Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/13

Microsoft Sam

Moju sestru, koja je inače profesor srpskog, sam nekoliko puta konsultovao da potvrdi/potuče moje mišljenje. Ipak me je predlog koji mi je dala za rešenje trankripcionih problema na Vikipediji iznenadio, ali zato što je ona po pitanju kompjutera više-manje početnik (ustvari iznenadilo me je što se ja toga nisam ranije sjetio - a i niko sa Vikipedije).

U kontrol panelu Windows XP-a (možda i ostalih, ne sjećam se) je Speech kojeg sam ja potpuno zaboravio jer mi nikad nije bio od koristi. Ukucaš riječ na engleskom i pritisneš pročitaj i on je pročita. Koristi Microsoft Sam-a.

Počeo sam sa McLeod pročitao ga je Mek Laud. Znači poznaje i izuzetke. Onda sam prošao kroz riječi oko kojih su se vodile rasprave na člancima hevi metal i Ju tu i skorašnja na Vesele sedamdesete.

• Larry Mullen - Lari Molen; pogrešno Leri i Malen
• Deep Purple - Dip prpl
• Dream Theater - Džrim tietr; pogrešno Drim tijater
• Theater of Tragedy - Tietr od tradžedi; pogrešno Tijater of tradžedi
• Ashton Kutcher - Ešton Kačr
• Gavin - Gevin, pogrešno Gavin
• McLeod - Mek Laud, jasno kaže Mek, nije ni blizu našeg a (mak)
• MаcLeod - Mek Liod

--Milant 22:22, 24. mart 2007. (CET)

Već je i vrapcima postalo jasno da se izgovor i transkripcija razlikuju. Transkripcija podrazumeva i prilagođavanje srpskom jeziku, dok je izgovor samo interpretacija napisanog. Iako je bitno kako se nešto čita (od izgovora direktno i zavisi transkripcija), ne može se uvek izgovor uzeti kao transkripcija. Tako na primer, iako bi bilo "normalno" da se McLeod čita MekLiod, postoji odstupanje i poznavanje pravog izgovora (MekLaud) nam pomaže da napravimo pravilnu transkripciju (Maklaud, valjda). Sličan primer je nesrećni Rejf Fajns. Većina ljudi kod nas, a verujem i u svetu, zna za ovog glumca kao za Ralfa Fajnsa (izuzetak nisu novinari, koji takođe greše na ovom mestu). Saznanje da se u ovom slučaju, ime Ralph čita kao Rejf (a što i ne bi; engleski je dosta "fleksibilan" kod izgovora) nam je od suštinske važnosti za transkripciju istog, te znamo da ćemo tako i transkribovati ovo ime. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 03:14, 25. mart 2007. (CEST)

Izuzetci kao što je Rejf Fajns su jako jako rijetki a i nisu pokriveni u rečnicima. Po mom iskustvu

Riječi se prilagođavaju jeziku, imena ne. Prilagođava se u smislu da se može izgovoriti, ali do toga se lako dođe (osim u slučaju Deep Purple-a). Naravno kada Sem izgovori neki engleski poluglas (a imaju ih 40-50) znaćeš da je tog glasa nema kod nas (jako je razgovjetan). Slično i sa ostalim stvarima sa kojima se srećemo.

Moja poenta je: kada se zapitaš kako se transkribuje Larry Mullen, {Dream Theater}- ili Gavin - tu je Sem. On se pokazao dobar i za McLeod. --Milant 06:52, 25. mart 2007. (CEST)

Taj Sem je obična glupost! A Dungo je fino objasnio (po ko zna koji put) neke stvari. Ali, izgleda da nekima ne vredi govoriti i objašnjavati. E sad, da li neće, ili ne mogu . . .

Delija (mrzelo me da se registrujem).

Nijedan računarski program nije savršen, a ponajmanje neki koji se bavi ovako delikatnom stvari. Ne znam samo koliko bi kredibiliteta imala upotreba tog (neslobodnog) softverskog paketa. Još kad pomislim da je verovatno u sklopu nelicenciranog Vindousa... --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 11:08, 25. mart 2007. (CEST)

Uostalom, Rejf nije redak primer odstupanja. Štaviše, njih ima dosta: Nev Kempbel (ne Niv), Kilijan Marfi (ne Cilijan, niti Silijan), Džulija Luj Drajfus (ne Luis), Bret Farv (ne Fejvr), Hana Askju (ne Ejskau ili bilo kako drugačije), Džon Dan (ne ikako drugačije) itd. kao i dosta prezimena koja se čitaju čudno (Maklejn, Čamli...). Za potpunu zanimaciju pogledati ovo. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 11:47, 25. mart 2007. (CEST)

Pa već je utvrđeno da se snašao sa Meklaudom. Ja sam sada probao i Nev Kembel i i tu se snašao. Ostale nisam provjerio, ali vjerujem da je i tu dobar.

Filipe što se tiče nesavršenosti programa sigurno se bolje snalazi nego neko ko ne zna da čita engleski dobro. Može biti od ogromne pomoći, i uz znanje pravila transkripcije može da transkribuje i onaj ko ne govori engleski dobro kao ja.

Kakve veze ima to što ovo nije slobodan softver? Pa nećemo ga instalirati na Vikipediju. Imam ga na svom Windows-u i koristim ga za svoje svrhe.

Nije mi jasno zašto uporno nabrajate te primjere odstupanja. Mislite li da ih iko zna na pamet? Bilo koji Britanac ili Amerikanac? Osim toga većina nisu izuzetci, već su imena na francuskom ili španskom, a ljudi su odrasli ili su čak rođeni u zemlji gdje se govori negleski pa čovjek ne očekuje takvo ime. Stvar je još gora kada su ime i prezime jedno na jednom drugo na drugom jeziku. Ja recimo poznat i pročitam njemačko ime. Ali francusko ne mogu da raspoznat ako nema nekih kvakica, a i onda ne mogu da ga pročitam, jer ne znam francuski. --Milan Tešović (r) 10:28, 26. mart 2007. (CEST)

Banja Luka

Večito pitanje, i koliko sam shvatio dozvoljeno je i ovako i onako, ali konkretno ovo: [1]. Dakle, da li imamo dogovor da ako je prvo napisano na jedan način tako i ostaje, ili kako radimo u ovom i sličnim slučajevima? --Dzordzm 22:43, 24. mart 2007. (CET)

Već je bila ova tema link. --Poki |razgovor| 23:10, 24. mart 2007. (CET)

Znam za to. I zaključak te rasprave je bio da može i jedno i drugo. Ali nismo se dogovorili da li na Vikipediji imamo jedan oblik, i koji, ili dopuštamo oba, u kom slučaju da li primenjujemo pravilo da oblik koji je jednom napisan ostaje, ili šta. --Dzordzm 23:16, 24. mart 2007. (CET)

U tom slučaju ja sam za prihvatanje oba oblika. Po principu `ćirilica-latinica` ostaje onaj oblik koji je prvobitno napisan. Da čujemo ostale... --Poki |razgovor| 23:18, 24. mart 2007. (CET)

Da razjasnim, pošto vidim da promene koje su napravljene u tom članku nisu dobre. Ovako kako je u ovom tekstu koji je Džordž naveo, NE MOŽE I JEDNO I DRUGO.

Po pravopisu, može Banjaluka ili Banja Luka. U slučaju da ide kao jedna reč, menja se: Banjaluka, Banjaluci, Banjaluke, Banjaluku itd. U slučaju da se odluči za oblik sa dve reči, kroz padeže se menjaju OBE REČI a ne samo druga, pa samim tim izmena koju je napravio nepoznati nije u redu i treba vratiti na prethodno. Znači, Banja Luka, Banjoj Luci, Banju Luku, Banjom Lukom itd. Svejedno je koji će se oblik upotrebiti u nekom tekstu, ali je bitno da se ostane dosledan - dakle, ako se pri prvom pominjanju izabere oblik sa dve reči - Banja Luka - onda se u celom tekstu sledi taj oblik i njemu svojstvene padežne promene.--Maduixa kaži 01:05, 25. mart 2007. (CET)

Elizabeth Hurley

Da li se prezime dotične gospođice (gospođe?) na srpski transkribuje kao Herli, ili nekako drugačije? Hvala unapred. --Brane Jovanović, DGzS <~> 16:01, 25. mart 2007. (CEST)

---

Nekako se "uobičajilo" Harli, ali je ona u stvari Herli.

Delija

Najbolje instalirati TextAloud MP3 to vam omugucuje prvilan izgovor na engleskom jeziku. Npr. upišete neku reč ili ime osobe i program vam kaze kako se izgovara.--Rade Nagraisalović 21:27, 26. mart 2007. (CEST)

Dobro, de Delija. I ja sam čula samo za Harli, ali ovde se pita štaje po pravopisu tačno. Da li je dopušteno Harli ili mora Herli? Znaš, kao ono sa Preslijem i Prislijem, ili je kao Šerli i Širli kad je u pitanju Meklejn ili Isak iako je pravilno Ajzak kad je u pitanju Isak Njuton....--Maduixa kaži 21:56, 26. mart 2007. (CEST)

Radetu - prvo, ne koristimo svi ovde Windows. Drugo, o tome se već raspravljalo - jedna je stvar kako Englezi nešto izgovaraju, a druga kako se to transkribuje na srpski. Madiuxa - da je Harley, gospođa (mislim da je) iz naslova bi nedvosmileno bila Harli (što je, jeli, uobičajeno). Ali nije, pa sam zato i postavio pitanje. --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:10, 26. mart 2007. (CEST)

Brane onda bi se trebali držati onoga "čitaj kao što je napisano".--Rade Nagraisalović 22:18, 26. mart 2007. (CEST)

Zbog tog pravila i transkribujemo strane reči kada ih pišemo na srpskom. Nemoj da mešaš uzrok i posledicu. --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:24, 26. mart 2007. (CEST)

Dobro, ali zašto se npr. piše Andželina Džoli, a ne Anđelina Džoli, onda bi trebalo napisati i Los Andželes. Jer je i ime glumice i ime grada nastalo od iste reči.--Rade Nagraisalović 22:37, 26. mart 2007. (CEST)

Pa nije baš - Los Angeles je došao preko španskog, a Angelina preko francuskog (verovatno). --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:47, 26. mart 2007. (CEST)

Prezime Džoli je francuskog porekla (za ime boga pitaj koje poreklo vodi, ali ima veze sa anđelima), ali zar ga onda ne treba čitati Žoli(kao Jean Reno - Žan Reno),a ne Džan Reno. Ali mislim da niko nije pametan što se tiče toga, jer pravi odgovor ne postoji. Mislim da je najbolje napisati kako se piše npr. Angelina Jolie.--Rade Nagraisalović 22:54, 26. mart 2007. (CEST)

Ajmo redom:

1. Ovo je već potpuno druga tema i
2. To što predlažeš je em kontradiktorno sa onim što si predlagao ranije ("čitaj kao..."), em nije po pravopisu.

Dakle, ako imaš nešto da kažeš o transkripciji prezimena Hurley, ok. Ako želiš da pričaš o nečem drugom, otvori novu temu. Toliko. --Brane Jovanović, DGzS <~> 22:57, 26. mart 2007. (CEST)

Ok. pardon što sam odlutao od teme--Rade Nagraisalović 23:01, 26. mart 2007. (CEST)

---

Po Prćiću je Herli, a NE Harli.

Delija.

Dalija, mrzo, što se ne prijaviš! Brane upravo sam zato i tražila od Delije da nam razjasni situaciju. Eto, razjasnio nam je da je po pravopisu, Herli i tako treba da pišemo, koliko god nam se to činilo bezveze.

Pod dva, da nam je Los Anđeles došao iz španskog, izgovaralo bi se Los Anheles, a ne los Anđeles. Transkripcija Los Anđelesa nije pravilna - trebalo bi da bude Los Andželes kako kaže Rade, ali s obzirom da je toliko odomaćen, ostaje Los Anđeles. S obzirom da je gđica Džoli novijeg datuma, onda se transkripcija radi prema pravlima, pa nije Anđelina Đoli nego Andželina Džoli, jer je žena Amerikanka i svoje ime izgovara po engleski - Znači, AnDželina Džoli. Isto je i sa Los Anđelesom -engleski izgovor, ali pogrešna transkripcija međutim, s obzirom da je odomaćeno, postaje izuzetak. Isto kao i primeri koje sam navela - nije Širli i nije Isak nego Šerli i Ajzak, međutim, nema smisla pokušavati menjati toliko ukorenjene nazive na primer glumice Širli Meklejn ili Isaka Njutna, te onipostaju izuzeci od pravila. Transkripcija je PRILAGOĐAVANjE izgovora stranih jezika srpskom jeziku. Znači, ne pokušava se VERNO prepisati izgovor nego se pokušava pre svega PRILAGODITI srpskom izgovoru. Znači, nije baš piši kao pto govoriš, ali nije ni identičan originalni izgovor, jer je to prosto nemoguće jer drugi jezici poseduju glasove koje srpski jezik ne poseduje tako da ako bismo pokušali da verno prenosimo izgovor, mnogo puta bismo ostali kratkih rukava jer jednostavno nemamo odgovarajući glas ili poluglas.

--Maduixa kaži 23:48, 26. mart 2007. (CEST)

Kad neće breg Muhamedu...Širli, ne šamo da nije Širli, nego nije ni Meklejn, nego je Maklin, jer je, po rođenju, iž ištog klana kao šer Ficroj Maklin. Pogledati [2] i pogledati [3]. Ćao. MakZoran.D. 00:46, 27. mart 2007. (CEST)

P.Š. Ovo š i ž umesto s i z nije greška, nego pokušavam da ličim na moga ljubimca šer Šona Konerija, koji je glumio i Džejmsa Bonda, lik koji kažu da je naštao po ugledu na šer Ficroja, ali i našeg šer Duška Popova, pogledati Inšpirejšn for Džejms Bond. For jors ajž onliiii...!

Pravopis

Pravopis u srpskom jeziku je fonoloski,nefonoloski,morfofonoloski i koji je cetvrti??????

Etimološki (korenski)? Pravopis srpskog jezika je fonetski s elementima etimološkog. „Pravopis može biti etimološki i fonetski“, kaže prof. dr Živojin Stanojčić, a zatim: „Već od kraja XIX veka ovaj se pravopis [etimološki] ni u jednom delu našeg književnog jezika ne primenjuje. Međutim, primenjuju se u fonetskom pravopisu neki od njegovih elemenata - oni koji u nekim izuzecima obezbeđuju čuvanje značenja reči.“ Ali, kako ti poče da nabrajaš, logično je da sledeći po tome redu bude morfološki, zar ne? --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:16, 30. mart 2007. (CEST)

Vašington ili Vošington

Evo uradio sam članak za Denzela V(o)ašingtona. Kako je ispravno Vašington ili Vošington.--Rade Nagraisalović 13:00, 30. mart 2007. (CEST)

Ako je Denzel u pitanju, mislim da je Vošington. Ako je grad u pitanju, onda je Vašington. Pravilno je Vošington, međutim, grad ostaje Vašington jer je previše ukorenjeno. S druge strane, Denzel je od relativno skora poznat, tako da na njegovo prezime mora da se primeni transkripciono pravilo. Dakle - Denzel Vošington.--Maduixa kaži 13:10, 30. mart 2007. (CEST)

Tako sam i ja mislio, ipak čudno je da isto prezime iz istog jezika ima drugi izgovor. Bilo bi dobro da se još neko nešto napiše da budem siguran, pa da posle ne ispravljam.--Rade Nagraisalović 13:14, 30. mart 2007. (CEST)

Pa kao što sam ti već rekla, pogrešna traskripcija grada je toliko odomaćena da bi bilo glupo pokušavati sada naterati ljude da izgovaraju Vošington za grad. To verovatno piše u Prćiću, jer su i meni tako objasnili, i to više puta, pa ti prenosim ono što su mi rekli. No, ako sumnjaš, sačekaj da naiđe Delija, on ima Prćića pa neka on potvrdi. Mnoge stvari su u pravopisu, u najmanju ruku, čudne, ali to nam je što nam je, i moramo ga poštovati.--Maduixa kaži 13:22, 30. mart 2007. (CEST)

Ja ću napisati Vošington, pa ako ne bude u redu neko će prepraviti.Pozdrav i hvala na odgovoru Maduixa.--Rade Nagraisalović 13:55, 30. mart 2007. (CEST)

Demografija

Vidim da se ovde reč demografija pogrešno koristi kao sinonim za reč stanovništvo, pa tako postoje brojne odrednice tipa Demografija Bugarske, Demografija Trebinja itd. Demografija u stvari znači nauka o stanovništvu, što znači da su pomenute odrednice besmislene, pošto je nema smisla imati odrednicu Nauka o stanovništvu Trebinja itd. Dakle, sve te odrednice treba da dobiju novo ime u kome bi, umesto reči demografija, stajala reč stanovništvo.

Demografija može značiti i opis(ivanje) stanovništva. --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:10, 30. mart 2007. (CEST)

description (περιγραφή = perigrafi), write (γράφω = Grafo).--Banović (razgovor) 18:27, 30. mart 2007. (CEST)

Hmm:

Demografija (δήμος, démos - narod; γραφή, graphé - opisivati) je društvena nauka o stanovništvu.

Demography is the statistical study of human populations. It can be a general science that can be applied to any kind of dynamic population, that is, one that changes over time or space (see population dynamics).

A podaci u tim člancima su statistički. Tako da ne vidim poentu u prigovoru? --Brane Jovanović, DGzS <~> 10:33, 31. mart 2007. (CEST)

Nova verzija pisma

Malo sam sredio pismo lingvistima, izbacivši neke nepotrebne delove. Nadam se da je sada razumljivije i manje ostrašćeno.

Poštovani,

Obraćamo Vam se povodom pravopisnih nedoumica sa kojima se često susrećemo u uređivanju Vikipedije, slobodne internet enciklopedije na srpkom jeziku.

Vikipedija na srpskom jeziku je osobena po tome što koristi dva pisma – ćirilicu i latinicu, a korisniku je ostavljeno da odluči kojim pismom će pisati i čitati članke, što je omogućeno tehničkim rešenjima. Ostaju, međutim, problemi koji nisu tehničke prirode, već se svode na različita mišljenja o tome kako nešto treba pisati. Nedavno je na Vikipediji vođena rasprava o načinu pisanja stranih imena. Mišljenja se razlikuju oko toga šta, kako i zbog čega treba transkribovati ili ostaviti u izvornom obliku.

Glavno sporenje je nastalo oko transkribovanja imena video igara i muzičkih grupa. Za gotovo nijednu video igru u Srbiji ne postoji zvaničan prevod, pa ostaje samo da se ime transkribuje ili ostavi u izvornom obliku. Slično je i sa muzičkim grupama. Da li u srpskom tekstu pisati Iron Maiden ili Ajron Mejdn? Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se eventualno može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Da li, ukoliko grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, znači da „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Da li ista pravila važe i za ćirilicu i za latinicu? Da li se i u ćiriličnim tekstovima mogu ostavljati originalni nazivi?

Ovo su samo neke od nedoumica sa kojima se skoro svakodnevno susrećemo u stvaranju enciklopedije. Prilikom rasprava, obe strane se pozivaju na „Pravopis srpskoga jezika“, koji se tumači po sopstvenom mišljenju. Sam pravopis nam najčešće ne pomaže puno, jer je većina ovih problema nastala razvojem digitalne tehnologije, pojavom interneta, mobilnih telefona i sl. koji su većinom prilagođeni engleskoj verziji latiničnog pisma.

Zato Vam moramo postaviti vrlo konkretno pitanje: Da li je u srpskom jeziku ispravno pisati netranskirbovane oblike?

Unapred zahvalni,
urednici i dopisnici Vikipedije na srpskom jeziku

napisao Korisnik:Mladifilozof na Arhivi; preneo BraneJ

Par prigovora:

Ne može se reći "slično je i sa muzičkim grupama". Nije slično jer se nazivi muzičkih grupa transkribuju, a nazivi video-igrica se prevode budući da se tu ne radi o ličnom imenu.

Zatim, na pitanja "da li ista pravila vrede za ćirilicu i latinicu" i "da li se i u ćiriličnim tekstovima mogu ostavljati originalni nazivi" pravopis je dao odgovor i to sam nekoliko puta navodio u prethodnim diskusijama.

I na kraju, mislim da bi ključno pitanje trebalo formulisati mnogo neutralnije, budući da je formulacija "da li je ispravno . . ." već sugeriše odgovor. Možda bi pitanje trebalo biti:

Šta lingvisti preporučuju u vezi prenošenja naziva video-igara i nazivi muzičkih grupa u srpsku ćirilicu i latinicu?

Delija.

Slažem se sa tvojim prigovorima. Ionako nisam puno prerađivao smisao i duh pisma, samo sam gledao da ga skratim i učinim jasnijim. --Mladifilozof 00:59, 31. mart 2007. (CEST)

---

U vezi sa samim pitanjem, šta prevoditi, a šta ne, rekla bih samo još nešto. U jeziku ne treba raditi ništa NA SILU, dakle, dok čitalac čita treba da mu je jasno o čemu se radi, i da je tekst pitak. Ne treba mešati prevođenje s transkripcijom. Prevođenje je kad od Mery napravimo Mara, a transkripcija je kad napišemo onako kako se izgovara u dotičnom jeziku, dakle Meri. Pravopis preporučuje da se transkribuje na ćirilicu u ćiriličnom tekstu, ali samo ako to znamo ili ako je ranije normirano u pravopisu ili g. Prćiću na koga se ljudi masovno pozivaju, ali ako je u Prćiću drugačije nego u Pravopisu, onda Pravopis. Teška je to materija, i bolje je nekad ostaviti izvorno napisano nego lupetati, ili makar pored transkribovanog imena u zagradi izvorno, jer poenta jezika jeste i da se razume...

Iron Maiden ili Ajron Mejdn? Ajron Mejdn svakako, ali u ćiriličnom tekstu ćirilicom. Neznatno se razlikuju pravila u latiničnom tekstu, napraviću jednu stranicu o toj problematici, ali uvek naglašavam, svaki primer može u određenim okolnostima biti za sebe, i to nije falinka pravopisa, već tolerancija i prilagođavanje određenim situacijama.

Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se eventualno može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Pa da, upravo se o tome radi. Svaki jezičar će vam odgovoriti šta bi on uradio, jer se tu zaita ne možee biti isključiv. Treba pitati naravno, ali ne komšiju, tetku, nego stručnjaka. Da li, ukoliko grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, znači da „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Ja bih Blink uan ejti tu, a najradije bih ostavila u originalu. Praksa nas u mnogo čemu demantuje, i život treba pratiti. Da li ista pravila važe i za ćirilicu i za latinicu? Odgovorila sam gore.

Da li se i u ćiriličnim tekstovima mogu ostavljati originalni nazivi?

Odgovorila takođe, ali sve je to ista priča.

Naravno, tako je sa svim zakonima, tumači kako ko misli da treba, ali treba da tumači stručnjak za dotičnu oblast, a ne dobar komšija ko dobar brat, a ako se stručnjaci sukobljavaju, onda je rešenje nevažno, oko važnih pitanja svi stručnjaci se slažu. I tačno je i to da sam pravopis ne pomaže puno upravo u pitanjima koja su najteža, to je život. I na kraju - kaže se u vezi s problemom, a ne u vezi problema (u vezi je zelen), i bolje je reći nekoliko pitanja nego par jer par je ugl. papuča, rukavica itd. U svakom slučaju, podržavam napor svih ovde da postignu što bolji jezik na Vikipediji, i priključujem se.--Jlna 13:51, 28. jul 2007. (CEST)

Veto

Taj veto ili to veto? --Poki |razgovor| 22:41, 30. mart 2007. (CEST)

Moram priznati da sam se i ja sama iznenadila. Oduvek sam mislila da je TAJ veto, međutim....

TO veto. U Vujakliji piše:

veto: (l. veto) zabranjujem ne primam, odbacujem. (...) u ustavnim državama vladaoci imaju, u odnosu prema narodnom predstavništvu, pravo na neograničenO (apsolutnO) ili samo na ograničenO (suspenzivnO) veto; (...)

Dakle, ako je ograničeno, suspenzivno, apsolutno i neograničeno, onda je TO veto.--Maduixa kaži 22:57, 30. mart 2007. (CEST)

Imena stranih gradova, muzičkih grupa, video igrica, kompjuterskog softvera, itd ...

Da li može neko da mi kaže, zašto bi se pravilo/tražilo posebno pravilo za transkripciju stranih muz. grupa, video igrica i drugih stranih stvari, kada postoji relativno jasno protumačeno pravilo za transkripciju stranih gradova, od koga ne bi trebalo odstupati.

To pravilo je kristalno jasno (odozgo na dole, ako gornji uslov nije ispunjen):

1. Ako za strani pojam u srpskom jeziku već postoji (u širim slojevima društva) odomaćen srpski izgovor - onda se taj odomaćeni izgovor onda se on upotrebljava (npr. Vašington, Njujork, Beč, Nemačka, Mikrosoft, itd.)
2. Orginalni izgovor (fonetski) pojma kao u izvornom jeziku (npr. Bordo, Bruklin, Ašafenburg, Ljermontov, itd.)
3. Ako org. izgovor nije u duhu srpskog jezika (teško se izgovara i sl.) onda slijede prilagođavanja, koja su definisana pravilima transkripcije, i to zavisno od izvornog jezika, kao npr. Getingen (Göttingen), Magbet (Macbeth), Sofija (Софја), Šopen (Chopin), Aristotel (Aristotelēs), itd.

Tako je dakle logično, da se i nove stvari rade po istoj šemi.

Sporan je mislim više način prilagođavanja srpskom jeziku, nego što je sporno da uopšte treba prilagoditi.

Što se tiče pisanja u ćirilici, latinici i posebno standarda Vikipedije po tom pitanju:

• Nezavisno, da li se radilo o latinici ili ćirilici, prvo pisati transkribovani pojam a posle toga, jednom u članku u zagradi izvorni naziv. To se kod prve gornje grupe ne treba, kod druge može a kod treće grupe mora raditi. Npr. "Poznati kompozitor Šopen (Chopin) je bio dobar momak.".

Nadam se da sam bio jasan sa ovim mojim skromnim i relativno laičkim mišljenjem. --Kaster 23:47, 30. март 2007. (CEST)

Jedna razlika, koja mi odmah pada na pamet, je što gradovi spadaju u geografiju, a muzičke grupe u umetnost. Nazivi muzičkih sastava, kako stranih tako i domaćih, su često višesmisleni, pa se prevođenjem ili transkripcijom gube neka od značenja. Takođe, neki umetnici mnogo polažu i na redosled znakova ili zvučnost reči, što se takođe transkipcijom odnosno prevodom narušava. --Mladifilozof 01:07, 31. март 2007. (CEST)

Овдје сам писао о транскрипцији а не о преводу. Имена муз. група се транскрибују, превод назива умјетничког дјела (филм, слика, назив пјесме) као и умјетничког дјела у цјелини (преводи књиге) се обично ауторизују (дозвола преводиоцу од стране аутора, дозвола произвођача видео игре за употребу превода назива истог његовом заступнику у Србији) и та област потпада дјелимично под заштиту ауторског права. По томе је рецимо могуће, да се једна видео игра у Републици Српској продаје под једним, а у Србији под другим именом. Али то су нијансе ове проблематике и при овим анализама, тако далеко не морамо још да идемо. --Kaster 01:44, 31. март 2007. (CEST)

Vlastita imena: U našem jeziku tuđa se imena i prezimena pišu dvojako: izvorno (mahom u latinici) i fonetski (mahom u ćirilici). Ostavlja se slobodna upotreba jednog i drugog načina pisanja, samo - ako je reč manje poznata - treba uz fonetski izgovor prvi put u zagradi dodati izvorno pisanje, a ako se ona izvorno piše, treba joj u zagradi navesti fonetski izgovor.

Znači Pravopis ne zabranjuje izvorno pisanje. --Milan Tešović (r) 04:10, 31. mart 2007. (CEST)

Da ti kažem da lupetaš, ne vredi - mnogi su pokušali, ali ti nisi shvatio. Gornja rečenica je skraćena/skrpljena od dve, a svi znamo da na taj način možeš da dokažeš i da je zemlja oblika palačinke. A takođe, već je rapravljeno zašto ne može izvorno. I nema „slobode upotrebe jednog ili drugog“. Milane, kratko i jasno - nemaš pojma o pravopisu: mnoge stvari ne znaš, još više stvari si naučen pogrešno, knjigu u šake i bubaj pre nego se usudiš da daviš više sa svojim neznanjem. Tvoje brljanje i smaranje cele zajednice prevazilazi granice tolerancije. --Brane Jovanović, DGzS <~> 10:07, 31. mart 2007. (CEST)

Zar je Mikrosoft odomaćen? --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:03, 31. mart 2007. (CEST)

---

Naravno da nije. Ali, bojim se da je na vidiku nova rasprava: Da li je pravilnije "Mikrosoft" ili "Majkrosoft"? I onda tako do besvesti.

--delija 13:19, 31. mart 2007. (CEST)

Pismo, verzija 3

Pismo je ispod. Napravio sam ga kao posebnu podstranicu ovde, a ovde ga uključujem da može da se vidi. Dakle, menjajte, dopunjujte, pa da radimo nešto povodom toga. --Brane Jovanović, DGzS <~> 10:23, 31. mart 2007. (CEST)

---

---

Poštovani,

Obraćamo vam se povodom pravopisnih nedoumica s kojima se često susrećemo u uređivanju Vikipedije, slobodne internet enciklopedije na srpskom jeziku.

Vikipedija na srpskom jeziku je osobena po tome što se može uređivati dvama pismima – ćirilicom i latinicom, a korisniku je ostavljeno da odluči kojim pismom će pisati i čitati članke, što je omogućeno tehničkim rešenjima. Ostaju, međutim, problemi koji nisu tehničke prirode, nego se svode na različita mišljenja o tome kako nešto treba pisati. Nedavno je na Vikipediji vođena rasprava o načinu pisanja stranih imena. Mišljenja se razlikuju oko toga šta, kako i zbog čega nešto treba transkribovati ili ostaviti u izvornom obliku.

Glavno sporenje je nastalo oko transkribovanja imena video igara i muzičkih grupa. Za gotovo nijednu video igru u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj ne postoji zvaničan prevod, pa ostaje samo da se ime slobodno prevede, transkribuje ili ostavi u izvornom obliku. Slično je i sa nazivima muzičkih grupa. Da li u srpskom tekstu treba pisati Iron Maiden ili Ajron mejden? Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se možda može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Da li, ako grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, to znači da i „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Važe li ista pravila i za ćirilicu i za latinicu? Mogu li se i u ćiriličkim tekstovima ostavljati izvorni nazivi?

Ovo su samo neke od nedoumica s kojima se skoro svakodnevno susrećemo u stvaranju enciklopedije na srpskom jeziku. Prilikom rasprava obe strane se pozivaju na Pravopis srpskoga jezika, koji svako tumači po svom mišljenju. Sam Pravopis nam najčešće ne pomaže mnogo, jer je većina ovih problema nastala razvojem digitalne tehnologije, pojavom interneta, mobilnih telefona i sl. koji su većinom prilagođeni engleskoj verziji latiničkog pisma.

Zato vam moramo postaviti vrlo konkretno pitanje: Šta lingvisti preporučuju u vezi s prenošenjem naziva video igara i naziva muzičkih grupa u srpsku ćirilicu i latinicu?

Unapred zahvalni,
urednici i saradnici Vikipedije na srpskom jeziku

---

---

А тшо закључасте писамце!? Мислим, имам ја још тога. --делија 12:38, 31. март 2007. (CEST)

Сада је откључано. Вјероватно су на дјелу били вандали па је било закључано.

Фурмулације које немају консензус је пожељно прво поткријепити аргументима на разговору (писма) и покушати наћи најмањи заједнички чинилац. Поз, --Kaster 12:50, 31. март 2007. (CEST)

Opet zaključano!? --delija 14:01, 31. mart 2007. (CEST)

Ovo postaje smešno! --delija 14:36, 31. mart 2007. (CEST)

Nije smešno nego zabrinjavajuće. Softver se nešto ubagovao. Neće da se otključa stranica. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 14:44, 31. mart 2007. (CEST)

Adrien Brody

Kako je ispravno napisati za glumca Adrien Brody, Adrijen Brodi ili Adrien Brodi. Rade Nagraisalović (ne radi auto potpis)

Fonetski izgovor (Adrien) se prilagođava srpskom jeziku: Adrijen. --Kaster 12:20, 31. март 2007. (CEST)

---

Iako bi približnije izvornom izgovoru bilo Ejdrijen. Ali, dobro, ovde se radi o slučaju "ukorenjene" transkripcije.

--delija 12:34, 31. mart 2007. (CEST)

Sad vidim da je čovjek jevrejskog porijekla. Da li to mijenja stvar pri fonetskom izgovoru i da li je, kao u slučaju Jonathan, različit izgovor od "Čistog" engleskog imena koje se svakako izgovara kao "Ejdrijen"? --Kaster 17:05, 31. март 2007. (CEST)

Znači da napišem Adrijen.

---

Da, da. Svakako.

--delija 14:29, 31. mart 2007. (CEST)

Pitanje

Imam još pitanja u vezi glumaca kako se izgovaraju, a to su:Al Pacino, Charlize Theron, Roberto Benigni.

Da dodam ovde je već napisano u članku Oskar za najboljeg glumca za Al Pacino(Al Pačino ) i za Roberto Benigni (Roberto Beninji), pa me zaniima koliko je to tačno, jer ja tako ne izgovarm te glumce .--Rade Nagraisalović 21:06, 1. april 2007. (CEST)

---

Ivan Klajn kaže na str. 28 svoj Rečnika jezičkih nedoumica: U italijanskom i španskom, treba uvek pisati Č a ne Ć. Dakle, Al Pačino.

Grupa gn u italijanskom se izgovara kao Nj, kao na primer u Bolonja (Bologna), pa samim tim je Beninji pravilna transkripcija.

Charlize Theron - nisam sigurna. Trebalo bi das bude Čarliz Teron (ako je po engleskom izgovoru), ali s obzirom da joj je otac potomak Francuskih hugenota, majka Nemica, i da je rođena u Južnoj Africi a da je njen maternji jezik afrikanski, vrlo je moguće da je i Šarliz Teron. Tu ipak sačekaj Deliju, da pogleda u ćitap.--Maduixa kaži 21:25, 1. april 2007. (CEST)

---

Uf, uf uf... Ala je Čarliza imala detinjstvo... Otac alkoholičar, maltretiro majku pa ga ova usmrtila... Slušaj, u engleskom članku sam naišla na sl. podatak:

"Theron" is a French surname pronounced in Afrikaans as "Tronn," although she has said that she prefers the pronunciation "Thrown."[1] The pronunciation commonly used in the United States involves two syllables, with stress on the first.

Znači, ja bih rekla da je Troun. Sad nisam sigurna šta je kod nas više prihvaćeno - originalan, afrikanski izgovor njenog prezimena ili engleska deformacija istog. --Maduixa kaži 21:31, 1. april 2007. (CEST)

E, baš zato ja volim pisati o glumcima kao što je Robert De Niro.--Rade Nagraisalović 21:41, 1. april 2007. (CEST)

---

Šarliz Teron.

• Ovde: [4]

• Ovaj audio fajl: (obratiti pažnju na 25 sekundu od početka).[5]. Mora biti instaliran RealPlayer. I obratiti pažnju na vremenske tačke 1 min. 30 sek. od početka i 1 min. 38 sek. kada spiker razgovetno izgovara prezime Muni kao MjUni (sa naglašenim dugim "u"). Kod Prćića piše da je pravilno "Muni", ali nisam siguran da je ovaj put u pravu. A ovaj glumac se pominje u onim prvim godinama dodele Oskara.

• I ovaj: [6] (tačno 3 min. od početka reprodukcije).

--delija 22:12, 1. april 2007. (CEST)

Delijo, ćemu ovo sa Munijem? Osim toga, u ovoj drugoj ja na minutu 1.38 ne čujem ništa što bi ličilo ni izdaleka na Muni/Mjuni... O kojoj personi je reč?--Maduixa kaži 23:03, 1. april 2007. (CEST) BTW, Čarliza se preziva Teron po engleskom izgovoru, ali podsećam da ona NIJE Amerikanka i da voli da joj se prezime izgovara po afrikanski - Tron ili Troun. Link koji si ti dao je engleski. To je kao kad su našeg Panića Ameri prekrstili u Mr. Panic - Mister Panik, što, priznaćeš, nema veze sa originalnim izgovorom. Kaže li Prćić ili Pavopis nešto o tome?--Maduixa kaži 23:05, 1. april 2007. (CEST)

Najbolje je onda napisati na engleskom, afrikanskom i francuskom jeziku, ona sigurno ne bilo greške. Ha,ha,ha. Pozdrav--Rade Nagraisalović 23:10, 1. april 2007. (CEST)

Zar stvarno transkripcija mora da bude toliko komplikovana? Mislim, zar stvarno čovek mora, kad nečije ime pokušava da transkribuje, da gleda ko je toj osobi bio otac, a ko majka, gde je rođen(a), gde živi, kako on(a) sam(a) kaže, kako drugi kažu, kako bi se to inače izgovaralo u jeziku koji se tamo najčešće koristi, a kako u nekom drugom, itd...? Šta ako prevodimo neki tekst u kome se pominje nečije ime samo na momenat i mi ga tek tad prvi put čujemo - zar tad moramo da proverimo čitav pedigre te osobe kako bismo transkribovali to ime? I kako, recimo, transkribovati prezime nekog američkog Srbina čiji se predak koji je emigrirao u Ameriku prezivao npr. Božović, a taj čovek danas, kao i svi oko njega, govori npr. Bozovik ili Bozovič? (ili, pak, Bozouič!) Šta onda? ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:16, 1. april 2007. (CEST)

Ti si u pravu što se mene tiče, ali ovde vladaju druga pravila i ja ih se držim. Za ova srpska prezimena, ja lično imam rođake u americi koji se prezivaju Brborović, a upisani su tamo kao Brborovič.--Rade Nagraisalović 23:22, 1. april 2007. (CEST)

---

Ko je Đorđe, ikada rekao da je traskripcija i uopšte bilo koja nauka o jeziku ( pogotovu o srpskom!) laka? Da samo znaš kako ovi Španci izgovaraju moje ime, umro bi od smeha. A sve Snežane koje poznajem, jednostavno su odustale od pokušaja da ih nateraju da barem koliko toliko izbgovore njihova imena, i masovno su prešle da se zovu Blanka! To da li že neki Božović da bude Božovik Bozovik ili Božović, zavisi od mnogo faktora - da li je prva generacija imaigranata, da li je rođen ili nije, kako on sam izgovara svoje prezime i kako na kraju krajeva, on voli da mu se izgovara prezime. Panić će za nas uvek biti Milan Panić, ali već njegov unuk bi bio Majlan Penik, jer verovatno taj ne bi ni srpski govorio, a kamoli da svoje ime izgovara kako mu ga je deda izgovarao.

Nadam se da će, čitajući ove naše male rasprave o transkripciji (a biće ih još, jer fala bogu Rade je razumna osoba i ako u nešto nije siguran, PITA (Bravo, Rade!)) oni koji podcenjuju "jezičare" i misle da ako im je srpski jezik maternji da već znaju sve i nemaju ništa više novo da nauče, poleti da menjaju mišljenje. --Maduixa kaži 23:26, 1. april 2007. (CEST)

Da li bi neko mogao da mi pomogne da transkribujem imena iz sledećeg teksta:

Kada je Joel Siegel prvi put pravio prikaz filma Karate Kid, on je izgovarao njegovo ime "MA-Key-O" umesto "Ma-chee-o". Ovaj drugi izgovor je način na koji je sam Ralph Macchio izgovarao svoje ime, a prva varijanta predstavlja ispravan italijanski izgovor. Siegel je primio poziv u 4 ujutro na dan kada je njegova reportaža trebala da izađe u javnost sa zahtevom da koriguje svoje pronaunciranje (izgovor). Kasnije je objasnio ovo dosađivanje u 4 ujutru time što Macchio "nije znao kako treba da izgovara sopstveno prezime".

Ovo je moj slobodan prevod sa sajta [7], podnaslov Trivia.Pozdrav.

--Roberto Beninji.23:49, 1. april 2007. (CEST)

APRILILILIIIIII!--Zoran.D. 23:52, 1. april 2007. (CEST)Hahaha.Valjda još uvek važi prvoaprilska šala (još desetak minuta po mome proračunu).

---

U mom izdanju Transkripcionog rečnika (iz 1998.) ne pominje se Šarliz Teron ni po imenu ni po prezimenu, pa sam zato naveo izvore sa interneta koji su, po mom mišljenju, prilično pouzdani.

Zatim, svi Jagodini navodi o poreklu Šarliz Teron su tačni, verovatno je tačno da ona voli da se njeno prezime izgovara kao Troun, ali je i činjenica da je ona, uprkos svom poreklu, holivudska (odnosno američka) glumica i da je izgovor njenog prezimena prilagođen duhu engleskog jezika pa više nije Troun, već Teron, sa razgovetno izgovorenim glasom "e" (umesto muklog "e" u originalnom izgovoru tog prezimena). Osim toga, i srpskoj transkripciji "draži" je ovaj drugi oblik budući da se njegovim usvajanjem skoro u potpunosti zadržava originalna grafija prezimena, odnosno originalno prezime je mnogo manje izobličeno nego u onoj prvoj verziji izgovora. Samo da napomenem da u engleskom jeziku imamo mnoštvo sličnih primera u kojima se originalni izgovor nekog neengleskog prezimena prilagođava pravilima izgovora u engleskom jeziku, pa je Štajnbek postao Stajnbek, Vajnštajn Vajnstin ili čak Vejnstajn, prezime Lihtenštajn postalo je prezime Liktenstin ili Liktenstajn, Frankenštajn je postao Frankenstin (pogledajte film Mladi Frankenštajn. Em ćete se dobro nasmejati, em ćete naučiti nešto o ovom pravopisnom problemu), Petar je postao Piter, Đorđe je postao Džordž, Marčano je postao Marsijano itd.

Za Đorđa: pa transkripcija i ne mora biti tako komplikovana. Postoji kompetentna i relevantna literatura na srpskom jeziku koje se treba pridržavati, a ukoliko u toj literaturi nema odgovora na neka pitanja, Bogu hvala, imamo internet koji može biti pravi mali "rudnik zlata" ukoliko ga pravilno i s merom koristimo.

Za Jagodu: Zaboravi Mjunija, on nije baš toliko važan u ovoj priči.

--delija 00:10, 2. april 2007. (CEST)

Opa bato! Za sve po nešto, jedino za Robertina ništa. To samo može da znači dve stvari: Ili ga izbegavaš, ili ti je postavio koska pitanje.Hahaha. Ajd, pozdrav i za Deliju, a ja odoh opet da tražim zemlju Dembeliju!--Zoran.D. 00:21, 2. april 2007. (CEST)

Ja.... Isto kao što su sad počeli da zovu Penelope Kruz Penelopi Kruz.... Nadam se da kad se bude pisao članak o Penelope, da ćemo ipak zadržati izgovor iz jezika Penelopine rodne grude, a ne mesta gde trenutno radi...--Maduixa kaži 09:27, 2. april 2007. (CEST)

Zoko, ovde sve bre neki ozbiljni ljudi, niko se nije ni setio da je juče bio 1. april... E, kad nađeš tu zemlju Dembeliju, javi gde je, pa da idemo svi, a ne samo ti... Znaš da je sve lepše u društvu...--Maduixa kaži 09:27, 2. april 2007. (CEST)

Hehehe, Mašo, eto i ja tek u zadnjim minutama uspeh nekako da iskoristim prvoaprilsku šalu. A za “zemlju Dembeliju”, ništa se ne brini, ako je ja ne pronađem, niko drugi neće, budi sigurna. Pa kad je pronađem, prvu tebe zovem na godišnji odmor jer si to zaslužila posle ovolikog napora i truda. Elem, ovaj gore Delija, pošto sa mnom izgleda više ne komunicira, prenesi mu moje čestitke na objavljenom transkripcionom rečniku, jer evo gore je napisao

U mom izdanju Transkripcionog rečnika (iz 1998.)

. I usput mu prenesi da još uvek čekam njegov odgovor na pitanje kako treba da se transkribuje ime glumca Ralph Macchio, kao Ralf Mačio ili kao Ralf Makio. Razmišljam da napišem članak o ovome mome ljubimcu pa ne bih da me neko naknadno ispravlja. Ćao Maduiša, do sledećeg pisanja !--Zoran.D. 16:20, 2. april 2007. (CEST)

---

Meduiša, valjda bi on svog unuka imenavao Millan, to bi bilo mnogo pametnije nego mu ime Milan pisati "po srpski" (Milan) a da se čita američki. Inače Millan je Milan, a Milan je Mileen (dugo e), nije Majlan. Dobro, šalim se. To je bio samo primjer. Ali taj problem stvarno postoji. Imena se, naravno lokalizuju, ali prezimena ne. Eto recimo, Šarliz se preziva Tronn/Thron ali ime i dalje ne piše na engleskom.

Bez obzira šta lingvisti rekli meni će Al biti Paćino, a onaj italijančić (ovo je kompliment) Benini, ne Beninji. Nije ovo nikakva tvrdoglavost, već je jednostavno tako - Ala niko, ali niko, ne zove Pačino.

Da li treba znati gdje neko rođen i koje su mu nacionalnosti roditelji da bi se pričitalo ime? Ne. Samo treba znati jezik na kojem je ime napisano, a na engl. vikiped. je u većini slučajeva kada ime nije na engl. čitanje napisano u zagradi.

Ovakve stvari znam i po sebi - koliko sam puta kada sam se negdje registrovao na internetu ili popunio neki formular za nešto drugo, a čak i na našem internetu gdje softver nije u UTF8 nego na Wester European, napisao svoje ime kao Milan Tesovic (anginizovano bi bilo Millan Teshovic ili gore). Obratite, recimo, pažnju na Horovic, vrlo često prezime u SADu - poljsko je i čita se kako se piše, a ne Horovik. --Milan Tešović (r) 12:15, 2. april 2007. (CEST)

Je li bre ti Milane, Millane, Mileene ili Majlane. Ajd što nisi siguran ni svoje ime kako treba da potpisuješ, ali odakle ti pravo da moje ime prepravljaš i menjaš. Lepo sam ti se sinoć potpisao gore iznad kao Roberto Beninji.23:49, 1. april 2007. (CEST), a ti me očas posla prekrsti u Benini. Pa, majku mu, valjda ja znam bolje od tebe kako se prezivam. Drugo, kada bih ja bio Benini onda bi se i bivša prijateljica od mama mia zvala se Ana Manani, a ne Ana Manjani, (Anna Magnani), kao što je ceo svet pod tim imenom poznaje. Treće, i mog prijatelja i kolegu Al Pačina prekrstio si takođe u Al Paćina i još trabunjaš nešto kao „Imena se lokalizuju, a prezimena ne“. Pa znaš li ti bre da i Pačino može kod nas Italijana da bude ime kao Pacino koje je varijacija imena Pace što ujedno na italijanskom znači mir. A tako se inače kod nas zove i onaj znak koji se kod vas zove po engleski „Pis“, što potvrđuje i ovaj poslednji link koji sam postavio u ovoj rečenici. Takođe, mio bon amiko Eros Ramazzotti imao je skoro jedan veliki hit koji se zove „Un attimo di pace“ i ceo svet ga je pevao kao „Atimo di pače“, a ne „Atimo di paće“. E sad, jedino ako si totalni antisluhista ti to pevaj kao „Atimo di paće“ i Pačina zovi i dalje Paćino, a mene Beninjija kao Benini šta ću ti ja. Ja na to stvarno mogu samo da uzviknem „Mama mia, ke stupi...?!?!!?!“. I još nešto na kraju, nazvao si me gore „italijančićem“, što je uvreda, ne samo na ličnom planu, nego i na nacionalnoj osnovi. Ali, preći ću preko toga, jer sam po zanimanju komičar, pa nisam prek čovek, nego sam navikao uvek da zasmejavam ljude. Međutim, tebi skidam kapu i svaka ti čast, jer svojim komentarima ovde toliko zasmejavaš ljude da si prevazišao čak i mene, velikog komičara Robera Beninjija. Arivederči.—Roberto Beninji, alijas,--Zoran.D. 16:25, 2. april 2007. (CEST)

P.S. Evo malopre me je nazvao telefonom mio amiko Al Pačino da mi kaže da, u skladu sa prethodno navedenim argumentima u srpskom postoji ime Mirko, koje je ekvivalentno sa Pače, ili Pačino, pa tako i sa njegovim prezimenom koje bi na srpskom onda moglo da glasi i Mirković ili Mirić. Pis, pače, ili na srpskom, mir svima.--Zoran.D. 18:20, 2. april 2007. (CEST)

---

Srpski lingvisti su se dogovorili (i taj dogovor je verifikovan u Pravopisu u odeljku o transkripciji) da se italijansko CI i CCI transkribuje kao "č" a ja bih dodao - bez obzira kako taj glas izgovarao originalni govornik. Naime, činjenica je da je kod pojedinih govornika izgovor tog glasa bliži glasu "č", kod nekih je između "ć" i "č" (najčešća varijanta), a kod nekih je do kraja "umekšan" pa je sličan glasu "ć" (kao kada Al Pačino izgovara prezime Stracci u Kumu, što je neosporno). Ali, za sva tri slučaja vredi - transkripcija kao "č"! Sličnih slučajeva imamo i u nekim našim krajevima gde se govori ćuti, ćekati, ćovek, ali je pravilan zapis tih reči čuti, čekati i čovek (bez obzira na nepravilan izgovor).

A ako pođemo od engleskog izgovora, treba samo napomenuti da se taj "umekšani" glas u IPA-transkripciji beleži samo kao "tʃ", a to "tʃ" je samo "č" u srpskoj redakciji.

Da zaključim, u srpskoj transkripciji može biti samo Riči, Pačino ili Strači, bez obzira kako originalni govornici izgovarali sporni glas.

--delija 07:40, 3. april 2007. (CEST)

Zastava i nekretnine

Molim za pomoć:

1. Da li je "kamion marke zastava", ili "kamion marke 'zastava'"? Zasigurno znam samo da je malo "z", logično bi bilo da je sa navodnicima.

2. Da li je "promet nekretnina" ili "promet nekretninama" (npr. u kontekstu "preduzeće za promet nekretnina(ma))"? Što više ga motam po ustima, sve mi je manje jasno, i na kraju se sludim... --Sale 23:19, 2. april 2007. (CEST)

---

1. Malo slovo i sa navodnicima. Tako kaže čika Klajn. 2. Promet nekretnina, rekla bih ja...--Maduixa kaži 23:46, 2. april 2007. (CEST)

---

Da, ali po toj analogiji je i "promet eksera", umesto "promet ekserima" (meni logičnije), i tako sam ja išao analogiju po analogiju i na kraju mi tek ništa nije bilo jasno :) --Sale 09:12, 3. april 2007. (CEST)

---

U Rečniku Matice srpske pod odrednicom promet navedena je sintagma promet hrane i materija (u telu), a u ostalim slučajevima navedeno je kako sledi: novčani promet, čekovni promet, robni promet itd.

Taj promet nekretnina/nekretninama meni zvuči baš ružno. Zar nije lepše "kupoprodaja nekretnina", odnosno "preduѕeće za kupoprodaju nekretnina"?

--delija 09:26, 3. april 2007. (CEST)

---

Ma na kraju ću ja staviti "trgovina nekretninama", ali me je interesovalo konkretno za "promet" --Sale 09:59, 3. april 2007. (CEST)

---

Pa može i tako.

--delija 10:28, 3. april 2007. (CEST)

Catherine Zeta-Jones

Kako da napišem Ketrin Zita-Džons ili Ketrin Zita Džouns.--Rade Nagraisalović 15:31, 6. april 2007. (CEST)

---

Trebalo bi Džouns. Naime, prezime Jones se transkribuje kao Džouns, a Johnes kao Džons!

--delija 19:30, 18. april 2007. (CEST)

"Primeri i perspektiva ovog članka"

"Primeri i perspektiva ovog članka ili odeljka verovatno ne predstavljaju sveljudske poglede vezane za predmet." treba da glasi "Primeri i gledišta/stavovi u ovom tekstu ne predstavljaju opšteljudske poglede na temu o kojoj se ovde govori/u vezi sa temom..." ili slično. Gdje se ovo može ispraviti i kako glasi originalna rečenica na engl?--Majmun 14:01, 12. april 2007. (CEST)

Fleur de sel

Potrebna mi je trankripcija francuske riječi Fleur de sel. U pitanju je vrsta morske soli. Možda bi se mogao ubaciti i prevod (cvijet soli?). --Milan Tešović (r) 19:23, 18. april 2007. (CEST)

Još jedna transkripcija. Ime Marry L'Abbe. --Milan Tešović (r) 19:46, 18. april 2007. (CEST)

englesko u

Da li englesko u tanskribujemo kao u ili kao ju? Recimo Kaputar - Kapjutar ili Kaputar?Avala 16:24, 20. april 2007. (CEST)

Pošto engleski jezik nema pravila čitanja, transkribuje se prema izgovoru. Ako se ta reč izgovara sa ju onda sa ju, ako se izgovara samo sa u, onda u. Šta je to? Ime?--Maduixa kaži 23:02, 21. april 2007. (CEST)

---

Englesko slovo može se transkribovati kao "ju", kao "u", kao "a" i kao "e" u ѕavisnost od izgovora u određenoj reči, a izgovor, opet, zavisi od "konteksta" u kom se nalazi to slovo odnosno glas. Takođe, da li je "u" ili "ju" zavisi i od toga da li se radi o britanskom engleskom ili američkom. Naime, jedno labavo pravilo kaže da u britanskom engleskom preovlađuje varijanta sa "ju", a u američkom sa "u", ali i to pravilo ima izuzetke. Koliko je meni poznato, kanadski i australijski engleski u izgovoru se naslanjaju na britanski engleski, ali za naš konkretan slučaj (Kaputar ili Kapjutar) najbolje je pogledati šta kaže službeni sajt tog nacionalnog parka: [8].

A tamo lepo piše: The Mt. Kaputar (pronounced cap you tar).

--delija 09:56, 25. april 2007. (CEST)

Transkripcija sa engleskog

Kako se transkribuje Charles Babbage pre svega njegovo prezime, Bebidž ili Babidž? --Đorđe Stakić (r) 08:53, 25. april 2007. (CEST)

Bebidž. Analogija sa cabbage - izgovara se kebidž a ne kabidž. --Maduixa kaži 09:18, 25. april 2007. (CEST)

---

Ja ću samo malo. Bebidž je tradicionalna (odnosno, ukorenjena) transkripcija prezimena Babbage, dok bi ispravnije bilo Babidž budući da se tu radi o dvoglasu æ (bæb ɪdʒ) za koji naš lingvisti preporučuju transkripciju sa "a" (osim u ukorenjenim slučajevima kao što je i ovaj).

--delija 10:03, 25. april 2007. (CEST)

---

Imam probleme (velike) sa transkripcijom:

• Imena televizija - Jel ih pišem kako se u originalu pišu (na engleskom) ili ih transkribujem? (konkretno: "FX Networks", jel pišem ovako ili pišem Ef Eks Netvorks!?)

• imena škola - "Highlands Day School"

• Kako seizgovara reč "mountain"

• Neka serija se zove "Seinfeld"? jel zna neko o čemu je reč (kako se izgovara; da nije kod nas možda prevedeno drugačije (ukoliko je uopšte i bilo kod nas).

• Filmovi (konkretno: Ace Ventura - jel pišem na latinici ovako kako se i piše ili pišem Ejs Ventura?) Jel on beše detektiv za kućne ljubimce ili ... (treba mi za članak)

• Film se zove Runner. Ja prvi put čujem... jel zna neko šta je to? (nije mi jasno: ako film nije bio prikazivan kod nas; znači nema srpski prevod; jel ga prevodimo ili ga transkribujemo?)

• Cherry se izgovara šeri ili čeri?

• Spominju se neki filmovi: crtani film "Barnyard" (jel zna neko prevod kod nas; ako ne zna niko onda kako ide transkripcija?); film "The Longest Yard" (To je ono sa Adamom Snedlerom; onaj ragbi u nekom zatvoru ja mislim... Kako su ga prevodili kod nas?)

uuuuuuuuuuuufffffffffffff.......... "to je to" --Nikola Todorović 00:46, 2. jul 2007. (CEST)

Televizija pink92 (koja je emitovala seriju "Seinfeld") ju je emitovala kao „Sajnfild“, koliko se ja sećam. A ovaj detektiv je definitivno Ejs Ventura. --Milan Dinić 13:41, 3. jul 2007. (CEST)

Pink92? Heh, to bi vredelo videti... :) Elem, čini mi se da je prevod bio "Sajnfeld", ne "Sajnfild". --filip ⁂ 14:01, 3. jul 2007. (CEST)

---

Kako se transkribuje reč "Guide"? (Vodič)--Nikola Todorović 12:36, 4. jul 2007. (CEST)

---

Gajd. Ѕa svako novo pitanje, bolje otvori novi naslov. Ovako je nepregledno.--Maduixa kaži 12:44, 4. jul 2007. (CEST)

I to radi na dnu stranice, a ne na sredini, gde se nalaze odavno završeni razgovori. Najbolje je da koristiš jezičak označen sa "+" koji se nalazi na vrhu ove stranice. Inače, "gajd" je vodič, ali pitanje je za šta ti treba transkripcija, a ne prevod. --filip ⁂ 12:46, 4. jul 2007. (CEST)

A što se ne otvori nova stranica sa samo ovim pitanjima? To se, čini mi se spominjalo negde. --Milan Dinić 12:54, 4. jul 2007. (CEST)

Treba mi za ime nagrade "TV Guide". To se transkribuje koliko ja znam (tako me je Madiuxa uputila). Još jedno pitanje: "Golden Globe" se prevodi, a "Golden Apple"? Jel TV Guide pišemo TV Vodič ili Ti-Vi Gajd? --Nikola Todorović 13:05, 4. jul 2007. (CEST)

Ažaksio (Ajačo)

Šta sa ovim. Kako treba da se zove. Ovako ne može sigurno.

Ajaccio (Latin: Ajax; French: Ajaccio; Corsican: Aiacciu), pronounced "ah-YAH-cho". Mislim da je Ajačo i kod nas uobičajenije. --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:36, 30. april 2007. (CEST)

---

Ipak ...

The capital city is Ajaccio to the French, who pronounce it ah-ZAHK-see-oh, but for the natives it's Aiacciu, pronounced ay-ACH-oo.

--delija 13:55, 30. april 2007. (CEST)

• Znači da premeštam na Ajačo? --Jovan Vuković (r) 15:11, 30. april 2007. (CEST)

Ivan Klajn by himself

Za sve koje bi ovo moglo da zanima evo nešto što će ih sigurno zanimati:

Četvrtak 3. maj u 19:00

Mala sala Doma kulture Studentski grad

Srpski jezik danas

VELIKI REČNIK STRANIH REČI I IZRAZA IVANA KLAJNA I MILANA ŠIPKE

Učestvuju studenti srpskog jezika

Gost večeri izdavačka kuća Prometej

aerobik, atačment, biznismen, bilbord, branč, veb, vorkšop, drinker, diler, omaž, fajl, ...

Hoćemo li organizovano posetiti dotično predstavljanje? -- JustUser  JustTalk 15:34, 1. maj 2007. (CEST)

Obavezno da neko ode. Kamo sreće da sam sad u Bgd!--Maduixa kaži 16:09, 1. maj 2007. (CEST)

Governorate

Kako na srpski da prevedemo ovu jedinicu teritorijalne podele? -- Obradović Goran (razgovor) 20:47, 30. april 2007. (CEST)

Ja bih kao 'guvernat'. --Poki |razgovor| 20:53, 30. april 2007. (CEST)

Rusi govore gubernija, može i guvernatura, ali guvernat zvuči ok.--Velimir85 20:58, 30. april 2007. (CEST)

Meni gubernija najprirodnije zvuci. --Maduixa kaži 21:37, 30. april 2007. (CEST)

I meni zvuči gubernija najbolje. A čini mi se da je tako prevođeno u našoj literaturi --Jovan Vuković (r) 08:48, 1. maj 2007. (CEST)

Jeste tako ako se radi o gubernijama u carskoj Rusiji. Inače mislim da je guvernatura (ili, pak, guvernija?) „opštiji“ oblik. Isto tako i gubernator (ruski) i guverner. --Đorđe D. Božović (razgovor) 19:33, 1. maj 2007. (CEST)

Odnosno guvernadur i guvernadurstvo kada se radi o Crnoj Gori. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:39, 3. maj 2007. (CEST)

Web = veb

Da li je ovo ispravno?

jeste. Potpiši se sledeći put.--Maduixa kaži 18:24, 9. maj 2007. (CEST)

Više jednakih naziva. Koji upotrebiti?

Koji naziv je najkorektnije koristiti za austrijsku aviokompaniju:

• Ostrijan erlajns - puna transkripcija sa engleskog
• Austrijan erlajns - polovična transkripcija sa engleskog
• Osterajhiše Luftferkers - originalni naziv - transkripcija sa nemačkog
• Austrijske aviolinije - srpski naziv
• Austrija erlajns - polovična transkripcija sa engleskog

?

--Avala 18:47, 12. maj 2007. (CEST)

Onako kako je zvanično ime te kompanije, a meni se čini da je zvanično ime Austrian Airlines. Prema tome, Ostrijan Erlajns.--Maduixa kaži 23:35, 12. maj 2007. (CEST)

Šta upotrebiti?

Pišem članke vezane za Pesmu Evrovizije. Napiso sam oko petnestak. Nastao je problem oko imenovanja članka. Letonija je samo jedna od država. Ja koristi verziju pod A, neko B, a neko V. Pošto ima puno članaka (oko 50), trebali bi da usaglasimo samo jedan naziv, da se nebi sva tri načina koristila. Molim što pre odgovo, da bih počeo da ispravljam greške i pišem nove članke.Milens2 12:36, 27. maj 2007. (CEST)

a)Letonija na izboru za Pesmu Evrovizije
b)Letonija na izborima za Pesmu Evrovizije
v)Letonija na Pesmi Evrovizije

Ako planiraš da se baviš ovom tematikom onda se odluči sam za jedan naziv (ja mislim da je treći najbolji) i sve članke premesti da budu imenovani na isti način. --Jovan Vuković (r) 12:41, 27. maj 2007. (CEST)

---

A i V su ok, ali B ne jer je nelogican, jer nema vise izbora, vec samo jedno takmicenje.

Prevod

Kako tačno prevest 'Sub-provincial city'? Milens2

Možeš li da daš čitavu rečenicu, da vidimo u kom je kontekstu? --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:21, 28. maj 2007. (CEST)

Pogledaj na en:Sub-provincial city--Milens2 17:41, 28. maj 2007. (CEST)

Cameo

Kako prevesti (ako uopšte) termin "cameo appearance"? U filmskoj terminologiji, to (valjda) znači kad se neki poznati glumac, reditelj, ili neka poznata ličnost pojavi na filmu u nekom kadru kao statista ili neka mala sporedna uloga. Darth Vader 18:10, 28. maj 2007. (CEST)

Ja sam to prevodio kao "pojavljivanje".--Rade Nagraisalović 15:41, 13. jun 2007. (CEST)

Molekularno ili molekulsko

Šta je pravilno? -- Bojan  Razgovor  07:24, 1. jun 2007. (CEST)

---

molekularno--Maduixa kaži 15:55, 13. jun 2007. (CEST)

diskutabilno — ali zaista diskutabilno =) molekulski nivo, molekulske metode u hemiji — to bih ja koristio... molekularan postoji kao pridev samo u molekularna bilogija (ironije li... biologija proučava život, zar su molekuli živi?). doduše, ovo je moje mišljenje, mora se dodatno proveriti =) --Wlodzimierz 18:12, 13. jun 2007. (CEST)

Baš sam skoro spremao za prijemni taj deo biologije. I stvarno se često spominje molekularno, a čini mi se da je molekularni nivo bio i u hemiji --Jovan Vuković (r) 19:07, 13. jun 2007. (CEST)

Mislim da se oba pojma mogu koristiti.--Rade Nagraisalović 22:54, 13. jun 2007. (CEST)

-ovi ili -evi?

Da li je množina od sprej sprejevi? ili sprejovi? Ja sam naviknuta na oblik sa E, ali maločas sam u jednom od udžbenika koji obiluje greškama naišla na oblik sa O pa sam u velikoj nedoumici.

---

Po analogiji sa boj-bojevi, broj-brojevi, noj-nojevi, kraj-krajevi, zmaj-zmajevi . . . trebalo bi biti sprej-sprejevi.

--delija 16:05, 13. jun 2007. (CEST)

---

Hm, ne bih baš rekla. Tvoji primeri se završavaju na -Oj i -Aj ali ne na -Ej. Evo šta sam našla kod Radoja Simića (Srpski pravopis, Jasen, Bgd, 2006, str.97), u delu "Glasovi E i O iz a J, LJ i NJ:

U izvesnog broja jednosložnih imenica ... vrste sa nekim od navedenih suglasnika na kraju osnove, ako mu prethodi E, izgovor je kolebljiv: u primerima koji slede preporučljivije je O nego E...

Zatim navodi primere: kelj - keljom; kej - kejom/kejem - kejovi/kejevi.

Ja vidim ovaj KEJ isto što i SPREJ. Dakle, može i jedno i drugo, ali je bolje O - sprejOvi.--Maduixa kaži 09:31, 14. jun 2007. (CEST)

Bez da se upuštam u raspravu o ispravosti (ja mogu samo da sudim uhom) - priznaćeš da "sprejovi" zvuči veoma nakaradno. Ne znam odakle gospodin Simić sebi uzima za pravo da para moje uši? ;-) --Kaster 10:05, 14. јун 2007. (CEST)

Budući da tvoje uši nisu jedine među „srpskim maternjim uvetima“, gospodin Simić, koji se oslanja na pravila srpske gramatike i pravopisnu tradiciju, sasvim je u pravu kada kaže kako je ispravno i sprejovi i sprejevi, ali je sprejovi makar malčice ispravnije... ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:21, 14. jun 2007. (CEST)

--Maduixa kaži 23:39, 14. jun 2007. (CEST)

Ispravno ili ne. Nakaradno ostaje nakaradno -> "Šetajući kejovima, slikao sam sprejovima!" Pih. :-) --Kaster 13:25, 16. јун 2007. (CEST)

Imena umjetnika, naučnika, filozofa i ostalih

Hajde da otvorimo jednu stranicu gdje ćemo popisivati "sporna imena i prezimena", umjetnika, naučnika i ostalih, pa da onda to provjeravamo u našoj literaturi, recimo neko ode do neke naše biblioteke (kad se stigne), provjeri, zabilježi i kaže evo u našoj literturi toj i toj ovaj se vodi kao taj i taj. Pošto ovako je haos. Pol Kle je sada Paul Kle, a zašto onda nije i Kli umjesto Kle, kad se već ide po transkripciji sa njemačkog. Vasilj Kandinski, je neki put Vasilij, drugi Vasilj, naučnici mjenjaju imena i prezimena, kako se kod nas ne prepoznaju, itd. Mislim, ja ne sporim da su neke transkripcije, kad su rađene, nepravilno urađene (ili su kod nas stigle preko drugih jezika i ne matičnog jezika), ali najpoznatije ljude iz raznih profesija, ne možemo sad „prekrštavati“ zbog toga. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 12:52, 16. jun 2007. (CEST)

---

Slavene, odakle ti ideja da se nemačko "ee" transkribuje kao "e"?

I, evo, ja otvaram:

"Paul Kle - švajcarski slikar nemačkog porekla" (Mala Enc. Prosveta) (originalna grafija Paul Klee).

Samo mi nije jasno šta je tu sporno. Čovek je švajcarski Nemac, a nemačko ime Paul se transkribuje kao Paul, a prezime Klee kao Kle. Dakle, Paul Kle, a ne Pol Kli, ili Pol Kle. To su fakta.

Dalje:

Kandinski, Vasilij Vasiljevič - slikar ruskog porekla (MEP).

ruski: Vasiliй Kandinskiй

Dakle, ime nije sporno, i mora biti VasiliJ (budući da se rusko й prenosi kao "j" u ovom slučaju). Problem je sa prezimenom: sudeći po originalnoj ruskoj grafiji, trebao bi biti KandinskiJ, ali je ipak ostao Kandinski. Dakle, ono preusmerenje sa Vasilij Kandinski na Vasilj Kandinski ne pije vodu i nije pravilno.

Sudeći po Mepu i Novoj enciklopediji u boji Vuk Karadžić-Larus, ipak je Vasilij (Kandinski).

Slavenova ideja je dobra, ali moram nešto i dodati: Prvo da se konsultuje pravopisna literatura i lingvisti, a tek onda usko stručna. Mislim da je to prirodan sled rešavanja pravopisnih problema. Kada se budu rešavali muzički ili slikarski ili fizikalni problemi, onda će se konsultovati muzičari, slikari i fizičari, a lingvisti će biti konsultovani po potrebi.

--delija 13:30, 16. jun 2007. (CEST)

Ne znam kao je u enciklopediji prosvete, ali je kada sam učio istoriju umetnosti, bio poznat kao Pol i ne Paul (dvije zbirke njegovih djela na našem jeziku, prevedene sa italijanskog, Jansenova istorija umetnosti na našem jeziku (tada srpskohrvatski), to su knjige koje imam, još iz osamdesetih). E, sad. Ako literatura na srpskom kaže da je Paul onda je Paul. Za Kli sam pogriješio, u pravu si... :) Što se tiče Kandinskog, kod nas je bio poznat kao Vasilj od Vasiljevič, dakle ne od imena Vasilij. Zašto nije vršena transkripcija imena, i zašto samo Vasilj, (skraćeno, možda nadimak? od Vasiljevič) pojma nemam. Evo sad vidim da je promjenio u Vasilij [9], ali je nestalo Vasiljevič... Dakle puno ime i prezime Kandinskog je „Vasilij Vasiljevič Kandinski“ (Vasiliй Vasilьevič Kandinskiй)... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 13:46, 16. jun 2007. (CEST)

---

Pa ja to govorim celo vreme.

--delija 13:50, 16. jun 2007. (CEST)

Prevod

Kako tačno prevest 'Sub-provincial city?

Pogledaj na en:Sub-provincial city--Milens2)

HITNO - eparhije

Kako se pravilno pišu imena eparhija SPC? Da li je to npr. Eparhija Bihaćko-petrovačka ili Eparhija bihaćko-petrovačka? Na zvaničkoj prezentaciji `b` je veliko. Ja mislim da se to `b` piše veliko. --Poki |razgovor| 23:32, 24. jun 2007. (CEST)

---

Videh da si premešt'o. Ja uopšte ne znam da li je apsolutno neophodan taj red reči - zar nije logičnije Bihaćko-petrovačka eparhija? Znam da tako zovu u SPC, ali ovo je ipak enciklopedija, a ne neka verska knjiga, pa bi trebalo da odbacimo i taj arhaični način govora. Što se slova tiče, ide veliko B. Ako stoji kako sam ja rekla. Bihaćko-petrovačka eparhija. Ako mora da stoji iztumbano, onda ne znam. Mislim isto veliko, al nisam sigurna.--Maduixa kaži 23:36, 24. jun 2007. (CEST)

---

Znam i ja da je `b` veliko ako se piše Bihaćko-petrovačka eparhija. Ipak, nije loše da se držimo onog zvaničnijeg imena poteklog direktno iz institucije o kojoj se govori. Baš zato što sam toliko nesiguran stavio sam oznaku ,,hitno". --Poki |razgovor| 23:46, 24. jun 2007. (CEST)

---

Pa dobro, a kako onda piše na SPC stranici? Napiši kako je tamo napisano.--Maduixa kaži 23:58, 24. jun 2007. (CEST)

A zašto ne ostaviti/preuzeti onako kako ih sama SPC naziva. Preusmjerenja mogu da pokazuju sa "pravopisnih verzija", ali bih članke nazvao kao i SPC. To nema nikakve veze sa vjerskim izražavanjem nego samo citira referencu tj. samu SPC. Poz, --Kaster 23:50, 24. јун 2007. (CEST)

Ma da ta imena preuzeti kako su zvanično poznata u SPC, da ne komplikujemo i sa tim još. Dosta su nam transkripcije, za sada. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:05, 25. jun 2007. (CEST)

---

Negde je ispisano malim, a negde velikim slovom, zato sam došao u zabunu. --Poki |razgovor| 00:06, 25. jun 2007. (CEST)

E pa onda, ne znam... Ima li neka „zvanična“ lista eparhija? Ako ima po njoj se voditi. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:09, 25. jun 2007. (CEST)

---

Znači, ni SPC ne poznaje Pravopis? E, svašta... Ovako. Da ne bude zabune. Pravopis iz '60. god, tačke 20 a i b: Malim slovom se pišu imena administrativnih jedinica: valjevski srez, zagrebački kotar... itd. Međutim, kad se to isto ime administrativne jedinice koristi kao ime ustanove, onda se piše velkim slovom. Primer:

Otišao sam u Zagrebački kotar.

ali

U zagrebačkom kotaru dobro uspeva krompir.

Daklem, ako se misli na ustanovu, velikim slovom, ako se misli na administrativnu jedinicu, malim slovom.--Maduixa kaži 00:17, 25. jun 2007. (CEST)

Treba: Eparhija bihaćko-petrovačka ili Bihaćko-petrovačka eparhija (isto kao „Ulica kosovska“ i „Kosovska ulica“). Znači, ako se odlučite da prvo ide reč eparhija pa onda naziv eparhije, E je veliko a ovo drugo malo; a ako hoćete da prvo ide naziv eparhije pa onda reč eparhija, naziv je s velikim slovom, a eparhija s malim E. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:07, 25. jun 2007. (CEST)

---

Pa da. Logično. Lepo u Pravopisu piše "Samo prva reč se piše velikim slovom". Šta god da je prva reč, ta reč se piše velikim slovom. Kakav sam slepac kod očiju... Svaka čast Đorđe!--Maduixa kaži 16:35, 25. jun 2007. (CEST)

Hvala. ;) To što piše je tačno, osim ako se među onim drugim rečima posle prve ne nalazi i neka vlastita imenica; jer onda će se i ona pisati s velikim slovom, a inače je tako kao što Jagoda reče. --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:57, 25. jun 2007. (CEST)

---

E, da, takav je naš Djole: ne javlja se često, ali kad se javi - svaka mu bude na mestu. Svaka čast.

--delija 19:39, 25. jun 2007. (CEST)

Dženifer Aniston

Evo ih sve moje nedoumice oko prevoda/transkripcije/i još po nečeg na ovom članku:

• Sherman Oaks - transkripcija: Šerman Ouks

• Kada hoću da napišem koje je nekome pravo ime (konkretno: Džon Aniston, otac Dženifer Aniston je koristio ovaj pseudonim iako se njegovo grčko ime na engleskom transkribuje "Ioannis Anastasakis"; e sad ja sam pored imena Džon Aniston napisao u zagradi (eng. John Aniston; __. Ioannis Anastasakis). Šta da napišem na one crtice? Nešto što je skraćenica za originalno, izvorno, prvobitno, pravilno, ili šta već...

• Transkripcija prezimena Dow: DAU (NE DOU)

• Transkripcioja prezimena McLean: MAKLIN ILI MAKLEJN (MEKLEJN)

• Transkripcija "Louise Grieco": LUIZA GRIKO

• Transkripcija "Telly Savalas": TELI SAVALAS

• Sapunice "Love Of Life" i "Search For Tomorrow" - jel zna neko originalni prevod (mada sumnjam pošto ovo sigurno nije bilo kod nas; ja mislim da se može prevesti kao "Ljubav života" i "Potraga za sutra"?): JA BIH REKLA POTRAGA ZA SUTRASNJICOM.

• Prezime Kiriakis - transkripcija: KIRIJAKIS

• Naziv škole - "LaGuardia High School of Music & Art and Performing Arts" (jel se prevodi ili šta?!): VISA MUZICKA I DRAMSKA SKOLA LA GVARDIJA

• "For Dear Life" i "Dancing On Checker's Grave" - imena predstava (jel zna neko prevod?): NEMAM POJMA. Ovo bi trebalo potraziti, videti ko je autor, pa videti dal se to kod nas prevodilo/prikayivalo i ako jeste, pod kojim imenom

• Koja su to zanimanja: "telemarketer", i "bike messenger"? TELEMARKETER JE ZENSKA KOJA RADI NA TELEFONU I PRODAJE ROBU PREKO TELEFONA BAJK MESINDZER JE KURIR KOJI KORISTI BICIKL KAO PREVOZ. JA NE ZNAM DA LI KOD NAS POSTOJE NEKA POSEBNA IMENA ZA OVA ZANIMANJA.

--Nikola Todorović 13:50, 4. jul 2007. (CEST)

---

Trasnkripcija sledećeg: Justine Last, Meyers. DZASTIN LAST MAJERS--Nikola Todorović 14:08, 4. jul 2007. (CEST)

Ja ti mogu pomoći oko škotskog prezimena: McLean је на српском Маклин. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:31, 4. јул 2007. (CEST)

---

McLean може бити и Маклин и Маклејн (нпр. Фицрој Маклејн).

--делија 18:41, 4. јул 2007. (CEST)

Evo, napisala sam ti sve velikim slovima (ne vicem, nego to samo da bi se razlikovalo od tvog pisanija), mada sam ti vec mnoge od tih pitanja resila u samom clanku.--Maduixa kaži 17:03, 4. јул 2007. (CEST)

---

Ево још мало транскрипције за професионалце.... :-) :-)  :

• "The Howard Stern Radio Show"? - jel se prevodi ili transkribuje? Радио-шоу Хауарда Стерна

• Molloy (ime neke serije; jel znači nešto na engleskom ili je ime? ako je ime kako se transkribuje? Презиме: Молој

• Ferris Bueller - ime serije (ja mislim da je neko ime) transkripcija? Лик из филма. Ферис Бјулер.

• Kako bi glasio prevod imena serije "Muddling Through"?

• "The edge" je ime neke serije i osećam se slobodnim da ga prevedem kao ivica (iako nemam pojam o čemu se radi). Jel ima neko neki razlog zašto ne bi bilo ovako? :-)

• Quantum Leap - ime serije - prevod?

Превод би био "Квантни скок". Не знам у каквој је вези то са радњом серије... Darth Vader 13:39, 5. јул 2007. (CEST)

• ima neki film leprechaun (jel mogu da prevedem kao leprikon?) ili ima neko drugo ime (vilenjak ili tako nešto?)

"Леприкон" и вилењак су ваљда једно исто...

---

en:Leprechaun је посебна врста вилењака из ирских легенди. Ја бих га превела као вилењак, али пошто видим да на свим осталим језицима га не преводе него га остављају у оригиналу, онда га остави и ти. Леприкон је мали покварени преварант. Мораш њега прво да превариш како би успео да се дочепаш ћупа са златом који он чува а који се налази на крају дуге... Мало је оних који су то успели...--Maduixa kaži 13:46, 5. јул 2007. (CEST)

---

• DeGeneres - prezime za koje mi treba transkripcija....... Деџенерес

• kako se transkribuje Windows? Виндоуз.

--Nikola Todorović 19:02, 4. јул 2007. (CEST)

---

треба ми помоћ: шта су "theatrical films"? Затим: наши преводи филмова "Derailed" i "Rumor Has It" su......koji? Zatim, treba mi transkripcija imena piva "Heineken"...... i jel može neko da mi sredi onaj unutrašnji link (kod UEFA lige šampiona) (na Dženifer Aniston članku, pošto ne znam pod kojim je nazivom taj članak, a hoću da ih povežem.--Nikola Todorović 21:19, 4. јул 2007. (CEST)

"Derailed" је „Избачен из колосека“ а "Rumor Has It" је „Шушка се“ --Милан Динић 09:16, 5. јул 2007. (CEST)

Проблем..........

На различитим чланцима, иста имена се различито транскрибују, и по мени то представља веееелики проблем: унутрашње повезивање је лоше, људи ће се збуњивати итд. Име ime Kathleen je na članku Kortni Koks prevedeno kao Katlin, a na članku o Dž.K. Rouling kao Ketlin. Zatim ime Brad, koje se na Bred Pit članku transkribuje kao Bred, na članku o Kortni Koks se prezime Bradley transkribuje kao Bradli. I već dve greške na samo jednom članku..... Kada bi tražili, na hiljade bi ih našli. Jel ima neko ideju kako bi to moglo da se reši? (Jako kratko sam ovde, ali mislim da imam pravo da barem pitam da li je moguće da se pokrene neka akcija ili tako nešto?) Pozdrav...--Nikola Todorović 19:16, 5. јул 2007. (CEST)

---

Mozes, kako da ne mozes... Bas nam taki i trebaju kao ti. Da ispravljaju greske Ne zaboravi da Vikipediju pisu amateri, tako da sigurno ima puno clanaka sa pogresnom transkripcijom. Slobodno ispravi ako naidjes na nesto sto znas da nije tako. --Maduixa kaži 19:59, 5. јул 2007. (CEST)

Još o Dženifer Aniston.....

Nije mi jasno zašto se "osamdesetih" piše kao 80-tih a ne kao 80-ih? Zato što je neko ispravio ovo drugo i zamenio ga ovim prvim... Koliko ja znam, kaže se "osamdesetih" a ne "osamdesettih". (Ispravite me ako grešim, i objasnite mi zašto se piše 80-tih, a ne 80-ih.)

Treba mi pomoć oko transkripcije:

• Reč "south", kao "jug" (Jel saut ili sout?):
• Imena Robin Wright Penn i Kris Kristofferson:
• Ime Chris McMillan:
• Kako se transkribuje "Glacéau":

Nevezano za trasnkripciju, ali vezano za članak: neki kratki film se zove "Room 10". Jel se to prevodi kao "Soba 10" ili kao "Deseta soba"? I još ovo: kako bi se moglo prevesti "smartwater" (to je neka voda obogaćena mineralima, proteinima, vitaminima itd. Ja sam mislio da probamo sa nečim kao što je "vitaminska voda". Jel OK to? Hvala unapred i po mogućstvu, ko zna ovo što sam pitao, neka odmah unese izmene u članak. ----Nikola Todorović 23:53, 5. јул 2007. (CEST)

---

Ti si ga pisao, ti znaš gde su sve te sitinice... elem, ne znam za to -tih. Onaj ko je ispravio neka objašnjava. Ja bih isto napisala -tih, al ne znam zašto.

• Saut
• Robin Rajt Pen i Kris Kristoferson
• Kris Makmilan (ovo nisam sigurna jer nikad nisam čula kako se izgovara ovo ime)
• Glaso (rekla bih ja...)

• Soba 10 (da je Deseta soba, bilo bi Tenth room, međutim, nikad se ne zna, trebalo bi videti o čemu se radi u filmu...
• Smart Water bi bilo ime marke neke mineralne vode, tako da se to ne prevodi, nego transkribuje: Smartvoter--Maduixa kaži 00:10, 6. јул 2007. (CEST)

---

Smartwater nije marka vode, zato što piše da je Glacéau marka smartwater. Napisao sam da je vitaminska voda, pošto kada se prati link na engleskoj wiki, onda piše da je to voda obogaćena nekim vitaminima itd. Soba 10 ću ostaviti u originalu, a za osamdeseti itd. ćemo videti, mada se i meni sada čini da je -tih, zato što kada se npr. piše osamdesete piše se 80-te a ne 80-e. Ipak je taj neko bio u pravu. Brži mi jezik od pameti. A Kris Makmilan jeste tako sigurno, ne vidim što ne bi bilo. Hvala...... --Nikola Todorović 00:40, 6. јул 2007. (CEST)