Japanska laka krstarica Sendaj

Japanska laka krstarica Sendaj
Japanska laka krstarica Sendaj
	Laka krstarica Sendaj
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	16. februar 1922.
Porinut	30. oktobar 1923.
Završetak gradnje	29. april 1924.
Sudbina	Potopljena 3. novembra 1943.
Glavne karakteristike
Deplasman	5.195 tona standardni deplasman ; 7.213 tona puni deplasman
Dužina	163.03 metara
Širina	14.17 metara
Gaz	4.91 metara
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 90.000 KS
Brzina	35,25 čvora
Posada	450 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 7 × 140 mm, 2 × 76,6 mm; Mitrljezi: 2 × 13 mm; Torpeda: 8 × 533 mm; Avioni: 1

Krstarica Sendaj je bila prvi brod istoimene serije japanskih lakih krstarica. Brod je dobio ime po reci Sendaj koja se nalazi na jugu ostrva Kjušu.

Pozadina

Sendaj je prvi od tri broda lakih krstarica klase Sendaj. Kao i ostali brodove ove klase, ona je trebalo da služi kao zastavni brod flotile razarača.

Služba

Rani period

Laka krstarica Sendaj je građena u Micubišijevom brodogradilištu u Nagasakiju i završena je 29. aprila 1942. godine. Odmah po kompletiranju, pridružena je japanskoj patroli na reci Jangcekjang u Kini. Ona je odigrala značajnu ulogu tokom bitke za Šangaj u početnoj fazi Drugog kinesko-japanskog rata, a kasnije pokriva iskrcavanja japanskih trupa u južnoj Kini.

Invazija Jugoistočne Azije

Dana, 20. novembra 1941. godine, Sendaj postaje zastavni brod 3. flotile razarača pod komandom kontraadmirala Hašimote.

U vreme napada na Perl Harbor, Sendaj je uključena u zaštitu transporta 25. japanske armije generala Jamašite prema Malajskom poluostrvu. U 23:45 sati, 7. decembra 1941. godine, Sendaj i njen eskadron razarača (Ajanami, Isonami, Šikinami i Uranami) počinju da bombarduju mesto Kota Baru, Malaja. Japanska invaziona flota je napadnuta od sedam britanskih bombardera Lokid Hadson, koji potapaju jedan transportni brod a oštećuju još dva.

Dana, 9. decembra 1941. godine, japanska podmornica I-65 javlja da je opazila britanske snage „Z“ (bojni brod Prins of Vels, bojni krstaš Ripals i nekoliko razarača). Izveštaj je bio primljen na krstarici Sendaj, i prenosi poruku viceadmiralu Ozavi, koji se nalazio na palubi zastavnog broda Čokai. Međutim, prijem je bio loš i prošlo je nekoliko minuta dok se poruka dešifrovala. Povrh toga, izveštaj podmornice I-65 je bio netačan u pogledu kursa plovidbe snaga „Z“. Sledećeg dana, britanske snage „Z“ su uništene od japanskih torpednih i obrušavajućih bombardera iz 22. vazdušne flotile, stacionirane u Indokini.

Dana, 19. decembra u Južno Kineskom moru, holandska podmornica O-20 opaža krstaricu Sendaj, koja zajedno sa razaračima prati drugi konvoj od 39 transportnih brodova ka Malajskom poluostrvu. U 11:15 sati, hidroavion Kavaniši E7K2, koji je uzleteo sa krstarice Sendaj, otkriva i bombarduje podmornicu O-20, koju su takođe napali razarači Ajanami i Jugiri dubinskim bombama. Te noći podmornica O-20 izranja na površinu radi popune baterija, ali plamen iz njenih motora je odao njenu poziciju, i potapaje razarač Uranami.

Sendaj eskortuje tri velika trupna konvoja u pravcu Malaje krajem decembra 1941. i početkom januara 1942. godine. Na četvrtom eskortovanjeu, 10. januara 1942. godine, američka podmornica Sidragon otkriva konvoj i ispaljuje dva torpeda na poslednji transportni brod, ali oba promašuju. Na petom eskortovanju, 26. januara, krstarica Sendaj i njen konvoj su bili napadnuti od razarača Thejnt i Vempajr na oko 80 nautičkih milja severno od Singapura. Torpeda sa savezničkih brodova su promašila, a Širajuki i Sendaj odgovaraju vatrom iz svojih topova na paljbu savezničkih topova od 102 mm. Thejnt je potopljen, dokle je Vempajr neoštećen pobegao prema Singapuru.

Februara i marta, krstarica Sendaj je bila angažovana u zaštiti iskrcavanja na ostrvo Sumatra, i na čišćenju morskih zaliva i Malajskog prolaza od britanskih i holandskih brodova koji su bežali iz Singapura. Krajem marta, Sendaj pokriva iskrcavanje jednog bataljona 18. pešadijske divizije kod Port Blera na Andamanskim ostrvima, a krajem aprila se vraća u Sasebo radi remonta.

Midvejska bitka

Dana, 29. maja 1942. godine, krstarica Sendaj odlazi sa glavnim delom Kombinovane flote ka Midveju. Glavni deo Kombinovane flote se nalazio 600 nautičkih milja iza grupe nosača aviona viceadmirala Nagume, i stoga se nije sukobio sa američkim snagama. Sendaj se vraća u bazu Kure 14. juna bez učešća u pomorskoj borbi.

Solomonova ostrva

Treća flotila razarača je 15. jula 1942. godine dodeljena jugozapadnim snagama radi operacije u Burmi i prodora i Indijski okean, i stiže u Mergui 31. jula 1942. Međutim, nakom američkog iskrcavanja na Gvadalkanal, planirane operacije na Indijskom okeanu su otkazane i Sendaj je poslata prema Makasaru, Davau i Truku, da eskortuje konvoje ka Rabaulu na Novoj Britaniji, Šortendu i Bugenvilu. Sendaj 8. septembra topovima granatira Tulagi, a 12. septembra zajedno sa razaračima Šikinami, Fubuki i Suzukaze granatira aerodrom „Hendersenovo Polje“ na Gvadalkanalu. Krstarica Sendaj ostaje aktivna u operacijama oko Gvadalkanala tokom celog novembra 1942. godine, učestvujući u obe pomorske bitke za Gvadalkanal: u prvoj služi kao posredna zaštita, a u drugoj je gađana topovima 406 mm sa američkog bojnog broda Vašington, ali se povlači neoštećena.

Sendaj je 25. februara 1943. godine dodeljena osmoj floti U Rabaul, pod komandom viceadmirala Mikave i ostaje da patrolira u blizini Rabaula tokom aprila. Vrativši se maja meseca u Sasebo, Sendaj je remontovana i modernizovana. Njena peta kula sa topom 140 mm je sklonjena i na to mesto su postavljena dva trocevna protiv-avionska topa 25 mm, a instaliran je i radar Tip 21. Remont je završen 25. juna 1943. godine, i Sendaj se vraća na Truk 5. jula. Kontraadmiral Macuđi Iđuin je 7. jula postavljen za komandanta 3. flotile razarača. Tokom sledeća tri meseca Sendaj operiše iz Rabaula, pokrivajući konvoje sa pojačanjem za Buin i Šortlend.

Dana, 18. jula 1943. godine, kod Kolombangara grupa u kojoj se nalazila krstarica Sendaj, je bila napadnuta od torpednih bombardera Graman TBM avendžer, baziranih na ostrvo Gvadalkanal, a dva dana kasnije od bombardera Nort Ameriken B-25 Mičel, ali nije bila oštećena; ona je takođe izbegla oštećenja i prilikom napada bombardera Konsolidejtid B-24 Liberator, 1. novembra 1943. godine.

Sledećeg dana, 2. novembra 1943. godine, u bici u zalivu Carice Auguste, japanska flota koja je pokušala da dostavi pojačanje na Bugenvil, je bila napadnuta od američke operativne eskadre TF 38, koju su činile krstarice Klivlend, Kolumbija, Montpelje, Denver i razarači Stenli, Čarls Ozburn, Klekston, Dison, Konvers, Fut, Spens i Thetčer. Japanske snage su činile teške krstarice Mjoko i Haguro, lake krstarice Sendaj i Agano, razarači Šigure, Samidare, Širacuju, Naganami, Vakacuki, Hacukaze, Amagiri, Junagi, i Uzuki.

Razarač Šigure otkriva američke razarače na daljini od 6.900 metara, obrće se i preko desnog boka lansira osam torpeda. Sendaj se takođe obrće, ali pre nego što su okrenute torpedne cevi preko desnog boka, jedva je izbegla sudar sa razaračem Šigure. Sve četiri američke lake krstarice gađaju Sendaj iz svojih topova od 6 inča (152 mm), navođene svojim radarima. Već prve salve projektila pogađaju krstaricu Sendaj, i na njoj se javlja vatra koja olakšava Amerikancima gađanje. Sendaj tone sledećeg jutra. Kapetan Šodži i 184 člana posade je otišlo na dno sa svojim brodom, dok su razarači spasili 236 čoveka.

Tokom 3. novembra, admirala Iđuina i 75 preživelih člana sa krstarice Sendaj spašava japanska podmornica RO-104.

Sendaj je obrisana iz spiska mornarice 5. januara 1944. godine.

Lista kapetana

Kapetan Kizo Isumi - 29. april 1924 — 1. decembar 1924.
Kapetan Kijohiro Iđiči - 1. decembar 1924 — 2. jul 1925.
Kapetan Šikai Nakahara - 2. jul 1925 — 1. novembar 1926.
Kapetan Tacuo Sagara - 1. novembar 1926 — 21. decembar 1927.
Kapetan Điro Ban - 21. decembar 1927 — 15. mart 1928.
Kapetan Kasumi Masaki - 15. mart 1928 — 10. decembar 1928.
Kapetan Senzo Vada - 10. decembar 1928 — 1. maj 1929.
Kapetan Noboru Osamu - 1. maj 1929 — 30. novembar 1929.
Kapetan Taiči Miki - 30. novembar 1929 — 1. decembar 1930.
Kapetan Kaneđi Kišimoto - 1. decembar 1930 — 14. septembar 1931.
Kapetan Terumiči Goto - 14. septembar 1931 — 1. decembar 1932.
Kapetan Takeo Takasaki - 1. decembar 1932 — 15. novembar 1933.
Kapetan Kozo Suzukida - 15. novembar 1933 — 4. jul 1934.
Kapetan Cunemicu Jošida - 4. jul 1934 — 1. novembar 1934.
Kapetan Kazui Nakamura - 1. novembar 1934 — 15. novembar 1935.
Kapetan Torahiko Nakadžima - 15. novembar 1935 — 1. decembar 1936.
Kapetan Masao Jamamoto - 1. decembar 1936 — 1. decembar 1937.
Kapetan Susumi Kimura - 1. decembar 1937 — 15. decembar 1938.
Kapetan Šunji Izaki - 15. decembar 1938 — 15. novembar 1939.
Kapetan Sođiro Hisamune - 15. novembar 1939 — 15. jul 1940.
Kapetan Tošio Šimazaki - 15. jul 1940 — 25. april 1942.
Kapetan Nobue Morišita - 25. april 1942 — 20. maj 1943.
Kapetan Kičiro Šodži - 20. maj 1943 — 2. novembar 1943.

Literatura

Braun, Dejvid (1990). 'Warship Losses of World War Two'. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7.
D'Albas, Andrieu (1965). 'Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II'. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9.
Dul, Pol S. (1978). 'A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945'. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6.
Ivens, Dejvid (1979). 'Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941'. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8.
Hovart, Stiven (1983). 'The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945'. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1.
Jencura, Hansgeorg (1976). 'Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945'. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4.
Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3.
Uitli, M. (1995). 'Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia'. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7.