Википедија

Vroclav

град у југозападној Пољској.

Vroclav (polj. О овој звучној датотеци Wrocław (помоћ·инфо), lat. Wratislavia ili Vratislavia, češ. Vratislav, nem. О овој звучној датотеци Breslau (помоћ·инфо), mađ. Boroszló) grad je u jugozapadnoj Poljskoj.[1] Istorijska je prestonica Šleske. Četvrti je grad po veličini u Poljskoj. Prostire se sa obe strane reke Odre. Kroz grad protiče pet reka: Odra i njene 4 pritoke: Bistrica, Olava, Sleza i Vidava. Pre Drugog svetskog rata u gradu je postojalo 303 mostova, ali sada se nalazi samo oko 220.

Vroclav
polj. Wrocław
Vroclav — kolaž slika
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Poljska
Vojvodstvo Vojvodstvo donjošlesko
OsnovanX vek
Status grada1214
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2012.631.188
 — gustina2.155,55 st./km2
Aglomeracija1.120.000
Geografske karakteristike
Koordinate51° 07′ 00″ S; 17° 02′ 00″ I / 51.116667° S; 17.033333° I / 51.116667; 17.033333
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina105–155 m
Površina292,82 km2
Vroclav na karti Poljske
Vroclav
Vroclav
Vroclav na karti Poljske
Ostali podaci
GradonačelnikJacek Sutrik
Poštanski broj50-001 do 54-705
Pozivni broj71
Registarska oznakaDW
Veb-sajt
http://www.wroclaw.pl/

Vroclav je i prestonica Donje Šleskog vojvodstva, grad sa statusom povjata kao i sedište vroclavskog povjata u kome se nalazi i 9 susednih opština. Grad je domaćin Evropskog prvenstva u fudbalu 2012. i Evropska prestonica kulture 2016.

Istorija uredi

 
Glavni članak: Istorija Vroclava
 
Vroclav
 
Vroclav 1736

Grad se prvi put nedvosmisleno pominje 1000. godine pri osnivanju Vroclavske biskupije, ali je slovensko naselje na teritoriji današnjeg grada postojalo najmanje 150 godina pre ovog događaja. Od kraja X veka grad se nalazio pod upravom dinastije Pjastovića. Postoje indicije da je, 1035. godine, za vreme tzv. Paganske reakcije, sagrađena paganska svetinja u gradu. Godine 1335. grad je potpao pod vlast Kraljevine Češke, a potom je (posle kratke Mađarske vladavine) zajedno sa češkom krunom priključen Habzburškoj monarhiji.[1] Godine 1741. grad je zajedno sa većim delom Šleske potpao pod vlast Pruske. Godine 1945. grad je proglašen tvrđavom i uništen u borbama između Crvene armije i Nemačke vojske. Posle Drugog svetskog rata Vroclav je ušao u sastav Poljske.

Godine 1997. grad je kao i celu južnu Poljsku zadesila velika poplava (nazvana poplava milenijuma) u kojoj je poplavljeno skoro pola grada.

Demografija uredi

Demografija
1946.1995.2000.2012.
170.656641.974633.857631.188

Administrativna podela uredi

 
Glavni članak: Administrativna podela Vroclava

Vroclav je administrativno podeljen na naselja koja čine pomoćne organe skupštine grada. Nekada se grad sastojao od 5 kvartova: Pseće Polje, Srodmješće, Stari Grad, Kžiki i Fabričina. Ovi kvartovi sada nisu zvanično priznati, ali i dalje predstavljaju kriterijum organizacije mnogih institucija.

Kultura uredi

Muzeji uredi

 
Narodni muzej u Vroclavu
 
Vroclavski univerzitet
  • Narodni
    • Panorama Raclavicka (deo Narodnog muzeja)
    • Etnografski muzej (deo Narodnog muzeja)
  • Gradski muzej
  • Akademija umetnosti
  • Muzej arhitekture
  • Geološki muzej
  • Mineraloški muzej (Vroclavskog univerziteta)
  • Pošte i telekomunikacija
  • Prirodnjački muzej (Vroclavskog univerziteta)

Pozorišta uredi

  • Gest (Gest)
  • Filharmonija
  • Impart (Impart) (Centar umetnosti WOK)
  • K2
  • Kalambur (Kalambur)
  • Kamerlani (Kameralny)
  • Vroclavska Opera
  • Pozorište Laboratorijum (Laboratorium)
  • Poljsko pozorište u Vroclavu
  • Vroclavska opereta (Operetka Wrocławska)
  • Narodno pozorište više pozorišne škole
  • Lutkarsko pozorište
  • Savremeno pozorište
  • Pozorište pantomime
 
Trg u Vroclavu
 
Trg u Vroclavu (1908)

Privreda uredi

U Vroclavu se proizvode autobusi, vagoni, kućna oprema, hemijska sredstva i elektronika. Zadnjih godina se dinamički razvija informatički sektor. Grad je drugi finansijski sektor po veličini u Poljskoj (odmah posle Varšave). U gradu imaju svoja sedišta mnoge banke. Grad je takođe veliki centar farmaceutske industrije.

Saobraćaj uredi

Kroz Vroclav prolaze: Državni put br. 5, Državni put br. 8, Državni put br. 94. Kroz mali deo grada prolazi i auto-put A4.

Vroclav je važan železnički čvor i iz njega vode železničke linije u pravcima: Lešno-Poznanj, Opolje-Lublinjec, Legnjica-Zgoželec, Glogov-Zjelona Gora, Klodsko-Kudova Zdroj, Valbžih-Jelenja Gora, Olesnjica-Ostrov Vjelkopolski. U gradu se nalazi međunarodni aerodrom kao i rečna luka na Odri.

Gradski masovni transport uredi

Masovni transport u Vroclavu se odvija tramvajima i autobusima. Vroclavska tramvajska mreža je jedna od većih u državi, međutim ne opslužuje mnoge gusto naseljene delove grada. Autobuske linije opslužuje MPK Vroclav kao i manji privatni prevoznici: Donje Šleske Autobuske Linije (Dolnośląskie Linie Autobusowe) i Urbus Urbus.

Sport uredi

 
Gradski stadion
  • fudbal:
  • košarka
    • muškarci: Šlonsk Vrocalv (Śląsk Wrocław)
    • žene: VTK Šlenza Vroclav (WTK Ślęza Wrocław)
  • moto-trke: VTS Vroclav (WTS Wrocław)
  • rukomet: Šlonsk Vroclav (Śląsk Wrocław)
  • boks: Gvardija Vroclav (Gwardia Wrocław)
  • odbojka: Gvardija Vroclav (Gwardia Wrocław)
  • američki fudbal: (The Crew)

Arhitektura i urbanistika Vroclava uredi

Vroclav je uprkos vojnom razaranju u Drugom svetskom ratu (70% građevina) sačuvao veliki broj starih građevina ili u originalnom obliku ili su rekonstruisane posle rata. Među značajnije spadaju: gotička gradska većnica na vroclavskom trgu, gotičke crkve: Katedrala svetog Jovana Krstitelja, Crkva svetog Krsta, Crkva presvete Bogorodice; barokna skupina građevina Vroclavskog univerziteta

Važnija mesta uredi

 
Katedrala svetog Jovana Krstitelja
  • ostrva na Oodri:
    • Kenpa Mješčanjska (Kępa Mieszczańska)
    • Ostrov Tumski (Ostrów Tumski); pre je bio zasebno ostrvo
    • Ostrvo Pjasek (Ostrvo Pesak) (Wyspa Piasek)
    • Ostrvo Slodova (Wyspa Słodowa)
    • Veliko Ostrvo (Wielka Wyspa)
  • Stari grad
    • Trg
    • Plac Solni (plac Solny)
    • Novi Trg (Nowy Targ)
    • Ulica Svidnjicka (Świdnicka)
  • Botanička bašta
  • Veštački park sa japanskim vrtom u sebi
  • Zoo-vrt (osnovan 1865. - najveći broj životinjskih vrsta u Poljskoj - 565, ukupno oko 7100 životinja)
  • Staro jevrejsko groblje
  • Veliko ostrvo

Zanimljivosti uredi

 
Sky Tower je najviša zgrada u Poljskoj
  • 1530. — iskovan najstariji desetodukatni novac na terenu Poljske
  • sredina XVII veka. - objavljen najstariji na svetu lekarski časopis Miscellanea Curiosa Medico-Physica
  • 1842. — sagrađena prva železnička pruga na terenu današnje Poljske
  • 1893. — pušten u saobraćaj prvi električni tramvaj na terenu današnje Poljske.
  • U gradu se nalaze jedine u Poljskoj lampe na gas koje se ručno opslužuju, a rade ceo dan.
  • Nekoliko spomenika zanimljivog oblika
    • Spomenik Narandžaste Alternative u obliku patuljka
    • Spomenik u sećanje na masakr u Pekingu 4. juna 1989. godine
    • neobičan spomenik „Sećanja na žrtvene životinje“,
  •  
    Spomenik Narandžaste Alternative u obliku patuljka
  •  
    Spomenik u sećanje na masakr u Pekingu
  •  
    spomenik „Sećanje na žrtvene životinje“

Panorame grada uredi

 
Jugozapadna (180°)panorama grada (klikni na sliku za objašnjenje)
 
Južna panorama (klikni na sliku za objašnjenje)

Partnerski gradovi uredi

Znamenite ličnosti uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 80. ISBN 86-331-2112-3. 

Literatura uredi

  • Norman Davies, R.Moorhouse. Mikrokosmos. Portret miasta środkowoeuropejskiego. Vratislavia. Breslau. Wrocław. Краков 2002.
  • Karol Maleczyński, M. Morelowski, A. Ptaszycka, Wrocław. Rozwój urbanistyczny. Warszawa 1956.
  • W.Długoborski, J.Gierowski, K.Maleczyński, Dzieje Wrocławia do roku 1807., Варшава 1958.
  • Mariusz Urbanek. Dolny Śląsk. Siedem stroń świata. Wydawnictwo MAK, Wrocław 2003, s. 240 + CD-ROM.
  • Waldemar Fydrych. Żywoty Mężów Pomarańczowych. Wydawnictwo Pomarańczowa Alternatywa 2001

Spoljašnje veze uredi

Zvanične i uopšteno o gradu uredi

Autobuski i tramvajski transport uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вроцлав&oldid=26672009”