Стјепан Фунарић

Стјепан Фунарић Јота (Слободница, код Сл. Брода, 7. април 1921Београд, 26. август 1979), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и народни херој Југославије.

СТЈЕПАН ФУНАРИЋ
Stjepan Funaric Jota.jpg
Стјепан Фунарић Јота
Датум рођења(1921-04-07)7. април 1921.
Место рођењаСлободница, код Сл. Брода
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти26. август 1979.(1979-08-26) (58 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија СР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијаправник
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник ЈНА
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за војне заслуге
Орден за храброст
Орден партизанске звезде
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 7. априла 1921. године у Слободници код Славонског Брода, у радничкој породици. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Славонском Броду 1940. године. У гимназији се повезао са марксистички оријентисаним ђацима. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је школске године 1935./'36. У Фунарићевој кући тада је била смештена техника Окружног комитета КПХ Славонски Брод. По завршетку гимназије 1940., примљен је у Комунистичку партију Југославије, а на јесен 1940. уписао се на Правни факултет у Загребу.

Пред рат, Фунарић је остао активан у партијском раду у околици Славонског Брода, а посебно у техници Окружног комитета. Учествовао је на Окружној партијској конференцији за Славонски Брод, одржаној 22. јуна 1941. године недалеко од Брода, којој је присуствовао и секретар Централног комитета КПХ, Раде Кончар, а који је дао директиве за даље јачање партијске организације. У извршењу таквих директива, Фунарић је учествовао у првим диверзантским акцијама код Брода, у минирању железничке пруге ЗагребБеоград, те нападима на усташке функционере и жандаре у Слободници и Сибињу. Ове акције вршила је тзв. Западна диверзантска група Славонскобродског одреда, формирана у шуми Церовац 5. јуна 1941. године.

Фунарић је једно време до краја 1941. боравио на подручју Ђакова са задатком обнављања рада скојевских организација, стварања народноослободилачких одбора и њиховом повезивању са партизанима и са ОК у Броду. У марту 1942. године, постао је заменик политичког комесара, а у лето исте године и политички комесар Другог славонског одреда. После формирања Прве славонске бригаде, постављен је за секретара бригадног комитета СКОЈ-а. Са те дужности отишао је децембра 1942. године на Први конгрес УСАОЈ-а у Бихаћ, где је био представник омладине из Славоније. Тамо је био изабран у Централни одбор УСАОЈ-а.

Након Четврте непријатељске офанзиве и повратка у Славонију у марту 1943. године, Фунарић је неко време водио партијске курсеве на Папуку и Диљ гори. Ускоро је постао руководилац политодела Осамнаесте бригаде, а од јесени 1943. заменик политичког комесара 25. бродске бригаде. Септембра 1944. отишао је на рад у Политички одел 28. ударне дивизије, дужност на којој је остао све до краја рата.

После рата, био је на разним војним, партијским и другим дужностима. Најпре је био распоређен на рад у ОЗН-и за Југославију, затим до 1956. у служби безбедности у Југословенској народној армији. Од 1956. до 1961. године био је на раду у Централном комитету СКЈ. Доцније је био секретар Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, савезни народни посланик у Савезној скупштини за Славонски Брод, од 1967. генерални секретар Савезне скупштине, а затим делегат и председник Комисије за избор и именовања у Скупштини СФРЈ.

Умро је 26. августа 1979. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

ЛитератураУреди