Википедија

Википедија:Sjajni članci/Arhiva 18

< Википедија:Сјајни чланци
Arhiva 15 Arhiva 16 Arhiva 17 Arhiva 18 Arhiva 19 Arhiva 20 → Arhiva 25

Postavljanje na spisak

Operacija Ke

Na Džordžov zahtev. Glasanje traje do 30. maja.--VLADA talk 12:39, 23. maj 2009. (CEST)[odgovori]

  1.   za--VLADA talk 12:39, 23. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   za meni se čini da je dobro urađen--Бојан ♪ pjevaj♫♪ 12:58, 23. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   protiv Pripovjedacki ton u pojedinim recenicama, suvise zareza - tamo gdje ih treba i ne treba, greške, bez tagova za tranliteraciju naziva zrakoplova. Inace jako dobar opsiran clanak, ali s navedenim manama. --XZ (razgovor) 16:45, 23. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   protiv Neenciklopedijski stil. Ne može u jednom pasusu da se skakuće svaki čas iz prošlog u sadašnje vreme. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:16, 23. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  5.   protiv Samo kad pročitam prvu rečenicu iz „Gvadalkanalska kampanja“, nikako nije „sjajno“. --V. Burgić (reci...) 20:42, 23. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  6.   neutralan Možda može da se popravi ali u ovom trenutku nikako nije za sjajan.--Vojvoda razgovor 20:56, 23. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  7.   protiv Samo do Operacija, sam ispravio preko 30 grešaka. VTF? Jel ovo predlagač pročitao? Ako nije on, da li je verifikator? Nemojte da se glasa za nepročitane članke. Zato smo izglasali verifikatore.--Miroslav Ćika (razgovor) 19:13, 24. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  8.   neutralan sviđa mi se kako su reference odrađene....inače pošto me mrzi da čitam staću uzdržan, ako vidim da ljudi počinju da govore da je članak sređen menjam glas...--VuXman talk 18:30, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Komentari

Nije mi jasno zašto se u rezimeu izdvajaju dva komandanta, a ostali se ne spominju. Neki poseban razlog? --Sich (razgovor) 04:32, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Glasanje je završeno:
Za Uzdržanih Protiv % za Zaključak
2 2 4 33,3% Članak nije izabran za sjajan.

Džudi Garland

Rade je izvršio verifikaciju. --Vojvoda razgovor 13:12, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]

  1.   za--Vojvoda razgovor 13:12, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   za Iako mi je glupo da glasam, al članak zaslužuje što više „zelenih plusića“.-- Strahinja (razgovor) 13:21, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   zaNemam zamerki :) ----Ogggy (razgovor) 16:32, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   za--VuXman talk 18:28, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  5.   zaUz par odrađenih ispravaka. --XZ (razgovor) 18:47, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  6.   za Jesi li proverio ono što sam te pitao, nisam dobio odgovor? --Nagrakaži/laži 10:32, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  7.   za--VLADA talk 10:33, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  8.   za--Jagoda  ispeci pa reci 16:30, 31. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Komentari

Zasto u recenici: Godine 1954. Džudi se vratila glumi ulogom u filmu „Zvezda je rođena“ (1954). dva puta stoji ista godina? Mora li biti tako? --XZ (razgovor) 18:47, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Evo ovako: tako je stavljeno samo iz razloga što je Džudi snimala taj film 1954. godine, a samo se poklopilo da je on iste godine i premijerno prikazan, što uopšte ne mora, a i nije uobičajena praksa.--Strahinja (razgovor) 19:13, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Ako taj podatak stoji u filmografiji može i bez te godine mada ne vidim da je to veliki nedostatak. Zapravo smatram da je tako nešto beznačajno.--Vojvoda razgovor 20:05, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]
Nije veliki nedostatak, nisam tako ni mislio. --XZ (razgovor) 23:49, 27. maj 2009. (CEST)[odgovori]
Izvanjavam se ako sam te pogresno razumeo.--Vojvoda razgovor 18:03, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Možda bi bilo dobro vratiti onu sliku u šablonu u boji, ova mi se ne sviđa. :) --Nagrakaži/laži 10:32, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Glasanje je završeno:
Za Uzdržanih Protiv % za Zaključak
8 0 0 100% Članak je izabran za sjajan.

Če Gevara

Zadovoljava sve uslove za postavljanje na glasanje. Obratiti pažnju na izuzetno zanimljiv i nadasve praktičan način referenciranja. Glasanje traje do: 4. juna do vremena u mom potpisu.--Jagoda  ispeci pa reci 20:12, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Glasovi

  1.   za --Jagoda  ispeci pa reci 20:12, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   za Ja sam ga stavio na verifikaciju, pa se moj pozitivan glas podrazumjeva. --Darko Maksimović (razg.) 20:23, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   za--Drazetad (razgovor) 20:26, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   za Sjajno! --geologicharka   piši mi 21:22, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  5.   za Meni je najbolje ovo s referencama.--Бојан ♪ pjevaj♫♪ 21:25, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  6.   za --Nagrakaži/laži 22:53, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  7.   za --Damjan /razgovarajmo/ 01:53, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  8.   za--VuXman talk 23:49, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  9.   za--VLADA talk 08:59, 30. maj 2009. (CEST)[odgovori]
  10.   za Stvarno sjajno. --Sich (razgovor) 21:44, 1. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  11.   za Al ste ga opravili, svaka vam čast. I samo desetak greškica u tolikom članku. Svakog dana u svakom pogledu...--Miroslav Ćika (razgovor) 18:56, 3. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Komentari

Što se tiče načina referenciranja u ovom članku - odličan je! Slažem se da je praktičan. --geologicharka   piši mi 21:22, 28. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Veb stranice u referencama treba da imaju datum isčitavanja, bez toga one prosto nemaju smisla u slučaju da neka strana nestane sa veba. A kod citiranja štampe bi trebalo da piše broj ili datum izdanja, isto u slučaju da veb stranica postane nedostupna. --Sich (razgovor) 04:27, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]

To je sve upisano, ali šablon {{cite news|}} ne radi kako treba, tj. ne prikazuje ih. U ovom članku sam prestao da koristim uobičajeni oblik [адреса опис] (остали подаци у произвољном облику), a počeo da koristim znatno bolji oblik {{cite news/book/journal/...|day=10|year=2009|month=октобар|title=...|url=...|...}}. Međutim, šablon CITE NEWS prikazuje samo neke od upisanih podataka (konkretno, ne prikazuje datume). --Darko Maksimović (razg.) 11:04, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]
Doduše, nisu bili upisani svi datumi pristupa, ali mi bilo glupo, pošto sam sve ubacio u roku od nekoliko dana, svi datumi dobavljanja su isti (razmak od 1-3 dana). Ni na engleskoj vikipediji toga nema, koliko sam mogao da vidim. Svejedno, ipak sam ubacio i to, možda si u pravu da to može biti korisno za kasniju pretragu po veb-arhivama. Premda sad izgleda nečitkije, zaista, možda bi se mogao promijeniti format „Dobavljeno dana tog-i-tog“, jer je ovako predugačko.... --Darko Maksimović (razg.) 11:29, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Članak nijednom rečju ne opisuje kako je nastala čuvena fotografija (eksplozija broda sa municijom, sahrana tih ljudi na koj je uslikana čuvena fotografija) -- Bojan  Razgovor  05:29, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Pa dobro, članak nije o fotografiji. Iskreno, ni ne znam za tu priču, ali ne znam ni gdje bih stavio poseban odjeljak „Kordina fotografija“; mislim da ne bi bilo mjesta za to. Ako ima konkretan događaj kako je nastala, a s obzirom na popularnost slike, vjerujem da bi bilo najbolje da se u članku o slici to opiše. --Darko Maksimović (razg.) 11:04, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Iz engleskog clanaka o Če Gevari:

On March 4, 1960, the French freighter La Coubre, carrying munitions from the port of Antwerp, exploded twice while being unloaded in Havana Harbor, killing well over 100 people.[76] Guevara provided first aid to victims. It was at the memorial service for the victims of this explosion the following day that Alberto Korda took the famous photograph now known as Guerrillero Heroico.

To mu dođe bitnije od Dnevnika motocikliste i tih silnih referenci. -- Bojan  Razgovor  11:10, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Pa sad, Agree to disagree da je to bitnije, (jeste da je tu poginulo mnogo ljudi, ali putovanje po Argentini motociklom je, po njegovim riječima, bilo ono što je uticalo na njega da okrene volan u smijeru u kojem ga je okrenuo u životu). U svakom slučaju, mislio sam da je u pitanju neki mnogo veći opis događaja, i da bi zahtjevalo uvođenje još jednog poglavlja, pa nisam znao gdje bi se to moglo smjestiti. Ovako, može se ubaciti na istom mjestu u razvoju događaja gdje je upisano i u engleskom članku. Sad ću da pogledam. --Darko Maksimović (razg.) 11:33, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Da, to je to. --Darko Maksimović (razg.) 11:56, 29. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Pošto ne znam, neću sam ništa da menjam. Ali nije mi baš jasna upotreba ovakvih »« navodnika u srpskom jeziku. --Sich (razgovor) 21:48, 30. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Kako ne znaš? Srpski poznaje obe vrste navodnika. „srpske“ i »francuske« (za razliku od «ruskih») (ili beše obrnuto?) --81.93.68.225 (razgovor) 12:15, 1. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Glasanje je završeno:
Za Uzdržanih Protiv % za Zaključak
11 0 0 100% Članak je izabran za sjajan.

Crna Gora

Bliži se leto, ovo, ono. Ispravljene/rešene su zamerke i sugestije od prošlog puta, dodato je malo o geografiji i nacionalnim parkovima. -- Bojan  Razgovor  21:13, 5. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Glasanje traje do 12. juna u 21.13--Jagoda  ispeci pa reci 13:13, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  1.   za Ako čovjek kaže da je ipsravio, treba mu vjerovati na riječ. Osim toga, ovo je najbolji članako Crnoj Gori na svim vikipedijama, obiman, ilustrovan.--Бојан ♪ pjevaj♫♪ 14:58, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   za--Ja sam  kaži 02:40, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   protiv--Jakša (razgovor) 04:29, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   protiv već sam obrazložio.--Metju (razgovor) 11:00, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  5.   za--VLADA talk 11:15, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  6.   protiv Bojan ima pravo na svoje mišljenje, ali dok bude predlagao nedovoljno referencirane članke, glasam protiv. -- Loshmi (razgovor) 14:38, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  7.   za Članak je dobro potkrepljen izvorima. Date su izvori na sve statističke podatke, za podatke za koje smo u startu mislili da mogu biti sporni (istorija) + par komada referenci na opšte poznate stvari. A to što ne prelazi neku kvotu... bolje da ćutim. -- Bojan  Razgovor  14:47, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]
  8.   за--Drazetad (разговор) 15:04, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]
  9.   против--Јагода  испеци па реци 11:03, 8. јун 2009. (CEST) Reference, videti komentar.[odgovori]
  10.   за--Војвода разговор 11:04, 8. јун 2009. (CEST)[odgovori]
  11.   за--VuXman talk 14:08, 12. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Коментари

  Коментар: Исто као и доле, фале референце, нарочито за географију (демографија, туризам...), вероисповест, административну поделу...--Metju (разговор) 11:17, 6. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Ima dovoljno referenci. Reference služi da se nešto proveri, ne da zatrpavaju članak. Takođe imamo i druge članke. Ne moramo imati reference da je NP Durmitor osonovan 1952. ovde i u članku Durmitor. Usput, reference za demografiju se nalaze ispod onih tabela. -- Bojan  Razgovor  11:28, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja ne razumijem tu logiku; da li čitalac, koji traži dokaz za neki podatak, treba da pregleda sve unutrašnje veze vezane za taj podatak (pri čemu on sam treba da razaznaje gdje bi to trebalo biti), ili da mu prosto stavimo referencu i tamo i ovamo? I šta znači „zatrpavanje referencama“? Na svim vikipedijama, uključujući i ovu na srpskom jeziku, reference su uvijek bile nešto što je poželjno, često i neophodno, a nikad višak. --Darko Maksimović (razg.) 14:13, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]
To i ja kažem, na ličnom primeru, članak koji sam radio, prošao je za dobar tek nakon 50 referenci... Članak jeste dobro napisan, ali su potreben reference, meni lično nisu jer se bavim time i podaci mi nisu strani, ali za većinu će biti interesantno da provere tvrdnju da je Tara najduža reka u CG...--Metju (razgovor) 14:22, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Zavisi kakav je podatak. Za ono što je opšte poznato ili se iz prve može pronaći na Googleu, nema potrebe. Drugi članci su isto prihvatljivi, ako imaju izvore, da korisnike zadržimo na Vikipediji, a ne da mu tutnemo ko zna kakav izvor. A što se tiče ovoga, hvala ti, ali ja ti to nisam tražio. Trudio sam se da članak zasnujem na knjigama ili informacijama sa nekih zvaničnih sajtova, manje na novinkim člancima, a nikako na izvorima poput www.mojaskola.me. -- Bojan  Razgovor  14:39, 6. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Ja bih da nešto ne znam uradio jedno od sledeća tri

  1. kliknuo bih na članak reka Tara i gledao bih da li piše negde da je najduža
  2. ako ne piše, otvorio bih članke Bojana, Morača, Piva, Čehotina Zeta i uporedio dužine
  3. ili bi prosto u "Google najduža r(ij)eka u Crnoj Gori"

Ovo nije nauka, niti vi (i drugi čitaoci) imate IQ <70. Naravno, činjenice kao što su statistika, stvari za koje mislite da će vam neko obrisati ako mu se ne sviđa ili neće pronaći iz prve na Googleu zahtevaju izvore. -- Bojan  Razgovor  15:03, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ok, možda grešim, nemam nameru da se prepirem niti bilo šta drugo, samo sam primetio da sam članak koji sam ja predložio za dobar morao da referenciram do iznemoglosti, pa sam zaključio da je to standard i da tako treba, ali izgleda da nije ipak tako i da je to, zapravio, bio pojedinačan tretman...--Metju (razgovor) 15:21, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja volim kada neko komentariše. Članci za razgovor nam više služe za četovanje ili za vređanje, nego za radove na člancima. Naravno, trebaju referenci, literatura, spoljašnje veze. Samo ne treba brojati koliko imamo [ovoga] -- Bojan  Razgovor  15:25, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Baš me zanima odakle ti, Bojane, nalaziš izvore, ako ne sa Gugla. Ili možda imaš pristup papirnim dokumentima popisa stanovništva Crne Gore? Po tvojim riječima se može zaključiti da smatraš da treba navoditi izvore samo ako nisu na internetu, što je potpuno pogrešno. Skoro sve što se nalazi na internetu može se pronaći Guglom ili nekim drugim pretraživačem, pa ne treba ni navoditi internet-izvore? --Darko Maksimović (razg.) 15:44, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Referenca sa moja-škola.me je jedina koju sam našao da bih potkrijepio tvrdnju koja je bila u članku, da se crnogorski jezik promoviše samo u posljednjih 10 godina. Nisam htio da je brišem, da ne bi bilo nepotrebne svađe, pa sam stavio jedinu referencu za to koju sam našao. Da ne bi izgledalo smiješno, stavio sam još par, ozbiljnijih, izvora koji potrepljuju tvrdnje da je ideja o cg. jeziku malo starija od 10 godina. Metju, nemoj misliti da si pogriješio, nije pojedinačan tretman; jedini pojedinačan primjer je Bojan sa kojim se uvijek kod sjajnih i dobrih članaka raspravljamo (svađamo) da li su članku potrebne reference ili ne, i koji šablone {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}} ili zamijeni izvorom ili, ako ne uspije naći izvor, prosto obriše i eventualno ocijeni kao provokaciju. To posljednje je očit primjer nepretpostavljanja dobre namjere. Nadam se da ćemo jednom postići potpuni konsenzus da nije dovoljno da „se to zna“, nego da poštujemo osnovni princip vikipedije - provjerljivost. --Darko Maksimović (razg.) 15:44, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

I kako misliš „hvala, ali nisam ja to tražio“? Pa nije to tvoj članak pa da se mijenja samo po tvom zahtjevu. Ali kad već spominješ - ja sam tim izmjenama htio da prenebregnem potencijalnu (upravo ovu) raspravu o referencama i dodam ih sam (kao što ti često tražiš - „zašto glasate protiv, zašto sami ne ispravite“ - što je potpuno nebulozno). Respektabilni mediji poput B92, Vreme, Politika itd. svakako su potpuno validni izvori podataka, pogotovu ako se radi o događajima današnjice. U pitanju je pružanje mogućnosti provjere podatka, a ne dokaz tačnosti. Ko neće da vjeruje B92, ne mora, ali mi se ne bavimo tačnošću, nego provjerljivošću. Ko to ne zna, neka ponovo pročita osnovne stavke politike vikipedije. --Darko Maksimović (razg.) 15:49, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

  • Prvo pitanje ne razumem.
  • Bojan poštuje proverljivost, samo ne robuje (broju) referenci. Ovde se reference stavljaju u prvi plan, a desi se da se članaak ne opisuje važne delove priče (Gladijator, Če Gevara). Zato želim tuđa mišljenja da čujem ako sam nešto propustio, a ne samo reference, reference, reference, reference... Proguglati nešto staje te 10 sekundi, pročitati to minut, ali izraz tvog lica kada shvatiš da nećeš ispasti totalna neznalica pred svetom - neprocenjivo! ;) Usput, Bojan to "ispravite ljudi" uglavnom kaže kada mu neko predoči neku sitnu ili pravopisnu grešku, jer konta da je čoveku koji ju je uočio lakše da uđe u članak i ispravi je, nego da piše na stranici za razgovor ej imaš ovde grešku.
  • Inače, zvaničan pokret za crnogorski jezik je nastao 1993. osnivanjem Matice crnogorske.[1] To je sada već petnaestak godina.
  • Ne bih o svojatanju članaka.

OK, pričamo dalje o Crnoj Gori. -- Bojan  Razgovor  18:51, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Drago mi je. Što se tiče Gladijatora ili Če Gevare, pozivam te da kažeš šta je to što je toliko bitno da čini da sve rečeno u člancima postane nebitno. Ako je primjer takvih podataka to kako je nastala Gevarina čuvena slika, onda se ne bih složio (možda jedino nekom kome su najzanimljivija poglavlja „Zanimljivosti“ u člancima). Ali, svakako si pozvan da izneseš šta smatraš da je bitnije od svega ostalog, a nije ni pomenuto u tim i drugim člancima; uticalo bi na kvalitet cijele vikipedije. --Darko Maksimović (razg.) 19:18, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

U ovom trenutku nije bitno (osim ako ne insistiraš), poenta je samo da ljudi ističu samo broj referenci, da ne traže izvore za stvari lakoproverljive stvari (lako proverljivo = ne mučiš se dok pretražuješ internet). -- Bojan  Razgovor  19:35, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ako je tako, zašto je onda bilo potrebno da za članak koji sam predložio ja, referenciram skoro svako rečenicu, pa da tek onda prođe verifikaciju, iako su 70% tih činjenica, kako ti kažeš, vrlo lake za izguglati...? Da li postoje na vikipediji dvostruki aršini, da li je onda potrebno da glasamo šta je lako proverljivo na guglu, a šta ne, pa da onda na osnovu postotka proverljivosti referenciramo članke? Da se odmah ogradim, nemam ništa protiv bilo kog pojedinca, tebe Bojane ili bilo čega drugog, već mi samo nisu jasna „pravila referenciranja“...--Metju (razgovor) 00:25, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Da, na njikipediji postoje dvostruki aršini, ali ne propagiraju ih baš svi, da tako kažem. :) Što se Bokice tiče, situacija je jasna; on sprovodi samo jednostruke aršine, koji se nažalost, bitno razlikuju od mojih - ja mislim da je za svaku ozbiljniju tvrdnju potrebna referenca. Što se tiče samog članka:

  • Priroda je korektno odrađena. Ne sjajno, ali dobro, nekada i ne treba preterivati.
  • Obrazovanje je odrađeno jezivo. Ajd što nema niti jedne reference (iako je tekst tačan), ali moglo je nešto tu da se pojasni.
  • Najviše me intrigira „ekološka država“. Nigde u tekstu ne piše zašto su se takvima proglasili (mora da postoji neki razlog/povod na koji su se pozvali), kao ni kakve su posledice ovakvog statusa. Mislim da bi to zanimalo eventualne čitače koji „natrče“ na taj deo teksta.--Metodičar zgovor2a 00:40, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Ja se malo sećam proglašenja te ekološke države. Skupština Crne Gore se okupila na Žabljaku pod vedrim nebom i izdala deklaraciju da je CG ekološka država. U to vreme su tvrdili da su prva na svetu. Povod - ništa posebno, kao što su i posledice bile nikakve. Možda je to bilo vizionarski, jer se danas većina država naziva: demokratska država, u kojoj se poštuje vladavina zakona i socijalna pravda, pa se tu negde pomene i ekologija.--Jakša (razgovor) 02:35, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Ja se slažem sa tim da je članak odrađen kako valja, uz možda neke sitnije izmene koje su potrebne, ali ništa strašno, ali poveden iskustvom smatram da je referenca potrebna, jer, da se ne lažemo, vikipediju retko ko smatra za ozbiljan izvor informacija, naročito, ako nešto nije potkrepljeno referenciranjem i dobrom literaturom...--Metju (razgovor) 00:45, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja sam dodao na nekoliko rečenica traži se izvor, nije teško naći reference za to. Trebalo bi sve to biti na nekom o sajtu CG. Još bi trebalo dadati nekoliko referenci o geografiji i istoriji ti naslovi gotovo da ih nemaju, a potrebne su na par mesta.

P.S. Polako, ne treba da žurimo, neka svako pomogne koliko može, evo ja ću sada da nađem par izvora za neke rečenice. --Nagrakaži/laži 05:05, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja smatram Vikipediju primarnim izvorom znanja, za početak ću nešto pročitati na Vikipediji, a dalje ću se sam snalaziti. Tonka, revertovao sam tvoje doprinose, jer sam pokušavao da članak pišem iz što ozbiljnijih izvora. Mislim, referenca o referendumu ide na prvabankacg.com, da je išlo na Pobjedu, Dan, Blic, Politika, B92, pa hajde. OStali: dodajete reference iz bilo kog izvora samo da bi se imalo. Ovakvim pristupom kako ste do sada radili (brojanje referenci i neselektivno svaka tvrdnja zahteva izvor). Ja drugima na vikipediji to neću da radim, ali u duboko u sebi bih želeo da vam neko dođe, da vas mrcvari glupostima. Moj pristup je svaka sporna tvrdnja zahteva izvor (u osporavanje ne spada ja to ne znam, brate, imaš Google, imaš stranice za razgovor). -- Bojan  Razgovor  06:38, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Šta fali o obrazovanju? -- Bojan  Razgovor  06:38, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]


Ok, ali ako imamo gugl, šta će nam Viki onda? Zar stvarno ne treba referenca za npr. ovakvu rečenicu: Име Црна Гора се на црногорским просторима први пут јавља 1296. године у повељи српског краља Стефана Уроша II Милутина из династије Немањића.

Još nešto kad su u pitanju brojke (po meni tu bi obavezno trebala da stoji referenca) npr. koliko CG ima stanovnika, nailazim na guglu tri četiri različita broja, u šablonu piše 678.177, zar ne bi trebalo neki izvor za tako nešto, a još bi trebalo navesti da je procena u pitanju, jer popisa koliko znam nije bilo 2008. godine. Jebiga, znam da je ovo naporno, ali ja mislim da je to potrebno, koliko vidim tako misle i ostali. Nije ovo ništa lično protiv tebe. --Награкажи/лажи 06:49, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Imaš referencu na kraju sledeće rečenice za to. Ne pričam o brojkama (oko toga se ne bunim), pričam o trivijalnostima kao što je objašnjeno na stranici za razgovor (saobraćaj, privreda, sport, što nisu statistički podaci) -- Bojan  Razgovor  06:58, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja ne znam kako da te ubedimo da su reference neophodne. :) Pođi samo od toga da je malko sumnjivo da si ti jedini u pravu, a mi svi ostali (koji se, baj d vej, ne slažemo oko mnogo drugih stvari - Tonka i ja oko aktivnosti verifikatora, Jagoda i Lošmi - treba li pominjati :) itd.) nismo. Već smo pričali o tome da je diskutabilno šta je trivijalno, a šta ne. Da li je trivijalno i da li baš svi znaju da u CG osnovna škola traje 9, a ne 8 godina? To je inače uvedeno relativno skoro, jer su prošli potpuno kroz reformu koju smo mi tek započeli, pa napustili. Moguće je da je nekome taj podatak promakao. Takođe je moglo nešto više da se napiše o univerzitetu crnogorskom, koje fakultete/departmane imaju, na primer, sećam se da smo o tome pisali u Pekingu. :)--Metodičar zgovor2a 13:42, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Eto ja nisam imao pojma o tome da osnovna škola njima traje 9 godina. A fakulteti verovatno još više... Ljudi treba dobro da utvrde gradivo, hehe----László (talk) 13:51, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Dejane, jesi li ti nesposoban ili lenj za da u Googleu ukucac Osnovno skolovanje u Crnoj Gori traje? -- Bojan  Razgovor  13:59, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Бокице, нисам уопште у питању ја, јер се википедија не пише због мене. Ту је основна грешка. Ми као енциклопедија која тежи квалитету морамо да урадимо све што је у нашој моћи да уверимо потенцијалне читаче да им пружамо што тачније податке и тако их, између осталог, привучемо. Референце јесу једно од наших плусева.--Методичар зговор2а 14:11, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]

И да; ево, ја сам потенцијални читалац и нађем ЦГ на вики и видим нема референци за тврдње и кажем: ј*б*ш ти ту енциклопедију када морам опет да гуглам да бих нашао шта ми треба. Не знам како пластичније да ти објасним.--Методичар зговор2а 14:14, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Ni potencijalni čitatelji nisu retardi, niti većina njih zna šta je referenca. Još ako vodi na neku offline knjigu, e baš me interesuje kako će to da proveri. Baš nešto ne verujem da se današnji čitaoci satiru od odlazaka u biblioteku i naručivanja knjiga preko Amazona uz pomoć ISNB-a. I kada bih ja ja pretpostavljao šta sve neki "čitalac" ne zna, tražio bih iza svake (dve) rečenice po jednu referencu. Još 30 puta tako u članku u svakom članku ... pa vidite vi koliki je to posao. A zbog čega? Zbog fiktivnih nesposobnih čitalaca - nema šanse. + gore razlozi koji sam naveo - posvađate se sa nekim, taj će da vam se sveti lupanjem factova po članku (i ti mu ne možeš ništa) Ja sam prošao kroz to i nije bilo lepo iskustvo. Izgleda da vi to želite da se ponavlja. -- Bojan  Razgovor  14:26, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Navodi reference dok pišeš i niko ti neće lupati factove po članku. Ako se razumeš u neku temu i imaš literaturu ili si prosurfovao po ne znam koliko sajtova da bi nešto preoverio, onda sve to i navedi. Ovim čitaocu nimalo ne olakšavaš posao. Ako treba da se dovijam i sam tražim izvore za tekst iz sjajnog članka to onda nije nimalo sjajno. -- Loshmi (razgovor) 14:38, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Odgovor na Bojanov glas: Nije u pitanju neka kvota. Ovaj članak ima čitave pasuse bez ijedne reference. -- Loshmi (razgovor) 14:51, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Samo radi statistike, koliko ja znam prosjek referenci kod nas je 0,31 po kilobajtu, a ovaj članak ima 0,34...--Бојан ♪ pjevaj♫♪ 15:10, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Hehe, znači da je samo malo jači od proseka...----László (talk) 15:11, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Zamislite ovo glasanje:   protiv Članku fali 0,05/kb referenci. :) -- Loshmi (razgovor) 15:20, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Još malo pa će ovi komentari biti duži od samog članka...--Metju (razgovor) 15:19, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

To i radim, kad ima smisla. Smisao referenci nije da ih imamo min. 50 po članku, niti da svaki odeljak ima najmanje jednu, niti da ja čitaocu olakšam posao. A ti delovi koji nisu referencirani su lako proverljivi na vikipediji ili guglu. Uvek je lakše biti ili praviti se glup. A inače ti voliš da se pozivaš na VP:Proverljivost. Ajde onda poštuj ga do kraja, pa razmisli da li:

  • je autor poznat po dodavanju netačnih ili podataka koji mogu dovesti u zabludu.
  • autor ima sukob interesa.
  • u članku postoje greške i treba provjeriti cijeli tekst.
  • je lanak je predmet rasprave o tačnosti.
  • je tema članka je takva da su u njoj česte greške.
  • se na prvi pogled čini da je tvrdnja malo verovatna.
  • je tvrdnja ključna za ceo unos.
  • je tvrdnja previše neodređena.

Onda idi na korake 4-10 (obrati pažnju na korak 5)

Inače pogleda tvoje prošle komentare: nedovoljno referenci, samo x referenci. -- Bojan  Razgovor  15:31, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Znači ja se pravim ili jesam glup? E pa to može da se kaže i za tvoj nastup :P Misliš da je meni baš prijatno da za skoro svaki tvoj članak glasam protiv? Ja verujem da ti ne unosiš netačne informacije. Ali svi članci na Vikipediji otvoreni su za dalje izmene. To znači da te članke neko može da menja i unosi nove informacije. Što se tiče proverljivosti, ovde pričamo o izboru za sjajan članak. To znači da su kriterijumi mnogo strožiji. Inače, uvek je bolje referencirati nego pretpostavljati da je nešto opšte poznato. -- Loshmi (razgovor) 16:18, 7. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Ne kontam šta si hteo time da kažeš da svako može da menja članak. Ako ti se neki podatak učini neverovatan, bez obzira koga je pisao, a nema izvor, ne košta te ništa da malčice proguglaš ili klikneš na neki naš članak da dobiješ više informacija. Mene sa druge strane košta vremena da tražim i potkrepljujem sve što mi se može učiniti da neko nešto ne zna. Napravio sam kompromis između mog vremena i proverljivosti. -- Bojan  Razgovor  18:16, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Po mom mišljenju se sve ovo radi da bi se čitaocu olakšao posao, jer zašto bi tražio na milion mesta, kada sve može da nađe kod nas. U tome je i smisao. Jedan moj prijatelj je rekao da mu je vikipedija super i zato što nudi linkove ka za temu važnim stvarima. Moje mišljenje je da mi je najjednostavnije rešenje da pretpostavim da čitalac ne zna ništa i da izreferenciram sve. Naravno da ću time izgubiti mnogo vremena, ali ću onda napraviti kompromis da jednostavno ne pišem sjajne članke već korektne (napišem literaturu i ćao), mada će vremenom i ti članci morati da se izreferenciraju; to je trend i na jačim vikipedijama. Nedostatak vremena jeste bitan motiv da se ne uradi ovo ili ono i to potpuno razumem i prihvatam (svi smo volonteri), ali u tom slučaju nećemo imati ovaj članak kao sjajan. Mislim da tu nema kompromisa.--Metodičar zgovor2a 18:47, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Onda ćemo da imati 10 sjajnih koja ćemo vrteti celu godinu, jer ti svakog korisnika tretiraš kao retarda? Zna li tvoj prijatelj da klikne na plavi link u nekom članku, i tamo da potraži opširnije objašnjenje i, naravno, reference? -- Bojan  Razgovor  19:14, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Bokice, nije retardacija ako se nešto ne zna; verujem kada bi se sproveo kviz među njikipedijancima svako bi od nas pao na osnovnim stvarima iz makar jedne oblasti. Nemoguće je znati sve, a pošto članke čita mnogo ljudi, nemoguće je odrediti šta svi oni sigurno znaju. Plavi linkovi objašnjavaju druge pojmove, a ne naslov članka, tako da mu kliktanje po plavim linkovima (koji nisu uvek plavi, čak naprotiv, često su crveni) nije mnogo od koristi.--Metodičar zgovor2a 19:50, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Jesi li ti nekad čuo za pojam Sizifov posao? Inače, ako me sećanje dobro služi, zadnji sjajni na kom si ti doprinosio je pingvin. Evo, ja sam (hipotetički) retard. Zašto članak nema referencu da pingvin ne može da leti? Zašto nema referenci da je pingvin ptica? Nikad čuo da pingvini žive samo na južnoj hemisferi. (ako ovo shvatiš ozbiljno, razočaraćeš me stvarno) Brate, opusti se. -- Bojan  Razgovor  20:00, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Verujem da ti to sve znaš, ali možda možeš da poveruješ da sam čuo da ljudi misle da pingvini žive i na severnom polu. Takođe, nije neverovatno ni referencirati da je pingvin ptica, uostalom nadaleko čuvena čovečja ribica zapravo nije riba već vodozemac. Dakle, ništa nije nemoguće da se čovek zbuni ili ne zna. Zato - to što nema referenci - jeste propust i na članku pingvini.  --Metodičar zgovor2a 21:51, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Bog mi je svedok da sam pokušao lepo. Izgleda da je srpska vikipedija postalo retardopedija. Uživajte u njoj, ali bez mene. -- Bojan  Razgovor  22:46, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Deo o istoriji uopšte nije referenciran, osim dela najnovije istorije. Mislim, jeste da je najnovija istorija ono što je bilo skoro pa postoje mnogi sukobi mišljenja i sl. ali to ne znači da ostatak istorije ne treba referencirati. Mislim da ima još jedan deo koji ima jednu ili dve reference, što svakako nije dovoljno. Žao mi je, ali u ovom svetlu zaista ne mogu drugačije da glasam. Članak, kao i Egipat, imaju potencijala da budu dva sjajna članka, ali na njima treba još raditi da bi dostigla nivo sjajnog članka prema trenutnim kriterijuma koje imamo na srpskoj vikipediji.--Jagoda  ispeci pa reci 11:03, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Glasao sam za jer mislim da je između ostalog članak dobro potkrepljen izvorima. Ipak stav da lako proverljivo = ne mučiš se dok pretražuješ internet mi se ne dopada jer korisnik nije dužan da pretražuje internet u potrazi sa pojedinačnim i rasutim pdoacima. To što su pojedini izvori odabrani i navedeni u enciklopedijskom članku ne znači samo da u njima mogu da se nađi takvi podaci već znači i da su to pouzdani izvori (naučni radovi, monografije istaknutih stručnjaka, sajtovi institucija uređeni tako da se u njih može imati poverenje). Odabirom kvalitetnih izvora kako onih na internetu tako i štampanih doprinosi poverenju u Vikipediju i ozbiljnosti samog članka.--Vojvoda razgovor 11:11, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Žao mi je ali ne mogu da se složim sa nekim stvarima gore izrečenim. Naravno da ima ljudi koji nemaju pojma o ničemu, ali takvi prvo treba da završe u najmanju ruku obavezno školovanje. Enciklopedije, pa ni opšte, se ne pišu za nepismene ljude. Jedna je stvar zamjeriti da neki dio članka ili članak nema uopšte izvore, a druga zagovarati da mi treba da se prilagođavamo ljudima čije je opšte obrazvonje vrlo tanko ili nikakvo, pa nisu sposobni ni da otvore osnovnoškolski udžbenik i provjere neke opšte poznate stvari, koje su eto zaboravili ili nisu bili na času kada se o njima pričalo. Izvori ne idu, niti treba da idu u funkciji spektra šta mi zamišljamo da neka osoba H ne zna, nego da poboljšaju sveukupni kvalitet i dojam članka. Dakle, izvore treba navoditi na odgovarajuća mjesta, treba da budu kvalitetni i pouzdani, kako bi čitalac stekao povjerenje u ono što piše. Ne iz objesti, ne zbog nekih zamišljenih kvota, niti kako kome treba, jer bože moj, nešto što je opšte poznato i/ili lako provjerljivo ne zna, ili je zaboravio. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:37, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Konkretno, ovaj članak nema ni jednu referencu u poglavljima Praistorija, Turska vladavina, Nezavisna Crna Gora, Politika, Turizam, Kultura, Sport, a i ostala poglavlja navode duže pasuse bez ikakvih izvora. -- Loshmi (razgovor) 19:09, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja te već koji put izazivam da dokažeš da neka činjenica nije proverljiva. Ako si ti lud/naivan da udovoljavaš svakome bez razloga, nemoj terati nas. Ja sam ocenio da članak zadovoljava neki minimum proverljivosti, ubedi me da sam pogrešio. Ako nećeš, nemoj se ni trpati ovde. Ovakvi komentari su na nivou osmogodišnjaka. -- Bojan  Razgovor  19:51, 8. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Да је неки чланак проверљив треба да покаже референца а не домишљање корисника. КАо ништа друго а оно навести једну референцу која добро покрива дотичну област (неку монографију о Црној Гори или црногорској историји или квалитетан сајт).--Војвода разговор 20:29, 8. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Naravno da nisam pisao članak iz glave, koristio sam udžbenike istorije, geografije, ozbiljne sajtove [statistički zavod, hidrometerološki zavod], članke na engleskoj vikipediji koje je (pr)overilo desetine korisnika (i sam proveravajući, naravno), uz pomoć Crnog Bombardera, Paxa i Dražete. Nemam ozbiljnije knjige od Ljušićeve istorije. -- Bojan  Razgovor  20:48, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Odlicno, onda samo upotrebi te knjige i sajtove i izreferenciraj clanak. Ljusiceva istorija (ako mislis na udzbenik) je dobra referenca za deo o istoriji.--Jagoda  ispeci pa reci 20:57, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Možda se ne mora za sve staviti referenca 'pod crtu' ali bi bilo korisno navesti spisak referentne literature ispod referenci pa koga interesuje neka traži. Takođe to može da bude vrlo korisnog za nekog ko se temeljnije interesuje za temu.--Vojvoda razgovor 21:00, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Kad mi kažeš gde, kad mi kažeš zašto, onda ću. To je poenta svega ovoga. I to ne udžbenikom. -- Bojan  Razgovor  20:59, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Bojane, ako si koristio izvore i literaturu i nisi pisao na osnovu svog znanja, dužan si da je navedeš, ako zbog ničega ono zbog autorskog prava i moguće optužbe za plagijat. Nije dovoljno samo izmjeniti redoslijed riječi i rečenica kada se nešto piše na osnovu neke literature. Mada i u prvom slučaju treba navesti literaturu i izvore što je prije moguće, naročito ako se članak kandiduje za sjajni. Ne treba ići iz jedne krajnosti u drugu. Ti treba da znaš odakle si se informisao za određeno poglavlje i navedeš odgovarajući izvor. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:10, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Engleska vikipedija, nemačka vikipedija, italijanska vikipedija (ideja za elektroprivredu (dalje provereno na B92 i EPCG) i faunu), Istorija za četvrti (ili treći) razred gimnazije, znanje.org (deo o crnogorskom primorju - ista podela teritorije kao i mom udžbeniku geografije), Enciklopedija JLZ, Zavod za statistiku, Hidrometeorološki zavod Crne Gore, CIA Factbook (saobraćaj) - tj osakaćeno iz Saobraćaj Crne Gore, kasnije ažurirano sa crnogorskih stranica. Sve je to navedeno osim ovih udžbenika, tj. udžbenik je kombinovan sa engleskom vikipedijom. -- Bojan  Razgovor  21:46, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Istoriju od praistorije do turske vladavine je pisao Bombarder. -- Bojan  Razgovor  21:52, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Dobro znaš da sam ja protiv cjepidlačenja i ljepljenja referenci bez kriterijuma u cilju da se ispuni neki zamišljeni protokol. Ali isto tako znaš koji su uslovi za sjajne članke i da je stav zajednice da ti članci treba da budu zdravorazumski referenirani i da imaju što kvalitetniji spisak literature u kojoj se dalje može nadograđivati znanje i informacije o predmetu članka. Kada članak ispuni te osnovne uslove onda se predlaže za sjajni, jer u suprotnom znaš da će biti zamjerki i najvjerovatnije neće proći a svi trošimo bezveze vrijeme na diskusije. Na primjer. Za konstataciju da je Crna Gora država i da se između ostalih graniči sa Srbijom, ne treba ti referenca, ali da je potencijalni član NATO pakta, treba, kao i za konstataciju da je neka plaža H najduža u Crnoj Gori i tome slično. Za dio izvora i literature oko istorije si se trebao obratiti Crnom, prije kandidovanja članka za sjajni. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:42, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Joj, Slavene, ispašće da nije bilo nijedne reference. Bilo je za sve što sam ocenio da neko ne može da pronađe na internetu ili kod nas, i naravno, ono oko čega bi se poznavaoci tebe ne bi složili. Oko 20 različitih izvora (neki više puta) je bilo citirano u odeljku reference u trenutku nominovanja, navedeni izvori su stvarno bili prva liga. Samo da mi se ukazala ozbiljna potreba za referenciranje istorije, ja bih otišao na Projekat Rastko ili tako nešto. Takođe, Crni Bombarder nije problem, on ima te knjižurine, rekao je da će pomoći, samo iz principa nisam hteo da ga zovem.

Principi su:

  • nemoj se oslanjati samo na broj referenci - moglo se desiti da trivijalnosti imaju izvor, a ključne da ne
  • imaj razloga da sumnjaš - poštuj drugog saradnika, nije on dužan da te ponovo obrazuje
Ne, ja ne pričam o kvotama i broju referenci, zaboga. Činjenica je da je dio iz istorije slabo referenciran i nema odjeljka sa spiskom literature uopšte u članku. Članak jeste dosta dobar, ali mislim da bi još trebalo poraditi na njemu pa ga onda kandidovati za sjajni. Ne može samo biti argument da se radi o ”najopširnijem članku” o Crnoj Gori na svim Vikipedijama, jer takav kriterijum ne postoji za sjajne. Članak koji se iz njega veže, a koji se tiče istorije Crne Gore ima šablon ”članak za čišćenje”. Veoma poštujem i tvoj i trud Crnog, ali trenutno sam mišljenja da su na članku još uvijek ”radovi u toku”, metaforički rečeno. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:14, 10. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Naravno da pričaš kad kažeš slabo referenciran. Opšta kultura su Iliri, Rimljani, Duklja, Zeta, Vlastimir, Časlav Klonimirović, Jovan Vladimir, Samuilo, Stefan Vojislav, Mihajlo Vojislavljević )koga znate kao prvog srpskog kralja, drugi to osporavaju, zato je tu referenca i objašnjenje), njegovog sin Konstantin Bodin, Stefan Nemanja, Vukan Nemanjić i dalji Nemanjini potomci, Balšići, Crnojevići, Srpska despotovina, Turci, Šćepan Mali, Petrovići Njegoši, Jugoslavija, Trinaestojulski ustanak - to ste sve morali da znate da bi ste završili osnovnu školu. O onome što niste znali imate lepe članke na ovoj vikipediji, neki od njih su čak i sjajni. I sad vi bi radije bilo kakav superskriptovani broj posle neke rečenice nego da pročitate neki naš članak (koji ima svoje izvore) ili ako baš niste čuli da Crna Gora oće u NATO da ukucate u gugl. I ajde da se ne lažemo, u 90% slučajeva, niko to ne proverava, samo mi tu brinete o tobože nesposobnim čitateljima. Vi upoređujete ovaj članak sa biografijom neke osobe ili tv-serije, u ovom članku nema podataka o nečemu što ne se možete proveriti čak i na srpskoj vikipediji. Ono što je teško proveriti (iako je logično) ima reference.-- Bojan  Razgovor  05:45, 10. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Osnovna škola se može završiti i bez toga. Čitalac nije dužan da bude štreber ili vukovac sa savršenim pamćenjem. -- Loshmi (razgovor) 05:58, 10. јун 2009. (CEST)[odgovori]

За двојку из историје сте морали знати. А све даписци чланака нису дужни да поново образују онога ко се није образовао кад му је било време. -- Bojan  Razgovor  06:15, 10. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Zbog čega onda uopšte da stavljamo ta poglavlja u članak, ako se „podrazumeva“ da je to neko morao znati da bi završio osnovnu školu? -- Loshmi (razgovor) 06:26, 10. јун 2009. (CEST)[odgovori]
???? -- Bojan  Razgovor  06:40, 10. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Pa mislim, što bismo zamarali nekoga da čita o nečemu što sigurno dobro zna jer je učio u osnovnoj školi pre deset, pestnaest godina. Dakle, teme koje se uče u osnovnoj školi možemo komotno izbaciti iz članaka. -- Loshmi (razgovor) 06:53, 10. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Vo ime oca i sina.... A šta će ti ostati u članku? Skakaćeš sa Jovana Vladimira na Mila Đukanovića? -- Bojan  Razgovor  06:57, 10. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Pa da. Podrazumeva se da čitalac zna šta se u međuvremenu događalo. Eventualno staviti napomenu: Deo koji povezuje ova dva teksta trebalo je da naučite u osnovnoj školi. -- Loshmi (razgovor) 07:01, 10. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Daj, nemoj me zasmejavati. -- Bojan  Razgovor  07:05, 10. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Bojane, Bojane. Izvori nisu o tome ko šta zna ili treba da zna, nego odakle određeni podaci i informacije. Reference su zamišljene na prvom mjestu kao zaštita intelektualne svojine od plagijata, mada ovdje na ovom projektu malo ko zna o čemu se priča kada se to kaže. Svaku literaturu koju konsultuješ treba da je navedeš kao izvor i/ili literaturu. Ako nešto citiraš ili parafraziraš iz neke literature onda koristiš referencu, pod obavezno. Ako ti je služila da se samo podsjetiš nekih stvari, a pričaš svojim riječima i znanjem, onda konsultovana literatura može u odjeljak literatura. Nemojte mi samo pričati da držite u glavi milione podataka iz razičitih oblasti jer to jednostavno nije istina. Stručni ljudi za svoje oblasti koriste, rade detaljna istraživanja prije pisanja i navode izvore i literaturu u akademskim i stručnim radovima, stručnim enciklopedijama itd. Ni jedna krajnost nije dobra, to sam već rekao sto puta do sada. U ovom članku, jednostavno za veći dio istorije fali literatura koja je korišćena da se taj dio napiše. Svaki članak koji pretenduje da bude sjajan treba da ima spisak literature, ili bibliografiju, a ovaj to nema. Nemojte mi sad opet reći da nema naših knjiga o Crnoj Gori, jer je to smješno. Ima ih na stotine, samo treba sakupiti najkvalitetnije naslove i autore i navesti. Zašto je dobra praksa navoditi literaturu? Zato što olakšavaš čitaocu da se dalje informiše o predmetu članka i zato što je to praksa u skoro svim enciklopedijama. Enciklopedijski članci su sažeti uvod u neku temu, a literatura pomaže da se udubiš u predmet po želji i volji. Možemo koristiti i Gugl, ali onda nam ne treba enciklopedija, nego na glavnu možemo komotno staviti poruku: Ko želi da se informiše o nekoj enciklopedijskoj temi, neka gugla.--Slaven Kosanović {razgovor} 08:57, 10. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ono što je teško proveriti (iako je logično) ima reference.

U ovom tvom shvatanju, Bojane, leži osnovni problem i uzrok svih ovih kolometarskih rasprava o jednom te istom kad god ti predložiš neki članak za sjajni. Apsolutno se ne radi o tome da treba referencirati samo ono za šta je TEŠKO naći referencu. Čak nije tačno ni to što neki tvrde da treba referencirati sporne tvrdnje. Treba referencirati TVRDNJE uopšte, a pod to spadaju obično datumi, godine, brojevi, pgotovu kad u više izvora se pominju različiti podaci, ektremne tvrdnje tipa da je neko nekog tukao do smrti... Takođe zavisi i o kom periodu se govori, koliko izvora ima i u kojoj meri se izvori poklapaju. Ima tu dosta toga, naravno da neće svako znati najbolje da referencira baš svaki članak iz svake oblasti, ali SVAKAKO se referenciranje ne svodi na ovu tvoju izjavu.--Jagoda  ispeci pa reci 10:34, 10. jun 2009. (CEST)[odgovori]

... u ovom članku nema podataka o nečemu što ne se možete proveriti čak i na srpskoj vikipediji.

Ali, kako da proveravam nešto napisano na Vikipediji člankom sa Vikipedije? Pobogu, znaš i sam da Vikipedija ne može biti validan izvor podataka, da jeste, referencirali bismo članke drugim člancima sa Vikipedije! Dakle, npr. ja pročitam da je Durmitor najviša planina u CG (ovo lupam, ne znam da li je najviša). Nema reference. Odem na članak Durmitor, tamo npr. nađem drugi podatak -- da je npr. druga po visini u CG. Takođe nereferencirano. I šta onda? Kome da verujem? Nepoznatom koji je pisao članak o CG ili nepoznatom koji je pisao članak o Durmitoru? Bojane zamenjuješ teze, i previše veruješ u tačnost Vikipedije. Vikipedija je previše otvoren projekat da bi bila pouzdan izvor informacija. ZATO nije zgoreg referencirati (i to ne bilo čime) i ono što se svima nama čini trivijalnim i nečim što si učio u 2. razredu osnovne škole.--Jagoda  ispeci pa reci 10:42, 10. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Po mom mišljenju, osnovni problem sa referencama na Vikipediji je što se koriste za dokazivanje među korisnicima. Ja nešto nekome ne vjerujem ili sumnjam u njega pa mu sad tražim referencu i eto problema i skroz pogrešnog pristupa. Reference za datume i podatke uopšte, treba da se koriste kada se podaci i informacije u različitim izvorima nalaze različito (ne kada se korisnici Vikipedije međusobno ne slažu, nego kada je podatak/informacija sporan/na u literaturi), kada citiram ili parafraziram neki izvor (prenosim podatak iz nekog izvora koji je obavio neko istraživanje - statistike, naučna mjerenja, istorijska datiranja koja su obavili neki stručnjaci a koja se ne slažu sa do tog momenta prihvaćenim i objavljenim u većini literature, vijest u medijima o nekom događaju, kada su u pitanju informacije), nečiju tvrdnju (recimo, po mjerenju metereološkog zavoda Crne Gore prosječna godišnja temperatura u Podgorici je ta i ta), teoriju, ideju itd. To je široko prihvaćena praksa od škola do akademija. Na ovoj Vikipediji mi stalno pričamo o nečemu sasvim drugom i vodimo se po tome da li možda neko nešto zna, jeste ili nije naučio, da li treba da dokažemo nešto ovome ili onome, dakle skroz pogrešno. Često se čuje, ”otkud ja to znam, treba mi referenca”. Pitanje svih pitanja ovdje nije da li meni treba referenca, nego da li je za tu neku informaciju ili podatak potrebna referenca, tj. da li se radi o podatku koji je u svoj literaturi isti, opšte poznat. Recimo nečija godina rođenja ili smrti, datum nekog istorijskog događaja i tome slično. Reference nisu tu da ja nekog uvjerim ili natjeram da vjeruje da je nešto tačno, nego da pokažem da nisam pisao bez istraživanja i da se zaštitim od optužbi za plagijat, kada citiram ili parafraziram podatke i informacije. Opšte poznate stvari čitalac treba da traži u navedenoj literaturi, a ne preko referenci klikom na miš koji ga vodi na neki sajt H, drugim riječima da ne mrdne sa svoje komotne stolice. Sabrana bibliografija ili literatura (odjeljak literatura) je tu da se čitalac upozna sa opšte poznatim stvarima, koje je zaboravio ili nije nikad naučio, i da nastavi svoje dalje informisanje i ”donekle” potvrđuje da su autori (uprkos tome što možda imaju znanje o tome nečemu) ”istraživali” prije pisanja, odnosno u prevodu, provjeravali. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:35, 10. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja sam oduvek mislio da su one napravljene da ne bi morao kopati po internetu ili knjigama da bi potvrdio neki suštinski podatak. . Ja jesam naveo sve izvore putem tih referenci, problem je što nisam okitio članak superksriptovanim brojevima, jer sam vas smatrao ravnim sebi, ali sam se kanda zajebao. Očekivao da ćete kliknuti na neki naš članak, proveriti tu, otići možda na englesku vikipediju, videti na Googleu, ne da ćete se zadovoljiti nekom knjigom koju ne možete da pročitate (a što možda ne piše u toj knjizi ili knjiga uopšte ne postoji; sreća vaša da nisam ovako ništa pokušavao, mada mi je padalo na pamet, samo da vas skinem sa dnevnog reda). Pošto se slažeš da nijedna krajnost ne valja, onda nemoj mi govoriti da treba, nego pomozi mi. Insistiram da mi pomognete, da ne bih traćio svoje vreme i da to radite sa smislom, jer mi se dešavalo da neko uleti i polupa 20-30 komada factova, ne da nikakak komentar (ja pojma nemam za koji deo rečenice se traži dokaz) i onda nastanu problemi. Ovako pokušavam da zaštitim sebe i vikipediju od svađa i trolovanja.

Takav komentar kao što je taj o Durmitoru sam sve vreme tražio. I odmah ću naći poštenu referencu. -- Bojan  Razgovor  12:40, 11. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Није ми јасно зашто се оваква гласања претворе у лична препуцавања. Свако ко је испунио услове за гласање може да гласа како он мисли да треба а руководећи се критеријумима који су установљени. Тако да не видим места километарским расправама. А евентуално стављање невлаидних референци показује да се референце не стављају за оног коме су и намењене (корисницима да би се лакше снашли у литератури и другим изворима) већ да би се досегла одређена квота. И зашто је срећа наша што аутор не стави погрешну референцу? То може само да нашкоди угледу Википедије и искрено се надам да ове рапсраве смао ми читамо.--Војвода разговор 13:01, 11. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Bojane, moj primer o Durmitoru je bio hipotetički primer, ne znam da li to zaista piše u tom članku ili ne. Samo je bio primer da se određeni podaci ipak moraju referencirati. --Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)[odgovori]

jer sam vas smatrao ravnim sebi, ali sam se kanda zajebao.

Ovo je jako ružno. Nije u redu da nas sve ovde vređaš, kada do sada niko tebi nije uputio ni jednu jedinu ružnu reč.

Očekivao da ćete kliknuti na neki naš članak, proveriti tu, otići možda na englesku vikipediju, videti na Googleu

Ja uglavnom tako i radim, ali ako postoji neka knjiga kao referenca, pravo da ti kažem, više verujem knjizi (čak i ako ne mogu da je pročitam) nego nereferenciranom članku na Vikipediji (koja god da je) ili nekom šklj sajtu. Prevrćem sajtove i druge članke samo ako onaj prvi koji gledam nema reference. Sad... ZAŠTO mi ti ne olakšaš posao i ODMAH staviš reference kad pišeš članak, pa da ne gubim vreme tražeći okolo potvrdu za ono što si ti već napisao? --Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)[odgovori]

ne da ćete se zadovoljiti nekom knjigom koju ne možete da pročitate (a što možda ne piše u toj knjizi ili knjiga uopšte ne postoji;

Ja polazim od toga da ljudi koji pišu članke ne varaju. Jer, ako polazimo od toga... Pa čemu onda uopšte ovoliki trud? --Јагода  испеци па реци 15:12, 11. јун 2009. (CEST)[odgovori]

sreća vaša da nisam ovako ništa pokušavao, mada mi je padalo na pamet, samo da vas skinem sa dnevnog reda)

Zašto naša? Pa ne pišemo mi Vikipediju jedni za druge, nego za ostatak sveta koji nema veze s nama i koji nema blage veze ko je napisao određeni članak -- da li je stručnjak u oblasti ili neki pacer. Po stoti put: ZATO se stavljaju reference, da bi se tekstu dodalo na ozbiljnosti i težini, a ne da bi ti meni, Peri, Žiki ili Lazi dokazao da ono što si napisao jeste i istina. --Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Insistiram da mi pomognete,

Insistirati na Vikipediji ne možeš, jer, da citiram naše administratore: "niko ovde nije obavezan bilo šta da radi, jer niko ovde ne dobija platu za ono što radi". Možeš lepo zamoliti za pomoć, ali svakako NE kad je članak već na glasanju, već PRE toga. --Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)[odgovori]

jer mi se dešavalo da neko uleti i polupa 20-30 komada factova, ne da nikakak komentar (ja pojma nemam za koji deo rečenice se traži dokaz) i onda nastanu problemi.

A to ti se uvek dešavalo kad staviš nereferenciran članak na glasanje. Ja se sećam da te je jednom Džonaja, poučen iskustvom, a na tvoje insistiranje da ti se kaže GDE treba da staviš reference, pitao da li bi se ti ljutio da on stavi fact svuda gde misli da treba referenca. Mislim da to već dovoljno govori gde i u kome je problem što se (ne)referenciranja članaka kandidata za sjajne tiče.--Јагода  испеци па реци 15:09, 11. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Добро, не мораш да тражиш референце, барем ми онда реци где и зашто да ставим проклете референце, и то ми је довољно. Сваки чланак номинујем у нади да ћу добити још неки коментар како да чланак буде бољи, а добијем негативне гласове и коментар да нема референци. Стрп'те се, болан. Нажалост, било је свега и свачега у прошлости, зато се борим да се начин бирања чланака промени. И не само са мном. -- Bojan  Razgovor  15:59, 11. jun 2009. (CEST)[odgovori]

nominujem u nadi da ću dobiti još neki komentar kako da članak bude bolji,

Ali Bokice, pa tu gresis! :) Clanak, kad stigne na glasanje, ne treba da se popravlja, nego da se glasa za njega. Ako zelis savete za poboljsanje, pitaj, nema potrebe da ga stavljas na glasanje. Eventualno mozes da ga stavis na verifikaciju (i drugi verifikatori su clanke koje su sami pisali ili sredjivali, iako su mogli direkt na glasanje da ih stave, ipak stavljali prvo na verifikaciju), jer tamo je mesto da se traze i dobiju saveti i misljenja, ne glasanje. Ja, na primer ako bih zelela da uredim taj clanak o Crnoj Gori da bude sjajan, pitala bih npr. za deo o istoriji, Vojvodu ili Klaudija ili pak Bombardera sta misle i sta bi sve trebalo da se referencira, kao i da li imaju neku literaturu kojom bi to moglo da se referencira. O delu o geografiji pitala bih Hefea ili Geologicarku, ili pak Ivana, to im je struka (pa jel Ivan rekao da ima samo atlasa komada 500 u kuci  ). Oni su ti najmerodavniji da nadju validne reference za stvari koje u tim delovima treba referencirati. Ostali delovi, takodje bi mogli da se nadju ljudi koji bi mogli da ti pomognu a na podosta mesta bi ti i sam mogao da zakljucis da nije zgoreg turiti referencu. Tek kad je clanak zaokruzen, onda moze na glasanje. Znam, znam, ni jedan clanak nij esasvim gotov, i to je istina, ali jedno je poboljsati nesto sto je vec dobro, a sasvim drugo dovesti u pristojno stanje nesto sto nije dobro. I da, ne budi nestrpljiv, nego polako i temeljno sredjuj clanak. Sve sto je brzo to je i kuso...  --Jagoda  ispeci pa reci 20:04, 11. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja sam oduvek mislio da su one napravljene da ne bi morao kopati po internetu ili knjigama da bi potvrdio neki suštinski podatak.

Evo ovdje možeš pročitati ”šta je referenciranje”: [2] --Slaven Kosanović {razgovor} 06:24, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ako bolje pogledaš na prvom mjestu, odnosno prva tačka je acknowledge the work of others, što je ustvari izbjegavanje/onemogućavanje onoga što piše u posljednjoj tački, odnosano avoid accusations of plagiarism. Na pretposljednjem mjestu (tački), nalazi se olakšavanje drugima pronalaženje izvora koje koristiš, ili si koristio za pisanije: allow others to locate the resources you have used. Reference su postojale prije Interneta i Vikipedije (samtram da svi to znamo, ali eto pominjem), s tim što je Internet donekle olakšao stizanje do izvora. Mada je još uvijek za mnoge stvari potrebno otvoriti knjigu i potražiti stranice na kojima se to na šta se referencira nalazi. Reference sigurno nisu zamišljene sa idejom da se klikanjem na miš stigne do izvora koji su korišćeni za pisanije... :) U principu proces pisanja nekog istaživačkog rada (a enciklopedijski članci pripadaju toj kategoriji), polazi od prikupljanja i pravljenja spiska izvora koji će se koristi za to istraživanje... To se praktično radi na prvom mjestu (poslije odluke o čemu će se pisati i kratke skice osnovnih ideja koje će to pisanije izraziti). Naravno na Vikipediji i imajući u vidu da svi ovdje radimo u skladu sa slobodnim vremenom (ja veoma slabo stojim s njim u posljednje vrijeme), voljom i željom, kao i prirodu projekta, teško je očekivati da proces ide tim tokom. Zbog toga imamo ovu kategoriju sjajnih/izabranih/ilikakogod, gdje ipak većina ljudi očekuje da se približe nečemu zašta se zaista može reći da je veoma dobro dokumentovano izvorima i literaturom, kao i skladno napisano (jasno izražava osnovne ili opšte ideje/informacije o predmetu članka). --Slaven Kosanović {razgovor} 06:24, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Zatim, veoma korisno je pročitati i ovo: [3]. Iako se ovdje ilustruje Harvardov sistem referenciranja, princip je veoma sličan i u drugim sistemima, a razlozi za referenciranje objašnjeni u odjeljku ”šta je referenciranje”, su isti u svim sistemima. Dakle, ”popularno” vjerovanje na Vikipediji da su reference ”isključivo” za olakšavanje pronalaženja izvora koji su se koristili za pisanje, provjere, kao i dokaz da se istraživalo, nije sasvim tačno, ali ”nije ni pogrešno”... :) Naime reference su dijelom i zbog toga, mada je glavni razlog da se izbjegnu optužbe za ”prisvajanje” tuđih ideja, teorija, istraživanja, mjerenja i tome slično. Ako ja kažem da je ”prosječna godišnja temperatura u Crnoj Gori prema mjerenjima iz 2008. godine (ko je mjerio?), 23º C”, a svi znaju/znate da je nemoguće da sam ja to mjerio, jer se ne bavim time, a i živim prilično daleko, onda se postavlja logično pitanje odakle sam to preuzeo? Dakle, ovdje se ne radi o opšte poznatom podatku, nego je neko proveo godinu dana mjereći temperature na raznim lokacijama, uradio statistička izračunavanja i objavio ih (pri čemu je ključni pojam objavio ih). Opšte poznate podatke, kao što je recimo činjenica da je Podgorica glavni grad i administrativni centar Crne Gore, ne moram referencirati, zato što se taj podatak može naći u skoro svakom izvoru gdje se pominje Crna Gora, (slično kao i površina u kvadratnim km koja je konstanta, za razliku od broja stanvnika i temperature koji su promjenjljive), i zato što je podatak opšte poznat... :) Hoću reći, iako je fakat da je vrlo teško očekivati od svih članaka na Vikipediji da se tako detaljno bave ovom problematikom, ipak od članaka koji treba da postanu sjajni, očekujemo ”nekoliko stepeni” više na skali nego što je uobičajeno u drugim člancima, kada su u pitanju reference i navođenje literature. Zašto? Pa zato što je zajedica na glasanjima pravila za izbor za sjajne tako odlučila. Niko nije sam svojom rukom napisao ta pravila, ignorišući ostale. Ako misliš da su prestroga, onda valjda znaš kako ide procedura za modifikovanje istih. Prijedlog novih pravila, pa diskusija, pa opšti konsenzus diskutanata i/ili glasanje na prijedlog... E, sad. Svo ovo pisanije ovdje ili njegovi dijelovi, se možda mogu uklopiti u neke ”smjernice za referenciranje i navođenje literature”, ili pomoći u njihovoj izradi (imamo već neke, ali je očigledno da bi trebali ovu temu obraditi mnogo bolje). Trebalo je pokrenuti ovu raspravu na Trgu, ali sad šta je tu je... --Slaven Kosanović {razgovor} 06:24, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Nije da je bitno u ovom glasanju, ali lista nije poređana po stepenu važnosti (od toga je 3-4- o proveljivosti). Kad već citiramo pravila, ajde da citiramo malo Vikipedijina pravila za osporavanja:

  1. Prilikom osporavanja dobre referenciranosti članka, korisnik mora svoj stav da obrazloži, ukazavši: (1) Na tačno mesto koje po njemu treba da bude referencirano, ili (2) Na mesto koje je loše referencirano. Ovo se izvodi šablonom [traži se izvor] ili citatom i obrazlaganjem neregularnosti sporne reference ili izvora.
  2. Kao i u gornjoj stavci, potrebno je da korisnik navede koji deo članka ne odgovara standardima za dobre odnosno sjajne članke i zašto.
  3. Oba ova pravila ne oduzimaju korisniku da glasa i bez davanja obrazloženja. - mislim, ovo treće vam baš ne bih preporučio, možete nekog povrediti, isprovocirati.

Ja sam ocenio da je ono bilo minimum. Da mi je samo neko rekao prvo gde i zašto (razlog ja to nisam čuo je glupost, svako može to da tvrdi i za to vas teram/molim da to kažete) i ja bih vam sigurno izašao u susret (to je moja obaveza). A ovde se samo broj referenci gleda, retko ko komentariše da li članak pokriva najosnovnije stvari, kakvi su izvori korišćeni, da li je objektivan). Ja vas poštujem, kažem konkretno šta treba i zašto, ovde kada to tražim za sebe, dobijam filozofiranja, dokazivanja poenti, moram na silu da isčupam od vas šta ne valja - i to je ono što mi je ubilo volju da radim ovde. -- Bojan  Razgovor  07:49, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

I da citiram Jagodu:

Mnogi neopravdano omalovaže nečiji trud jednostavnim i preko donetim sudom: "Malo referenci". Ako neko to već tvrdi, trebalo bi da obrazloži GDE treba staviti još koju referencu, i zašto, jer verujem da mnogi koji su imali praksu to da kažu, ne bi umeli da objasne.

-- Bojan  Razgovor  07:57, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja sam ti naveo zamjerku u vezi nedostatka literature za dio istorije, čak nisam rekao reference, nego da navedete par knjiga na osnovu kojih je to napisano, ili barem par knjiga gdje se može pročitati/čitati o istoriji Crne Gore. Trebaš da imaš u vidu da ne pišeš za mene taj članak niti za druge koji imaju visoko obrazovanje, nego prije svega za potenicijalne čitaoce učenike, koji će tek čitati ili treba da nauče mnoge stvari. Naravno svako se može informisati u tom članku o mnogim stvarima, ali tvoje stalno insistiranje da ti smatraš da mi to nešto znamo pa nam ne trebaju reference me tjera da ti proširim vidik/spektar potencijalnih čitalaca i opet ponovim, da definitivno ne pišeš za mene taj članak. :) Iako referenciranje nije praksa u svim opštim enciklopedijama, Britanika, recimo, navođenje literature gdje čitalac može dalje proširiti svoje znanje o predmetu je nezaobilazni standard. A ovdje govorimo o članku koji treba da bude izabran između mnogih ostalih koji su ili u povoju ili u razvoju. I dok ovdje danima diskutujemo, da li ja i drugi znamo nešto ili ne, mogao si ostaviti Crnom poruku da ti pribavi nekoliko naslova koje ćeš navesti u odjeljku literatura, koji uzgred još uvijek ne postoji u tom članku. Takođe nisam glaso ni protiv kandidature, kao što možeš primjetiti. Zatim bilo bi dobro, ali ne i obavezno da pročistite taj članak ”istorija Crne gore”, da mu ne stoji šablon ”za čišćenje”. --Slaven Kosanović {razgovor} 08:17, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Pravila u vezi referenciranja na Vikipediji su postavljena sa ”pogrešnim” prioritetom i otuda mnogi sukobi i konflikti. Ali ko god radi naučno-istraživačke radove zna zašto postoje reference i zašto se koriste, jer svi to prvo moraju da nauče u svojim strukama na visokom obrazovanju. Jeste, provjerljivost je jedan od parametara, ali je naglasak na zaštiti od optužbi za plagijat na prvom mjestu, na čemu se insistira na svim univerzitetima i akademijama. Studenti koji plagiraju i sklapaju svoje radove bez navođenja izvora i literature mogu biti izbačeni sa univerziteta. Toliko je ozbiljna ta priča na univerzitetima. Negdje je čak ograničen broj riječi koje se mogu citirati/parafrazirati iz jednog izvora. Naravno na Vikipediji tako striktan sistem bi skroz zakočio napredak i rad na člancima, ali ipak treba se potruditi, naročito kada neki članak treba da ide na Glavnu i bude izabran. Rekao sam već jednom, ali evo opet. Članak Crna Gora je dosta dobar, ali za sjajni, po mom mišljenju, trebalo bi još proširiti svaki odjeljak, naročito kultura, umjetnost, sport, obrazovanje, ekonomija, itd, odnosno dodati još sadržaja i spisak knjiga o Crnoj Gori koje učenici mogu da nađu u bibliotekama i dalje nadograđuju svoje znanje. --Slaven Kosanović {razgovor} 08:55, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Pod jedan, jeste da nisi glasao, ali zašto nisi odmah rekao da članak ne zadovoljava neke tvoje kriterijume? Ovaj članak je dostojan (možda i bolji od) prošlog članaka o državi. Šta biti i još napisao o kulturi, umetnosti, sportu, obrazovanju, ekonomiji, itd? Više bih cenio takav komentar. Dva: ja ti kažem, dokaži mi da si pročitao članak, da nešto stvarno ne znaš, da ne možeš lako proveriti, da te smatram da si dobronameran a ne jedan od mnogih koji neopravdano omalovaže nečiji trud jednostavnim i preko donetim sudom: "Malo referenci" jer trebalo bi da se naznači GDE treba staviti još koju referencu, i zašto, jer postoje mnogi koji su imali praksu to da kažu, a ne bi umeli da objasne. Mislim da je bolje razgovor o referencama nastaviti na nekom trgu, a o Nesrećnoj Gori na njenoj stranici za razgovor. -- Bojan  Razgovor  09:31, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Prvi put čujem da je ”dosta dobro = omaložavanje”!? Ne znam da li namjerno to radiš, ili je nešto drugo u pitanju? Ne zanima me taj članak o Švajcarskoj, jer nisam učestvovao u glasanju niti komentarisao. Ako nije za sjajni, a izabran je, odmah se može pokrenuti glasanje za skidanje te titule. U članku Crna Gora o umjetnosti i književnosti nema ništa. O obrazovanju stoji par prostih rečenica koje važe za sve države Evrope. O Gorskom vijencu i Njegošu ni riječi u odjeljku kultura. Uopšte nema pododjeljak umjetnost i književnost, značajni muzeji, mediji. To su sve očigledne stvari, nije valjda da ih treba pominjati? --Slaven Kosanović {razgovor} 10:06, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

To je uopšteno, i za sjajne i ostale članke, i važi za svakog, pa i za mene. Inače, za nešto manje od 200 godina postojanja Crne Gore i na toj teritoriji baš i nema nešto kulture osim Njegoša. Ne znam ni za jedan muzej u Crnjoj Gori koji zaslužuje pomen. Dobro, to za medije, nije obavezno, ali ću zbućkati nešto. -- Bojan  Razgovor  10:24, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Pa vidiš varaš se kada kašež ”da na toj teritoriji baš i nema kulture osim Njegoša”. Očigledno je da nisi dovoljno istraživao: [4]. Sa strane imaš linove gdje ima dosta toga za pokrivanje tema koje sam ti naveo iako su na ovom sajtu mnoge stvari sažete. Inače, link na ovaj sajt sam neki dan stavio i u članak, samo što nisi ni pogledao. :) --Slaven Kosanović {razgovor} 10:30, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Znam, samo nikog ne smatram dostojnim Njegoša. A šta za obrazovanju? Šta napisati o državici sa jedva jednim univerzitetom, čiji studenti beže u Srbiju na studije? -- Bojan  Razgovor  10:37, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Svako ima svoje mišljenje, ali ti pišeš enc. članak i prema tome, treba da se suzdržiš od ”ocjenjivanja”. O univerzitetu [5], kada je osnovan, kako je nastao. Pomenuti Pomorski muzej u Kotoru, koji je veoma značajan, itd. Pomenuti štampariju Crnojevića koja je prva u ovom našem djelu Evrope... Bez obzira na sve u toj državi ima pola stanovnika koji se deklarišu kao Srbi, a i da nema zaslužuje poštovanje, jer dijelimo istu istoriju. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:50, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Šta napisati o državici sa jedva jednim univerzitetom, čiji studenti beže u Srbiju na studije?

Mislim, šta više reći? Bojane, ko sad koga omalovažava? Ako tako misliš o temi o kojoj si uzeo da pišeš, pa kako misliš da napraviš nešto dobro? Tema o kojoj neko piše trebalo bi da ga pre svega zanima, a nakon ove izjave, nisam baš sigurna da tebe Crna Gora uopšte interesuje. Slavene, zaslužuju poštovanje pre svega što su ljudska bića, a ne zato što dele istoriju sa Srbima.

Evo šta bi trebalo da se referencira, konkretno ono što je boldovano:

  • Prvi književni radovi u ovom regionu su stari 10 vijekova. Najstarija književno dijelo je „Kraljevstvo Slovena“ iz 11. vijeka.
  • U cetinjskoj štampariji Đurađa Crnojevića štampan 1494. je Oktoih, prva štampana južnoslovenska knjiga.
  • U Crnoj Gori djeluje i Crnogorska pravoslavna crkva, koja sebe smatra nasljednicom pravoslavne crkve koja je postojala do 1920. kada je pripojena ujedinjenoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. (ovde ne bi bilo loše dodati takođe i stav koji Srpska pravoslavna crkva ima prema Crnogorskoj, i zašto)

U delu o kulturi, takođe mislim da bi trebalo dodati par rečenica o Njeogošu i o Marku Miljanovu, kao i o savremenim piscima. Po meni, "Najpoznatiji pisac Crne Gore je Njegoš, a drugi poznbati su..." nije dovoljno. Ukratko, u par rečenica reći nešto o temama koje određeni važni pisci brađuju, kao i o njigobvom stilu, (barem), Takođe, ovo NAJ takođe treba referencirati.

U delu o kuhinji, svi oni navodni uticaji treba da se referenciraju. Zar nema ništa više da se kaže o njeguškom pršutu? Ni jedna više rečenica? I poznate vrste vina takođe treba referencirati.

Toliko od mene, na brzinu, ako i dalje nije jasno šta treba da se referencira, možeš mi se obratiti na str. za razgovor, pa da tako nastavimo, jer smo ovde ionako preterali s raspravom o nečemu o čemu ne bi trebalo da se raspravlja OVDE, nego na nekom drugom mestu na njiki. Izvinite za mešanje ćirilice i latinice, nemam vrrmena da sve popravljam. Ako nekom baš smeta, kad dođem kući mogu da ispopravljam, sad ne mogu nemam vremena a i nemam ovde instaliran Mozilin konverter.--Jagoda  ispeci pa reci 11:26, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Jedva čekam da se ovo arhivira, koliko ste ga usvinjili. 項 Mihajlo [ talk ] 11:46, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ekonomija je jako slabo obrađena. Nema čak ni podataka o BDP, nema o dolasku Rusa, kupovini nekretnina. Nema kako je pala glavna banka Crne Gore. Nema kako je tvornica aluminija u problemima. Nema o tome ko je kupio pivovaru. Nema o velikom švercu duvana.Nema o tome kako je italijansko tužilaštvo tražilo Mila. Ovaj članak kao da je sam Milo pisao. Pristrasno što se tiče novih zbivanja. Jednostavno velika sramota i skandal ako to bude sjajan članak. Pokrijte se ušima ako to uradite. --Ekato (razgovor) 14:41, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ćao Verlore. Reci i u kom sjajnom članku si video da piše koje je nacionalnosti kupci nečega. Ili kako je propala glavna banka. A za pokrivanje ušima, žuti karton. -- Bojan  Razgovor  17:40, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Šta smeraš sa time da me nazivaš Verlorom. Je li to uvreda ili..--Ekato (razgovor) 18:11, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Videćemo. Ali si mi odličan primer šta smatram pod nedobronamernim korisnikom (pokrijte se ušima, itd). -- Bojan  Razgovor  18:29, 12. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Na konsttaciju da je članak pisao sam Milo, ću se samo nasmejati. :) -- Bojan  Razgovor  17:42, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Glasanje je završeno:
Za Uzdržanih Protiv % za Zaključak
7 0 4 63,6% Članak nije izabran za sjajan.

項 Mihajlo [ talk ] 21:40, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Egipat

Isto kao i gore. -- Bojan  Razgovor  21:13, 5. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Glasanje traje do 12. juna, 21.13.--Jagoda  ispeci pa reci 13:14, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  1.   za --Bogdan1997(razgovor) 20:05, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   za--Ja sam  kaži 02:41, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   za--Jakša (razgovor) 04:29, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   za--VLADA talk 11:13, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  5.   protiv zbor referenci, vidi komentar.--Metju (razgovor) 11:22, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  6.   protiv Nije dodata ni jedna referenca u odnosu na prethodno glasanje. -- Loshmi (razgovor) 14:30, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  7.   protiv --Jagoda  ispeci pa reci 10:51, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  8.   protiv--Vojvoda razgovor 11:05, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Komentari

  Komentar: Što se geografije tiče trebalo bi referencirati sve činjenice, brojke i sl. Generalno, fale reference. Molim da još neko pogleda.--Metju (razgovor) 11:13, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

  Komentar: Što se istorije tiče (a čini poveliki deo članka), samo osmanski period ima nekoliko referenciranih rečenica. U tom delu ima godina i događaja koji moraju biti referencirani, tako da zaista ne mogu glasati drugačije.--Jagoda  ispeci pa reci 10:51, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

  Komentar:Čini mi se da je sadržaj neujednačen. Isuviše pažnje poklonjeno je egipatskoj istoriji a mnogo manje nekim pitanjima značajnim za moderni Egipat. Reference nisu toliki problem. u istorijskom delu možda je potrebno dodati izvor za jednu ili dve tvrdnje, ne više. Ali sama koncepcija članka ima nedostataka i to vidim kao mnogo veći problem od navođenja izvora.--Vojvoda razgovor 11:18, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Glasanje je završeno:
Za Uzdržanih Protiv % za Zaključak
4 4 0 100% Članak nije izabran za sjajan.

--Jagoda  ispeci pa reci 21:53, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Šibensko-kninska županija

Glasanje je završeno. Nemojte davati nove glasove. 項 Mihajlo [ talk ] 15:46, 20. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Zadovoljava sve neophodne uslove da bi se postavio na glasanje za sjajan. Obratiti pažnju na novi način razdvajanja napomena i referenci, vrlo zanimljivo i korisno.--Jagoda  ispeci pa reci 11:45, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Glasanje traje do: 19. maj, do 11.44--Jagoda  ispeci pa reci 11:45, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Do 19. juna. 項 Mihajlo [ talk ] 15:46, 20. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Glasovi

  1.   za--Jagoda  ispeci pa reci 11:45, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   zapodrazumeva se--Metju (razgovor) 11:49, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   za--VLADA talk 12:32, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   za za sam dosta obiman članak, dosta referenci...jedino pravopis ne znam, ali ajde verovaću vam :)--VuXman talk 14:06, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  5.   protivČlanak je pristrasan jer prikriva istinu šta se na prostorima te županije dešavalo Srbima u 2. svetskom ratu i šta se desilo 1995.--Ekato (razgovor) 21:19, 12. jun 2009. (CEST) Korisnik nema pravo glasa, jer nema makar 100 izmena u GIP. V. VP:ST/P 項 Mihajlo [ talk ] 21:44, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  6.   zaOdlično!--Strahinja (razgovor) 19:25, 13. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  7.   neutralanNedostaje deo o istoriji.--Vojvoda razgovor 08:58, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  8.   neutralan Bilo bi dobro da se uklone slike koje nisu slobodne, recimo fotografija Dražena Petrovića, inače vrlo dobar članak pa ako se to reši menjam glas u „za“.--Avala (razgovor) 23:13, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]
    Uklonila sam tu sliku, ali mi nesto nije jasno: ako slike sa postenom upotrebom nisu prihvatljive, zasto se automatski ne brisu? Mozda bi ovo pitanje trebalo postaviti negde drugde...--Jagoda  ispeci pa reci 23:25, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]
    Tako je ustanovljeno pravilo, nisam siguran da li je kod nas i pisano, a naravno razlog je želja da se sjajni članci sa Vikipedije koriste što je slobodnije moguće.--Avala (razgovor) 16:33, 16. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  9.   neutralan Ja isto mislim da treba da se napiše o istoriji nešto...evo ja ću sad da napišem to poglavlje što je neutralnije moguće, zato što mi je trenutno dosadno...inače me te županije ne interesuju.--Zrno (razgovor) 13:50, 16. jun 2009. (CEST)Zrno[odgovori]
    Ustvari ne mogu, previše je tu posla...neka neko drugi počne a ja ću da dopunim--Zrno (razgovor) 14:00, 16. jun 2009. (CEST)Zrno[odgovori]
  10.   za --Avala (razgovor) 16:33, 16. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  11.   protiv --Wlodzimierz (razgovor) 03:58, 17. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  12.   protiv--Jakša (razgovor) 04:04, 17. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  13.   protiv Tipičan primjer tehnički uspjelog ali sadržinski veoma prosječnog članka. Za dobijanje naljepnice je ipak potrebno oboje. --Kaster (разговор) 08:55, 17. јун 2009. (CEST)[odgovori]
    Mogu da pitam u čemu je problem?--VuXman talk 01:03, 18. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  14.   za Tehnički besprekorno, proverljivo i informativno. -- Loshmi (razgovor) 22:10, 17. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  15.   protiv Per Vojvoda. 項 Mihajlo [ talk ] 14:21, 18. jun 2009. (CEST) Vidim da se zagrejalo, a prezauzet sam da se posvetim temi. Zbog toga ću glas povući i nadalje uređivati članak kad nađem vremena, čisto da ne bude da kudim, a ne popravljam. 項 Mihajlo [ talk ] 15:02, 19. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Komentari

Članak nema ama baš ništa o istoriji. Kako može članak biti sjajan ako imamo dokaz da je nepotpun.--Ekato (razgovor) 22:17, 13. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Tačno, upadljivo je odsustvo pominjanja istorije, pa čak se ni u odeljku o demografiji ne pominje šta je izazvalo promenu etničke strukture. Za srpskog čitaoca bi verovatno bilo važno pomenuti koja su tradicionalno srpska naselja ovog kraja, i šta su lokalni aspekti srpske kulture. To se može sve napisati bez nacionalizma i šovinizma.--Jakša (razgovor) 08:43, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Slažem se da je istorijski deo potpuno zanemaren. T bi trebalo dopuniti. Ostali sadržaj je jako dobar.--Vojvoda razgovor 14:24, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  1.   Komentar: Izdvojen je jedan deo o istoriji i dodat putokaz ka opširnijoj priči.--Metju (razgovor) 00:45, 17. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   Komentar: Jakša, nisi pažljivo čitao neke dijelove članka. Prvi dio tvog prigovora je popravio Ivan (bio je skriven u dijelu o politici). A taj isti dio objašnjava i prvi dio prigovora iz tvoje treće rečenice. Uz prigovor za demografske podatke, pročitaj ponovno drugu, treću, četvrtu i petu rečenicu u podnaslovu Demografija. Kako nisam stručan pisati o kulturi, korisnik Zrno je rodom iz tog kraja pa bi mogao dati konstruktivan doprinos, i napisati nešto o njoj, naravno uz valjane reference, kao što ima i ostatak članka. --XZ (razgovor) 00:56, 17. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  1.   Komentar: Pročitao sam pažljivo članak. Lepo, puno referenciranih detalja, ali deluje „sterilno“. Kao da je pisana turističko-privredna promocija sa namerom da se sve predstavi u pozitivnom svetlu. Pominju se rat i progoni, ali ni reči više. Reč Županija se prečesto koristi, i to uvek sa velikm slovom, za šta nema opravdanja. Sve vikipedije posvećuju posebnu pažnju temama i prostorima relevantnim za nacionalnu istoriju. Članak naglašeno izbegava pomen istorijskog prisustva Srba u ovoj regiji, i primetno ističe njen značaj za hrvatsku istoriju. Nije li Jovan Rašković znameniti Šibenčanin? Istorije i dalje nema ni u tragovima. Nije opravadanje da je ova adm. jedinica nastala pre 12 godina. I članak o Srbiji govori o praistoriji.--Jakša (razgovor) 04:23, 17. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Kako se ne bi trebalo nebrojeno puta pisati "Šibensko-kninska županija", piše se riječ županija, ali kako se točno zna na koju se županiju misli, tj. tekst odnosi, početno slovo je veliko. Pravilno po pravopisu i opravdano.   Komentar: To je uvođenje koncepta određenog člana u srpski jezik. Određeni član i preterana upotreba velikog slova su posledice nekritičkog uvoza kategorija iz engleskog jezika u srpski.--Jakša (razgovor) 04:25, 18. jun 2009. (CEST)[odgovori]

...ali deluje „sterilno“. Kao da je pisana turističko-privredna promocija sa namerom da se sve predstavi u pozitivnom svetlu.

Članak je koncizno napisan. Ne znam što još treba dodati u dijelove (počevši od početka članka) o položaju, geologiji, reljefu, hidrografiji, živom svijetu itd. da ne izgledaju "sterilno". Pa ne piše se ovdje umjetnički rad, nego enciklopedijski članak. Članak nije promocija, jer se nigdje ne navode cijene usluga, najbolji hoteli (turizam) ili oslobađanje od poreza i naknada (gospodarstvo). Ne postoje nepotrebni superlativni dijelovi, koje promocije najčešće imaju.

  Komentar: Kada su turizam, poljoprivreda i industrija tako razvijeni (vidi uvod u članku), kako to da se stanovništvo iseljava. Sve je toliko dobro razvijeno da je razvijena i mreža vodotokova (!?), „velika prirodna raznovrsnost“, „fauna Županije je izuzetno bogata“, „velik hirdoenergetski potencijal“, „sportske aktivnosti u ovom području se vrlo zastupljene“...--Jakša (razgovor) 04:25, 18. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Članak naglašeno izbegava pomen istorijskog prisustva Srba u ovoj regiji, i primetno ističe njen značaj za hrvatsku istoriju.

Navedi gdje se ističe njen značaj za jednu, a umanjuje za drugu stranu? U dijelu o znamenitostima spomenuta su sva najbitnija ostvarenja obje strane. Ako ih ima još, navedi koje su, pa da se i one uklope.

  Komentar: Članak ima jednu hrvatsku zastavicu više nego onaj na hrvatskoj vikipediji. „Grb Županije je crveni štit na kome se nalazi zlatna stilizovana kruna iz perioda starih hrvatskih vladara i uspravljeni starohrvatski mač...“. „Dan Županije je 17. maj, i predstavlja sećanje na 17. maj 1997. godine kada je održana prva konstitutivna sednica Šibensko-kninske županije“ - nije prenet ostatak rečenice iz reference gde se pominje da je to obeležavanje „Oluje“. „Biskupija je mesto udaljeno 7 km od Knina. Nalazi se na prostoru jezgra srednjevekovne hrvatske države“, „Neki od hrvatskih kraljeva su u Kninu imali povremenu, dok je kralj Dmitar Zvonimir u Kninu imao stalnu prestonicu“. Ne sporim ove činjenice prenešene iz hrvatskih referenci, ali ne nalazim ni na jedan podatak o srpskom kulturno-istorijskom prisustvu, pa čak ni u kontekstu manjinske zajednice.--Jakša (razgovor) 04:25, 18. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Istorije i dalje nema ni u tragovima. Nije opravadanje da je ova adm. jedinica nastala pre 12 godina. I članak o Srbiji govori o praistoriji.

Nemoj uspoređivati države sa administrativnim jedinicama unutar njih, jer ti usporedba ne stoji. Zar bi, kada bi se trebalo pisati članke o nekadašnjim kotarevima ili srezovima u SFRJ, trebalo za svaki navoditi i njegovu povijest. Ili, stoji li u člancima o upravnim okruzima Srbije, koji se po teritorijalnom opsegu mogu smatrati ekvivalentima županija u Hrvatskoj, dio koji govori o njihovoj povijesti? Povijest treba stajati u nadčlanku o povijesti regije u kojoj se Županija nalazi — Dalmaciji, i u člancima o pojedinim gradovima i naseljima. --XZ (razgovor) 18:27, 17. jun 2009. (CEST)[odgovori]

  Komentar: Ne radi se o bivšoj adm. jedinici, već sadašnjoj. Ako je Dražen Petrović sa područja ove županije, onda se zaista radi o istoriji.--Jakša (razgovor) 04:25, 18. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Oblast koja doživi demografski pad od jedne trećine za deset godina očigledno rpedstavlja specifičnost a ja nisam siguran da mogu da zaključim u čemu se ta specifičnost sastoji. Takav emografski poremećaj je tako izražen parametar jedne zajednice da bi o njemu trebalo da se nešto kaže na samom početku članka.--Vojvoda razgovor 21:29, 17. jun 2009. (CEST)[odgovori]

  Komentar: Gospodin XZ је донекле у праву кад каже да не треба у сваки чланак трпати историју. И могло би се рећи исто тако, да историја ове жупаније постоји тек од 1997. Али онда пишите само о периоду од тада, а за оно раније да се направи преусмјерење на историја Далмације, или Хрватске, или РСК и тако даље. Овако како је сад, изгледа да се намјерно нешто крије. Као у чланку Загреб о периоду такозване ндх. Не можемо само писати лијепе ствари, а гадне турати под тепих. Или их навести, или направити преусмјерења на Историја Далмације/Хрватске рецимо. Ова жупанија је ионако потрошна творевина, које данас има, сутра нема, као што су биле котари, опћине, бановине и тсл.--Мирослав Ћика (разговор) 15:28, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]

  Коментар:Odgovor Jakši: Jakša, ne prekidaj moj komentar svojim pisanjem. Ako želiš točno istaknuti na koji dio mog komentara repliciraš, za to ti služi šablon citat.

То је увођење концепта одређеног члана у српски језик. Одређени члан и претерана употреба великог слова су последице некритичког увоза категорија из енглеског језика у српски.

Pročitaj bilo koji ustav, bilo koji zakon pa ćeš vidjeti na koji se način pišu i gdje se koristi veliko slovo. Tako je pravilno po pravopisu odavno i nije uvezeno iz engleskog.

Када су туризам, пољопривреда и индустрија тако развијени (види увод у чланку), како то да се становништво исељава. Све је толико добро развијено да је развијена и мрежа водотокова (!?), „велика природна разноврсност“, „фауна Жупаније је изузетно богата“, „велик хирдоенергетски потенцијал“, „спортске активности у овом подручју се врло заступљене“...

O demografiji, pogledaj niže u odgovoru Vojvodi. Dio o hidrografiji je pisao Ivan, pa ako geograf kaže da mreža tokova može biti razvijena ja mu vjerujem. Dio o živom svijetu je pisao Wlodzimierz. Ali, ako na oko 2.000 km² postoje tri bioma s velikim brojem vrsta, onda se radi o velikoj prirodnoj raznovrstnosti. Fauna je bogata, jer su otočje Kornati sa pripadajućim podmorjem, međuostalim, proglašeni nacionalnim parkom, baš radi bogatstva živih vrsta u podmorju. Zašto se tako trivijalne stvari moraju objašnjavati?? Ako na 72 km vodotoka rijeke Krke postoji izgrađenih 5 hidroelektrana, zar se ne radi o velikom hidroenergetskom potencijalu? Pa naravno da se radi! Inače se ne bi gradile. Možeš li pročitati članak i neke stvatri sam zaključiti?

Чланак има једну хрватску заставицу више него онај на хрватској википедији.

E, jesi bre mnogo smešan. (Nemoj se ljututi, to je pokušaj duhovitosti, nadam se da ćeš to tako i shvatiti.) Dvije zastavice? Pa zar smo došli do toga pa da moram(o) gledati koliko zastavica ima u članku? Jedna na kaju članka u šablonu, a druga u prekopiranom šablonu sa en.wiki na početku članka. Ako se radi o osjetljivosti na takve stvari, samo onda moram pitati, trebam li počneti pisati i ekavicom, jer bi prevelika količina ije mogla biti krivo protumačena? :-) (Opet šala.) Koja zastavica se treba ukloniti, pa da ti srce bude na mjestu? :-)

„Грб Жупаније је црвени штит на коме се налази златна стилизована круна из периода старих хрватских владара и усправљени старохрватски мач...“.

Ako je heraldičko objašnjenje takvo, što se tu više ima izmišljati? Reci, kako da se opiše grb, a da se ne spomenu kakava je to kruna i koja je to vrsta mača?

„Дан Жупаније је 17. мај, и представља сећање на 17. мај 1997. године када је одржана прва конститутивна седница Шибенско-книнске жупаније“ - није пренет остатак реченице из референце где се помиње да је то обележавање „Олује“.

Ne čitaš pažljivo. Ostatak članka 14. Statuta Županije, nije formuliran tako kako ti impliciraš.

„Бискупија је место удаљено 7 km од Книна. Налази се на простору језгра средњевековне хрватске државе“, „Неки од хрватских краљева су у Книну имали повремену, док је краљ Дмитар Звонимир у Книну имао сталну престоницу“. Не спорим ове чињенице пренешене из хрватских референци, али не налазим ни на један податак о српском културно-историјском присуству, па чак ни у контексту мањинске заједнице.

Sporiš ih, jer ti smeta njihovo spominjanje i još ističeš da se radi o hrvatskim referencama. Navedeno je 8 znamenitosti. Jedna pod zaštitom UNESCO-a (Zar to ne bi trebalo navesti?), Burnum je starorimski arheološki lokalitet, Mauzolej je osobna grobnica znamenitog kipara (Gdje tu vidiš isticanje jedne strane?), Ostaju šibenske tvrđave iz doba mletačke uprave nad gradom, samostan Visovac, Biskupija i Kninska tvrđava koje navodiš. To je 7 znamenitosti, a koja je osma? Manastir Krka. Toliko o nespominjanju. Ako ima još koja, rekao sam i već ranije, reci, dodat će se u članak.

Не ради се о бившој адм. јединици, већ садашњој. Ако је Дражен Петровић са подручја ове жупаније, онда се заиста ради о историји.

Za kotare i srezove kažeš da su bivše jedinice, a ostatak navoda zanemariš. Sjevernobanatski upravni okrug, Srednjobanatski upravni okrug, Južnobanatski upravni okrug su današnje administativne jedinice, koje se s teritorijalnim opsegom podudaraju sa županijama, pa pogledaj u te članke ima li u njima dio o povijesti. Nema. A uspoređivanje spominjanja Dražena Petrovića u dijelu o sportu i navođenja povijesti, neću ni komentirati, jer je to već traženje dlake u jajetu. --XZ (разговор) 16:06, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]

  Коментар: Odgovor Vojvodi:

Oblast koja doživi demografski pad od jedne trećine za deset godina očigledno rpedstavlja specifičnost a ja nisam siguran da mogu da zaključim u čemu se ta specifičnost sastoji. Takav emografski poremećaj je tako izražen parametar jedne zajednice da bi o njemu trebalo da se nešto kaže na samom početku članka.

Pročitaj od druge do pete rečenice u dijelu o demografiji. Tamo piše ovo:

Poređenjem ovih podataka zapaža se pad broja stanovnika u periodu od 10 godina za skoro 40.000, no, prema preporukama Ekonomske komisije UN-a i Statističkog ureda Evropske unije — Eurostata, promenjena je i metodologija načina popisivanja stanovništva.[24][n 1][n 2] Glavni razlog depopulacije jeste rat, razaranja, iseljavanje stanovnika i smanjeni prirodni priraštaj. Najviše je iseljavanja s prostora ostrva i zagorskog dela Županije, pa se danas Županija smatra izrazito emigracionim i depopulacionim područjem unutar Republike Hrvatske.

Pročitaj i napomene, i vidjet ćeš da je sve vrlo neutralno objašnjeno. Postoji dokument iz 1998, čiji je link u drugoj napomeni u članku, koji definira kako se vrši popis. Takvu metodologiju koriste svi europski statisitčki zavodi. Da se takava metodologija koristila u pretposljednjem popisu, broj stanovnika bi bio manji, a da se na posljednjem popisu koristila stara metodologija, broj stanovnika Županije bi bio veći. --XZ (разговор) 16:17, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]

  Коментар: Odgovor Miroslavu: Preusmjerenje je već napavljeno, i to na povijest Dalmacije. A kada bi se krenulo pisati o povijesti u samom članku bi bilo više teksta o njoj nego o ostalim stvarima, jer bi tada trebalo obuhvatiti razdoblje koje počinje sa Danilo kulturom u prapovijesti, pa pisati o Ilirima, Rimljanima, Gotima, Avarima, Bizantu, Francima, starohrvatskom kraljevstvu, Mlečanima itd. I u članku o jednoj županiji bi bilo više povijesnog teksta nego u samom članku o Dalmaciji, tj. u članku o njenoj povijseti. Energija se treba usmjeriti u tom smjeru, i treba postojati preusmjerenje na takav tekst kako ti navodiš.

Да. Можда би било добро историју избацити потпуно, и обрадити у посебном чланку за дотичну или ширу област. Тиме би покриће историје било темељно, а не би се писале полуистине или скраћене верзије које изостављају важне ствари и догађаје.--Мирослав Ћика (разговор) 16:35, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Dio koji sada postoji o povijesti, je stajao u podnaslovu Politika i opisivao je nastanak Županije i to bi trebalo da ostane. A kad bi se pisala skraćena verzija čitave povijesti, uvijek bi se našao netko tko bi mislio da je nešto (neopravdano) izostavljeno. Originalna Šibenska županija je postojala od 1992. do 1997, kao Šibensko-kninska postoji od tada, a kasnije, možda se spoji sa Zadarskom (koja je nekad bila Zadarsko-kninska). Isto tako ne postoji povijesni dio u niti jednom članku o nekadašnjim banovinama ili mađarskim županijama iz doba Austro-ugarske. Energiju i vrijeme treba usmjeriti na članak o povijseti regije u kojoj se Županija nalazi. --XZ (разговор) 16:54, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Читам пажљиво, а ти игноришеш неке ставри које сам рекао. Кажем да не спорим описе хрватских мачева и круна, али тога има пуно, док је помињање Срба испод тепиха. Слажем се да историја може да иде у „види још“, али су догађаји из 1990их незаобилазни јер су формирали данашњу демографску слику. Где је Олуја?

U Županiji se sve ano obilježava 17. svibnja kao

Dan županije, koji predstavlja sjećanje na datum 17. svibnja 1997. godine kada je održana 1. konstituiraju a sjednica županijske skupštine Šibensko-kninske Županije, a što je učinjeno nakon provedene akcije "Oluja" i uspostave vlasti na čitavom prostoru

Republike Hrvatske.

Да је овај чланак на хрватској википедији, био би без мане.--Јакша (разговор) 18:28, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]

  Коментар: Ne čitaš pažljivo, već čitaš ono što želiš pročitati. U tome je velika razlika. U jednom od svojih komentara si napisao ovo:

„Дан Жупаније је 17. мај, и представља сећање на 17. мај 1997. године када је одржана прва конститутивна седница Шибенско-книнске жупаније“ - није пренет остатак реченице из референце где се помиње да је то обележавање „Олује“.

i baš lijepo od tebe što si prenio članak br. 14 Statuta Šibensko-kninske županije, koji određuje Dan županije, a glasi:

U Županiji se svečano obilježava 17. svibnja kao Dan županije, koji predstavlja sjećanje na datum 17. svibnja 1997. godine kada je održana 1. konstituiraju a sjednica županijske skupštine Šibensko-kninske Županije, a što je učinjeno nakon provedene akcije "Oluja" i uspostave vlasti na čitavom prostoru Republike Hrvatske.

Sada mi reci, gdje ti to vidiš da je 17. svibanj povezan s obilježavanjem Oluje? Svibanj je inače mjesec maj na hrvatskom, a Oluja se dogodila u kojem mjesecu? U kolovozu, tj. avgustu. Da, i da ne zaboravim, koje su godine u priči? 1997. i 1995. Povezano? Ne. Oluja se spominje u kontekstu da je njom omogućeno i de facto uspostavljanje pravnog poretka Republike Hrvatske na čitavom području Županije. Nadam se da razlikuješ pojmove de facto i de iure.

I sada si se od svih tvojih prigovora, za neke od kojih sam ti pokazao koliko su smiješni, ti se hvataš za taj članak Statuta, kojeg ni ne iščitavaš kako je napisan.

Кажем да не спорим описе хрватских мачева и круна, али тога има пуно, док је помињање Срба испод тепиха.

Sporiš ih čim ti ih je previše. Hrvatski mačevi i krune se spominju u heraldičkom dijelu i stvarno ne znam kako hoćeš da se napiše taj dio da ti bude po volji? I gdje se nacionalno za obje strane uopće spominje? U dijelovima o Demografiji (opširno), Politici (čitaj i napomene) sa izdvojenim dijelom o upravnoj povijesti Županije, Znamenitostima (koje sam ti već objasnio) i Znamenitim osobama. Može se nadopuniti dio o narodnim običajima Srba u Zagori u dijelu o kulturi, ali ja ih ne znam, pa ne mogu izmišljati tekst. Zar se treba nacionalno spominjati i u dijelu o hidrografiji ili živom svijetu? Da rezimiram, demografija i demografske promjene su opisane ovako:

Prema prethodnom popisu iz 1991. na prostoru Županije je živelo 152.477 stanovnika.[23] Poređenjem ovih podataka zapaža se pad broja stanovnika u periodu od 10 godina za skoro 40.000, no, prema preporukama Ekonomske komisije UN-a i Statističkog ureda Evropske unije — Eurostata, promenjena je i metodologija načina popisivanja stanovništva.[24][n 1][n 2] Glavni razlog depopulacije jeste rat, razaranja, iseljavanje stanovnika i smanjeni prirodni priraštaj. Najviše je iseljavanja s prostora ostrva i zagorskog dela Županije, pa se danas Županija smatra izrazito emigracionim i depopulacionim područjem unutar Republike Hrvatske.[25]

uz navedene statističke podatke. Čitaj i napomene i komentar Vojvodi. Politika - čitaj desetu napomenu i tekst u samom članku uz nju. Što još treba dodati? Znamentitosti sam ti već objasnio, ako ima još koja, reci ju već jednom pa da i ona uđe u članak. Znamenite osobe - je li Simo Matavulj izostavljen? Ima li još netko tko je znamenit a ne poznat?

Слажем се да историја може да иде у „види још“,

Pa barem smo se oko nečeg dogovorili.

али су догађаји из 1990их незаобилазни јер су формирали данашњу демографску слику. Где је Олуја?

Piše li u članku ovo sa poveznicama na koje lijepo možeš kliknuti:

Prema Zakonu o područjima županija, gradova i općina iz 1992. godine, kojim su stvorene županije, od nekadašnjih velikih opština Šibenik[n 11] i Drniš[n 12] formirana je Šibenska županija. Nekadašnja velika opština Knin[n 13] je istim Zakonom pripala Zadarsko-kninskoj županiji u kojoj je s ostalim opštinama sa srpskom većinom činila Kotar Knin. Takva teritorijalna organizacija nikada nije zaživela, jer su u periodu od 1991—1995. godine, za vreme rata u Hrvatskoj, Knin i veći deo Severne Dalmacije i Dalmatinske zagore činili deo Republike Srpske Krajine, te su tako de facto bili van kontrole vlasti u Zagrebu.

Uz to je i vrlo neutralno napisano. Za demografsku sliku, pogledaj ponovno citat iz teksta članka iznad u kometaru. Sve je objašnjeno i to neutralno. Da povučem analogiju o velikoj demografskoj promjeni, spominje li se protjerivanje Podunavskih Švaba 1945. u članku o Sjevernobanatskom upravnom okrugu? Kako se kaže: vidiš iver u tuđem oku, a brvno u svom ne. Ili tako nekako. --XZ (разговор) 21:48, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Укратко, догод је чланак писан коришћењем искључиво хрватских рефернци имаће мој негативан глас.--Јакша (разговор) 23:32, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Mnogo si bre smešan! (Opet sam ja duhovit. :-)) Nakon zastavica, sad brojimo i krvna zrnca referencama. :-) Ovo je vic dana. :-) A koje reference bi se trebale koristiti? Hoću li za pisanje članka o Čačku koristiti hrvatske reference, a za pisanje o Čakovcu srpske, pa da budeš sretan. Postavio sam ti gore konkretna pitanja kako bi ti dao konstruktivne prijedloge, a ti, isključivo hrvatske reference - glas minus (samo za napomenu ima jedna četiri engleska engleske, jedna talijnaska na hrvatskom i jedna pravovaljana, potraži ju, uz tri iz knjige). Svašta! --XZ (разговор) 23:48, 18. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Неутрално овде значи умивено. Ја сам корисник српске википедије и хоћу више података о Србима овог краја. То је нормалан захтев и свака википедија тако поступа (Пољаци када пишу о Источној Европи, Немци о Шлеској и Пруској, Италијани када пишо о Истри, Хрвати када пишу о Војводини, Французи када пишу о Канади).--Јакша (разговор) 00:15, 19. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Kakve su se ovdje promjene stavova za tako malo vremena i na tako malo prostora dogodile. Prvo ne valja ovo, pa ono, pa opet ovo, smetaju zastavice, reference imaju kriva krvna zrnca, tj. bitove, i kad ti se sve objasni, ti opet - uopšteno. Složili smo se da povijest može ići u Vidi još, ali sad ti hoćeš još nešto, ali ne daješ konkretan konstruktivan prijedlog što bi to nešto moglo biti? Jedan? Ili dva? Lijepo sam te pitao: koja je još kulturna znamenitost iz srpskog nacionalnog korpusa na području Županije, tko je još znamenita osoba (ne miješati sa poznata)? Znaš li što o kulturnim običajima? Navedi. Inače, kao korisnik ove wikipedije samo si trebao u tražilicu upisati Srbi u Dalmaciji, vidim da je Zrno napisao članak (bez referenci). I, i ja hoću podatke o Švabama u članku o Sjevernobanatskom upravnom okrugu! Inače je taj članak umiven! --XZ (разговор) 00:54, 19. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Погледај: en:Bukovica. Има о становништву, историји, а има и линк о култури на пројекту Растко. Слично се може наћи нешто и за Книнску крајину. Не треба ја да допуњавам чланак; ти си га писао са пајташима и предложио за сјајан. Ја само тврдим шта мислим да му недостаје, односно где је неуравнотежен. И ово је релевантно за ову „красну“ регију: [6].--Јакша (разговор) 02:14, 19. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Ја сам корисник српске википедије и хоћу више података о Србима овог краја.

Ja bih samo da podsetim da je ovo VIKIPEDIJA NA SRPSKOM a ne SRPSKA VIKIPEDIJA. S tim u vezi, ne bi trebalo da teme o Srbima i svemu u vezi sa njima imaju bilo kakvu prednost nad ostalim narodima, jezicima, etnijama i sl. Naravno da na svakoj vikipediji ima najvise o narodu ciji je jezik doticne vikipedije, ali to je zbog toga sto su te teme najinteresantnije za njene korisnike, ne zato sto su vaznije od drugih. S tim u vezi, ova recenica i stav su potpuno nevikipedijanski.--Јагода  испеци па реци 09:55, 19. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Јесте, окупација Луксембурга, Џуди Гарланд и Мелодифестивален су значајне википедијске теме, док Горски вијенац, Руковети и Српска револуција 1948. никога не интересују. Википедију вероватно највише користе школарци, и стога је обрада домаћих тема од примарног значаја. Енглеска, француска и португалска википедија има скалу важности чланака, а постоји и универзална листа најважнијих чланака.--Јакша (разговор) 04:57, 20. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Šta si se navrzao na tu okupaciju Luksemburga? Pa vikipedija na srpskom ima svoje urednike, i trenutno su aktivni urednici takvi kakvi su, nisu oni krivi ni što su mladi, ni što ih u tim godinama zanima više muzika i film nego Čarls II i Bitka na Kosovu. Nećemo ih valjda zato sad stavljati na stub srama? Predivno je što neki srednjoškolci jesu u stanju da prevedu prilično dobro tako velike tekstove kao što je Džudi Garland (za razliku od mnogih starijih koji su napravili samo papazjaniju od koje sad svako beži ko đavo od krsta), i po meni, predstavljaju potetncijal za pisanje ozbiljnijih članaka kad za to budu bili spremni. A tebi jedan savet: umesto što samo kritikuješ, možda bi mogao da probaš i drugačiji pristup: daj neki konstruktivan predlog, organizuj tim ili se priključi već postojećem (npr. istorijski tim je mrtav, geografski ni ne postoji, a to su čini mi se teme koje tebe zanimaju), probaj da okupiš i zainteresuješ još nekog za to, napravi neku spomenicu kao motivaciju (mlađi to vole, a bogami i stariji iako ne žele da priznaju), uradi nešto konstruktivno, budi malo pozitivan za promenu i možda zaista se nešto i promeni. --Јагода  испеци па реци 11:39, 20. јун 2009. (CEST)[odgovori]
Гласање је завршено:
За Уздржаних Против % за Закључак
7 2 3 70% Чланак није изабран за сјајан.
Гласање је завршено. Немојте давати нове гласове. 項 Михајло [ talk ] 15:46, 20. јун 2009. (CEST)[odgovori]

Уклањање са списка

Никола Тесла

Да ли мислите да заслужује да буде сјајан? По мени, овај чланак терба дорадити и референцирати. —Претходни непотписани коментар оставио је корисник јакша (разговор • прилози) . --Дарко Максимовић (разг.) 16:53, 6. јун 2009. (CEST)[odgovori]

  1.   против--Bane 16:32, 6. јун 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   за--Јакша (разговор) 17:43, 6. јун 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   за Чланак има 4 референце. Ју-јуу... Нећемо ми ништа мање поштовати Теслу ако овом чланку скинемо наљепницу „сјајан“. Штавише, Тесла је заслужио много квалитетнији чланак... --Дарко Максимовић (разг.) 18:36, 6. јун 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   против Чланку ништа није конкретно замерено осим, опет, референци. Чланак је писан по Теслиној аутобиографији. Само да ми је знати који је поштовалац референци ставио извор на имдб да је наизменичном струјом убијен слон? -- Bojan  Razgovor  19:00, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  Komentar: To je bio i više nego dobar izvor. U stružnom žargonu, to je „primarni izvor“ - kao arhivski dokument - to je video snimak iz 1903. godine, koji pokazuje i Edisona i slona i ubijanje itd., i kao takav priznaje se čak i na sudu. Na IMDB film se ne može skinuti, ali IMDB pruža sve podatke o tom filmu koji su dovoljni da se film, po želji, pronađe, kao i dokaz da taj film nije urbana legenda. Ako nećeš ti vratiti tu referencu, ja ću, nije problem. --Darko Maksimović (razg.) 20:21, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Ne morš se truditi. Već sam stavio ozbiljnije nešto. Novinski članak iz 1903. -- Bojan  Razgovor  05:32, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  1.   za Referencirati.--Jagoda  ispeci pa reci 22:38, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   protiv--Ja sam  kaži 02:42, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   protiv--VLADA talk 11:17, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   za Članak ima samo pet referenci. -- Loshmi (razgovor) 14:26, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  5.   za --Nagrakaži/laži 04:59, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  6.   neutralan--Vojvoda razgovor 11:23, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  7.   za Mislim da bi trebalo preurediti ovaj članak. Ima tu dosta ”poetskog izražavanja” i ”popularnih” anegdota nebitnih za jedan enciklopedijski članak... Bez sumnje o Tesli se može pričati nadugo i naširoko, ali ovaj članak može mnogo bolje i kvalitetnije. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:20, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  8.   za--VuXman talk 14:14, 12. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Komentari

Možda bi za ubistvo slona strujom bilo bolje staviti navod iz nekog rata o Ratu struja (ako se ne varam to se valjda tako zove) nego novinski članak. Ne zaboravimo ulogu propagande u svim vremenima naročio kada je biznis u pitanju. --Vojvoda razgovor 11:16, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Glasanje je završeno:
Za Uzdržanih Protiv % za Zaključak
7 1 4 63,6% Članak više nije sjajan.

Bitka za Staljingrad

Da li mislite da zaslužuje da bude sjajan? —Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik jakša (razgovor • prilozi) . --Darko Maksimović (razg.) 16:54, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]

  1.   protiv--Jakša (razgovor) 17:44, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   za Referencirati.--Jagoda  ispeci pa reci 22:39, 6. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  3.   protivMenjam glas jer suz u međuvremenu dodate reference. --Jagoda  ispeci pa reci 09:54, 9. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  4.   za —||— -- Loshmi (razgovor) 14:24, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  5.   protiv Svaka čast svima za ovako ekspresno referenciranje članka. -- Loshmi (razgovor) 19:14, 9. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  6.   protiv --Mile (razgovor) 14:30, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  7.   za--Nagrakaži/laži 04:53, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  8.   za--Strahinja (razgovor) 12:52, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  9.   protiv--Vojvoda razgovor 16:28, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  10.   protiv Članak sada ima 30 referenci. --Kraljević Marko (razgovor) 18:17, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  11.   protiv--Walker (razgovor) 08:36, 9. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  12.   protiv--VLADA talk 08:50, 9. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  13.   protiv--Pinki (razgovor) 09:46, 9. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  Komentar: 90--Jakša (razgovor) 06:27, 9. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  1.   protiv--Ja sam  kaži 04:15, 13. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Glasanje je završeno:
Za Uzdržanih Protiv % za Zaključak
2 0 10 16,7% Članak ostaje sjajan.

--Jagoda  ispeci pa reci 13:27, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Komentari

Da protumačim glas, jedna takva epopeja kao što je bio Stalingrad, trebao bi biti često na naslovnoj čisto radi mladih, da vide i nikad ne zaborave kakav horor su neki morali proči, da bismo danas imali to što imamo. Naravno mi imamo Judy Garland. --Mile (razgovor) 14:37, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Uloga Vikipedije nije da nekom nameće sistem vrednosti, već da pruži informacije. Ovaj članak nije referenciran, a Džudi Garland jeste. Uz dužno poštovanje prema žrtvama, članak ne ispunjava kriterijum proverljivosti. -- Loshmi (razgovor) 14:48, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Nije u redu porediti članke na toj osnovi (mislio sam na poređenje članka sa člankom o Džudi Garland).A ako ćemo već o pretrpljenom hororu, ukoliko se detaljno pročita članak o Džudi Garland, može se zaključiti da je proživela životni horor koji je ravan hororu pretrpljene Staljingradske bitke. --Strahinja (razgovor) 20:35, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ne preteruj.--Jakša (razgovor) 20:43, 7. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Zaista, ne preteruj. --Sich (razgovor) 03:19, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Opet se mešaju babe i žabe. Ja se sećam vremena kada su neki vikipedijanci glasali protiv Kju-kluks klana samo zato što se radi o jednoj rasističkoj organizaciji... . Mile, po tvojoj logici, onda je i Jasenovac članak koji zaslužuje više od recimo, Pingvina da bude o naslovnoj strani samo zato što mu je tema koja nikad ne bi trebalo da se zaboravi? Svašta. Tekst, o čemu god da je, mora biti referenciran da bi bio sjajan. Ovaj očigledno nije. --Jagoda  ispeci pa reci 10:27, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

A da ti prvo pogledaš kolko je tamo referenca, kolko vidim Jakša se potrudio. I da, Stalingrad je daleko od nekog pingvina. Ku kluks klan ? Kome to treba ženo draga, šta bi ti volela kad ti se dete kači na Wiki, da ugleda 3D pucačinu koju če onda da igra do besvesti ili neki članak o Stalingradu da nauči istoriju ?! nemoraš ni odgovoriti. --Mile (razgovor) 10:42, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Uopšte se ne radi o tome šta bih ja volela da moje dete vidi, već kako se piše ova enciklopedija. Takođe, jedno od osnovnih pravila je da sjajan članak mora biti dobro izreferenciran, a ovaj to nije. A kad smo već kod Kju kluks klana... Pa i to je nešto što ne bi trebalo da se zaboravi. Ili misliš da je nipodaštavnje i maltretiranje crnaca manje strašno od muka koje su prošli Nemci i Rusi kod Staljingrada? Mislim da bi trebalo da ti bude jasno da je totalno bespredmetno porediti te stvari. --Jagoda  ispeci pa reci 11:09, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Ovakvi kometri nemaju nikakvog smisla. Kritikujte članak ili osporavajte nominaciju a porediti bitku kod Staljingrada sa pingvinima i holivudskim glumicama nema mnogo smisla i potpuno je beskorisno.--Vojvoda razgovor 11:13, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Pa članak i jeste kritikovan zato što nema reference. Poređenje je počeo onaj kome nije jasno što se glasa ovde za skidanje zvezde, jer zaboga, deca treba da uče istoriju iz nereferenciranih članaka.  --Jagoda  ispeci pa reci 11:17, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Neću da budem ironičan kao neki ovde, pošto to nije način komunikacije, već da pokušam da budem racionalan. Već par puta čitam kako se vikipedija podiže na nivo edukativnog materijala. Dakle, da ponovim ako sam već napisao: vikipedija nije didaktičko sredstvo, ne služi u obrazovanju. Didaktički materijal ima sasvim drugačiju svrhu, pa time i formu. Ovde bi donekle mogli da govorimo o samoobrazovanju, ali to je već „filozofija“. Dakle, slažem se da osnovna uloga svega ovoga nije da obrazuje, već da pruža informacije. Ukoliko te informacije nisu validne, članak ne može biti sjajan. I ovo samo treba primeniti na svaki mogući članak bez obzira na temu kojom se bavi.--Metodičar zgovor2a 17:07, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Pogledajte isti članak na ruskom. Među čitaocima ove Vikipedije sigurno ima dosta Rusa koji su dobro upoznati sa temom ovog članka, a isti je krcat šablonima traži se izvor. -- Loshmi (razgovor) 17:44, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Zapravo, pogledaj malo bolje. Šabloni za traženje izvora u ruskom članku se mogu podeliti u dve grupe: jednu koju je postavljao Aleksolaf (broj tenkova, aviona, koliko (mrtvih) vojnika - takve činjenice u našem tekstu su mahom dobile svoj izvor - zatim da su Rusi uzimali zarobljeno avionsko gorivo, mešali ih sa nekakvom mašću i time dobili dizel-gorivo za svoje tenkove - što je stvarno vau) i drugu grupu koju je ubacio Manchjurshi. Ovaj drugi je, koliko sam uspeo da razumem neki trolić koji je zaratio sa 10 drugih korisnika (3 puta blokiran), koji se razume ili se pravi da zna istoriju. Dakle, šabloni za izvore nisu stavljani za opšte poznate stvari. -- Bojan  Razgovor  19:17, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Oni koji nemogu da doprinesu ovom članku bi makar mogli da se sa pijetetom odnose prema temi ovog članka. To važi i za sve vrste poređenja sa dubiozama holivudske precioze i sa „maltretiranjem crnaca“. Članak je dopunjen i ima 20ak referenci. Bugarski i portugalski članak imaju obilje referenci i pokušaću da još neke od njih prenesem, što savetujem i drugima koji hoće da doprinesu.--Jakša (razgovor) 21:27, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

I ja da kažem da je svako komentarisanje o temi članaka na ovoj stranici promašena tema. Ovde se raspravlja samo o tome da li je članak napisan u skladu sa (ako bi mene neko pitao stalno rastućim) kriterijumima koji su postavljeni. Argument ali ovo je važna tema - važnija od one druge je nepažnjom izazvana zamena teza: Taj argument može da posluži samo i isključivo kao lična motivacija za pojedinca da se članak učini boljim, nikako kao argument (jes, članak možda ne valja, al tema je bitna, tako da ajd da mu progledamo kroz prste). Ko zaista misli da je kategorija sjajnih članaka odraz bitnosti teme - debelo je neshvatio poentu. Neka pročita šta znače sjajni članci na bilo kojoj Vikipediji, i uvideće da je bitan samo kvalitet obrade teme. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:34, 8. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Slažem se sa Miletom i msilim da bi poneke istorijske teme (a pogotovo one antifašističke) trebale da dobiju malo više prostora na Vikipediji. Nemora to da bude samo bitka za Staljingrad, treba više prezentovati i druge slične teme kao: Bitku za Msokvu i opsadu Lenjingrada, Španski građanski rat, a i teme iz našeg NOB-a, kao što je na primer Bitka na Kozari.--Pinki (razgovor) 09:46, 9. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Pa slobodno piši(te) o tim temama, ali sjajni članak mora da ispunjava sve uslove koji su postavljeni. Značaj teme sam po sebi nije dovoljan da bi se neki članak našao na listi sjajnih. Štaviše, POGOTOVU te značajne teme moraju biti i propisno referencirane.--Jagoda  ispeci pa reci 09:54, 9. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Ja ovdje moram da se složim sa Goranom i Jagodom, jer stvarno epitet ”sjajni”, nema nikakve veze sa značajem teme, ni na jednoj Vikipediji. Svaki članak koji ispunjava u pravilima izbora navedene kriterijume i bez obzira na temu, može i treba da ima epitet sjajni. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:23, 10. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Sa ovim stavom se potpuno slažem. Bitno je da je tema kvalitetno obrađena. naravno poželjno je da postoje kvalitetni članci o onim temama koje se među najširim krugovima smatraju za značajne (a Staljingradska bitka je sigurno jedna od njih) ali to ne obavezuje ni autore ni glasače.--Vojvoda razgovor 13:02, 11. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Geografija Italije

Izgleda kao lep članak, ali nema nijednu referencu.--Jakša (razgovor) 20:49, 13. jun 2009. (CEST)[odgovori]

  1.   za Evo da „birokratija“ otvori glasanje... :) Dosta dobro napisano, ali šteta što nema izvora, mada je slična situacija sa ovim člankom i na drugim većim Vikipedijama, čak dosta lošije napisanim... --Slaven Kosanović {razgovor} 09:11, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]
  2.   za Referncirati.--Jagoda  ispeci pa reci 13:17, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Komentari

Pošto izgleda niko ne gleda stranicu za razgovor, nalepiću ovde ono što sam tamo napisala:

E, ja moram nesto da pitam. U poslednje vreme se postavljaju clanci za skidanje sa spiska, a ni jedan nije postavio neki administrator, a jasno se navodi u pravilima da za skidanje sa spiska moze da postavi clanak samo administrator (pogledati tačku 1). Sad, hocemo li menjati pravila ili cemo ih postovati???? U principu, nisam protiv stavljanja tih clanaka na glasanje, ali takodje mislim da pravila sluze da bi se postovala, a ne da bi se selektivno primenjivala kad nam odgovara a kad nam ne odgovara, da se zaboravlja na njih. Dakle, sta sad? --Jagoda  ispeci pa reci 22:15, 13. jun 2009. (CEST)

Valjda ću sad dobiti nekakav odgovor.--Jagoda  ispeci pa reci 20:38, 14. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Upravo zato i nisam dao svoj glas pre nego što birokratija otvori glasanje.--Jakša (razgovor) 01:57, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ja mislim da je posle svih onih silnih izglasavanja, zaobilaženja pravila i sličnog, poštovanje ovog pravila obesmišljeno. Pošto sam se ja jedini bunio i govorio u prilog poštovanju tog pravila, koje se nije promenilo (iako je bilo priče da hoće), možete da budete mirni, jer obećavam da se nakon ovog neću buniti i možete da radite šta hoćete, bar što se mene tiče.--Metodičar zgovor2a 13:47, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]
O cemu ti to? Sva ona ranija glasanja otvarao je neki administrator. Imas arhivu, pa proveri. Ako je ponekad i to i radio neki korisnik, ubrzo se nasao neki administrator da potvrdi.--Jagoda  ispeci pa reci 14:02, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Sasvim je druga stvar sto ja (a verujem i mnogi ovde) smatram to pravilo besmislenim.--Jagoda  ispeci pa reci 14:03, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

To pravilo je besmisleno, i mislim da je uvedeno zbog nekog vandala iz prošlosti. Znaće starosedeoci... 項 Mihajlo [ talk ] 14:18, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Ne bih rekla. Ja sam par puta stavljala to pravilo na glasanje da se ukine, i nikad nije proslo, zahvaljujuci glasovima upravo administratora. --Jagoda  ispeci pa reci 14:19, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

De se nadopunim: pogotovo nakon uvođenja pozicije verifikatora, nema smisla da samo administratori mogu da odobravaju ova glasanja. 項 Mihajlo [ talk ] 14:39, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Da glasamo u ukidanju ovog pravila?--Vojvoda razgovor 14:43, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Ipak bi trebalo da bude da samo korisnici za određenim stažom na Viki mogu da postavljaju članke na glasanje za skidanje sa spiska izabranih. Ili još bolje, neka to rade verifikatori, kada već postoje. Nemamo nekih problema sa vandalima u posljednje vrijeme, ali nikad se ne zna. :) Obično se pojave kada nanjuše rupe u „zakoniku“... :) Tako je bilo u ne tako dalekoj prošlosti. Nije da se sve što urade ne može poraviti, ali ubrzo postanu smor, ako nema jasnog pravila o nečemu... --Slaven Kosanović {razgovor} 14:54, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Može i to. Sasvim je logično da to rade verifikatori. Neka bude isti proces. Članak se postavi na verifikaciju za skidanje, verifikator odobri, a kad odobri, može da ga postavi ko god hoće. Moglo bi se izglasati tako nešto...--Jagoda  ispeci pa reci 19:23, 15. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Jaoj, nemojte isti proces kao kod verifikatora. Trajaće i boga i oca. :) --Sich (razgovor) 00:12, 16. jun 2009. (CEST)[odgovori]

Pa moze odmah na glasanje. U svakom slucaju ovo pravilo je totalno bezveze i treba ga menjati. --Jagoda  ispeci pa reci 00:17, 16. jun 2009. (CEST)[odgovori]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Сјајни_чланци/Архива_18&oldid=22945316”