Википедија

Evropska investiciona banka

Evropska investiciona banka (EIB) je finansijska institucija Evropske unije. Osnovana je u Rimu 1958. godine ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju Unije. Akcionari EIB su zemlje članice Evropske unije.[1] Prema tom vlasništvu EIB kao kreditni institut ima mogućnosti da na kapitalnom tržištu nabavi novac po veoma povoljnim uslovima pošto ima klasifikaciju AAA.[2] EIB nema klijente koju ulažu novac nego isključivo kreditno finansira projekte koji na drugi način ne bi mogli da se finansiraju ili bi po veoma skupoj ceni nabavili kredite. Države članice diktiraju političke ciljeve koje banka nastoji da izvrši i nadziru administrativna tela banke koje donose odluke: odbor guvernera i odbor direktora.[3] Evropska investiciona banka najveća je svetska međunarodna institucija za kreditiranje.[4]

Evropska investiciona banka
Sedište EIB-a u Luksemburgu
SkraćenicaEIB
Datum osnivanja1958.
Tipmeđunarodna finansijska institucija
SedišteKirhberg,
 Luksemburg
PredsednikVerner Hojer,
 Nemačka
PotpredsednikEndru Makdauel
Broj zaposlenih3.410
Veb-sajtwww.eib.org

Projekti koje banka finansira moraju da imaju ciljeve razvoja Evropske unije: razvoj evropskih industrija, razvoj malih preduzeća, stvaranje prekoevropskih mreža (transport, telekomunikacije, energija), podrška informacionim tehnologijama, zaštita prirodne okoline, poboljšanje zdravlja i obrazovanja. Takođe od tih projekta moraju da profitiraju najnerazvijene regije. Projekti moraju da privuku dalje izvore investicija. EIB je glavni akcionar u Evropskom investicionom fondu (EIF). EIF je stvoren 1994. kako bi omogućio razvoj malih i srednjih preduzeća. Finansijska sredstva se daju putem posrednika i državnih institucija. EIF deluje osim na teritoriji Evropske unije na teritoriji Evropske slobodne trgovinske zone (engl. EFTA) Lihtenštajn, Islandu i Norveškoj. EIB je autonomna institucija. Ona radi prema mogućnostima kapitalnih tržišta. Pored toga sarađuje sa svim institucijama Evropske unije. Članovi EIB imaju mogućnosti da prisustvuju sednicama i sastancima svih institucija Unije.

Istorija uredi

Evropska investiciona banka osnovana je stupanjem na snagu Rimskih ugovora 1958. godine i u početku je njezino sedište bilo u Briselu; u njoj je tada radilo samo 66 osoba.[5] Godine 1968. sedište je preseljeno u Luksemburg, gde se i sad nalazi. Do 1999. u banci je radilo više od 1000 zaposlenih, a do 2012. taj je broj narastao na više od 2000.

Grupa EIB osnovana je 2000. godine i činila ju je Evropska investiciona banka (EIB) i Evropski investicioni fond (EIF), podružnica EU-ovog rizičnog kapitala koja osigurava finansijska sredstva i jamstva za mala i srednja preduzeća. EIB je većinski deoničar EIF-a, sa 62 % deonica.[6] Godine 2012. stvoren je Institut EIB s ciljem promocije „evropskih inicijativa za opšte dobro“ u Evropskoj uniji i državama kandidatima, te potencijalnim kandidatima, kao što su četiri države EFTA-e.

Ukupni upisani kapital banke u 2012. iznosio je 232 milijarde evra.[7] Kapital EIB-a gotovo je udvostručen između 2007. i 2009. godine kao odgovor na financijsku krizu. Čelnici vlada EU-a složili su se da povećaju uplaćeni kapital za 10 milijardi evra u junu 2012.

Za fiskalnu 2011. godinu EIB je pozajmila različite kreditne proizvode u vrednosti od 61 milijardu evra, čime su ukupni zaostali zajmovi iznosili 395 milijardi evra, što je za jednu trećinu više nego krajem 2008. Gotovo 90 % njih bilo je u državama članicama EU-a, a ostatak je raspodeljen između oko 150 „partnerskih zemalja” (u južnoj i istočnoj Evropi, mediteranskoj regiji, Africi, Aziji, Južnoj Americi, Karipskim ostrvima i zemljama Tihog okeana). Za financiranje svojih investicija banka koristi svoj kreditni rejting AAA kako bi povoljno prikupila ekvivalentni iznos na tržištima kapitala.

Uloga uredi

Misija Banke je financiranje infrastrukturnih projekata u Evropi. Banka daje prednost modelima financiranja javno-privatnog partnerstva.[8]

Premda se sedišta oko 90 posto projekata koje financira EIB nalaze u Evropskoj uniji, banka financira projekte u 150 drugih zemalja, od susednih zemalja jugoistočne Evrope, mediteranskih partnerskih zemalja, zemalja AKP-a, azijskih i južnoameričkih zemalja, članica Evropske unije i Rusije.[9] Prema izjavama EIB-a investicije u tim zemljama imaju ulogu uspostavljanja i provođenja financijskih temelja spoljne saradnje i razvojnih politika Unije podstičući razvoj privatnog preduzetništva, razvoj infrastrukture, sigurnost opskrbe energijom i održivost životne sredine. Ministri finansija EU-a „pozvali su sve razvojne banke, poput Svetske banke i Azijske razvojne banke, da postupno ukinu financiranje projekata koji se koriste fosilnim gorivima”.[10]

Nakon ruske vojne intervencije u Ukrajini 2014. godine Veće Evropske unije naložilo je EIB-u da obustavi sve nove financijske operacije u Rusiji.[11]

Strategija uredi

Operativna strategija uredi

  • Financiranje održivih kapitalnih projekata koji su u strateškom interesu Evropske unije
  • Prikupljanje financijskih sredstava na tržištima kapitala za financiranje tih projekata

Strategija kreditiranja EU-a uredi

Unutar Evropske unije EIB sledi šest prioritetnih ciljeva:

  • Kohezija i konvergencija (regionalna politika)
  • Podrška malim i srednjim poduzećima
  • Održivost životne sredine
  • Ekonomija znanja
  • Razvoj transevropskih prometnih i energetskih mreža
  • Održiva, konkurentna i sigurna opskrba energijom

Strategija kreditiranja izvan EU-a uredi

Izvan Evropske unije prioritetni ciljevi EIB-a glase:

  • Razvoj privatnog sektora
  • Razvoj financijskog sektora
  • Razvoj infrastrukture
  • Sigurnost opskrbe energijom
  • Održivost životne sredine
  • Prisutnost EU-a

Kad odobrava zajmove izvan EU-a, mandat za njih dobija na temelju spoljne saradnje i razvojnih politika EU-a, koje se razlikuju od regije do regije.

  1. Pretpristupno članstvo: zemlje kandidati i potencijalni kandidati za proširenje (države koje bi se mogle pridružiti EU-u)
  2. Evropsko susedstvo: Mediteransko susedstvo / Rusija i istočni susedi
  3. Razvoj: Afrika, zemlje Tihog okeana i Karibi (AKP) / zemlje Južne Afrike
  4. Privredna saradnja: Azija i Južna Amerika (ALA)

U zemljama kandidatima za pristup EU-u delatnosti podržavaju i ciljeve prioritetnog kreditiranja EU-a i ciljeve spoljnih mandata.[12]

Upravljanje uredi

Tela koja upravljaju Evropskom investicionom bankom jesu:

  • Odbor guvernera – obično ga čine ministri financija država članica. Njihov je mandat odobravanje aktivnosti EIB-a izvan Unije, oblikovanje smernica kreditne politike i odobravanje godišnjih računa.
  • Odbor direktora – sastoji se od dvadeset i osam članova (jednog bira svaka država članica, a jednog Evropska komisija)[13] (jezik: islandski) i osamnaest zamenika,[13] (jezik: islandski) što znači da neki od zamenika predstavljaju više država. Odbor takođe kooptira najviše šest stručnjaka (tri direktora i tri zamenika),[13] (jezik: islandski) koji učestvuju na sastancima Odbora u svojstvu savetnika bez prava glasa. Odbor ima isključivo pravo donošenja odluka u vezi sa zajmovima i jamstvima. Članovi upravnog odbora odgovorni su samo banci.
  • Upravni komitet – predsednik EIB-a i osam potpredsednika
  • Odbor za reviziju – šest članova koje imenuje Odbor guvernera

Kancelarije uredi

 
Sedište EIB-a, zapadna zgrada

Sedište Evropske investicione banke nalazi na adresi Boulevard Konrad Adenauer 100 u četvrti Kirhberg u gradu Luksemburgu.[14] Najstariji deo zgrade, danas njezino zapadno krilo, projektirao je britanski arhitekt ser Denys Lasdan i jedno je od retkih njegovih dela izvan Velike Britanije. Novo istočno krilo zgrade projektovao je arhitektonski studio Ingenhoven Arhitekte iz Diseldorfa. Novo je krilo natkriveno staklenim krovom koji se proteže celom strukturom što objektu dodaje 72.500 kvadratnih metara kancelarijskog prostora.[15]

Prostorije EIB-a nalaze se u gradovima širom Unije: u Ateni, Berlinu, Briselu, Bukureštu, For de Fransu, Martiniku (francuskom prekomorskom departmanu), Dablinu, Helsinkiu, Lisabonu, Ljubljani, Madridu, Parizu, Rimu, Sofiji, Varšavi, Kopenhagenu i Beču.

EIB je 2007. otvorio regionalni ured u Helsinkiju, smešten u sedištu Nordijske investicijske banke (NIB), s ciljem povećanja prisutnosti Banke u regiji Baltičkog mora.[16]

Izvan Evropske unije uredi banke nalaze se u Beogradu, Bogoti, Kijevu, Ankari, Pekingu, Kairu, Dakaru, Istanbulu, Najrobiju, Pretoriji, Rabatu, Sidneju, Tunisu i Tbilisiju.[17]

Predsednici uredi

Predsednik EIB-a šef je Upravnog odbora, izvršnog tela s devet članova koje je odgovorno za svakodnevno poslovanje EIB-a. Njih „imenuje Odbor guvernera EIB-a na predlog upravnog odbora” na šest godina s obnovljivim mandatom. Predsednik EIB-a ujedno je i predsednik upravnog odbora,[18] a ostalih osam članova imaju ulogu potpredsednika.[19]

  • Pjetro Kampili (Italija): februar 1958. – maj 1959.
  • Parid Formentini (Italija): jun 1959. – septembar 1970.
  • Iv Le Porc (Francuska): septembar 1970. – jul 1984.
  • Ernst-Ginter Brider (Nemačka): avgust 1984. – mart 1993.
  • Ser Brajan Anvin (UK): april 1993. – decembar 1999.
  • Filip Mejstand (Belgija): mart 2000. – decembar 2011.
  • Verner Hojer (Nemačka): januar 2012. – danas. [20]

Deoničari uredi

Deoničare EIB-a čini 27 država članica EU-a, dok se udeo svake države u kapitalu EIB-a temelji na postotku njene ekonomske težine u Uniji (izraženoj u BDP-u) u trenutku pristupanja.[21] Udeo deonica je sledeći:[22]

Država Kapital (miliona evra) Kapital (%)
Nemačka 46.722 19,21
Francuska 46.722 19,21
Italija 46.722 19,21
Španija 28.033 11,52
Belgija 12.951 5,32
Holandija 12.951 5,32
Švedska 8.591 3,53
Danska 6.557 2,70
Austrija 6.428 2,64
Poljska 5.980 2,46
Finska 3.693 1,52
Grčka 3.512 1,44
Portugalija 2.263 0,93
Češka 2.206 0,91
Mađarska 2.087 0,86
Irska 1.639 0,67
Rumunija 1.513 0,62
Hrvatska 1.062 0,44
Slovačka 751 0,31
Slovenija 697 0,29
Bugarska 510 0,21
Litvanija 437 0,18
Luksemburg 327 0,13
Kipar 321 0,13
Letonija 267 0,11
Estonija 206 0,08
Malta 122 0,05
Ukupno 243.200 100

Reference uredi

  1. ^ „EIB Operational Plan 2012–2014”. eib.org. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. 
  2. ^ European Investment Bank. „What Is the EIB?”. FAQ – Structure and Organisation. 
  3. ^ „FAQ – Structure and Organisation”. Eib.org. 17. 10. 2011. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. Pristupljeno 2013-01-07. 
  4. ^ van Putten, Maartje. Policing the Banks: Accountability Mechanisms for the Financial Sector. Montréal [Québec]: McGill-Queen's University Press. str. 146. ISBN 9780773576650. 
  5. ^ „Some Dates and Figures”. European Investment Bank. 
  6. ^ „Who are the owners of the EIB Group?”. FAQ – Structure and Organisation. European Investment Bank. 
  7. ^ „EIB Group: key statutory figures”. Eib.org. 17. 10. 2011. Pristupljeno 2013-01-07. 
  8. ^ Shaoul, Jean (2007). „Partnerships and the role of financial advisors: private control over public policy?”. Policy & Politics (na jeziku: engleski). 35 (3): 479—495. 
  9. ^ „In which countries is the EIB active?”. FAQ – Activities. European Investment Bank. 
  10. ^ Farand, Chloé (2019-11-15). „European Investment Bank ends lending to fossil fuel projects”. Climate Home News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-12-06. 
  11. ^ „European Council conclusions on external relations (Ukraine and Gaza)” (PDF). consilium.europa.eu/. Council of the European Union. 16. 7. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 7. 2014. g. Pristupljeno 26. 7. 2014. 
  12. ^ „EIB Operational Plan 2012–2014”. eib.org. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. 
  13. ^ a b v Statute of the European Investment Bank (and other provisions) (PDF). EIB. 1. 12. 2009. ISBN 978-92-861-1003-0. Pristupljeno 2010-08-16. 
  14. ^ Ex-post evaluation (17. 10. 2011). „Building”. Eib.org. Pristupljeno 2013-01-07. 
  15. ^ „European Investment Bank (EIB)”. Architonic. Pristupljeno 14. 4. 2015. 
  16. ^ „EUROPA – PRESS RELEASES – Press Release – Eur 100 million EIB loan support to kemira research in Finland”. Europa.eu. Pristupljeno 2013-01-07. 
  17. ^ Ex-post evaluation (17. 10. 2011). „EIB Group addresses”. Eib.org. Pristupljeno 2013-01-07. 
  18. ^ „The Management Committee”. About > Structure > Governance. European Investment Bank. 9. 1. 2012. Arhivirano iz originala 06. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 05. 2021. 
  19. ^ „Anciens Présidents”. eib.org. 4. 12. 2014. 
  20. ^ „Werner Hoyer takes office as EIB President”. EIB Press Release. 21. 12. 2011. Arhivirano iz originala 29. 12. 2012. g. Pristupljeno 16. 11. 2012. 
  21. ^ „Shareholders”. eib.org. 8. 2. 2020. Arhivirano iz originala 05. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 05. 2021. 
  22. ^ „EIB Statute and other Treaty provisions” (PDF). eib.org. 

Literatura uredi

Spoljašnje povezice uredi

 
Evropska investiciona banka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_инвестициона_банка&oldid=27548545”