Википедија

Vukoman Aračić

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Vukoman Vule Aračić.

Vukoman Aračić (Lanište, 10. maj 1850 − Užice, 12/25. februar 1915) bio je srpski general.

Vukoman Aračić
Vukoman Aračić
Lični podaci
Datum rođenja(1850-05-10)10. maj 1850.
Mesto rođenjaLanište, Kneževina Srbija
Datum smrti25. februar 1915.(1915-02-25) (64 god.)
Mesto smrtiUžice, Kraljevina Srbija
Vojna karijera
Služba1874−1903.
1912.
1913−1915.
ČinGeneral
Učešće u ratovimaPrvi srpsko-turski rat
Drugi srpsko-turski rat
Srpsko-bugarski rat
Prvi balkanski rat
Drugi balkanski rat
Prvi svetski rat
OdlikovanjaOrden Miloša Velikog
Orden Takovskog krsta
Orden Belog orla
Orden Karađorđeve Zvezde sa mačevima

Biografija uredi

Rođen je u selu Lanište, Jagodinski okrug, od oca Petra i majke Stevane. Završio je četiri razreda osnovne škole u Jagodini i šest razreda gimnazije u Kragujevcu 1869. godine. Potom je otišao na vojnu akademiju - Artiljerijsku školu, kao polaznik njene devete klase, koju je završio kao sedmi u rangu od 20 pitomaca 1874. godine. U klasi je bio zajedno sa proslavljenim generalom Božom Jankovićem, oslobodiocem Kosova 1912. godine, kao i generalom Leonidom Solarevićem.

U Prvom ratu protiv Turaka dve godine kasnije je ađutant za generalštabne poslove Timočkog korpusa. Dok je u drugom (1877—1878) načelnik štaba Jagodinske brigade. Tada na čelu svojih zemljaka ulazi na Nišku tvrđavu, 29. decembra 1877 (11. januara 1878. po novom kalendaru) a zatim učestvuje i u borbama na Samokovu.

Naredne dve godine on ima čin kapetana II klase i bio je oficir ordonans Šumadijske divizije. Kao državni pitomac Vukoman Aračić je otputovao 1880. godine u Beč radi studija inženjerije. Tamo je boravio do 1882. godine. Po povratku iz Beča obavljao je dužnost načelnika štaba inženjerijskog puka. U generalštabnu struku kapetana I klase preveden je 1885. godine i odmah u ratu protiv Bugara postaje načelnik štaba Drinske divizije I poziva. Sa tog položaja, oktobra 1887. godine postavljen je za komandanta 6. pešadijskog bataljona.

U aprilu naredne godine postao je vršilac dužnosti šefa Spoljnog odseka Operacijskog odeljenja Glavnog generalštaba. Tokom devedesetih godina obavljao je veći broj dužnosti pri centaralnoj vojnoj upravi. Bio je vršilac dužnosti načelnika Operacijskog odeljenja Ministarstva vojnog, zastupnik načelnika Glavnog generalštaba, načelnik Opštevojnog odeljenja Ministarstva vojnog i pomoćnik načelnika štaba komande Aktivne vojske.

Od 1890. do 1903. godine bio je komandant dunavske divizijske oblasti, od marta 1895. komandant IX pešadijskog puka, načelnik operativnog odeljenja Glavnog generalštaba i komandant IV komande Šumadijske divizijske oblasti, a od aprila 1902. Timočke divizijske oblasti i počasni ađutant kralja Aleksandra Obrenovića. U istom razdoblju, od avgusta 1901, postao je i član Višeg vojnog saveta.

U periodu 1893. do 1903. godine, sa manjim prekidima, (od 12. septembra 1893. do 1. septembra 1896, zatim od 21. juna 1897. do 1. marta 1899. i od 26. marta 1900. do 18. avgusta 1901) bio je i profesor Vojne akademije. Predavao je kao honorarni i redovni profesor Vojnu geografiju i Istoriju ratne veštine na njenom nižem, a Taktiku i Generalštabnu službu sa ratnom igrom na njenom vižem kursu. Godine 1893. i 1901. bio je i član akademskog saveta ove ustanove. Kao predsednik i član bio je i u komisijama za polaganje podoficirskih i oficirskih ispita.

Od oktobra 1900. do oktobra 1901. bio je i urednik vojnog časopisa Ratnik. Kratko, tokom 1898, uređivao je i Službeni vojni list. Godine 1895. bio je i član vojno-kasacionog suda.

Napisao je knjige Oreografija oko naše zemlje na Balkanskom poluostrvu (1898) i Đeneralštabna služba ratnog doba (1899, COBISS.SR 167911948), a do 1914. godine dovršio je za izdavanje delo Đeneralštabna služba mirnog doba, koje zbog rata nije odštampano.

Bio je jedan od utemeljivača prvog konjičkog kluba u Šumadiji: Šumadijskog oblasnog kola jahača Knez Mihajlo 1898. godine.

Za inženjerijskog potporučnika promovisan je 20. septembra 1874, za kapetana II klase 1. aprila 1880, za kapetana I klase 1. januara 1885, za majora 16. aprila 1887, za potpukovnika 1894, a za pukovnika 1. novembra 1897. U tom činu je i penzionisan 2. jula 1903. iz političkih razloga, kao Obrenovićevac, i preveden u rezervu.[1] Narednih 9 godina je proveo kao penzioner, najčešće boraveći u rodnom selu Laništu, gde je podigao veliku kuću, vilu, koja se i danas nalazi u centru sela. I u to vreme nije prekidao dodir sa vojskom, ali je najčešće bio profesor svojoj deci Petru i Branislavu, kao i drugim oficirima koje je spremao za majorski ispit.

Balkanski ratovi uredi

Glavni članak: Opsada Vidina
 
Štab Timočke Vojske snimljen u Bugarskoj, pod ruševinama stare kule u Kuli, jula 1913.

Godine 1912. u osvit balkanskih ratova aktiviran je kao rezervni generalštabni pukovnik i postavljen ponovo za komandanta Timočke divizijske oblasti. U Prvom balkanskom ratu njegova oblast nije imala značajnijih dejstava, pa je to iskorišćeno za organizovanje snabdevanja operativnih armija životnim potrebama i komorom, ali zato sjajne komandantske vrednosti dolaze do punog izražaja u Drugom balkanskom ratu 1913. godine, posle junskog prepada Bugara na Bregalnici. Tada je on mobilisao Timočane - obveznike drugog i trećeg poziva i Poslednju odbranu (starce i mladiće). S tako formiranim jedinicama na Planinci, 23. i 24. juna (7. i 8. jula po novom kalendaru) razbio je nalet Bugara prema Zaječaru i već 2.(15) jula prešao u napad. Oni su zauzeli Kulu i Belgradžik (21. jula) i zaustavili su se kod samog grada Vidin koga su opseli.[2][3] Za ove uspehe operativne prirode pukovnik Vukoman Aračić unapređen je u čin generala 1. novembra 1913. i vraćen u aktivnu službu, a grad Zaječar ga je proglasio svojim počasnim građaninom. Ujedno je i odlikovan najvišim ratnim odlikovanjem, Karađorđevom zvezdom sa mačevima 4. reda.

Prvi svetski rat uredi

U Prvom svetskom ratu Aračić je uspešno komandovao Timočkom divizijom II poziva i Šumadijskom divizijom I poziva, pri oslobađenju Šapca 10. avgusta 1914. i u periodu Cerske bitke. Tokom borbi oko Šapca, general Petar Bojović je ranjen, zbog čega je obrazovao Armijski korpus koji je do 24. VIII pod rukovodstvom generala Vukomana Aračića oslobodio grad od Austrougara.[4]

Za vreme bitke na Drini Timočani su naneli teške udare protivniku na krvavoj Parašnici.[5]

Nešto kasnije, 10. oktobra 1914. general Aračić je postavljen za komandanta Užičke vojske u vreme Bitke na Drini.[6] Na njenom čelu, u oktobru i novembru 1914. vodio je borbe na Senkoviću, Paklinku, Točioniku, Babjaku i Semeću. Ove jedinice su posle prodora u istočnu Bosnu i nanošenja velikih gubitaka protivniku bile prinuđene da se iz strateških razloga povuku sve do Ovčarsko-kablarske klisure, posle pada Čačka, 12. novembra.[7]

 
Nadgrobni spomenik na Novom groblju

Za vreme Kolubarske bitke (XI-XII 1914) komandovao je borbama na liniji: Varda - Veliki Prisedo - Kadinjača - Ponikve. Užička vojska je solidno naslonila svoje desno krilo na levo krilo I armije pa je protivofanziva srpske vojske na tom delu fronta odlično napredovala. Goneći neprijatelja, Aračićeve trupe uspele su da 29. novembra (11. decembra) uđu u Užice. U noći 2./3. (14/15) decembra sa Ovčara je na Kablar prebačen 17. pešadijski puk i sledeće noći je probijen front.[8] General, dosta narušenog zdravlja, ipak je uspeo da komanduje vojskom koja se nalazila na terenu gde se sada nalazi spomen česma pa sve do reke Kamenice.[9]

Posle pobedonosne Kolubarske bitke general Aračić se predano angažuje na stvaranju što boljih uslova za ozdravljenje i oporavak svojih vojnika koji su bili zaraženi epidemijom pegavog tifusa. Boreći se protiv te bolesti i on se sredinom februara 1915. zarazio od austrougarskih zarobljenika. Držao se dobro sve do 23. istog meseca, kada je nastupila komplikacija - zapaljenje pluća[10] Umro je 12 (25) februara 1915. godine, u 5č i 30min a sledećeg dana sahranjen u Užicu. Na pogrebu, u ime Užičke vojske oprostio se njegov nekadašnji đak, pukovnik Dragutin Milutinović.[11] Nakon rata 25. februara 1925.god.[12][13][14] uz najviše državne počasti njegovi ostaci su preneti u porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu.[15]

 
Vila generala Vukomana Aračića i njegove porodice u Novom Laništu, sagrađena oko 1910. Snimak iz 2012. godine

Potomci uredi

Vukoman se oženio 15. aprila 1879. godine Kragujevčankom Milicom (1859—1913), ćerkom artiljerijskog kapetana druge klase Milivoja Radojkovića. Imali su šestoro dece, Slavku (1880—1959), (udatu za pukovnika Mirka Popovića, imali su sina Vojina), rano preminulu Ljubicu (?-1893) i Ružu (1895-?), udatu Irvin, Petra (1885—1958)(divizijski general i saradnik Bele ruke), Milivoja (inženjer i između dva svetska rata jedan od vođa Zemljoradničke stranke kao i narodni poslanik, imao sina Vukomana, poginulog 1944. godine) i Branislava (1887 - kao kapetan prve klase izvršio samoubistvo iz časti 18. aprila 1913. godine jer je bio optužen za proneveru novca[16]).

Bibliografija radova uredi

  • Đeneralštabna služba ratnog doba, 1. deo, Beograd 1899. COBISS.SR 167911948
  • Đeneralštabna služba mirnog doba, 2. deo, (dovršeno 1914. neštampano).
  • Služba u štabovima srpske vojske u mirno doba, Ratnik, knj. 33 (1895), sv.1 (juli), str. 56.
  • Projekat za službu u štabovima srpske vojske, Ratnik, knj. 34 (1896), sv. 3 (mart), str. 257.
  • Mobilizacija i koncentracija vojske, Ratnik, knj. 36 (1897), sv. 1 (januar), str. 1.
  • Ishrana i održavanje vojske u borbenoj pripravnosti za vreme rata, Ratnik, knj. 37 (1897), sv. 5 (novembar), str. 561; knj. 37 (1897), sv. 6 (decembar), str. 727.
  • Izveštaj o francuskim korpusnim i armijskim manevrima, Ratnik, knj. 37 (1897), sv. 5 (novembar), str. 545; knj. 37 (1897), sv. 6 (decembar), str. 689.
  • Orografija oko naše zemlje, Ratnik, knj. 38 (1898), sv. 1(januar), str. 33; knj. 38 (1898), sv. 2 (februar), str. 158.
  • Brzo utvrđivanje (prevod), Službeni vojni list, 1883, str. 898-902, 927-932, 957-964, 1023-1028, 1097-1100, 1151-1156.
 
Spomen-česma u selu Jančići kod Čačka

Zanimljivosti uredi

Novo Lanište je zahvaljujući generalu Vukomanu Aračiću dobilo železničku stanicu koju i danas koristi.

Sama železnička stanica je u periodu izmađu dva svetska rata nosila naziv Aračićevo.

U selu Jančići, kod Čačka, 1937.[17][18] godine podignuta je spomen-česma sa bistom generala, koja i danas postoji.[19]

Ulice nazvane po imenu Generala Aračića nalaze se u Beogradu (Palilula[20] i Borča[21]), Kragujevcu[22], Sevojnu[23] kao i u selima Novo i Staro Lanište, Lozovik, Mali Popović i Rakitovo kod Jagodine od 2021. godine.

Priznanja uredi

Domaća:

Strana:

Reference uredi

  1. ^ Srpski biografski rečnik, tom 1, izd. Matica srpska, Novi Sad, 2004. godine, odrednica 'Aračić, Vukoman' na. ISBN 978-86-83651-49-8. str. 253-254.. COBISS.SR 200028935
  2. ^ http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1916&e=t&p=0389&z=3&x=b&w=922&h=600&x=b Balkanski rat u slici i reči, urednik Dušan Mil. Šijački, Beograd, 1913. strana 389
  3. ^ http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1142&e=t&p=0377&z=2&x=0&w=922&h=600&x=e Ilustrovana Ratna Kronika - 1912-13, uređuje Kamenko Subotić Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Svet. F. Ognjanovića,1912/13. pp. 377
  4. ^ „Učešće 1300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici, Aleksandar Lukić,Miroslava Kojić, Ljig, 2014”. istorijskenovine.unilib.rs. Pristupljeno 2021-06-18. 
  5. ^ „Cerska operacija, Radenković Milan, 1953” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-02-01. 
  6. ^ „Učešće 1300 đaka kaplara u Kolubarskoj bici, Aleksandar Lukić,Miroslava Kojić, Ljig, 2014”. istorijskenovine.unilib.rs. Pristupljeno 2021-06-18. 
  7. ^ „Operacije Užičke vojske u Prvom svetskom ratu”. Baština Užica. Pristupljeno 2021-06-18. 
  8. ^ Media, Užice (2018-09-20). „INTERVJU RADIVOJE PAPIĆ, istoričar SLAVNE BITKE UŽIČKE VOJSKE”. UžiceMedia (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-06-18. 
  9. ^ „BOR­BE UŽIČ­KE VOJ­SKE DECEM­BRA 1914. GODI­NE”. ČA Glas (na jeziku: srpski). 2018-12-03. Pristupljeno 2021-06-18.  soft hyphen character u |title= na poziciji 4 (pomoć)
  10. ^ „Dnevni list 'Politika', 26.02.1915. godine. 'Nad grobom jednog junaka i vojskovođe' - Đenerala Vukomana Aračića”. digitalna.nb.rs. Pristupljeno 2020-11-08. 
  11. ^ „Periodika ➜ Ratnik : list za vojne nauke, novosti i književnost”. digitalna.nb.rs. Pristupljeno 2022-05-12. 
  12. ^ „Vreme - 24. februar 1926 - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"”. ubsm.bg.ac.rs. Pristupljeno 2020-02-17. 
  13. ^ „Vreme - 25. februar 1926 - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"”. 
  14. ^ „Vreme - 26. februar 1926. - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"”. 
  15. ^ „Javno komunalno preduzeće "Pogrebne usluge" - Beograd - ZnameniteLičnosti”. www.beogradskagroblja.rs. Pristupljeno 2021-09-28. [mrtva veza]
  16. ^ „Danilović Vojislav - Iz balkanskog rata”. 
  17. ^ „Vreme - 8. novembar 1937. - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"”. ubsm.bg.ac.rs. Pristupljeno 2020-02-17. 
  18. ^ „Pravda - 1. jul 1939. - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"”. ubsm.bg.ac.rs. Pristupljeno 2020-02-18. 
  19. ^ „80 godina od podizanja spomen - česme: U slavu i čast generala Aračića! (FOTO)”. www.epicentarpress.rs. Pristupljeno 2020-10-02. 
  20. ^ „Digitalna mapa i poslovni adresar Srbije - Generala Aračića, Beograd (Palilula)”. PlanPlus.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-20. 
  21. ^ „Digitalna mapa i poslovni adresar Srbije - Vukomana Aračića Beograd (Borča)”. PlanPlus.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-20. 
  22. ^ „Digitalna mapa i poslovni adresar Srbije - Generala Vukomana Aračića Kragujevac”. PlanPlus.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-20. 
  23. ^ „Digitalna mapa i poslovni adresar Srbije - Generala Aračića Sevojno”. PlanPlus.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-20. 

Literatura uredi

  • Đeneral Vukoman Aračić: komandant užičke vojske,[B. M.]: Štamparija Vrhovne komande Operativnog odeljenja, [1915], COBISS.SR 133819404
  • Aračić, Vukoman, članak - sastavni deo, Aleksandar Ž. Životić, Beograd, 2010.COBISS.SR 522025623
  • Predavanja đeneralštabne službe mirnoga i ratnoga doba na našem kursu Vojne akademije u školskoj 1897/8 god., Vukoman Aračić, Beograd: Vojna akademija, 1898 COBISS.SR 167912972
  • Službeni vojni list, časopis, Beograd: Državna štamparija, COBISS.SR 36679692
  • Milić Milićević; Ljubodrag Popović (2003). Generali Vojske Kneževnine i Kraljevine Srbije. Vojnoizdavački zavod. ISBN 978-86-335-0142-2. 

Spoljašnje veze uredi



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вукоман_Арачић&oldid=26490195”