Википедија

Milutin Šoškić

голман и тренер

Milutin Šoškić (Jablanica, kod Peći, 31. decembar 1937 — 27. avgust 2022) bio je srpski fudbalski golman i trener.[1] Bio je startni golman Partizana tokom finala Kupa evropskih šampiona 1966. protiv Real Madrida.

Milutin Šoškić
Milutin Šoškić 1966. godine na otvaranju finala KEŠ 1966.
Lični podaci
Puno ime Milutin Šoškić
Nadimak Šole, Majk (engl. Mike)
Datum rođenja (1937-12-31)31. decembar 1937.
Mesto rođenja Jablanica, kod Peći,
Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 27. avgust 2022.(2022-08-27) (84 god.)
Državljanstvo SFRJ
Visina 1,80 m
Pozicija golman
Juniorska karijera
Crvena zvezda
Partizan
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1955—1966.
1966—1971.		 Partizan
Keln		 177
65		 (1)
(0)
Reprezentativna karijera
1959—1966.  Jugoslavija 50 (0)
Trenerska karijera
1972—1977.
1977.
1979—1990.
1993—2006.		 OFK Beograd
Kikinda
Partizan (pomoćni)
SAD (trener golmana)
Nagrade
Fudbal
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1960. Rim Jugoslavija
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 1960. Francuska Jugoslavija

Biografija uredi

Rođen je u metohijskom selu Jablanica kod Peći, od oca Jeremije, kraljevskog oficira i majke Radunke, kao četvrto dete u porodici. Rodonačelnik porodice Šoškić, vodi poreklo iz Bratonožića, početkom 18. veka preselio se u Ulotinu, a jedan ogranak porodice je kasnije otišao da živi u Jablanicu. Odrastao je u patrijarhalnoj porodici. Drugi svetski rat proveo je u izbeglištvu u Pećkoj patrijaršiji.[2][3]

Igračka karijera uredi

Fudbal je počeo trenirati sa 11 godina u Crvenoj zvezdi, u kojoj je igrao oko pola godine, ali je zbog sitnog nesporazuma sa domaćinom stadiona[4], odlučio da karijeru nastavi u Partizanu gde je i proveo veći deo svoje karijere.[5]

Uskoro je Šoškić postao omladinski reprezentativac Jugoslavije, kapiten i najbolji pojedinac Partizanovog juniorskog tima koji je osvojio dve titule prvaka države. Ubrzo je postao i standardni prvotimac „crno-belih“, za koje je odigrao ukupno 387 utakmica tokom karijere[5].

Dobrim igrama u Partizanu je postao i reprezentativni golman. Na golu reprezentacije je nasledio Vladimira Bearu. Za reprezentaciju Jugoslavije je ukupno odigrao 50 utakmica.[5][4]

Prvo veliko takmičenje Šoškića sa reprezentacijom je bilo Evropsko prvenstvo 1960. na kome je osvojena srebrna medalja nakon pobede u polufinalu nad domaćinom Francuskom od 5:4 i poraza od Sovjetskog Saveza u finalu sa 2:1 nakon produžetaka.

Te iste godine Šoškić je sa reprezentacijom osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Rimu. U finalu je pobeđena Danska sa 3:1.[6]

Na Svetskom prvenstvu 1962. u Čileu Jugoslavija je osvojila četvrto mesto nakon poraza od Čehoslovačke 3:1 u polufinalu i Čilea 1:0 u utakmici za treće mesto.

Šoškić je doživeo veliko priznanje kada je pozvan u „tim sveta“ na utakmicu Engleska- Ostatak sveta koja se igrala na "Vembliju“ 1965. Tako se našao među najboljim fudbalerima tog vremena.[6]

Kup šampiona sa Partizanom uredi

 
Partizana u finalu protiv Reala 1966.

Šezdesetih godina „Partizanove bebe“ su do te mere bile nadmoćne u prvenstvu da su u pet sezona četiri puta bili šampioni, od toga tri puta zaredom.

Osvajanjem titule šampiona Jugoslavije u sezoni 1964/65, Partizan je stekao pravo da igra u Kupu evropskih šampiona. Tadašnje Partizanove bebe, predvođene trenerom Matekalom predstavljale su ozbiljnog rivala bilo kom tadašnjem evropskom klubu.

Partizan je na većini utakmica Kupa šampiona igrao u sledećem sastavu:

Partizan je u predtakmičenju za protivnika dobio Francuskog prvaka Nanta. Pobedom u Beogradu sa 2:0 i nerešenim rezultatom u gostima 2:2, prva prepreka je bila preskočena ukupnim skorom od 4:2.

Sledeći protivnik je bio prvak Nemačke Verder iz Bremena. Verder je eliminisan ukupnim rezultatom 3:1, u Beogradu je bilo 3:0 i u Bremenu 0:1.

U četvrtfinalu Partizan je za protivnika dobio prvaka Čehoslovačke, Spartu iz Praga. Prvu utakmicu u Pragu Partizan je izgubio sa 4:1, dok je drugu utakmicu u Beogradu pobedio sa rezultatom 5:0 i time ukupnim skorom od 6:4 se kvalifikovao u polufinale.

U polufinalu je Partizana čekao šampion Engleske, Mančester junajted. Međutim Partizanove bebe su i ovaj put uspešno odradile zadatak ukupnim skorom od 2:1 (2:0 u Beogradu i 0:1 u revanšu) prebrodile su i ovu prepreku i plasirale se u finale.

Finale Kupa evropskih šampiona se igralo u Briselu 11. maja 1966. godine i protivnik Partizana je bio prvak Španije Real iz Madrida. Igralo se na stadionu Hejsel pred 55.000 gledalaca. Partizan je u svemu bio ravnopravan protivnik Realu i u 55 minutu je poveo pogotkom Velibora Vasovića. Na žalost igrača Partizana to je bilo sve što su mogli da učine. Pogocima Amansija i Serene, Real je uspeo da porazi Partizan i osvoji titulu šampiona kontinenta.[7]

11. maj 1966.
Finale Kupa šampiona
  Real Madrid 2 : 1   Partizan Grad: Brisel Stadion Hejsel
Sudija: Rudolf Kritlen (Nemačka)
Gledalaca: 55.000
Amansio   70’
Fernando Serena   76’ 		(Reportaža) Vasović   55’
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
FK Real Madrid:
GO 1   Hose Arakistan
OD 2   Pačin
OD 3   Pedro de Felipe
OD 4   Ignacio Zoko
OD 5   Manuel Sančis
SR 6   Piri
SR 7   Manuel Velaskez
SR 8   Fernando Serena
NA 9   Amansio Amaro
NA 10   Ramon Groso
NA 11   Fransisko Gento (kapiten)
Trener:
  Migel Munjoz
FK Partizan:
GO 1   Milutin Šoškić
OD 2   Fahrudin Jusufi
OD 3   Velibor Vasović (kapiten)
OD 4   Branko Rašović
OD 5   Ljubomir Mihajlović
SR 6   Vladica Kovačević
SR 7   Radoslav Bečejac
SR 8   Mane Bajić
NA 9   Mustafa Hasanagić
NA 10   Milan Galić
NA 11   Josip Pirmajer
Trener:
  Abdulah Gegić

Odlazak u inostranstvo uredi

 
Milutin Šoškić u Nemačkoj kao trener golmana SAD, 2006. godine

Kada su se stekli uslovi za odlazak u inostranstvo Šoškić je odlučio da prihvati ponudu zapadnonjemačkog Kelna. U novom klubu je imao status prvog golmana i dobre finansijske uslove. Dobrim igrama je stekao poštovanje saigrača i navijača. Međutim, uskoro je usledio težak lom noge koji je prouzrokovao dugu pauzu i ugrozio nastavak karijere. Šoškić se ipak vratio aktivnom igranju fudbala, ali ga je novi lom noge konačno primorao da prekine karijeru.[5]

Trenerska karijera uredi

Po završetku igračke karijere je završio višu trenersku školu. Nakon toga je postao trener OFK Beograda u kom je ostao 5 godina.[6] Potom je preuzeo Kikindu koju je vodio u Drugoj saveznoj ligi. Zatim se vratio u Partizan da bude jedan od pomoćnih trenera. Radio je zajedno sa Milutinovićem i Bjekovićem. U to vrijeme Partizan je imao nekoliko kvalitetnih golmana kao što su: Fahrudin Omerović, Ranko Stojić i Rade Zalad.

Nakon što je Bora Milutinović 1993. postao selektor reprezentacije Sjedinjenih Država postavio je Šoškića za trenera golmana. Na toj funkciji je Šoškić ostao i nakon odlaska Milutinovića sve do 2006. Za to vreme Amerikanci su učestvovali na četiri Svetska prvenstva i imali nekoliko kvalitetnih golmana kao što su: Bred Fridel, Kejsi Keler i Tim Hauard.

Smrt uredi

Preminuo je 27. avgusta 2022. godine.[8] Na 168. večitom derbiju u fudbalu, održanom 31. avgusta 2022, igrači Partizana su na meč izašli sa plavim majicama na kojima je pozadi bilo njegovo prezime i broj 1, dok je golman Aleksandar Popović nosio belu majicu sa Šoškićevim likom napred, dok je pozadi pisalo Šole i broj 1. Odata mu je i pošta minutom ćutanja.[9] Sličnu majicu koju je nosio Popović je kasnije tokom meča nosio i trener Partizana Gordan Petrić.[10]

FK Keln, klub za koji je Šoškić branio od 1966. do 1971. godine, je 30. avgusta 2022. takođe izdao saopštenje povodom njegove smrti. U njemu se pored kratke biografije navodi i da je bio član ekipe koja je osvojila prvi Kup Nemačke za Keln 1968. godine.[11]

Komemoracija je održana 1. septembra u Skupštini grada Beograda, a istog dana je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[12][13]

Reference uredi

  1. ^ „Milutin Šoškić”. worldfootball.net. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  2. ^ „Milutin Šoškić, naopako dete”. zurnal.rs. Sportski Žurnal. 15. 4. 2012. Arhivirano iz originala 25. 02. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2013. 
  3. ^ Marković, Milena (28. 8. 2022). „OVAKO JE O SVOM KOSOVU GOVORIO MILUTIN ŠOŠKIĆ: Poželeo sam da umrem u Pećkoj patrijaršiji”. Večernje novosti. Pristupljeno 28. 8. 2022. 
  4. ^ a b „Milutin Šoškić: Za sve sam zahvalan fudbalu”. pravda.rs. Pravda. 1. 6. 2012. Pristupljeno 14. 10. 2013. 
  5. ^ a b v g „Legende: Milutin Šoškić”. sport.blic.rs. Sport - Blic. Arhivirano iz originala 13. 8. 2013. g. Pristupljeno 14. 10. 2013. 
  6. ^ a b v „Reprezentativci: Šoškić Milutin”. reprezentacija.rs. Reprezentacija. Pristupljeno 29. 8. 2022. 
  7. ^ „Champions' Cup 1965-66”. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  8. ^ „Velika tuga: Preminuo legendarni Milutin Šoškić”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 27. 8. 2022. Pristupljeno 27. 8. 2022. 
  9. ^ „Mozzart Bet Super liga 2022/23 - 9.Kolo FK Partizan – FK Crvena Zvezda 1:1”. youtube.com. FK Partizan Beograd. 31. avgust 2022. Korisna informacija se nalazi na: 8:10. Pristupljeno 5. septembar 2022. 
  10. ^ „Mozzart Bet Super liga 2022/23 - 9.Kolo FK Partizan – FK Crvena Zvezda 1:1”. youtube.com. FK Partizan Beograd. 31. avgust 2022. Korisna informacija se nalazi na: 24:20. Pristupljeno 5. septembar 2022. 
  11. ^ Dirk Unschuld (30. avgust 2022). „Der FC trauert um Milutin Soskic”. fc.de (na jeziku: nemački). FK Keln. Pristupljeno 7. septembar 2022. 
  12. ^ „"NjEGOVA DUŠA SE PRIPREMA ZA PUT NA KOSOVO": Kad neko u Srbiji kaže golman - misli Šoškić”. novosti.rs (na jeziku: srpski). 1. 9. 2022. Pristupljeno 1. 9. 2022. 
  13. ^ „SAHRANjEN MILUTIN ŠOŠKIĆ: Veliki broj ljudi se oprostio od legende Partizana i jugoslovenskog fudbala”. novosti.rs (na jeziku: srpski). 1. 9. 2022. Pristupljeno 1. 9. 2022. 

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милутин_Шошкић&oldid=27705166”