Википедија

Jelena Isinbajeva

Jelena Gadžijevna Isinbajeva (rus. Елена Гаджиевна Исинбаева; Volgograd, 3. jun 1982) bivša je ruska skakačica motkom.[1] Dvostruka je olimpijska pobednica (2004. i 2008), trostruka svetska prvakinja na otvorenom, a četvorostruka u dvorani i vlasnica svetskog rekorda (na otvorenom) i olimpijskog rekorda. Zbog svojih rezultata smatra se najvećom skakačicom motkom svih vremena, iako je ženski skok motkom mlada disciplina.[2][3] Iako nikad nije pala na doping-testu, nije mogla nastupiti na Olimpijskim igrama 2016. u Rio de Žaneiru jer je kompletan ruski atletski tim (s izuzetkom Darije Klišine) kažnjen zabranu takmičenja zbog doping programa širih razmera, potpomognutog strane same države, čime je izgubila priliku da se od atletike oprosti u velikom stilu, osvajanjem olimpijske medalje. Povlačenje je objavila u avgustu 2016.[4] nakon što je izabrana na osmogodišnji mandat u Mokovoj atletskoj komisiji.[5][6]

Jelena Isinbajeva
Jelena Isinbajeva
Lični podaci
Puno imeJelena Gadžijevna Isinbajeva
Datum rođenja(1982-06-03)3. jun 1982. (41 god.)
Mesto rođenjaVolgograd, Sovjetski Savez
DržavljanstvoRusija rusko
Visina1,74 m
SupružnikNikita Petinov
DecaEva
Sportske informacije
SportSkok motkom
Godine aktivnosti1998—2016
Dostignuća i titule
Lični rekordi5,06m (na otvorenom) (video)
5,01 m (u dvorani)(video)
NagradeSportistkinja godine u svetu (2006, 2008)
Najbolja svetska atletičarka (2004, 2005)
IAAF atletičarka godine (2004, 2005, 2008)
Najbolja evropska atletičarka (2005, 2008)
Najbolja evropska sportistkinja (2005, 2008, 2013)
Nagrada Princa od Asturije za sport (2009)
Orden zasluga za otadžbinu IV stepena
Orden časti
Zaslužni majstor sporta Rusije
Nagrade i medalje
Atletika
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 2004. Atina Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2008. Peking Skok motkom
Bronzana medalja — treće mesto 2012. London Skok motkom
Svetsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto 2003. Pariz Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2005. Helsinki Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2007. Osaka Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2013. Moskva Skok motkom
Svetsko prvenstvo u dvorani
Srebrna medalja — drugo mesto 2003. Birmingem Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2004. Budimpešta Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Moskva Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2008. Valensija Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2012. Istanbul Skok motkom
Svetski kup
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Atina Skok motkom
Svetsko atletsko finale
Zlatna medalja — prvo mesto 2004. Monako Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2005. Monako Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Štutgart Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2007. Štutgart Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Solun Skok motkom
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2002. Minhen Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Geteborg Skok motkom
Evropsko dvoransko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2005. Madrid Skok motkom
Evropsko prvenstvo za mlađe seniore
Zlatna medalja — prvo mesto 2003. Bigdošč Skok motkom
Svetsko prvenstvo za juniore
Zlatna medalja — prvo mesto 2000. Santijago Skok motkom
Zlatna medalja — prvo mesto 2002. Kingston Skok motkom
Svetsko prvenstvo za kadete
Zlatna medalja — prvo mesto 1999. Bigdošč Skok motkom
Evropsko prvenstvo za juniore
Zlatna medalja — prvo mesto 2001. Groseto Skok motkom
www.yelena-isinbaeva.com

Devet puta osvajala je zlatnu medalju na najvećim takmičenjima, a dvaput je osvojila džekpot u Zlatnoj ligi (2007. i 2009). Nakon loših nastupa na SP-ima 2009. i 2010. povukla se iz takmičenja na godinu dana.

Godine 2005. postala je prva žena u istoriji s preskočenih 5 metara. Trenutni svetski rekord (5,06 m) postavila je u Cirihu u avgustu 2009. Njen svetski rekord u dvorani (5,01 m) trajao je nešto više od 1 godine[7] i bio je njen 28. svetski rekord u karijeri. Dana 2. marta 2013. Dženifer Sur pridružila se Isinbajevoj kao druga žena s preskočenih 5 m, srušivši tom prilikom svetski rekord u dvorani.

Isinbajeva je 3 puta proglašavana svetskom atletičarkom godine (2004, 2005. i 2008), a još 2 puta Laureusov sportista godine (2007. i 2009). Takođe je dobitnica i Nagrade princa Asturije za sport (2009). Jedna je od samo 8 atletičara koji su pobeđivali na kadetskim, juniorskim i seniorskim svetskim prvenstvima u jednoj disciplini (ostali su Valeri Adams, Jusejn Bolt, Veronika Kembel-Braun, Žak Frajtag, Kirani Džejms, Jana Pitmen, Dani Samjuels i David Štorl). Četiri puta je izabrana za evropsku atletičarku meseca.

Karijera uredi

Rođena je od majke Ruskinje i oca Tabasarana. Od 5. do 15. godine trenirala je gimnastiku, ali na kraju je napustila taj sport jer su je, kako je rasla, počeli smatrati previsokom da bi bila konkurentna.

Pola godine nakon što se prebacila na skok motkom, u dobi od 16 godina, došla je do prve veće pobede (rezultatom od tačno 4 m). Bilo je to 1998. na Svetskim igrama mladih u Moskvi. To je za Isinbajevu bilo tek treće atletsko takmičenje u karijeri.[8] Istu visinu preskočila je i na Svetskom juniorskom prvenstvu 1998. u francuskom Ansiju, ali joj je za medalju trebalo još 10 cm.

Popravila je ovu visinu 1999. na Svetskom kadetskom prvenstvu u poljskom Bidgošču. Preskočila je 4,10 m i osvojila svoje drugo zlato.

Na Svetskom juniorskom prvenstvu 2000.. ponovo je bila prva ispred Nemice Anike Beker, savladavši visinu 4,20 m. Iste godine skok motkom za žene debitovao je na Olimpijskim igrama u Sidney, gde je slavila Amerikanka Stejsi Dragila. Isinbajeva tada nije uspela proći kvalifikacije za finale. Ali 2001. osvojila je novo zlato, ovog puta na Evropskom juniorskom prvenstvu s visinom 4,40 m.

I u 2002. Isinbajeva je nastavila poboljšavati rezultate, preskočila je 4,55 m na Evropskom prvenstvu u Minhenu, što joj je donelo prvu seniorsku medalju s prvenstava (srebrnu). Zlato je odnela Svetlana Feofanova za 5 cm.

Prvi svetski rekordi i olimpijsko zlato uredi

Godina 2003. bila je još jedna godina napretka za Isinbajevu. Pobedila je na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore (U-23) u Bidgošču preskočivši 4,65 m. Iste godine 13. jula, 40 dana nakon 21. rođendana, postavila je svoj prvi svetski rekord u karijeri na mitingu u britanskom Gejtshedu – 4,82 m, što ju je učinilo favoritkinjom za osvajanje zlatne medalje na Svetskom prvenstvu narednog meseca. Na kraju je završila sa bronzom, iza Feofanove i Beker.

Na atletskom mitingu u Donjecku u Ukrajini, februara 2004. postavila je novi svetski rekord u dvorani savladavši visinu 4,83 m, ali Feofanova ga je već sledeće sedmice popravila za 2 cm. Narednog meseca, na Svetskom prvenstvu dvorani u Budimpešti, Isinbajeva je osvojila zlato, popravivši usput svetski rekord za 1 cm i ostavivši iza sebe Stejsi Dragilu (tada aktuelnu olimpijsku pobednicu) i Feofanovu (tada aktuelnu svetsku prvakinju i na otvorenom i u dvorani). IAAF je sva 3 ova rekorda smatrao apsolutnim (i na otvorenom i u dvorani), tako da je novi, zajednički rekord iznosio 4,86 m.

Dana 27, juna Isinbajeva je ponovo učestvuje u Gejtshedu, gde je još jednom popravila svetski rekord za 1 cm. Feofanova je opet odgovorila naredne sedmice u Heraklionu, srušivši rekord takođe za 1 cm. da bi ga 25. jula Isinbajeva vratila preskočivši 4,89 m u Birmingemu, a 5 dana kasnije dodala je još 1 cm na rekord u Londonu.

Na Olimpijskim igrama 2004. u Atini došla je do zlatne medalje s novim svetskim rekordom - 4,91 m. Rekord je trajao do mitinga u Briselu, kad ga je opet popravila za 1 cm, što joj je bio 8. svetski rekord te godine. Zbog svih ovih uspeha u sezoni 2004. IAAF ju je proglasio atletičarkom godine.

Svetska i evropska prvakinja uredi

 
Isinbajeva daje intervju posle pobede na SP 2007. u Osaki

Na Evropskom dvoranskom prvenstvu 2005. u Madridu Isinbajeva je osvojila zlato uz novi dvoranski svetski rekord (4,90 m). U julu 2005. obarala je svetski rekord 4 puta na 3 mitinga. Prvo je u Lozani oborila svoj rekord za 1 cm (4,93 m), što joj je bio 14. svetski rekord, a došao je samo 3 meseca nakon što je oborila dvoranski rekord (4,89 m) u francuskom Lijevenu, a 11 dana kasnije u Madridu dodala je još 2 cm i podigla rekord na 4,95 m. U Londonu 22. jula, nakon što je popravila rekord za još 1 cm (na 4,96 m), zatražila je da se letvica podigne na 5,00 m. Uspela je preskočiti i tako postala prva žena u istoriji koja je prešla nekad mitsku granicu od 5 m, i to iz prvog pokušaja.

Nakon što je finale skoka s motkom na SP 2005. u Helsinkiju bilo pomereno zbog izuzetno lošeg vremena, Isinbajeva je još jednom srušila svetski rekord preskočivši 5,01 u drugom pokušaju i ostavivši drugoplasiranu 41 cm iza sebe, što je najveća razlika ikad na SP-u ili Olimpijskim igrama u ovoj disciplini.[9] To je već bio 18. svetski rekord u karijeri tada 23-godišnje Ruskinje i njena uspešna sezona krunisana je drugom uzastopnom nagradom za svetsku atletičarku godine.

Na dvoranskom mitingu 12. februara 2006. u Donjecku popravila je svetski rekord na 4,91 m. U martu je odbranila titulu na Svetskom prvenstvu pred domaćom publikom u Moskvi. Na Evropskom prvenstvu na otvorenom iste godine u Geteborgu takođe je osvojila zlato savladavši 4,80 m, čime je postavila rekord evropskih prvenstava. To je bila jedina zlatna medalja koja joj je dotad nedostajala u kolekciji. U septembru je pobedila na Svetskom kupu u Atini, nastupajući za Rusiju.

Sezona 2006. okrunjena je Laureusovom nagradom za svetskog sportistu godine.

Drugo svetsko i olimpijsko zlato uredi

U Donjecku 10. februara 2007. još jednom je popravila dvoranski rekord preskočivši 4,93 m, što joj je bio 20. svetski rekord.

Iste godine 8. avgusta odbranila je titulu svetske prvakinje na otvorenom u Osaki savladavši visinu 4,80 m, nakon čega je pokušala popraviti rekord na 5,02 m, ali je sva 3 puta rušila letvicu. Njene protivnice nisu mogle više od 4,75 m.

 
Isinbajeva obara rekord u Osaki

Te godine osvojila je i džekpot u Zlatnoj ligi (koji je podelila sa Sanjom Ričards) nakon pobeda na svim mitinzima. U ovoj sezoni ostala je neporažena, pobedivši 18 puta u 18 učešća.[10]

Tokom zimske sezone 2008. postavila je svoj 21. svetski rekord u dvorani preskočivši 4,95 m u Donjecku 16. februara. Idućeg meseca treći put zaredom postala je svetska dvoranska prvakinja na Svetskom prvenstvu u Valensiji, ostavivši iza sebe Dženifer Stučinski.[11]

Na prvom takmičenju na otvorenom te sezone 11. jula, na mitingu Golden gala u Rimu popravila je svetski rekord na 5,03 m. To je bio njen prvi svetski rekord na otvorenom nakon Svetskog prvenstva 2005. Izjavila je da je toliko puta neuspešno pokušavala napasti 5,02 m da joj je trener rekao da nešto promeni, pa je tako pokušala na 5,03 m.[12] Ovaj rekord došao je baš u trenutku kad se počelo špekulisati o njenom padu s vrha ove rang listi ove discipline, a nakon što je Stučinski preskočila 4,92 m na američkim kvalifikacijama za učešće na Olimpijske igre. Isinbajeva je rekla da je to motivisalo da zadrži svoju reputaciju najveće svetske skakačice s motkom.[13] Nekoliko sedmica kasnije, na Londonskom gran priju, Isinbajeva i Stučinski prvi su put skakale jedna protiv druge na otvorenom u toj sezoni. Isinbajeva je pobedila ispred Amerikanke. Obe su pokušale napasti 5,04 m. Isinbajeva je u svom posljednjem pokušaju bila neverovatno blizu uspjeha – letvica je pala tek kad je Isinbajeva pala na doskočište.[14]

Novi svetski rekord, 23. u karijeri, ipak je uspela postaviti 29. jula na Atletskom mitingu u Monaku.[15]

Na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu, 18. avgusta, za nastavak njene olimpijske vladavine bila su joj dovoljna samo 2 skoka. Na kraju je ponovo srušila svetski rekord savladavši 5,05 m.[16]

Dana 23. novembra u Monaku izabrana je za svetsku atletičarku godine treći put u karijeri, zajedno s jamajkanskim sprinterom Jusejnom Boltom.

Pauza i povratak uredi

Sezonu 2009. počela je tako što je postala prva žena koja je preskočila 5,00 m u dvorani. Prvo je popravila tada važeći rekord za 1 cm (na 4,97 m), a zatim je podigla letvicu na 5,00 m i preskočila i to. Sve se to desilo 15. februara u Donjecku na mitingu Zvezde skoka motkom. To je bila šesta uzastopna godina u kojoj je Isinbajeva postavila svetski rekord na ovom mitingu.[17]

Na Svetskom prvenstvu 2009. u Berlinu doživela je drugi poraz te sezone nakon što je ostala bez ijedne preskočene visine (prvi pokušaj imala je na 4,75 m i rušila, zatim je preostala 2 pokušaja prenela na 4,80 i takođe rušila). Zlato je osvojila Poljakinja Ana Rogovska, koja je pobedila Isinbajevu i na Londonskom Gran priju u maju.[18] Ipak, Isinbajeva je na mitingu Zlatne lige u Cirihu ponovo popravila svetski rekord preskočivši 5,06 m., za koji je 2. septembra dobila Nagradu princa Asturije za sport za 2009. godinu. Takođe je ponovo izabrana za Laureusovu sportistkinju godine u svetu, što joj je bila 5. nominacija za ovu nagradu u isto toliko godina.[19]

Nadala se da će neuspeh iz Berlina ostaviti iza sebe ciljajući na rušenje svetskog rekorda na Svetskom prvenstvu u dvorani 2010.[20] Preskočila je početnu visinu (4,60 m), ali je zatim triput rušila letvicu na 4,75 m i završila takmičenje na 4. mestu, ostavši bez medalje drugi put zaredom.[21] Nakon razočarenja na drugom uzastopnom većem prvenstvu odlučila je napraviti pauzu i privremeno se povući iz sporta kako bi se oporavila, rekavši: "Pauza od takmičenja apsolutno mi je potrebna. Nakon više od 8 godina vrlo napornog treniranja i takmičenja na najvišem nivou i na otvorenom i u dvorani treba da zastanem kako bi se moje telo adekvatno oporavilo.[22]

Propustila je priliku da odbrani titulu na Evropskom prvenstvu 2010, pa je zlato otišlo Feofanovoj, dok je Fabiana Murer iz Brazila pobedila u ukupnom plasmanu prve sezone Dijamantske lige. Tokom pauze Isinbajeva je nastavila trenirati s Vitalijem Petrovim, ali se na takmičenjima nije pojavljivala sve do početka dvoranske sezone 2011.[23] Vratila se na mitingu "Ruska zima" u februaru i demonstrirala povratak u formu preskočivši 4,81 m iz prvog pokušaja, uverljivo pobedivši Feofanovu.[24]

U martu je prekinula saradnju s Petrovom i vratila se svom prijašnjem treneru, Jevgeniju Trofimovom,[25] koji ju je trenirao od njene 15. godine do 2005. Tokom letnje sezone 2011. učestvovala je na tek nekoliko mitinga, pobedivši na Atletskom mitingu DN Galan Dijamantske lige u Stokholmu 29. jula i postigavši najbolji rezultat sezone: 4,76 m. Međutim, na Svetskom prvenstvu 2011. u Teguu opet je ostala bez medalje, završivši na 6. mestu.

Sezonu 2012. počela je u rodnom Volgogradu, gde je preskočila 4,70 m. [26] Na Olimpijskim igrama 2012. s lakoćom se plasirala u finale i na kraju osvojila bronzanu medalju, takođe s visinom 4,70 m. Ovu bronzu smatrala je uspehom iako je spomenula da bi se volela povući kao aktuelna olimpijska pobednica.[27] Tokom Igara u Londonu izazvala je iznenađenje, kad je preneseno da je za rusku televiziju rekla kako ljudi u Londonu nisu zainteresovani za Igre i da mnogi Londonci nisu čak bili ni svesni da se one održavaju u njihovom gradu.[28]

 
Isinbajeva s pobedničkim buketom

Kad je švedska skakačica u vis Ema Gren Tregaro, koja podržava prava LGBT-osoba, lakirala svoje nokte u dugine boje tokom Svetskog prvenstva u Moskvi 2013. u znak protesta protiv nedavne zabrane homoseksualne „propagande“ u Rusiji[29][30] Isinbajeva je na konferenciji za novinare osudila taj njen potez, što je izazvalo izraze zaprepaštenja (uključujući tu i njene kolege sportiste iz drugih zemalja). Nakon što je to svetska štampa prenela, pa je Isinbajeva naknadno dala objašnjenje svojih stavova.[31]

Godine 2016. na ruskom prvenstvu postavila je tada najbolji svetski rezultat sezone preskočivši 4,90 m, nakon što je objavljena zabrana učešća ruskim atletičarima na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Ova zabrana onemogućila joj je učešće ma Olimpijskim igrama, ali su je kolege sportisti svejedno izabrali u Mokovu atletsku komisiju na osmogodišnji mandat.[5][6] Isinbajeva je nakon ovoga objavila povlačenja iz atletike.[4] Skon štio je Sud za sportsku arbitražu odbio žalbu ruskih atletičara napisala je: „Neka svi ti pseudočisti strani atletičari odahnu i osvoje njihove pseudozlatne medalje u našoj odsutnosti. Oni su se uvek bojali snage."[32] Pozvala je na to da Julija Stepanova dobije "doživotnu zabranu".[33]

U decembru 2016. Isinbajeva je postala predsednica Nadzornog odbora ruske antidoping agencije.[34]

Razlozi uspeha uredi

Postavivši 28 svetskih rekorda (15 na otvorenom i 13 u dvorani), ostavši praktično neporažena od 2004. do 2009. (osvojivši 9 uzastopnih zlatnih medalja na prvenstvima na otvorenom i u dvorani), te s nagradom za IAAF atletičarku godine 2004, 2005. i 2008, Isinbajeva se uspostavila kao jedna od najuspešnijih atletičarki svoje generacije.

U avgustu 2005. vodeći britanski trener za skok motkom Stiv Ripon rekao je za Bi-Bi-Si da je „ona jedna od tek nekoliko skakačica s motkom za koju mislim da joj je tehnika jednako dobra kao kod muškaraca kad je gledam. U stvari, drugi deo njenog skoka verovatno je bolji nego kod bilo kojeg skakača koji se trenutno takmiči. Isinbajeva ima fantastičnu tehniku, prilično je visoka i izuzetno dobro trči."[35]

Ove izjave potvrđuju se pažljivim posmatranjem njenih skokova; detaljnije, njen visok nivo kontrole tela (koji ima zahvaljujući gimnastičkoj pozadini) naročito se isplaćuje u tzv. "L-fazi", kad je od ključne važnosti da se iskoristi trzaj motke kako bi se horizontalna brzina pretvorila u visinu. Česte greške su da vas motka svojim trzajem izbaci pod uglom (umesto vertikalno nagore) ili nemogućnost držanja udova ukočenima, a oboje rezultira gubitkom vertikalne brzine, a time i manjom visinom. U slučaju Isinbajeve njena L-faza je primerena.

Zarada i sponzorstva uredi

Isinbajeva je jedna od retkih osoba koje se bave atletikom (zajedno s Jusejnom Boltom) koja ima vrlo unosne sponzorske ugovore. Pod ugovorom je s Tojotom, a potpisala je ugovor i s kineskim proizvođačem sportske opreme Li Ningom (prethodno je nosila Adidasovu sportsku opremu), po kojem dobija 1,5 milion dolara godišnje, odnosno 7,5 miliona za 5 godina.[36][37]

Pojavljuje se u reklamama za Tošibu promovišući čitavu njenu proizvodnu liniju u Rusiji. Takođe se pojavljuje u reklami za dezodorans Lady Speed Stick.

Godine 2007. podelila je jednomilionski džekpot Zlatne lige sa Sanjom Ričards. Dve godine kasnije desila se ista stvar, samo što im se tada pridružio i Kenenisa Bekele. Iste godine pobedila je i na Svetskom atletskom finalu, za što je dobila 30.000 dolara.

Ona je i jedna od atletičarki za čiji su nastup organizatori mitinga trebalo da izdvoje najviše: po mitingu je dobijala 50.000 €, uz još 11.000 € premije za pobedu. U cilju ostvarivanja veće zarade svetske rekorde rušila je centimetar po centimetar (kao što je svojevremeno radio i Sergej Bubka), prekršivši to „pravilo” samo 3 puta dosad.

Lični život uredi

 
Dobitnica Ordena za zasluge IV stepen, 8. septembar 2009. godine

Njen otac, Gadži Gadžijevič Isinbajev, po struci je vodoinstalater i pripadnik manje etničke grupe Tabasarana (ima ih oko 200.000) koja živi uglavnom u Dagestanu. Majka joj je Ruskinja, a po zanimanju je prodavačica. Ima mlađu sestru Inu. Isinbajeva potiče iz skromne porodice i seća se kako su njeni roditelji morali podneti dosta finansijskih žrtava u počecima njene karijere.[38][39]

Nakon što je diplomirala na Volgogradskoj državnoj akademiji za fizičku kulturu završila je i master studije. Trenutno je tu na postdiplomskim studijama, a studira i na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Donjecku.[40]

U ruskim klupskim takmičenjima predstavlja željeznički vojni tim; formalno je oficir Ruske armije i 4. avgusta 2005. dodeljen joj je čin starijeg poručnika[41], a 3 godine kasnije je promovisana u čin kapatana.[42]

U Cirihu 2. decembra 2010. održala je govor pred delegatima FIFA. Nešto kasnije tog dana objavljeno je da će Rusija biti domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2018.[43]

Članica je kluba "Šampioni za mir", grupe od 54 slavna sportista koji propagiraju mir u svetu kroz sport. Grupu je formirala međunarodna organizacija "Peace and Sport" (Mir i sport), čije je sedište u Monaku.[44]

Dana 15. avgusta 2013. izazvala je kontroverze podržavši zakon koji zabranjuje "homoseksualnu propagandu" u Rusiji, koji je dobio oštre kritike međunarodne zajednice i podstakao aktiviste da traže bojkot Zimskih olimpijskih igara 2014. u Sočiju.[45] Isinbajeva je bila ambasadorka ovih Igara i pozdravljala je sportiste kao „gradonačelnica” olimpijskog sela.[traži se izvor] Kasnije je dala izjavu preko IAAF pojašnjavajući svoje stavove. Rekla je da je protiv diskriminacije homoseksualnih osoba na temelju njihove seksualnosti (što je protiv Olimpijske povelje).[46]

Isinbajeva je, tada već u drugom stanju, 7. februara 2014. bila jedan od poslednjih nosilaca olimpijske baklje na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igra 2014. Iste godine 28. juna rodila je kćer Evu.[47], a nedugo pre toga udala se za Evinog oca, ruskog bacača koplja Nikitu Pjetinova. Svadba je organizovana naknadno 12. decembra 2014.[48] Na konferenciji za novinare 12. februara 2015. objavila je povratak u atletiku.[49]

Razvoj svetskih rekorda Jelene Isinbajeve uredi

Isinbajeva je postavila 17 svetskih rekorda na otvorenom i 13 u dvorani. Nekoliko njenih svetskih rekorda u dvorani ratifikovani su kao apsolutni svetski rekordi.[50]

Rekordi koje je postavila uredi

Ovo je spisak svih rekorda svetskih i evropskih prvenstava i drugih takmičenja, u raznim kategorijama, koje je Isinbajeva postavila u svojoj karijeri.
(Podebljani rekordi su važeći i danas 1. septembra 2015.)

Kategorija rekorda Rezultat Mesto Datum
Svetski rekordi za kadete 4,10 m Bidgošč, Poljska 18. jul 1999.
Rekordi svetskih prvenstava za juniore 4,20 m Santijago de Čile, Čile 8. oktobar 2000.
Rekordi evropskih prvenstava za juniore 4,40 m Groseto, Italija 21. jul. 2001.
Svetski juniorski rekordi 4,46 m Berlin, Nemačka 2. avgust 2001.
Svetski juniorski rekordi 4,47 m Budimpešta, Mađarska 10. 2. 2001.
Rekordi evropskih prvenstva za mlađe seniore 4,65 m Bidgošč, Poljska 19. jul 2003.
Olimpijski rekord 4,91 m Atina, Grčka 24. avgust 2004.
Olimpijski rekord 5,05 m Peking, Kina 18. avgust. 2008.
Rekordi svetskih prvenstava u atletici u dvorani 4,86 m Budimpešta, Mađarska 6. mart. 2004.
Rekordi svetskih prvenstava u atletici na otvorenom 5,01 m Helsinki, Finska 12. avgust 2005.
Rekordi evropskih prvenstva u atletici na otvorenom 4,90 m Madrid, Španija 6. mart. 2005.
Rekordi evropskih prvenstva u atletici u dvorani 4,80 m Geteborg, Švedska 12. avgust 2006.
Svetski atletski rekordi u dvorani 5,01 m Stokholm, Švedska 23. 2. 2012.
Svetski rekord 5,06 m Cirih, Švajcarska 28. avgust 2009.
Zlatna liga 5,06 m Cirih, Švajcarska 28. avgust 2009.

Reference uredi

  1. ^ „Yelena Isinbayeva | Biography, Records, Medals, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-01. 
  2. ^ „Pole-Vaulter Keeps a Low Profile During Her Ambitious Ascent”. The New York Times. 2. 2. 2007. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  3. ^ „Athletics: Pole-vault diva toys with foes and fans”. The New York Times. 29. 8. 2007. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  4. ^ a b „Yelena Isinbayeva: Russia's former Olympic and World pole vault champion retires”. BBC. 19. 8. 2016. Pristupljeno 22. 8. 2016. 
  5. ^ a b Reuters (19. 8. 2016). „Yelena Isinbayeva voted on to IOC athletes’ commission despite ban”. The Guardian. Pristupljeno 22. 8. 2016. 
  6. ^ a b „Rio Olympians elect four members to IOC Athletes' Commission”. MOK. 18. 8. 2016. Pristupljeno 22. 8. 2016. 
  7. ^ „New world record for Isinbayeva”. Eurosport. Yahoo! Sports. 23. 1. 2012. Pristupljeno 24. 1. 2012. 
  8. ^ Russia’s pole vault champ hails Moscow’s 2010 Youth Olympics bid | Sports | RIA Novosti, En.rian.ru, 18. 12. 2007.
  9. ^ "Bekele and Isinbayeva win Athletes of the Year titles for second year", IAAF.org, 10. 9. 2005.
  10. ^ "Shaheen, Isinbayeva, Klüft... athletics' current best win streaks" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. avgust 2009), IAAF.org.
  11. ^ "Ten to watch: Yelena Isinbayeva", BBC Sport, 5. 8. 2008.
  12. ^ "I run faster, I long jump longer, but more important, inside I feel so happy" – Isinbayeva – ÅF Golden League, Rome, IAAF.org, 12. 7. 2008.
  13. ^ "Yelena Isinbayeva (RUS) is the female Waterford Crystal European Athlete of the Year 2008", European-athletics.org.
  14. ^ "Silnov scales 2.38 m world lead in London – IAAF World Athletics Tour", IAAF.org, 25. 7. 2008.
  15. ^ "Isinbayeva 5.04 m World record; another four season leads in Monaco – IAAF World Athletics Tour", IAAF.org, 29.7 2008.
  16. ^ "BBC SPORT | Olympics | Results – Monday 18 August", BBC News, 24. 8. 2008.
  17. ^ „"Isinbayeva debuts with 5.00m World Record in Donetsk!"”. Arhivirano iz originala 23. 06. 2009. g. Pristupljeno 03. 08. 2015. 
  18. ^ Cherry, Gene (17. 8. 2009). „"Poland's Rogowska ends Isinbayeva's streak"”. Reuters. 
  19. ^ "Isinbayeva wins prestigious world sports award again", IAAF, 27. 5. 2009.
  20. ^ "World Indoor Athletics 2010: Yelena Isinbayeva aims for new pole vault record", The Daily Telegraph, 11. 3. 2010.
  21. ^ Bob Ramsak, "Doha 2010 – Murer upgrades to gold in women's Pole Vault", IAAF, 14. 3. 2010.
  22. ^ „Pole vaulter Yelena Isinbayeva takes indefinite break”. BBC Sport. 10. 4. 2010. 
  23. ^ Martin, David (3. 2. 2011). „INTERVIEW – Nerveless Isinbayeva back to reclaim throne”. Reuters. Arhivirano iz originala 13. 09. 2012. g. Pristupljeno 11. 08. 2015. 
  24. ^ N. Dolgopolov i R. Orlov (6. 2. 2011). „Isinbayeva makes 4.81m comeback in Moscow”. IAAF. 
  25. ^ „"Isinbayeva returns to former mentor Trofimov"”. SuperSport. Reuters. 13. 3. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2012. 
  26. ^ N. Dolgopolov i R. Orlov, "Isinbayeva clears 4.70m in Volgograd", IAAF, 21. 1. 2012.
  27. ^ Kalašnjikov, Ivan. „Elena Isinbaeva: "Vы hotite skazatь, kto-to prыgaet lučše menя? Absurd!"”. Sports.ru. Pristupljeno 7. 8. 2012. 
  28. ^ „BBC Sport – London 2012 Olympics: Day 12 afternoon session”. BBC. 8. 8. 2012. Arhivirano iz originala 11. 08. 2012. g. Pristupljeno 17. 08. 2015. 
  29. ^ Škelj, Tamara (13. 6. 2013). „Zakon pod bravo! Deputatы zaщitili čuvstva veruющih i zapretili geй-propagandu”. (jezik: ruski).  (jezik: ruski)
  30. ^ „Rainbow nail varnish could get Swedish athlete imprisoned”. Channel4. 15. 8. 2013. 
  31. ^ „Olympics: Isinbayeva says 'misunderstood' over anti-gay remarks”. Global Post. 16. 8. 2013. 
  32. ^ McGowan, Tom; Sinnott, John (21. 7. 2016). „Russia Olympic ban: Six questions answered”. CNN. 
  33. ^ „The Latest: IOC VP: ruling was 'justice for clean athletes'”. Associated Press. 24. 7. 2016. Arhivirano iz originala 28. 08. 2017. g. Pristupljeno 31. 08. 2018. 
  34. ^ „Isinbayeva to oversee Russian anti-doping agency”. Associated Press. CTV News. 7. 12. 2016. 
  35. ^ Steve Rippon, "Yelena's in pole position", BBC News, 12. 8. 2005.
  36. ^ „Isinbayeva quitte Adidas pour Li Ning”. Arhivirano iz originala 09. 06. 2009. g. Pristupljeno 2. 9. 2009. 
  37. ^ „Source: Isinbayeva quits adidas for rich Chinese deal”. 12. 2. 2009. Arhivirano iz originala 22. 04. 2014. g. Pristupljeno 2. 9. 2009. 
  38. ^ "Vaulting towards Bubka's benchmark", The Guardian, 3. 1. 2006.
  39. ^ "Athletics: Isinbayeva raises the bar"[mrtva veza], The Guardian.
  40. ^ "Uspetь vsё! Kak sovmestitь učebu s rabotoй" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2013), donbass.ua
  41. ^ "Elena Isinbaeva stala staršim leйtenantom železnodorožnыh voйsk", Lenta.ru
  42. ^ "Prыgnuv na 5,05 metrov, staršiй leйtenant Isinbaeva stala kapitanom" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. avgust 2009), Novopol.ru
  43. ^ „Russian pole vault champion impresses FIFA with girl power appeal”. Radio Novi Zeland. 3. 12. 2010. Arhivirano iz originala 17. 04. 2015. g. Pristupljeno 15. 2. 2012. 
  44. ^ Accueil, Peace-sport.org.
  45. ^ „Russian pole vault champ Yelena Isinbayeva condemns homosexuality, supports new anti-gay law”. Daily News. Associated Press. 15. 8. 2013. Pristupljeno 15. 8. 2013. 
  46. ^ „Yelena Isinbayeva claims 'I have been misunderstood' after backlash for backing Russia's anti-gay law”. The Daily Telegraph. 16. 8. 2013. Pristupljeno 16. 8. 2013. 
  47. ^ „Yelena Isinbayeva gives birth to daughter”. The Times of India. 29. 6. 2014. 
  48. ^ „Isinbaeva priznalasь, čto oni s Petinovыm raspisalisь eщe do roždeniя dočeri”. Rusija danas. 13. 12. 2014. Arhivirano iz originala 16. 02. 2015. g. Pristupljeno 18. 10. 2015.  Šablon:Ru simbol
  49. ^ „Elena Isinbaeva: "Budь я mužčinoй, vыstupala bы do pяtidesяti"”. Sport Express. 12. 2. 2015. Pristupljeno 22. 8. 2015. 
  50. ^ „Godine 2000. IAAF prepravlja pravilo 260.6a u pravilo 260.18. koje kaže da se svetski rekordi (u suprotnosti sa svetskim rekordima u dvorani) mogu biti postavljeni u objektu s korovom ili bez njega. Do danas ova promena uticala je samo na jednu disciplinu — skok motkom za žene, ali ona nije primenjena retroaktivno. Zato se svetski rekordi iz 2000. i 2001, koje su postavile Dragila i Feofanova u dvorani mogu smatrati apsolutnim i pojaviti na ovom spisku“,[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jun 2011) (str. 546) Ovo pravilo važi i sa visine Isinbajeve i Feofanove iz 2004.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Исинбајева&oldid=27329393”