Dmitrij Mendeljejev

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (rus. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев; Toboljsk, 8. februar 1834 — Sankt Peterburg, 2. februar 1907) bio je ruski hemičar. Poznat je kao jedan od dvojice naučnika koji su stvorili Periodni sistem elemenata, a koji je bio važna karika nauke u Drugoj industrijskoj revoluciji. Za razliku od ostalih stvaratelja, Mendeljejev je predvideo da će se otkriti još mnogi elementi. Njegov princip poslužio je kao ključ za otkrivanje skoro svih radioaktivnih elemenata sa velikim brojem izotopa i predstavlja najsavršeniji klasifikacioni sistem u prirodnim naukama. U nekoliko slučajeva poznato je njegovo neslaganje sa prihvaćenim atomskim masama. Govorio je da se one ne slažu sa Periodnim zakonom, i to se pokazalo kao tačno.

Dmitrij Mendeljejev
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev
Lični podaci
Datum rođenja	(1834-02-08)8. februar 1834.
Mesto rođenja	Toboljsk, Ruska Imperija
Datum smrti	2. februar 1907.(1907-02-02) (72 god.)
Mesto smrti	Sankt Peterburg, Ruska Imperija
Obrazovanje	Glavni pedagoški institut
Potpis

Biografija

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, portret Ilje Rjepina.

Mendeljejev je rođen u Toboljsku, u Sibiru. Otac mu je bio Ivan Pavlovič Mendeljejev a majka Marija Dmitrijevna Mendeljejeva (rođena Kornilijeva). Njegov deda je bio Pavao Sokolov, pravoslavni sveštenik iz regije Tver. Ivan, zajedno sa svojom braćom i sestrama, dobio je novo prezime dok je pohađao teološko semenište. Mendeljejev je odgajan u pravoslavnom duhu, a majka ga je savjetovala da se drži božanske i naučne istine. Njegov sin je jednom izjavio da se Mendeljejev kasnije udaljio od crkve i prihvatio neku formu deizma. Mendeljejev je bio jedno od mnogobrojne dece Ivana i Marije, a tačan broj ni do danas nije poznat. Različiti izvori navode 11, 13, 14 ili 17 dece. Kada je imao 13 godina, nakon što mu je otac umro, a majčina fabrika uništena u požaru, Mendeljejev je pošao u gimnaziju u Tobolsku. Godine 1849. majka ga je vodila po celoj Rusiji nastojeći mu priušti više obrazovanje. Univerzitet u Moskvi ga nije primio. Njih dvoje su zatim otišli u Sankt Peterburg, gde je uspeo da upiše školu svog oca. Sada siromašna, porodica Mendeljejev se nastanila u Sankt Peterburgu, gde je on završio glavni pedagoški institut 1850. godine. Nakon završene škole, dobio je tuberkulozu, što ga je primoralo da se odseli na Krim 1855. godine. Dok je tamo boravio, u gimnaziji u Simferopolju je postao magistar nauka. Posle potpunog ozdravljenja vratio se u Sankt Peterburg 1857. godine.

Kasniji život

Između 1859. i 1861. radio je na kapilarnosti tečnosti i dizajniranju spektroskopa u Hajdelbergu. Krajem augusta 1861. godine napisao je svoju prvu knjigu o spektroskopu. Verio se 4. aprila 1862. godine sa Feozvom Nikitičnaom Leščevom, a 27. aprila 1862. su se i venčali u crkvi Inženjerskog instituta Nikolajev u Sankt Peterburgu. Postao je doktor nauka 1865. kada je odbranio disertaciju na temu kombinacije vode sa alkoholom. 1876. godine upoznao je Anu Ivanovu Popovu koja ga je očarala, te ju je zaprosio 1881. preteći da će se ubiti ako ga odbije. Razveo se od Leščeve mesec dana kasnije, da bi početkom 1882. godine oženio Popovu. Njegova kćerka iz drugog braka, Ljubova, postala je kasnije žena poznatog ruskog pesnika Aleksandra Bloka. Ostala deca su mu Vladimir (mornar, koji je učestvovao u istraživanju istoka) i kćerka Olga iz prvog braka sa Feozvom, te sin Ivan i blizanci sa Anom.

Iako je Mendeljejev bio nagrađivan od strane mnogih naučnih organizacija širom Evrope, uključujući (1882) Dejvijevu medalju Kraljevskog udruženja u Londonu (koje mu je kasnije 1905. godine dalo i Koplejevu medalju), Mendeljejev daje otkaz na Univerzitetu u Sankt Peterburgu 17. augusta 1890. godine.

Godine 1893. postavljen je na mesto direktora Biroa za mere i tegove. Njegova uloga tamo je bila da upravlja donošenjem novih državnih standarda za proizvodnju votke. Mendeljejev je takođe istraživao i sastav nafte i pomogao je u otvaranju prve rafinerije nafte u Rusiji. Prepoznao je važnost nafte kao osnovne sirovine u petrohemijskoj industriji. Pripisuje mu se izreka u vezi sa naftom kao gorivom, što je uporedio sa potpaljivanjem vatre u kuhinji novčanicama.

Smatra se ocem ruske naftne industrije. Već 1860-ih posetio je naftna polja u okolini Bakua, u Azerbejdžanu. Po nalogu ruske vlade 1876. godine otputovao je u SAD, gdje je proučavao proizvodnju nafte na naftnim poljima Pensilvanije. Po povratku u Rusiju, njegove sugestije su bile značajne u pokretanju iskorištavanja ruskih naftnih rezervi. Pronašao je i novu metodu rafiniranja nafte. Sva istraživanja nafte objedinio je u svom radu Naftna industrija u Pensilvaniji i na Kavkazu.

U političkom pogledu bio je liberal. Na svojim predavanjima, za razliku od svojih kolega, dopuštao je da prisustvuju i žene. Često je slao dopise ruskoj vladi, a generalno se ograđivao od carističke birokratije i političkih represija.

Izabran je za člana Švedske kraljevske akademije nauka 1905. godine. Godinu kasnije, Nobelov komitet za hemiju ga je predložio Švedskoj akademiji za Nobelovu nagradu za hemiju za 1906. godinu u čast njegovog otkrića periodnog sistema. Sekcija za hemiju Švedske akademije je podržala ovu kandidaturu. Tada je Akademija trebalo da odobri prijedlog Komiteta, kao što je do tad činila u gotovo svim slučajevima. Međutim, neočekivano, na redovnom zasedanju Akademije, član Nobelovog komiteta Peter Klason, koji se nije slagao sa predlogom, predložio je kandidaturu za Anrija Moasana. Svante Arenijus, koji je, mada nije bio član Nobelovog komiteta za hemiju, imao veliki uticaj na Akademiju, takođe je vršio pritisak da se odbije predlog za Mendeljejeva, ističući da je periodni sistem previše staro otkriće da bi se dala nagrada 1906. godine. Po navodima savremenika, Arenijus je bio motivisan i inatom koji je bio usmeren protiv Mendeljejeva zbog njegova kritike Arenijusove teorije disocijacije. Nakon oštre rasprave, većina članova Akademije je glasala za Mosana. Pokušaj da se Mendeljejev ponovno predloži za nagradu 1907. opet je propao zbog potpune opozicije Arenijusa.

Mendeljejev je umro 1907. godine u 72. godini u Sankt Peterburgu od posledica gripa.

Periodni sistem

Glavni članak: Periodni sistem

Periodni sistem elemenata.

Do 1863. godine bilo je poznato 56 hemijskih elemenata, a u to doba novi elementi su se otkrivali otprilike jedan godišnje. I drugi naučnici pre Mendeljejeva su uočili periodičnost elemenata. Džon Njulands je opisao Zakon oktava, beležeći njihovu periodičnost po relativnim atomskim masama 1864. godine, što je i objavio godinu kasnije. Njegov predlog je identifikovao potencijal za nove elemente poput germanijuma. Međutim, koncept je kritikovan, a njegovo otkriće nije priznalo Društvo hemičara sve do 1887. godine. Osim njega, i Lotar Mejer je predložio jedan oblik periodnog sistema u radu objavljenom 1864. godine, gde je opisao 28 elemenata klasificiranih po njihovim valencijama. Mejer, koji se često smatra i pronalazačem periodnog sistema zajedno sa Mendeljejevom, bio je kritičar i protivnik Periodičnog zakona.

Nakon što je postao profesor, Mendeljejev je napisao kapitalnu knjigu za to doba: Principi hemije u dva toma (1868—1870). U njoj je pokušao klasifikuje hemijske elemente po njihovim hemijskim osobinama, što je zapazio u pravilnim ponavljajućim obrascima, što ga je navelo da sastavi svoj periodni sistem. Tvrdio je da je imao viziju potpunog redosleda elemenata u snu:

U snu sam vidio tabelu gde su svi elementi pali na tačno traženo mesto. Probudivši se, odmah sam ih zapisao na papir, samo za jedan element sam morao kasnije ispravljati mesto.

— Mendeljejev

Ne znajući za ranije naučne radove u vezi periodnog sistema tokom 1860-ih, napravio je sledeću tabelu

Cl 35.5	K 39	Ca 40
Br 80	Rb 85	Sr 88
I 127	Cs 133	Ba 137

Dodajući ostale elemente i slijedeći ovu shemu, Dmitrij je razvio proširenu verziju svog periodnog sistema. Njegovo formalno predstavljanje Ruskom hemijskom društvu 6. marta 1869. godine, Mendeljejev je naslovio Zavisnost između osobina atomskih težina elemenata, u kojoj je opisao elemente u odnosu i na njihove atomske mase i valenciju. U toj prezentaciji naveo je, između ostalog, da:

1. ako se elementi slože u odnosu na njihove atomske mase, uočava se određena periodičnost njihovih osobina.
2. Elementi koji su slični u pogledu njihovih hemijskih osobina imaju atomske mase koje su ili gotovo sličnih vrijednosti (npr. Pt, Ir, Os) ili koje se pravilno povećavaju (npr. K, Rb, Cs).
3. Raspored elemenata u grupe po redosledu njihovih atomskih masa odgovara njihovim takozvanim valencijama, kao i, donekle, njihovim određenim hemijskim osobinama, kao što je to uočljivo duž drugih serija poput Li, Be, B, C, N, O i F.
4. Elementi koji su najviše rasprostranjeni imaju uglavnom male atomske mase.
5. Magnituda atomske mase određuje karakter elementa, kao što magnituda molekula određuje karakter hemijskog jedinjenja.
6. Možemo očekivati otkrića mnogih novih, još neotkrivenih, elemenata, na primer dva elementa analogna aluminijumu i silicijumu, čije bi atomske mase bile između 65 i 75.
7. Atomske mase nekog elementa se mogu ponekad otkriti ili dodati znanjem istih kod nekog susjednog elementa. Tako atomska masa telura mora ležati između 123 i 126, a ne može biti 128. Međutim, ovde Mendeljejev nije bio u pravu, jer atomska masa telura (127,6) ostaje viša nego kod joda (126,9), kako je prikazano u modernim periodnim sistemima, a razlog za to je način na koji se atomske mase računaju, zasnovano na ponderisanom proseku svih uobičajenih izotopa nekog elementa, a ne samo verzije izotopa kod njih je odnos broja protona i neutrona 1:1, na šta se pozivao Mendeljejev.
8. Određene karakteristične osobine elemenata mogu biti previđene iz njihovih atomskih masa.

Mendeljejev je objavio svoju periodnu tabelu sa svim do tada poznatim elementima i predvideo nekoliko novih elemenata da bi imao popunjenu svu tabelu. Samo nekoliko meseci nakon njega, Mejer je objavio gotovo istu tabelu. Neki smatraju da su on i Mendeljejev zajednički autori periodnog sistem, međutim većina se slaže da je zbog Mendeljejevih preciznih predviđanja osobina elemenata koje je nazvao ekasilicijum, ekaaluminijum i ekabor (danas su poznati kao germanijum, galijum i skandijum), daje mu određenu prednost i čast u kreiranju periodnog sistema.

Za osam elemenata za koje je predvideo postojanje, koristio je prefikse eka, dvi, i tri (na sanskritu: jedan, dva, tri) za njihovo imenovanje. Mendeljejev je tvrdio da je tačnost nekih od tada prihvaćenih atomskih masa upitna (one su se tada mogle izmeriti samo sa vrlo slabom preciznošću), naglašavajući da one ne odgovaraju onima koje pretpostavlja Zakon periodičnosti. On je naveo primer telura koji ima višu atomsku masu od joda, ali je ova dva elementa postavio u pravilni redosled, netačno tvrdeći da su njihove tada prihvaćene atomske mase bile pogrešne. Osim toga, bio je u nedoumici gde da stavi do tada otkrivene lantanoide, a pretpostavio je postojanje još jednog reda tabele gde bi bili poređani aktinoidi, među kojima su i elementi sa najvećim atomskim masama. Neki su opovrgavali Mendeljejeva predviđanja da bi se moglo otkriti još dosta novih elemenata, međutim njegova predviđanja su se ispostavila tačnim kada su Ga (galijum) i Ge (germanijum) pronađeni 1875. i 1886. godine, savršeno se uklapajući na dva nedostajuća i prazna mesta u tabeli.

Dajući sanskrit imena nedostajućim elementima, Mendeljejev je pokazao određenu počast i dug sanskritskom gramatičaru iz drevne Indije, koji je kreirao sofisticirane teorije jezika na osnovu otkrića dvodimenzionalne sheme u osnovnim zvukovima. Mendeljejev prijatelj i kolega bio je Oto fon Botlingk, sanskritist koji je tada pripremao drugo izdanje svoje knjige o Paniniju gotovo u isto vreme kao i Mendeljejev, a Dmitrij je imao nameru da dodeli počast Paniniju svojom nomenklaturom. Primećujući očite sličnosti između periodnog sistema i uvoda Śiva Sūtras u Paṇinijevoj gramatici, prof. Pol Kiparski je napisao:

Analogija između dva sistema je očita. Kao što je Panini pronašao da je fonološka šema zvukova u jeziku funkcija njihovih artikularnih osobina, tako je i Mendeljejev pronašao da su hemijske osobine elemenata funkcija njihovih atomskih masa. Poput Paninija, Mendeljejev je do ovog otkrića došao traganjem kroz „gramatiku“ elemenata...

Originalni radni papiri koje je napisao lično Mendeljejev pronađeni su nakon mnogo godina i objavljeni su pod nazivom radni (skicirani) sistem elemenata.

Ostali uspesi

Program svečane akademije povodom sto godina od rođenja Dimitrija Ivanoviča Mendelejeva, održana je u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 9. februara 1934 godine.

Pri pokušaju hemijskog dobijanja etera 1902. godine iznio je lošu hipotezu o postojanju dva elementa koji imaju manju masu od vodonika, pa da je lakši od njih hemijski inertan element, izuzetno pokretljiv, sveprodirući i sveprožimajući gas.

Mendeljejev je posvetio vreme i analizi otopina, koje je posmatrao kao homogene tekuće sastave nestabilnih disocirajućih komponenata - otapala i otopljene materije, držeći da su to primeri jednostavnih ili čistih materija, podložnih Daltonovim zakonima.

U pogledu fizičke hemije proučavao je reakcije tečnosti sa toplotom i izradio formulu sličnu Gej-Lisakovom zakonu o uniformnosti i širenju gasova. Od 1861. je interpretirao T. Andrevovu koncepciju kritične temperature gasova tako što je odredio apsolutnu tačku topljenja supstance čiji elementi daju temperaturu jednaku nuli, i tada voda prelazi u paru, nezavisno od temperature i zapremine.

Mendeljejev je puno pisao o hemiji, a njegova najpoznatija knjiga zasigurno je Principi hemije koju je pisao od 1868. do 1870. Ona je potom prevedena na mnoge svetske jezike.

Mendeljejev je zaslužan za otkriće optimalne količine alkohola, 38% (80 dokaza), u ruskoj votki. Ali pošto se tada votka, kao i druga alkoholna pića oporezovala na osnovu procenta alkohola u njima radi lakšeg proračuna u standarde je uveden udeo od 40%. Izvor te atribucije bila je teza njegovog doktorata O kompoziciji alkohola i vode. Ta teza temeljila se uglavnom na fizičkim svojstvima smese alkohola i vode, kao destilacija.

Dobio je zasluge i za uvođenje metričkog sistema u Ruskom carstvu.

Izumeo je pirokolidijum, vrstu gasovitog praha baziranog na nitrocelulozi, a 1892. organizovao je njegovu proizvodnju. Ovaj rad je prihvatila i preuzela Ruska mornarica, ali ga nije nastavila koristiti. Osim toga, Dmitrij je proučavao poreklo nafte i zaključio da su ugljovodonici abiogenični, te da se formiraju duboko unutar Zemlje.

Zapisao je: "Osnovna činjenica je da se uoči da se nafta rađa u dubinama Zemlje, i to je jedino mesto gde moramo tražiti njeno poreklo." (Dmitrij Mendeljejev, 1877)

Počasti

• 
  Sovjetska poštanska marka u čast Mendeljejeva
• 
  Mendeljejeva medalja
• 
  Skulptura u čast Mendeljejeva i periodnog sistema u Bratislavi

Postoji niz mesta i objekata koji su povezani sa imenom i dostignućima ovog naučnika.

U Sankt Peterburgu njegovo ime nosi Nacionalni institut za meriteljstvo koji se bavi sa postavljanjem i podrškom nacionalnim i svetskim standardima za precizna merenja. U neposrednoj blizini instituta nalazi se i spomenik u njegovu čast, koji prikazuje njegov lik kako sedi, te prikaz periodnog sistema na zidu ove ustanove.

Po njemu je jedan mesečev krater dobio ime, kao i hemijski element sa atomskim brojem 101, radioaktivni mendeljevijum. Ruska akademija nauka od 1998. godine godišnje dodeljuje Mendeljejevu zlatnu medalju (prvobitno dodeljivanu od strane Akademije nauka SSSR od 1962. godine) za dostignuća u hemijskoj nauci i tehnologiji.

Literatura

• Emsley, John (2001). Nature's Building Blocks ((tvrdi uvez, 1. izd.) izd.). Oxford University Press. str. 521—522. ISBN 978-0-19-850340-8. 
• Friedman, Robert M. (2001). The politics of excellence: behind the Nobel Prize in science. New York: Times Books. str. 32-34. ISBN 978-0-7167-3103-0. 
• John W. Moore; Conrad L. Stanitski; Peter C. Jurs. Chemistry: The Molecular Science, Volume 1. Pristupljeno 6. 9. 2011. 
• Michael D. Gordin (2004). A Well-ordered Thing: Dmitrii Mendeleev And The Shadow Of The Periodic Table. Basic Books. str. 229-230. ISBN 9780465027750. 
• Gordin, Michael (2004). A Well-Ordered Thing: Dmitrii Mendeleev and the Shadow of the Periodic Table. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02775-0. 
• Mendeleyev, Dmitry Ivanovich; Jensen, William B. (2005). Mendeleev on the Periodic Law: Selected Writings, 1869–1905. Mineola, New York: Dover Publications. ISBN 978-0-486-44571-7. 
• Strathern, Paul (2001). Mendeleyev's Dream: The Quest For the Elements. New York: St Martins Press. ISBN 978-0-241-14065-9. 
• Mendeleev, Dmitrii Ivanovich (1901). Principles of Chemistry. New York: Collier. 
• D. Abbott (ed.): Mendelejev, Dmitri Ivanovich. In: The Biographical Dictionary of Scientists. Peter Bedrick Books, New York 1986
• I. Asimov, Ed.: Mendeleev, Dmitri Ivanovich. In: Asimov's Biographical Encyclopedia of Science and Technology. 2nd Rev. Ed.,Doubleday, Garden City, NY 1982
• R. Clemens: Modern Chemical Discoveries. E.P. Dutton & Co., New York,1956, pp. 3–12.
• B. Harrow: Eminent Chemists of Our Time. 2nd Ed., Van Nostrand, New York1927, pp. 18–40; 273–285
• E.J. Holmyard: Makers of Chemistry. Clarendon Press, Oxford 1929, pp. 267–273
• A.J. Ihde: The Development of Modern Chemistry. Harper & Row, New York 1964, pp. 243–256
• B. Jaffe: Crucibles: The Story of Chemistry. Dover/New York 1930, pp. 150–163.
• G.B. Kauffman: Mendeleev, Dimitry Ivanovich. In: The Electronic Encyclopedia. Grolier, New York 1988
• J. Kendall: Young Chemists and Great Discoveries. Appleton-Century, New York 1939, pp. 186–201
• H.M. Leicester: The Historical Background of Chemistry. Dover/New York 1956, pp. 192–198
• H.M. Leicester: Dmitrii Ivanovich Mendeleev. In: E. Farber (ed.): Great Chemists. Interscience, New York 1961
• E.G. Mazurs: Graphic Representations of the Periodic System During One Hundred Years. University Alabama Press, University, Alabama 1975
• James Riddik Partington: A History of Chemistry. Vol. 4, Macmillan & Co., London 1964, pp. 891–898
• M.M. Pattison Muir: A History of Chemical Theories and Laws. Arno Press, New York 1975, pp. 353–375
• D.Q. Posin: Mendeleev, The Story of a Great Chemist. Whittlesey House, New York, 1948.
• T.R. Seshadri: Mendeleev-as Teacher and Patriot. In: T.R. Sheshadri (ed.): Mendeleev's Periodic Classification of Elements and Its Applications. Proceedings of the Symposium held at IIT Kharagpur to celebrate the centenary of Mendeleev's Periodic Classification. Hindustan Pub. Co., Delhi-110007, India, 1973
• T.E. Thorpe: Scientific Worthies XXVI. Dmitri Ivanowitsh Mendeleeff. Nature, 1889, XL, 193–197
• W.A. Tilden: Famous Chemists: The Men and their Work. Books for Libraries, Freeport, New York 1921 (rep. 1968) pp. 240–258
• S.E. Vides Lemus: Clasificacion Periodica de Mendelejew. Editorial del Ministerio de Educacion Publica, Guatemala 1959, pp. 25–27
• Gisela Boeck, Regine Zott: Dmitrij Ivanovič Mendeleev. Chemie in unserer Zeit 41(1), S. 12–20 (2007), ISSN 0009-2851
• R. B. Dobrotin; N. G. Karpilo; L. S. Kerova; D. N. Trifonov (1984). Letopisь žizni i deяtelьnosti D. I. Mendeleeva. Storonkin, Alekseй Vasilьevič; Recenzentы: Grebenщikov, Roman Georgievič, V. I. Kuznecov, Ю. B. Solovьёv (Akademiя nauk SSSR. Sekciя himiko-tehnologičeskihi biologičeskih nauk izd.). L.: Nauka. str. 532. 
• Makarenя A. A., Nutrihin A. I. (1982). Mendeleev v Peterburge. L.: Lenizdat. 
• Menьšikov, Mihail Osipovič (2004). Nacionalьnaя Imperiя: Sbornik stateй / M. O. Menьšikov; Sostavlenie, vstup. statья, posleslovie Smolin, Mihail Borisovi ; Pravoslavnый centr imperskih političeskih issledovaniй. M.: Imperskaя tradiciя. str. 108—111. ISBN 978-5-89097-052-7. 
• Obrazcov, Pёtr Alekseevič (2005). Azbuka šambaloidov: Muldašev i vse-vse-vse (AntiMuldašev izd.). M.: Яuza, Presskom. str. 288. ISBN 978-5-98083-038-0. Arhivirano iz originala 2. 6. 2017. g. Pristupljeno 29. 5. 2017. 
• Nutrihin A. Žavoronok nad polem. Povestь o detstve Dmitriя Ivanoviča Mendeleeva/ 2004
• Sletov P. V., «Mendeleev», 1933. — 184 s. (Žiznь zamečatelьnыh lюdeй)
• Čugaev, Lev Aleksandrovič (2009). „Dmitriй Ivanovič Mendeleev. Biografiя russkogo geniя” (Эkologiя i žiznь izd.). 

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• Reference o Mendeljejevu
• Originalni periodni sistem
• Mendeljejev (B92, 8. februar 2016)
• Prva draft verzija Mendeljejevog periodnog sistema, 17. februar 1869. chemheritage.org
• "Everything in its Place", esej Olivera Sacksa
• OIL IN MENDELEEV’S LIFE (On the occasion of the 150th anniversary of the great scholar’s first visit to Baku, 1863-2013)
• Porijeklo nafte
• D.-Mendelejew-Museum, St. Petersburg Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. februar 2009)
• Dmitrij Ivanovic Mendeleev - Lesetext für den Chemieunterricht von Gisela Boeck (PDF-Datei; 60 kB)
• Mendeleev D. I. Periodičeskiй zakon (DjVu). T. 1. // Sobranie sočineniй v 3 tomah — M.: Izdatelьstvo Akademii nauk SSSR — Na saйte Runivers
• Mendeleev D. I. Rastvorы (DjVu). T. 2. (DjVu)]. T. 2. // Sobranie sočineniй v 3 tomah — M.: Izdatelьstvo Akademii nauk SSSR — Na saйte Runivers
• Mendeleev D. I. Periodičeskiй zakon. Dopolnitelьnыe materialы (DjVu). T. 3. // Sobranie sočineniй v 3 tomah — M.: Izdatelьstvo Akademii nauk SSSR — Na saйte Runivers
• Mendeleev D. I. Eщё o rasširenii židkosteй (Otvet professoru Avenariusu). — SPb.: Tip. V. Demakova, 1884. — 18 s.
• Mendeleev D. I. Ob opыtah nad uprugostью gazov. Soobщenie D. I. Mendeleeva v Imperatorskom Russkom tehničeskom obщestve — 21 яnv. 1881 g. — SPb., 1881. — 22 s.
• Mendeleev D. I. Dopolneniя k poznaniю Rossii. Posmertnoe izdanie. SPb.: A. S. Suvorin, 1907. — 109 s. + I l. portret.
• Mendeleev D. I. Izomorfizm v svяzi s drugimi otnošeniяmi kristalličeskoй formы k sostavu. Dissertaciя, predstavlennaя pri okončanii kursa v Glavnom pedagogičeskom institute studentom D. Mendeleevыm. — SPb., 1856. — 234 s.
• Mendeleev D. I. O soprotivlenii židkosteй i o vozduhoplavanii Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. februar 2021): Vыp. 1. — SPb.: Tip. V. Demakova, 1880. — 80 s.: tabl. (imeetsя pereizdanie v sobranii sočineniй)