Voja Leković

Voja Leković (Radoinja, kod Nove Varoši, 15. februar 1912 — Beograd, 25. januar 1997) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Srbije i narodni heroj Jugoslavije.

voja leković
Voja Leković
Lični podaci
Datum rođenja	(1912-02-15)15. februar 1912.
Mesto rođenja	Radoinja, kod Nove Varoši, Osmansko carstvo
Datum smrti	25. januar 1997.(1997-01-25) (84 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija, SR Jugoslavija
Profesija	društveno-politički radnik
Porodica
Supružnik	Dragica Leković
Delovanje
Član KPJ od	1939.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije 1941 — 1945.
Čin	pukovnik u rezervi
U toku NOB	član Predsedništva AVNOJ-a
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.
Odlikovanja

Biografija

Rođen je 15. februara 1912. u selu Radoinja, kod Nove Varoši. Zbog oskudice je uspeo da završi samo tri razreda gimnazije u Novoj Varoši, a zatim je otišao u Beograd na izučavanje pekarskog zanata.

Nakon napuštanja zanata, radio je kao trgovački pomoćnik, kelner, akviziter i fizički radnik. Najzad se zaposlio kao privatni nameštenik, nakon čega se uključio u sindikalni pokret i ubrzo postao sekretar Sekcije trgovačkih pomoćnika.

Kada je zabranjen Savez sindikata privatnih namještenika, on se aktivirao u Savezu bankarskih, osiguravajućih, trgovačkih i industrijskih činovnika (SBOTIČ), ubrzo postavši član uprave ovog sindikata. Bio je jedan od osnivača Kulturno-umetničkog društva „Polet“ koje je, pod uticajem komunista, postalo mesto okupljanja revolucionarne omladine. Zbog toga se „Polet“ veoma brzo omasovio, zbog čega je policija zabranila njegovo delovanje.

Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) postao je 1936, a 1939. član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Ubrzo je bio izabran za prvog sekretara obnovljenog SKOJ-a za grad Beograd. U martu 1940. godine, bio je izabran za člana Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Na toj funkciji ostao je sve do okupacije Jugoslavije.

Policija je pratila aktivnost Voje Lekovića, pa su ga 1940. godine uhapsili i prognali u rodni kraj. Uspeo je da se izvuče kontroli policije, te je nastavio revolucionarni rad, kao ilegalac u Beogradu.

Po početku okupacije, aprila 1941. godine, odlukom Partije, prebačen je s omladinskog na partijski rad, te je postao član Gradskog komiteta KPJ za Beograd i sekretar Rejonskog komiteta KPJ za Karaburmu. U okviru Gradskog komiteta, dobio je zadatak da koordinira sve akcije koje se budu vodile protiv neprijateljskih snaga. Odlukom Centralnog komiteta KPJ i Glavnog štaba NOPOJ, 6. septembra 1941. godine, bio je poslat kao delegat Glavnog štaba u Sandžak za organizovanje ustanka.

Dolaskom u Sandžak, postao je politički komesar Glavnog štaba partizanskih odreda i član Oblasnog komiteta KPJ za Sandžak. Kada je 15. juna 1942. godine formirana Treća sandžačka proleterska brigada, bio je postavljen za partijskog rukovodioca brigade u zvanju zamenika komesara brigade. Na toj dužnosti je ostao kratko, nakon čega je na okupiranoj teritoriji delovao kao rukovodilac poznate Zlatarske gerile. Kasnije je delovao kao sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Sandžak, sve do kraja rata. Bio je većnik Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) i član njegovog Predsedništva.

Posle rata je vršio mnoge odgovorne dužnosti vezane uz obnovu zemlje i izgradnju socijalizma u Jugoslaviji. U ime Komunističke partije Jugoslavije se oprostio od Velimira Jakića, na njegovoj sahrani oktobra 1946. godine. Na Petom kongresu KPJ, bio je izabran za člana Centralnog komiteta KPJ, a na Prvom kongresu Komunističke partije Srbije za člana Politbiroa CK KPS. Od 1962. do 1964. bio je predsednik SUBNOR-a Srbije.

Na prvim posleratnim izborima biran je za narodnog poslanika Narodne skupštine FNRJ i Narodne skupštine Narodne Republike Srbije. Prilikom formiranja prve Vlade NR Srbije, dobio je funkciju ministra industrije, nakon čega je postao potpredsednik Vlade, a zatim potpredsednik Izvršnog veća NR Srbije, potom i potpredsednika Narodne skupštine NR Srbije. Prelaskom na rad u Saveznu narodnu skupštinu 1961. godine, izabran je za predsednika Odbora za saobraćaj, a u sledećem sazivu za predsednika Komisije za društveni nadzor. Bio je član Saveta federacije. Imao je čin pukovnika JNA u rezervi.

Bio je jedan od inicijatora za stvaranje društva „Pokret gorana“ i njegov predsednik.

Umro je 25. januara 1997. u Beogradu i sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojma su — Orden narodnog oslobođenja, Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i Orden za hrabrost. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.

Literatura

• Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957.  COBISS.SR 4864263
• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
• Vojna enciklopedija tom V. Beograd. 1973.  COBISS.SR 72960519
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
• Vojna enciklopedija tom V. Beograd. 1973.  COBISS.SR 72960519