Википедија:Transkripcija sa francuskog jezika

Transkripcija imena iz francuskog u srpski jezik vrši se pomoću jednog od najkomplikovanijih i najzahtevnijih sistema. Fonetski sistem francuskog jezika znatno se razlikuje od onog srpskog, a dodatni problem predstavljaju velike varijacije izgovora u odnosu na izvorni zapis. Uprkos tome, moguće je ustanoviti izvesne tendencije, odnosno modele, ilustrovane većim brojem reprezentativnih primera, čime bi se umanjile potrebe prečeste pojedinačne provere izvornog izgovora, što je neizbežno, recimo, u slučaju imena iz engleskog jezika.

Osobenosti

Što se tiče osobenosti, francuska imena se svrstavaju u dve grupe, pri čemu prvoj pripadaju ona koja se izvorno izgovaraju prema pravilima ortoepije i ortografije, a drugoj ona sa posebnim izgovorom. U slučaju prvih, najpre francuski fonološki sistem od 36 glasova treba svesti na srpski od 30 fonema. To iziskuje, na primer, zanemarivanje odlika francuskih vokala kao što je odnos otvorenost—zatvorenost, ali i razlike u nijansama nazalnih (nosnih) vokala. Međutim, ne može se izbeći razlikovanje nemog e [ə] od punog [e] odnosno [ɛ].

Muklo e [ə] prenosi se kao e u onim pozicijama u kojima se u francuskom i izgovara — u početnom slogu i u položajima u kojima je potrebno izbeći nagomilavanje suglasnika koje nije u skladu sa francuskom fonologijom: Benoa (Benoît), Delil (Delille), Lekler (Leclair). S druge strane, unutar jedne ritmičke celine, u kojoj nemom [ə] prethodi samo jedan suglasnik, taj glas se gubi, te ne prenosi u srpskom: Didro (Diderot), Evlin (Evelyne), Ruslo (Rousselot). Predlog de i član le prenose se kao de (Šarl de Gol – Charles de Gaulle) i le (Žan le Kler – Jean le Clair). Zadržavaju se i pojedine autentičnosti tipa D’Espere (D’Esperey; ne Despere ili De Espere).

Nosni samoglasnik u srpski se prenosi kao oralni vokal praćen n ili m, što najviše zavisi od toga da li je naredni glas usneni (u tom slučaju m), neusneni (u tom slučaju n) ili ga uopšte i nema (n): Blanki (Blanqui), Anri (Henri), Marten (Martin), Membur (Maimbourg), Ambren (Embrun), Dižon (Dijon), Lekont (Leconte i Lecompte).

Kada su u pitanju imena sa posebnim izgovorom, koji se najčešće ogleda ispuštanjem d, r, s, x, z u finalnoj poziciji, ozvučenim izgovorom ili ispuštanjem s unutar imena, pretvaranjem y ili ill i il u sonant, ona su posebno obrađena u dolenavedenom i tabelarno datom transkripcionom sistemu, uz minimalan komentar i primere.

Za vlastita imena karakteristične su, i imaju relativno visoku frenkvenciju, početne sastavnice odnosno prefiksoidi Mont-, Neuf-, Saint-. U prvoj sastavnici završno t ili se ne izgovara i ne transkribuje (Monpelje, Monruž – Montpellier, Montrouge) ili, suprotno, izgovara i trasnkribuje, i to dosledno ispred vokala (Monteskje, Montre – Montesqiueu, Montret). Slično tome piše se i Monte Karlo (Monte Carlo; umesto Mont). Kao izuzetak postoji kanadski grad Montreal (Montréal), mada bi transkripcija prema franc. izgvoru bila Monreal.

Prefiksoid Neuf- izgovara se i prenosi bez završnog f: Nebur (Neufbourg), Nebrizak (Neuf-Brisach), Nešato (Neufchâteau), Nežur (Neufjours). U sastavnici Saint završno t se ne izgovara i ne transkribuje ispred suglasnika: Sen Deni (Saint-Denis), Sen Trope (Saint-Tropez). Međutim, situacija je suprotna ako je prefiksoid ispred samoglasnika: Sent Enjan (Saint-Aignant), Sent Egziperi (Saint-Exupéry). Formant Sainte, međutim, uvek je Sent: Sent Pale (Sainte-Palaye), Sent Bev (Sainte-Beuve). Još neki česti formanti u imenima jesu ville, mille, des, les, sur, du, en, a redom se prenose kao vil, mil, de(z), le(z), sir, di, an (oblici dez, lez u predvok. položaju).

Udvojeni suglasnik se transkribuje kao jedan: Rolan (Rolland). Završno nenaglašeno e se ispušta: Ogist (Auguste), što najčešće važi i za suglasnike: Fransoa (François). U finalnim grupama -nd, -nt, -rg,- rd, -rt ne izgovara se i ne prenosi završni suglasnik. Međutim, ispuštanje suglasnika vrlo je retko ukoliko sledeća reč počinje vokalom, te mu se tada ne pribegava: Eks an Provans (Aix-en-Province). Ujednačuje se prenos nazalnog vokala kao an: Dišan (Duchamp), ne Dišam. Često se s unutar imena ne prenosi: Dekart (Descartes), ne Deskart. Crtica iz francuskih toponima po pravilu se ne prenosi. Nazivi mesta se ne prevode ni kada je to moguće.

Treba paziti i na izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu pravopisnu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Tako će se, recimo, u srpskim tekstovima pominjati Pariz, Bastilja, Tiljerije, Pikardija, Vandeja, Bretanja, Rona, Loara, mada bi nazivi skovani prema izgovoru bili Pari (Paris), zatim Bastij (Bastille), Tilri (Tuileries), Pikardi (Picardie), Vande (Vendée), Bretanj (Bretagne), Ron (Rhône), Loar (Loire). Primer tradicionalnog posrbljavanja je i prevod Balzakovog dela Eugénie Grandet kao Evgenija Grande (ne Eženi).

Opis sistema

Glavna pravila i najtipičniji postupci prilagođavanja francuskih imena (delimično napred naznačeni) mogu se, uz pored navedene reprezentativne primere, predstaviti kroz sledeći transkripcioni sistem:

• AI — trans. e (fr. Alain, Voltaire, Lorraine — Alen, Volter, Loren(a))
• AY (zatvoreno) — trans. e (fr. Aymé, Maynar, Orsay — Eme, Menar, Orse)
  • ali u otvorenom slogu trans. aj (fr. Bayonne, Cayenne, Blaye — Bajon, Kajen(a), Blaj)
• AU — trans. o (fr. Auvergne, Auguste, Gautlier — Overnj(a), Ogist, Gotje)
• C (pred E, I, Y) — trans. s (fr. Marcel, Provence, Nice — Marsel, Provans(a), trad. Nica)
  • u ostalim položajima trans. k (fr. Cocteau, Balzac — Kokto, Balzak)
  • ali krajnje u grupama -nc, -mc, -rc nemo ∅ (fr. Blanc, Leclerc — Blan, Lekler)
• CH — trans. š (fr. Michel, Charles, Rochelle — Mišel, Šarl, Rošel)
  • prema izgovoru trans. k (fr. Christian, Christine, Christophe — Kristijan, Kristin, Kristof)
• CQ — trans. k (fr. Jacques, Lecocq, Tocqueville — Žak, Lekok, Tokvil)
• Ç — trans. s (fr. François, Besançon, Briçonnet — Fransoa, Bezanson, Brisone)
• D — trans. d (fr. Denis Diderot, Descartes — Deni Didro, Dekart)
  • ali krajnje često (a uvek u -nd, -rd) nemo ∅ (fr. Rimbaud, Godard, Edmond — Rembo, Godar, Edmon)
• E (nemo [ə], vidi gore) — trans. (e) (fr. Delille, Diderot, Evelyne — Delil, Didro, Evlin)
• É, È, Ê — trans. e (fr. Barbès, Émile, Genès, Cérez — Barbes, Emil, Ženes, Serez)
• Ë — trans. e (fr. Laënnec, Citroën — Laenek, Sitroen)
  • ali kao AË trans. a (fr. De Staël, Saint-Saëns — De Stal, Sen Sans)
• EAU — trans. o (fr. Beauvoir, Léautaud, Marceau — Bovoar, Leoto, Marso)
• EI (zatvoreno) — trans. e (fr. Seine, Reims, Beineix — Sena, Rems, Bene)
• EY (zatvoreno) — trans. e (fr. Aveyron, Gendrey, Sisley — Averon, Žandre, Sisle)
• EN, EM (zatvoreno) — trans. an, am (fr. Cendrars, Rouen, Embrun — Sandrars, Ruan, Ambren)
  • ali EN iza j trans. en (fr. Amiens — Amjen)
  • u otvorenom slogu trans. en, em (fr. Henin, Émile — Enen, Emil)
• EU — trans. e (fr. Deneuve, Depardieu, Neuilly — Denev, Depardje, Neji)
• G (pred E, I) — trans. ž (fr. Gilles, George, Peugeot — Žil, Žorž, Pežo)
  • u ostalim položajima G i GU pred E, I, Y trans. g (fr. Grégoire, Gauguin — Gregoar, Gogen)
  • ali krajnje u grupi -rg nemo ∅ (fr. Strasbourg, Cherbourg — Strazbur, Šerbur)
• GN — trans. nj (fr. Avignon, Montaigne, Champagne — Avinjon, Montenj, Šampanja)
• H — trans. ∅ (fr. Havre, Hugo, Hubert, Huez — Avr, Igo, Iber, Uez)
• I (pred A, O, U) — trans. i (fr. Mauriac, Briançon, Dior — Morija, Brijanson, Dior)
  • ispred e a iza L, N i iza sugl. grupe sa R na drugom mestu trans. i(j) (fr. Molière, Liège, Allier, Montpellier, Richelieu — Molijer, Lijež, Alije, izuzetno tradicionalno Monpelje i kardinal Rišelje)
  • u ostalim slučajevima ispred e trans. j (fr. Ariège, Duvivier, Pierre — Arjež, Divivje, Pjer)
• ILL i obično krajnje IL (iza vokala) — trans. j (fr. Versailles, Montreuil — Versaj, Montrej)
  • izuzetno tradicionalno trans. lj (fr. Marseille, Tuileries — Marselj, Tiljerije), što odgovara starom izgovoru, kao i fonetizmu galicizama giljotina, detalj, paviljon, portfelj, feljton, fotelja, emalj
  • iza suglasnika obično trans. ij (fr. Billancourt, Camille — Bijankur, Kamij)
  • u formantima ville, mille trans. il (fr. Abbeville, Millevoye — Abvil, Milvoa)
  • i u ville, mille ponekad trans. ij (fr. Millet, Villon, Antilles — Mije/Mile, Vijon/Vilon, trad. Antili)
• IN, IM (zatvoreno) — trans. en, em (fr. Ingres, Vincent, Rimbaud — Engr, Vensan, Rembo)
  • ali u otvorenom slogu trans. in, im (fr. Binoche, Céline, Mérimée — Binoš, Selin, Merime)
• J — trans. ž (fr. Jules, Jean-Jacques — Žil, Žan Žak)
• OI — trans. oa (fr. Renoire, Lavoisier, Antoine — Renoar, Lavoazje, Antoan)
• OY — trans. oa (fr. Troyes, Brunoy, Aulnoy — Troa, Brinoa, Onoa)
  • ali kad sledi vokal trans. oaj (fr. Boyer, Royan, Troyat — Boaje, Roajan, Troaja)
• OILL - trans. oaj (fr. Boilly - Boaji)
• OIN (zatvoreno) — trans. oen (fr. Poincaré — Poenkare)
• OU — trans. u (fr. Douaumont, Tours — Duomon, Tur)
• PH — trans. f (fr. Philippe, Dauphiné — Filip, Dofine)
• QU — trans. k (fr. Quessoy, Marquet, Bracque — Kesoa, Marke, Brak)
• R — trans. r (fr. Montrouge, Rolland, Troyes — Monruž, Rolan, Troa)
  • ali krajnje često nemo ∅ (fr. Louviers, Garnier, Roger — Luvje, Garnije, Rož)
  • sekvenca -ère redovno trans. er (fr. Molière, Bergère, Charrière — Molijer, Beržer, Šarjer)
• S — trans. s (fr. Suzanne, Marseille — Sizan, Marselj)
  • ispred zvučnog suglasnika trans. z (fr. Strasbourg — Strazbur)
  • intervokalsko S trans. z (fr Joseph, Malesherbes — Žozef, up. Malzerb)
  • i pred nemim [ə] često trans. z (fr Toulouse-Lautrec, Maryse, Toulouse — Tuluz-Lotrek, Mariz, ali tradicionalno za grad na jugu Francuske Tuluza umesto Tuluz)
  • ali udvojeno SS bez obzira na položaj trans. s (fr Boissy — Boasi)
  • u sugl. grupama unutar imena trans. s (fr Desqueyroux, Mesmer, Chastel — Deskeru, Mesmer, Šastel)
  • ali isto moguće i nemo ∅ (fr Avesnes, Asnelles, Desforges, Praslin — Aven, Anel, Deforž, Pralen)
  • sekvenca -st po pravilu trans. st (fr Brest, Just, Marrast, Proust — Brest, Žist, Marast, Prust)
  • ali isto moguće i nemo ∅ (fr Prévost, La Forest — Prevo, La Fore)
  • izgovara se često i u finalnoj poziciji (suprotno opštim pravilima), i to u kombinacijama -as, -os, -ès, -ais, -is, -ys, -us, -es, -ous, -rs, kao i u položaju iza nazalnih vokala (primere vidi u Pravopisu)
• T — trans. t (fr. Tina, Antoine, Voltaire — Tina, Antoan, Volter)
  • ali krajnje redovno nemo ∅ (fr. Godot, Clément, Renault, Thibault — Godo, Kleman, Reno, Tibo)
• TH — trans. t (fr. Édith, Merth, Pathé, Thierry — Edit, Mert, Pate, Tjeri)
• U — trans. i (fr. Justine, Luc, Suzanne, Trudeau — Žistin, Lik, Sizan, Trido)
  • napomena: ovakva imena, naravno pogrešno, novinari često prenose sa u
  • ali sekvenca -ius trans. ijus (fr. Darius Milhaud, Marius, Fabius — Darijus Mijo, Marijus, Fabijus)
  • izuzetno -ius tradicionalno trans. ije (fr. Horatius — Horacije)
• UN (zatvoreno) — trans. en (fr. Embrun, Le Brun, Verdun — Ambren, Le Bren, Verden)
  • ali u otvorenom slogu trans. in (fr. Réunion, De Funés — Reinion, De Fines)
• X — trans. ks (fr. Asterix, Brax, Gex, Félix — Asteriks, Braks, Žeks, Feliks)
  • ali krajnje ponekad nemo ∅ (fr. Bertrix, Genevoix, Roubaix — Brtri, Ženevoa, Rube)
  • intervokalsko i početno trans. gz (fr. Xavier, Saint-Exupéry — Gzavje, Sent Egziperi)
  • ali u pojedinim slučajevima trans. s (fr. Auxerre — Oser, pogrešno „Osker“)
  • sekvenca -tx redovno trans. ts (fr. Boutx, Bretx — Buts, Brets)
• Y — trans. i (fr. Thysville, Cyrano, Andryes, Lyon — Tisvil, Sirano, Andri, Lion)
  • kao UY trans. i (fr. Guy — Gi) ili ui (fr. Porrentruy — Porantrui)
  • intervokalsko i početno trans. j (fr. Payot, La Fayette, L’Yon — Pajo, La Fajet, L’Jon)
• Z — trans. z (fr. Berlioz, Boulez, Mermoz — Berlioz, Bulez, Mermoz)
  • ali krajnje ponekad nemo ∅ (fr. Blanc-Nez, Clusaz, Tropez — Blan Ne, Kliza, Trope)
  • i sekvenca -tz sa nemim ∅ (fr. Goutz, Despretz, Lametz, Retz — Gu, Depre, Lame, Re)
  • ali -tz ponekad trans. c (fr. Biarritz, Metz — Bjaric, trad. Mec) ili s (fr. Feletz — Feles)

Literatura

• Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: francuski”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 232-241. ISBN 978-86-7946-079-0.