Korpus narodne odbrane Jugoslavije

Korpus narodne odbrane Jugoslavije (mkd. Корпус на народна одбрана Југославија, sloven. Korpus narodne obrambe Jugoslavije) je bio posebna jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja se bavila bezbednošću i zaštitom na oslobođenim teritorijama. Formiran je 15. avgusta 1944. odlukom Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ). Bio je potčinjen povereniku za narodnu odbranu NKOJ-a, maršalu Josipu Brozu Titu, koji je njime rukovodio preko načelnika Odeljenja za zaštitu naroda (OZN) Aleksandra Rankovića Marka.

Korpus narodne odbrane Jugoslavije
Jugoslovenska partizanska zastava
Postojanje	15. avgust 1944 — januar 1953.
Formacija	devet divizija
Deo	NOV i PO Jugoslavije
Komandanti
Komandant	Jovan Vukotić
Politički komesar	Vlado Janić Capo

Prvi komandant Korpusa narodne odbrane bio je Jovan Vukotić, a politički komesar Vlado Janić Capo, narodni heroji.

Neposredno pred formiranje Korpusa narodne odbrane Jugoslavije, u julu 1944, na teritoriji Jugoslavije, oko 5.000 boraca se nalazilo u jedinicama narodne odbrane, koje su se bavile bezbednošću na oslobođenim teritorijama. Na kraju rata, maja 1945. godine, KNOJ je u svom sastavu imao osam divizija. Osnovni zadaci KNOJ-a su bili čišćenje oslobođene teritorije od svih vrsta neprijatelja, pomoć Narodnooslobodilačkim odborima u organizovanju života na slobodnoj teritoriji i obezbeđenje granica Jugoslavije, po meri njenog oslobođenja. Posle završetka rata, KNOJ je u saradnji sa drugim organima, bio osnovni faktor za bezbednost granica zemlje i uništenje preostalih neprijateljskih jedinica.

Korpus narodne odbrane Jugoslavije rasformiran je januara 1953, a njegove nadležnosti su preuzele — Granične jedinice Jugoslovenske narodne armije i Narodna milicija.

Istorijat

Stvaranje organa bezbednosti

Na samom početku Narodnooslobodilačke borbe, u leto 1941. godine, pojavila se potreba za stvaranjem jake i efikasne službe bezbednosti, koja bi se na oslobođenoj teritoriji bavila — borbom protiv kvislinga i petokolonaša, zaštitom organa narodne vlasti i vojnopozadinskih ustanova. Ove zadatke su na početku ustanka obavljale — partijske organizacije KPJ, štabovi partizanskih odreda i organi narodne vlasti. O redu i bezbednosti na oslobođenoj teritoriji, tada su, brinuli: partizanski odredi, komande mesta, partizanske straže, seoske straže, narodna milicija i narodna zaštita. Istovremeno su stvarani sudovi, koji su sudili špijunima, izdajnicima i ostalim neprijateljima Narodnooslobodilačkog pokreta, kao i egzekutivni organi, koji su izvršavali sudske presude.

U ovom periodu Narodnooslobodilačkog rata, u raznim krajevima Jugoslavije, stvarane su drugačije službe, od kojih se posebno izdvojila Služba obaveštavanja i bezbednosti (sloven. Varnostnoobaveščevalna služba; skraćeno VOS), koja je formirana avgusta 1941. godine u Sloveniji. Ona je obuhvatala obaveštajnu službu i službu bezbednosti.

Stvaranje jedinica bezbednosti

Jovan Vukotić drži govor prilikom polaganja zakletve regruta Prve beogradske brigade KNOJ-a, Beograd, 24. novembra 1944.

Vrhovni štab NOP i DVJ je 6. maja 1942. godine, izdao uputstvo da se u štabovima brigada i partizanskih odreda odaberu odgovarajući kadrovi, pretežno članovi Komunističke partije Jugoslavije, koji će biti odgovorni za obaveštajnu službu u svojoj jedinici i na terenu. U toku 1942. godine pri Vrhovnom štabu su formirani — Obaveštajni odsek, sa sekcijom za obaveštavanje i sekcijom za kontrašpijunažu i Komisija za borbu protiv pete kolone. Vrhovni štab NOV i POJ je 27. novembra 1942. godine izdao Uputstvo za organizaciju jedinstvene obaveštajne službe u operativnim jedinicama, na oslobođenoj i neoslobođenoj teritoriji.

Septembra 1943. godine pri Vrhovnom štabu NOV i POJ formiran je Odsek za zaštitu naroda, koji je 13. maja 1944. godine prerastao u Odeljenje za zaštitu naroda (OZN) — organ u nadležnosti Povereništva za narodnu odbranu NKOJ-a. Ova organizacija se vremenom sve više orijentisala na borbu protiv neprijateljskih špijuna i na suzbijanje petokolonaške delatnosti.

U Hrvatskoj je Glavni štab NOV i PO Hrvatske početkom juna 1943. godine, u selu Crnoj Vlasti, formirao Prvi bataljon PPK (protiv pete kolone), a nešto kasnije je na Baniji formiran još jedan ovakav bataljon. U prvoj polovini 1944. godine obrazovano je još pet bataljona PPK, od kojih je 16. juna 1944. godine formirana Prva brigada OZNE. U toku avgusta 1944. godine formirana je divizija sa još četiri brigade. Ova divizija je kasnije postala Prva hrvatska divizija narodne odbrane.

Pripadnici KNOJ-a u Sloveniji

U Sloveniji je februara 1944. godine, Služba obaveštavanja i bezbednosti (sloven. Varnostnoobaveščevalna služba) prerasla u Vojsku državne bezbednosti (sloven. Vojska državne varnosti) (skraćeno VDV), a ona je maja 1944. godine postala OZN Slovenije. Od jedinica Vojske državne varnosti, sastava tri brigade i specijalni bataljon, formirana je 3. decembra 1944. godine Druga slovenačka divizija narodne odbrane.

Krajem 1943. i početkom 1944. godine godine u Bosni i Hercegovini formirane su čete i odredi narodne odbrane, koje su se nalazile pod neposrednim rukovodstvom Odseka za zaštitu naroda Vrhovnog štaba. Od tih jedinica su u drugoj polovini 1944. godine formirane brigade, a decembra 1944. godine Treća bosansko-hercegovačka divizija narodne odbrane.

U Crnoj Gori je sredinom 1944. godine formirana jedna brigada narodne odbrane. U Makedoniji, Srbiji, Vojvodini i Kosovu i Metohiji, posle stvaranja slobodne teritorije, počev od sredine 1944. godine formirane su od bataljona OZN-e, partizanskih straža i preimenovanih jedinica NOVJ formacije KNOJ-a.

Aktivnost jedinica KNOJ-a

Aktivnošću KNOJ-a rukovodio je poverenik za narodnu odbranu načelnika Ozne. U svim republikama i pokrajinama formiraju se divizije. Jedinice su bile razmeštene po terenu, zavisno od potreba bezbednosti. U izvršavanju zadataka, komande i štabovi KNOJ-a su najtešnje sarađivali sa organima Ozne.

Odlukom vrhovnog komandanta oružanih snaga FNRJ maršala Tita, januara 1953. godine KNOJ je ukinut. Njegove zadatke na granicama preuzele su Granične jedinice JNA, a na unutrašnjem sektoru bezbednosti Narodna milicija.

Jedinice KNOJ-a

Korpus narodne odbrne Jugoslavije imao je u svom sastavu na kraju rata imao sedam divizija (hrvatska, slovenačka, bosanskohercegovačka, beogradska, srpska, vojvođanska i makedonska) i jednu samostalnu brigadu (crnogorsku). Posle završetka rata, krajem avgusta 1945. godine, Hrvatska divizija narodne odbrane je podeljena na dve divizije, tako da je od dela njenih snaga formirana Zagrebačka divizija narodne odbrane (kasnije preimenovana u Devetu zagrebačku diviziju). Od jedinica iz Crne Gore, Sandžaka i Kosova i Metohija, formirana je, krajem septembra 1945. godine, Crnogorska divizija narodne odbrane (kasnije preimenovana u Šestu crnogorsku diviziju).

• Prva hrvatska divizija narodne odbrane — formirana 5. avgusta 1944. godine, pod nazivom Hrvatska divizija narodne odbrane, u svom sastavu imala je šest brigada:
  • Prva brigada Prve hrvatske divizije narodne odbrane — formirana 16. jula 1944. godine, pod nazivom Prva brigada Odeljenja za zaštitu naroda Hrvatske
  • Druga brigada Prve hrvatske divizije narodne odbrane — formirana jula 1944. godine, pod nazivom Druga brigada Odeljenja za zaštitu naroda Hrvatske
  • Treća brigada Prve hrvatske divizije narodne odbrane — formirana 18. avgusta 1944. godine
• Druga slovenačka divizija narodne odbrane — formirana 3. decembra 1944. godine, pod nazivom Slovenačka divizija narodne odbrane, u svom sastavu imala je tri brigade:
  • Prva brigada slovenačke divizije narodne odbrane — formirana 15. marta 1944. godine, formirana pod nazivom Prva brigada Vojske državne varnosti
  • Druga brigada slovenačke divizije narodne odbrane — formirana 1. aprila 1944. godine, formirana pod nazivom Druga brigada Vojske državne varnosti
  • Treća brigada slovenačke divizije narodne odbrane — formirana 25. avgusta 1944. godine, formirana pod nazivom Treća brigada Vojske državne varnosti
• Treća bosansko-hercegovačka divizija narodne odbrane — formirana decembra 1944. godine, pod nazivom Bosansko-hercegovačka divizija narodne odbrane, u svom sastavu imala je tri brigade:
  • Prva bosanska brigada bosansko-hercegovačke divizije narodne odbrane — formirana 23. septembra 1944. godine, pod nazivom Prva bosanska brigada Odeljenja za zaštitu naroda
  • Druga brigada bosansko-hercegovačke divizije narodne odbrane — formirana 20. januara 1945. godine
  • Treća hercegovačka brigada bosansko-hercegovačke divizije narodne odbrane — formirana 20. januara 1945. godine
• Četvrta beogradska divizija narodne odbrane — formirana 4. decembra 1944. godine, pod nazivom Beogradska divizija narodne odbrane, u svom sastavu imala je tri brigade:
  • Prva beogradska brigada narodne odbrane — formirana 4. decembra 1944. godine
  • Druga beogradska brigada narodne odbrane — formirana 4. decembra 1944. godine
  • Treća beogradska brigada narodne odbrane — formirana marta 1945. godine
• Peta srpska divizija narodne odbrane — formirana 20. januara 1945. godine, pod nazivom Srpska divizija narodne odbrane, u svom sastavu imala je tri brigade:
  • Prva brigada srpske divizije narodne odbrane — formirana 15. decembra 1944. godine, pod nazivom Prva srpska brigada narodne odbrane
  • Druga brigada srpske divizije narodne odbrane — formirana 23. decembra 1944. godine, pod nazivom Druga srpska brigada narodne odbrane
  • Treća brigada srpske divizije narodne odbrane — formirana 25. marta 1944. godine, pod nazivom Treća srpska brigada narodne odbrane
  • Četvrta brigada srpske divizije narodne odbrane — formirana marta 1945. godine
• Šesta crnogorska divizija narodne odbrane — formirana septembra 1945. godine, u svom sastavu imala je tri brigade:
  • Prva brigada crnogorske divizije narodne odbrane — formirana avgusta 1944. godine, pod nazivom Prva crnogorska brigada narodne odbrane
  • Druga brigada crnogorske divizije narodne odbrane — formirana 1. januara 1945. godine, pod nazivom Sandžačka brigada narodne odbrane
  • Treća brigada crnogorske divizije narodne odbrane — formirana 26. januara 1945. godine, pod nazivom Kosovsko-metohijska brigada narodne odbrane
• Sedma vojvođanska divizija narodne odbrane — formirana 18. decembra 1944. godine, pod nazivom Vojvođanska divizija narodne odbrane, u svom sastavu imala je tri brigade:
  • Prva brigada Vojvođanske divizije narodne odbrane — formirana 18. decembra 1944. godine
  • Druga brigada Vojvođanske divizije narodne odbrane — formirana 18. decembra 1944. godine
  • Treća brigada Vojvođanske divizije narodne odbrane — formirana 18. decembra 1944. godine
• Osma makedonska divizija narodne odbrane — formirana 6. decembra 1944. godine, pod nazivom Makedonska divizija narodne odbrane, u svom sastavu imala je četiri brigade:
  • Prva brigada makedonske divizije narodne odbrane — formirana 6. decembra 1944. godine
  • Druga brigada makedonske divizije narodne odbrane — formirana 6. februara 1944. godine
  • Treća brigada makedonske divizije narodne odbrane — formirana 6. decembra 1944. godine
  • Četvrta brigada makedonske divizije narodne odbrane — formirana aprila 1945. godine
• Deveta zagrebačka divizija narodne odbrane — formirana 20. avgusta 1945. godine, pod nazivom Zagrebačka divizija narodne odbrane, u svom sastavu imala je tri brigade:
  • Prva brigada zagrebačke divizije narodne odbrane — formirana avgusta 1944. godine, pod nazivom Četvrta brigada Prve hrvatske divizije narodne odbrane
  • Druga brigada zagrebačke divizije narodne odbrane — formirana 7. septembra 1944. godine, pod nazivom Peta brigada Prve hrvatske divizije narodne odbrane
  • Treća brigada zagrebačke divizije narodne odbrane — formirana februara 1945. godine, pod nazivom Zagrebačka brigada narodne odbrane

Literatura

• Vojna enciklopedija tom IV. Beograd. 1971.  COBISS.SR 42776071
• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980.  COBISS.SR 49291527