Vida Ognjenović

српска политичарка и књижевница

Vida Ognjenović (Dubočke, , kod Nikšića, 14. avgust 1941)[1] srpska je književnica, prevodilac,[2] rediteljka i diplomata.

Vida Ognjenović
Vida Ognjenović
Datum rođenja(1941-08-14)14. avgust 1941.(82 god.)
Mesto rođenjaDubočke, kod NikšićaKJ (dejure)
NDCG (defakto)
ObrazovanjeFilološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Politička strankaDemokrate Srbije (2021–danas)
Demokratska stranka (1990–1996, 2004–2020)
Demokratski centar (1996–2004)

Biografija uredi

Odrasla je i školovala se u Srbiji. Osnovnu školu završila je u Vrbasu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu 1963. i na Odseku za režiju beogradske Akademije za pozorište, film i televiziju 1965. Postdiplomske studije je započela u Parizu na Sorboni, a magistarski rad iz teorije i prakse odbranila je na Univerzitetu u Minesoti, SAD 1972. godine.

Od 1974. do 1979. radila je kao asistent na FDU u Beogradu. Za direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu izabrana je 1977. godine, a po isteku četvorogodišnjeg mandata, ostala je na angažmanu kao stalni reditelj. Kao profesor po pozivu, predavala je na univerzitetima u Los Anđelesu (USLA), Čikagu (UIC) od 1981-1982, a u okviru predavačkih turneja obišla je u nekoliko mahova, kao gost predavač, sve veće univerzitete SAD (1985, 1991, 1997 i 1999). Redovni je profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i ima zvanje emeritus profesora na Akademiji lepih umetnosti i multimedija[3] u Beogradu, gde je takođe i savetnik dekana[4]. Njen rediteljski opus čini blizu stotinu pozorišnih, kao i veliki broj televizijskih i radio režija, od kojih mnoge po sopstvenim tekstovima. Napisala je veliki broj drama, koje su doživele više postavki i brojna izvođenja, a objavljene su u različitim izdanjima. Kao reditelj gostovala je u mnogim pozorištima širom bivše Jugoslavije (Crna Gora, Slovenija, Hrvatska), a radila je i izvan naše zemlje.

Pripovetke Vide Ognjenović smeštene su u konkretno, istorijsko mesto, sa prepoznatljivim vremenom i svetom. Mesto su Sremski Karlovci, značajni kulturni i duhovni centar srpskoga naroda, a vreme je druga polovina 19. i prva 20. veka, vreme u kojem su Karlovci doživeli i procvat i propadanje. U srpsku pripovetku ona na velika vrata uvodi svet ruiniranih i gotovo zaboravljenih Sremskih Karlovaca, u kojem su pored Srba, našli utočište i Nemci, Jevreji, Mađari, Rusi i drugi.

Proza i drame su joj prevođene na engleski, mađarski, makedonski, nemački i druge jezike.

Vida Ognjenović je predsednik Srpskog PEN-a, a od septembra 2012. počasna potpredsednica Međunarodnog PEN kongresa.[5] Osnivač je i umetnički rukovodilac Tvrđava Teatra.[6] Prevodi sa engleskog i nemačkog jezika.[2]

Jedna je od osnivača Demokratske stranke. Bila je ambasadorka u Norveškoj 20012006. i Danskoj 20072013. godine.

Živi i radi u Beogradu.

Nagrade uredi

Dobitnica je mnogih značajnih književnih nagrada za književni i pozorišni rad. Izmeću ostalih dobila je:

Dela uredi

  • Šekspiromanija (teatrološka studija, 1980)
  • Strah od scenske rasprave (teatrološka studija, 1980)
  • Melanholične drame (drame, 1991)
  • Kanjoš Macedonović (drama, 1993)
  • Devojka modre kose (drama, 1993)
  • Setne komedije (drame, 1994)
  • Otrovno mleko maslačka (pripovetke, 1994)
  • Kuća mrtvih mirisa (roman, 1995)
  • Stari sat (pripovetke, 1996)
  • Mileva Ajnštajn (drama, 1999)
  • Jegorov put (drama, 2000)
  • Najlepše pripovetke (2001)
  • Drame I-III (2001–2002)
  • Putovanje u putopis (knjiga proze, 2006)
  • Preljubnici (roman, 2006)
  • Don Krsto (drama, 2007)
  • Nasuprot proročanstvu (eseji, 2007)
  • Prava adresa (pripovetke, 2007)
  • Nema više naivnih pitanja (razgovori, 2008)
  • Posmatrač ptica (roman, 2010)
  • Nasuprot proročanstvu (eseji, 2010)
  • Živi primeri (pripovetke, 2012)
  • Visoka voltaža (eseji, 2014),[12]
  • Maksimum (roman, 2017)[13]
  • Kozocid (drama, 2019)[7]
  • Poetesa - Milica Stojadinović Srpkinja (drama, 2022)[14]

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ Poreklo Vide Ognjenović (Poreklo, 27. oktobar 2012)
  2. ^ a b Ognjenović, Vida (2007). „Beleška o autoru”. Preljubnici (5. izd.). Stubovi kulture. ISBN 978-86-7979-200-6. Arhivirano iz originala 02. 03. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  3. ^ „Vida Ognjenović Emeritus”. Arhivirano iz originala 08. 07. 2017. g. Pristupljeno 12. 06. 2017. 
  4. ^ „Vida Ognjenović, savetnik dekana”. Arhivirano iz originala 13. 06. 2017. g. Pristupljeno 12. 06. 2017. 
  5. ^ Vida Ognjenović potpredsednica PEN-a (B92, 14. septembar 2012)
  6. ^ O festivalu
  7. ^ a b „Preljubnici”. Knjizara.com. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  8. ^ „Kočićevo pero Vidi Ognjenović”. Radio-televizija Republike Srpske. 12. 12. 2011. Pristupljeno 12. 12. 2011. 
  9. ^ „Nagrada Vidi Ognjenović”. RTS. 28. 12. 2011. Pristupljeno 30. 12. 2011. 
  10. ^ RTS :: Priznanje Vidi Ognjenović
  11. ^ Pisci su ovde prilično unezvereni („Politika“, 21. jun 2015)
  12. ^ „Visoka voltaža : eseji i napisi”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Arhivirano iz originala 02. 03. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  13. ^ „Maksimum : Ognjenović, Vida,”. COBISS. Narodna biblioteka Srbije. Arhivirano iz originala 02. 03. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  14. ^ „U Novom Sadu premijera drame Vide Ognjenović o Milici Stojadinović Srpkinji”. Politika Online. Pristupljeno 2022-12-03. 

Spoljašnje veze uredi