Demilitarizovano područje

Demilitarizovano područje (engl. demilitarized zone, DMZ ili DZ) je oblast države u kojoj ona nema pravo da sprovodi suverenitet u organizovanju odbrane, ili joj je to pravo delimično ograničeno. To ograničenje izvire iz njenih međunarodnih obaveza.

Definicija

Postoji potpuna demilitarizovana zona za razliku od delimične, kad se država ograničava u sprovođenju određenih suverenih akata vojnog karaktera:

• zabrana obrazovanja garnizona,
• zabrana regrutacije i vojne obuke stanovništva,
• zabrana izgradnje i rekonstrukcije utvrđenja i vojnih instalacija,
• zabrana uspostavljanja kopnenih, vazduhoplovnih i pomorskih vojnih baza.

U praksi se nigde ne sreće potpuna demilitarizovana zona. Smatra se da država u demilitarizovanoj zoni, načelno, ima pravo na održavanje garnizona potrebnih za održavanje reda i mira, i radi čuvanja granica.

Primeri

Postojanje demilitarizovane zone predstavlja obavezu da ni treće države neće u nju upadati, niti u njoj vršiti vojne operacije. Delimičnu demilitarizovanu zonu srećemo često u ugovorima o primirju, miru ili nekom drugom generalnom ugovoru, obično, kad se pobeđenim državama zabranjuje držanje izvesnih vojnih postrojenja, određene vrste naoružanja i kontingenata vojske, pod pretpostavkom da bi njihovo postojanje u demilitarizovanoj zoni predstavljalo opasnost za neku drugu državu.

Primeri su:

• ugovor između Švedske i Norveške potpisan u Stokholmu 26. oktobra 1905. o demilitarizaciji pogranične zone;
• demilitarizacija leve obale Rajne i pojasa od 50 km na desnoj obali koju je Nemačkoj nametnuo Versajski ugovor o miru;
• demilitarizacija Bosfora i Dardanela na osnovu Lozanskog ugovora iz 1923, ali time nije isključeno da u ograničenom broju vrše neofanzivni prolaz moreuzima ratni brodovi trećih sila.
• demilitarizacija Slobodne Teritorije Trsta i ostrva Palagruže (1947-1954) po ugovoru o miru između SFRJ i Italije.

UN pribegavaju demilitarizovanim zonama u svojim mirovnim operacijama, naročito kada se radi o susednim zemljama koje su učestvovale u oružanom sukobu ili se nalaze u sporu oko određene teritorije.

Sadašnje demilitarizovane zone

• Aland – Konvencija sa Alanda iz 1921. godine, koja je zaključena odlukom Lige naroda kao odgovor na Alandsku krizu, nalaže da finska vlada zadrži teritoriju kao demilitarizovano područje.
• Antarktik – Ugovor o Antarktiku zabranjuje vojnu aktivnost na Antarktiku, kao što je „uspostavljanje vojnih baza i utvrđenja, izvođenje vojnih manevara, kao i testiranje bilo koje vrste oružja“. Međutim, Ugovor predviđa „upotrebu vojnog osoblja ili opreme za naučna istraživanja ili u bilo koju drugu mirnodopsku svrhu“.
• Zajednička kontrolna komisija – Lokalno poznata kao Bezbednosna zona doline Dnjestra, demilitarizovana tampon zona je stvorena sporazumom o prekidu vatre kojim je okončan Rat u Pridnjestrovlju. Mirovna misija Komisije nadgleda demilitarizovanu zonu koja grubo ocrtava reku Dnjestar između Moldavije i Pridnjestrovlja. Dugačka je 225 kilometara, a široka od 1 do 15 kilometara.
• Korejska demilitarizovana zona – Korejski sporazum o primirju stvorio je demilitarizovanu zonu od 4 km (2,5 milje) između Severne Koreje i Južne Koreje nakon Korejskog rata. To je trenutno jedna od najmilitarizovanijih oblasti na svetu uprkos imenu.
• Barijera Kuvajt-Irak – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je stvaranje demilitarizovane zone između Iraka i Kuvajta u Rezoluciji 689 nakon Rata u Persijskom zalivu. Iako demilitarizovana zona više nema mandat od strane saveta, ona i dalje postoji.
• Hram Preah Vihear – Međunarodni sud pravde naredio je stvaranje „privremene demilitarizovane zone“ oko hrama na čije vlasništvo polažu pravo Kambodža i Tajland.
• Sinajsko poluostrvo – Mirovni sporazum Egipta i Izraela postavlja ograničenje količine snaga koje Egipat može postaviti na Sinajsko poluostrvo. Delovi poluostrva su demilitarizovani u različitim stepenima, posebno u krugu od 20-40 kilometara (12-25 milja) od Izraela. Izrael je takođe pristao da ograniči svoje snage unutar 3 kilometres (1,9 miles) od egipatske granice. Područja nadgledaju Multinacionalne snage i posmatrači. Zbog pobune na Sinaju sve strane su se složile i ohrabrile Egipat da pošalje velike količine vojnih snaga u to područje, uključujući tenkove i helikoptere, za borbu protiv islamističkih grupa.
• Svalbard – Svalbardski ugovor iz 1920. godine, koji je priznao norveški suverenitet nad teritorijom, označio je područje kao delimično demilitarizovano.
• Sudan – Demilitarizovana zona od 10 km (6 mi) duž granice između Sudana i Južnog Sudana.
• Tampon zona Ujedinjenih nacija na Kipru – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija stvorio je tampon zonu koja odvaja samoproglašenu, međunarodno nepriznatu Tursku Republiku Severni Kipar od Republike Kipar. Odobrena je Rezolucijom 186 i njime patroliraju Mirovne snage Ujedinjenih nacija na Kipru.
• Zona posmatračkih snaga Ujedinjenih nacija – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je stvaranje demilitarizovane zone u delu izraelske okupirane teritorije Golanske visoravni u Siriji Rezolucijom 350 nakon Rata Jom Kipur. Zonu nadgledaju posmatračke snage Ujedinjenih nacija za razdruživanje.

Nekadašnje demilitarizovane zone

Istorijska karta rta Gibraltara.

• Uspostavljena je neutralna teritorija između Britanske prekomorske teritorije Gibraltara i Španije nakon završetka opsade 1727. godine. Traka zemlje dugačka oko 12 km ili 7 1⁄2 milja, na udaljenosti većoj od dva topovska rastojanja između britanskih i španskih topova, nazvana je „neutralno tlo“ i kao takva prikazana na starijim mapama. Britanci su 1908. izgradili ogradu u delu za koji se tvrdilo da je britanska polovina neutralne teritorije. Španija ne priznaje britanski suverenitet nad prevlakom (uključujući granicu), tvrdeći da je to špansko tlo. Iako su i Ujedinjeno Kraljevstvo i Španija nekada bile deo Evropske unije (pre izlaska Ujedinjenog Kraljevstva), granica je bila de fakto međunarodna granica sa carinskim i imigracionim kontrolama; Španija formalno ne priznaje kao „granicu”, nazivajući je „ogradom”. Kako god da se zove, Gibraltar se isključio iz Carinske unije Evropske unije i nije deo Šengenskog prostora; granica je otvorena 24 sata dnevno, sa carinom koja se plaća na naznačenu robu koja ulazi u Španiju ili Gibraltar.
• Rajnska oblast – Versajski sporazum je odredio Rajnland kao demilitarizovanu zonu nakon Prvog svetskog rata, zabranjujući Vajmarskoj Republici da tamo razmešta svoju vojsku. Ponovo ga je okupirala i militarizovala nacistička Nemačka 1936. kršeći međunarodne ugovore.
• Saudijsko-iračka neutralna zona – Ukajrskim protokolom uspostavljena je demilitarizovana zona između Sultanata Nedžd i Kraljevine Iraka, koja je u to vreme bila mandat Lige naroda kojim je upravljala Britanska imperija. Nedžd je kasnije uključen u Kraljevinu Saudijsku Arabiju. Zona je podeljena 1981. godine, ali ugovor nije podnet Ujedinjenim nacijama. Zona je konačno zvanično ukinuta tokom Rata u Persijskom zalivu, kada su Irak i Saudijska Arabija poništile sve međusobne međunarodne sporazume.
• Saudijsko-kuvajtska neutralna zona – Ukajrskim protokolom uspostavljena je neutralna zona između Sultanata Nedžd i britanskog protektorata Kuvajta 1922. godine. Podeljena je zajedničkim dogovorom 1970. godine.
• Izrael i Egipat:
  • Nakon Arapsko-izraelskog rata 1948. godine, DMZ (zona El Auja) je stvorena sporazumima o primirju između Izraela i Egipta iz 1949. godine.
• Izrael i Jordan:
  • Izraelska enklava i jordanska oblast na planini Skopus označena je kao DMZ.
• Područje oko ispupčenja Latruna.
• Izrael i Sirija: Nakon Arapsko-izraelskog rata 1948. godine, tri DMZ su stvorene Sporazumima o primirju iz 1949. između Izraela i Sirije.
• Kina – Carska japanska armija je osvojila Mandžuriju između septembra 1931. i februara 1932. godine, kada je region proglasila državom Mandžukuo. U maju 1933. zaključeno je Tangu primirje između Kine i Japana, uspostavljanjem demilitarizovane zone između Mandžukua i Kine. Godine 1937, Japan je prekršio ovo primirje invazijom na ostatak Kine. Godine 1945, nakon pada Japanskog carstva na kraju Azijsko-pacifičkog teatra Drugog svetskog rata, Mandžurija je ponovo uključena u Kinu.
• Ekvador – demilitarizovana zona uspostavljena je 2. oktobra 1941. godine nakon rata između Ekvadora i Perua, koja je postojala pod ekvadorskom upravom i pod nadzorom neutralnih posredničkih nacija: SAD, Brazila i Argentine. DMZ je ukinuta 1942. godine, povlačenjem Peruanskih snaga iz provincije El Oro nakon potpisivanja Protokola iz Rija.
• Vijetnamska demilitarizovana zona – Demilitarizovana zona između Severnog Vijetnama i Južnog Vijetnama uspostavljena je u julu 1954. kao rezultat Ženevske konferencije kojom je okončan rat između Vijet Mina i Francuske. DMZ u Vijetnamu je zvanično ležala na 17. paraleli i završila se 1976. godine; u stvarnosti, protezala se oko 1 mi (2 km) sa obe strane reke Ben Haj i od zapada ka istoku od granice Laosa do Južnog kineskog mora.
• Norveška i Švedska su uspostavile demilitarizovanu zonu od 1 km (1.100 jardi) sa svake strane svoje granice nakon raspada unije između Norveške i Švedske 1905. Zona je ukinuta zajedničkim dogovorom 1993. godine.
• El Kaguan DMZ – Demilitarizovana zona uspostavljena je u južnoj Kolumbiji između 1999. i 2002. godine, tokom neuspjelog mirovnog procesa koji je uključivao vladu predsednika Andresa Pastrane i Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC).
• Tampon zona severne Sirije – Demilitarizovana zona od 115 km (71 mi) u severnoj Siriji koja se prostire na delovima granice između Sirije i Turske. Osnovana je između Turske i Sjedinjenih Država, oba saveznika u NATO-u, tokom Građanskog rata u Siriji kako bi se sprečili sukobi između kurdskih i turskih snaga. DMZ je propala u oktobru 2019. godine, nakon što je Turska odbacila sporazum, a Sjedinjene Države naredile povlačenje američkih snaga iz severne Sirije, dozvoljavajući turskoj ofanzivi 2019. na severoistočnu Siriju da se nastavi.
• Kopnena zona bezbednosti – Demilitarizovano područje između Srbije i Kosova, širine 5 km-wide (3,1 mi), stvoreno je Kumanovskim sporazumom posle Kosovskog rata koji je postojao između 1999. i 2001. Posle pobune u Preševskoj dolini, srpskim snagama je dozvoljen ulazak u GSZ.
• Zona sporazuma o demilitarizaciji Idliba – Demilitarizovana zona od 15 km (9 mi), stvorena sporazumom između ruske i turske vlade, koja razdvaja poslednje veliko uporište sirijskih pobunjenika od oblasti pod kontrolom Sirijske vlade usred Sirijskog građanskog rata.

Literatura

• Gažević, Nikola (1971). Vojna enciklopedija (knjiga 2). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Clayton Govinda, Nygård Håvard Mokleiv, Strand Håvard, Rustad Siri Aas, Wiehler Claudia, Sagård Tora, Landsverk Peder, Ryland Reidun, Sticher Valerie, Wink Emma, Bara Corrine. 2022. “Introducing the Civil Conflict Ceasefire Dataset.” Journal of Conflict Resolution.
• Akebo, Malin. (2016). Ceasefire Agreements and Peace Processes: A Comparative Study. Routledge.
• Colletta, Nat. (2011). "Mediating ceasefires and cessations of hostilities agreements in the framework of peace processes." In Peacemaking: From Practice to Theory. Praeger, 135–147.
• Forster, Robert A. (2019). Ceasefires. In The Palgrave Encyclopedia of Global Security Studies. Palgrave.
• Fortna, Virginia Page. (2004). Peace Time: Cease-fire Agreements and the Durability of Peace. Princeton University Press.
• Williams, R., Gustafson, D., Gent, S., & Crescenzi, M. (2021). "A latent variable approach to measuring and explaining peace agreement strength." Political Science Research and Methods, 9(1), 89–105.
• Frauke Lachenmann; Rüdiger Wolfrum (2017). The Law of Armed Conflict and the Use of Force: The Max Planck Encyclopedia of Public International Law. Oxford University Press. str. 327—. ISBN 978-0-19-878462-3. 
• Spencer, Graham (2008). The State of Loyalism in Northern Ireland. New York: Palgrave Macmillan. str. 148. ISBN 978-1-349-54224-6. 
• Rudman, Stella (2011). Lloyd George and the Appeasement of Germany, 1919-1945. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing. str. 192. ISBN 978-1-4438-2657-0. 
• Djukić, Dražan; Pons, Niccolò (2018). A Companion to International Humanitarian Law. Leiden: BRILL Nijhoff. str. 201. ISBN 978-90-04-34200-2. 
• Henckaerts, Jean-Marie; Doswald-Beck, Louise; Alvermann, Carolin (2005). Customary International Humanitarian Law. Cambridge: Cambridge University Press. str. 691. ISBN 978-0-521-83937-2. 
• „International Expert meeting on World Heritage and buffer zones”. UNESCO World Heritage Convention. Pristupljeno 24. 11. 2010. „Background and contents” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Carpenter, S. R .; Caraco, N. F.; Correll, D. L.; Howarth, R. W.; Sharpley, A. N.; Smith, V. H. (avgust 1998). „Nonpoint Pollution of Surface Waters with Phosphorus and Nitrogen” (PDF). Ecological Applications. 8 (3): 559. ISSN 1051-0761. JSTOR 2641247. doi:10.2307/2641247. hdl:1813/60811 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Syversen, Nina; Bechmann, Marianne (maj 2004). „Vegetative buffer zones as pesticide filters for simulated surface runoff”. Ecological Engineering. 22 (3): 175—184. ISSN 0925-8574. doi:10.1016/j.ecoleng.2004.05.002. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Deroanne-Bauvin, J; Delcarte, E; Impens, R (januar 1987). „Monitoring of lead deposition near highway: A ten years study”. Science of the Total Environment. 59: 257—266. Bibcode:1987ScTEn..59..257D. ISSN 0048-9697. doi:10.1016/0048-9697(87)90447-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sturtevant, Brian R (oktobar 1998). „A model of wetland vegetation dynamics in simulated beaver impoundments”. Ecological Modelling. 112 (2–3): 195—225. ISSN 0304-3800. doi:10.1016/s0304-3800(98)00079-9. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Doyle, A. T. (1990-02-20). „Use of Riparian and Upland Habitats by Small Mammals”. Journal of Mammalogy. 71 (1): 14—23. ISSN 1545-1542. JSTOR 1381312. doi:10.2307/1381312. 
• Burke, Vincent J.; Gibbons, J. Whitfield (decembar 1995). „Terrestrial Buffer Zones and Wetland Conservation: A Case Study of Freshwater Turtles in a Carolina Bay”. Conservation Biology. 9 (6): 1365—1369. ISSN 0888-8892. doi:10.1046/j.1523-1739.1995.09061365.x. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Borin, Maurizio; Passoni, Matteo; Thiene, Mara; Tempesta, Tiziano (januar 2010). „Multiple functions of buffer strips in farming areas”. European Journal of Agronomy. 32 (1): 103—111. ISSN 1161-0301. doi:10.1016/j.eja.2009.05.003. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• „Buffer Zone”. Theidioms.com. The Idioms Dictionary. 28—29. 11. 2006. Pristupljeno 28. 9. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „World Heritage and Buffer Zones Patrimoine mondial et zones tampons” (PDF/Adobe Acrobat 3.76 MB). International Expert Meeting on World Heritage and Buffer Zones, Davos, Switzerland 11–14 March 2008. World Heritage Centre. Pristupljeno 24. 11. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)