. 564.
  9. ^ Druga dalmatinska brigada 1982, str. 160.
  10. ^ Druga dalmatinska brigada 1982, str. 160,164.
  11. ^ Druga dalmatinska brigada 1982, str. 164.
  12. ^ a b Marko Lopušina 1995, str. 47.

Literatura uredi

  • Dedijer, Vladimir (1953). Prilozi za biografiju Josipa Broza Tita tom II. Beograd: „Kultura”. 
  • Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom 3, knjiga 4. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 1953. 
  • Sutjeska, Zbornik radova, knjiga 5. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 1961. 
  • Pali nepobeđeni 1944—1964. Beograd: Savezni odbor za proslavu dvadesete godišnjice službe unutrašnje bezbednosti. 1964. 
  • Četvrta proleterska crnogorska brigada Zbornik sećanja. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 1969. 
  • Janković, Blažo (1975). Četvrta proleterska crnogorska brigada. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
  • Druga dalmatinska proleterska brigada. Split: Institut za historiju radničkog pokreta Dalmacije. 1982. 
  • Lopušina, Marko (1995). Ubij bližnjeg svog. Beograd. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђуро_Бошковић&oldid=27727108”