Википедија

Predsednički izbori u SAD 2020.

59. председнички избори у САД

Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 2020. bili su 59. četvorogodišnji predsednički izbori održani u utorak, 3. novembra 2020.[b] Demokratska nominacija bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena i mlađe američke senatorke iz Kalifornije Kamale Haris pobedila je tadašnjeg republikanskog predsednika Donalda Trampa i potpredsednika Majka Pensa.[3] Izbori su održani u pozadini globalne pandemije KOVID-19 i povezane recesije . Na izborima je zabeležen najveći odziv birača u procentima od 1900. godine, pri čemu je svaka od dve glavne liste dobila više od 74 miliona glasova, što je premašilo rekord Baraka Obame od 69,5 miliona glasova iz 2008. godine. Bajden je dobio više od 81 milion glasova,[4] najviše glasova ikada datih za nekog kandidata na predsedničkim izborima u SAD.[5]

Predsednički izbori u SAD 2020.
← 2016 3. novembar 2020. 2024 →
538 članova Izborničkog kolegijuma
270 glasovi potrebni za pobedu
Registrovano252.274.000
Izlaznost62,8% Rast 7,1%[1]
 
Nominovan Džo Bajden Donald Tramp
Stranka Demokratska Republikanska
Matična država  Delaver  Florida [a]
Kandidat za potpredsednika Kamala Haris Majk Pens
Glasovi izbornika 306 232
Odnesenih država 25 + DC + NE-02 25 + ME-02
Br. glasova 81.283.501 74.223.975
Procenat 51,31% 46,85%
Izborna karta za izbore 2020. na osnovu popisa stanovništva iz 2010. godine.
Predsednik pre izbora

Donald Tramp
Republikanska stranka (SAD)

Izabrani Predsednik

Džo Bajden
Demokratska stranka (SAD)

U konkurentskim predizborima na kojima je bilo najviše kandidata za bilo koju političku stranku u modernoj eri američke politike, Bajden je obezbedio demokratsku predsedničku nominaciju u odnosu na svog najvećeg rivala, senatora Bernija Sandersa. Bajdenov potpredsednik, Haris, postala je prvi Afroamerikanac, prvi azijski Amerikanac i treća žena[v] potpredsednički kandidat na listi glavne stranke. Tramp je obezbedio ponovnu nominaciju, dobivši ukupno 2.549 delegata, što je jedan od najviše u istoriji predsedničkih primarnih izbora, za jednog delegata drugog mesta Bila Velda na republikanskim predizborima.[6] Džo Džorgensen je obezbedila Libertarijansku predsedničku nominaciju sa Spajkom Koenom kao njenim potpredsednikom, a Haui Hokins je obezbedio predsedničku nominaciju Zelenih sa Anđelom Nikol Voker kao njegovom kandidatom.

Centralna pitanja izbora uključivala su javno zdravlje i ekonomske uticaje tekuće pandemije KOVID-19; građanski nemiri kao reakcija na policijsko ubistvo Džordža Flojda i drugih; Vrhovni sud nakon smrti Rut Bejder Ginsburg i potvrde Ejmi Koni Baret; i budućnost Zakona o pristupačnoj nezi [7][8][9] Zbog pandemije koja je u toku, rekordan broj glasačkih listića je dat prevremeno i poštom.[10] Mnogo više registrovanih demokrata glasalo je putem pošte nego registrovanih republikanaca.[11][12] Kao rezultat velikog broja glasačkih listića poslatih poštom, u nekim kolebljivim državama došlo je do kašnjenja u prebrojavanju glasova i izveštavanju; ovo je dovelo do toga da su glavne novinske kuće odložile svoju projekciju Bajdena i Harisa kao novoizabranog predsednika i potpredsednika do jutra 7. novembra, tri i po dana nakon izbora. Glavne medijske mreže projektuju državu za kandidata kada postoji visoko statističko poverenje da je malo verovatno da će izvanredni glas sprečiti projektovanog pobednika da na kraju osvoji tu državu.[13]

Bajden je na kraju dobio većinu u Izbornom kolegijumu sa 306 elektorskih glasova, dok je Tramp dobio 232. Ključ za Bajdenovu pobedu bile su njegove pobede u demokratskim državama pojasa hrđe Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin, koje je Tramp doneo 2016. i čijih je kombinovanih 46 elektorskih glasova bilo dovoljno da se izbori pomeri za oba kandidata. Bajden je takođe postao prvi demokrata koji je pobedio na predsedničkim izborima u Džordžiji od 1992. godine, u Arizoni od 1996. i u 2. kongresnom okrugu Nebraske od 2008. godine.[14][15]

Pre, za vreme i posle dana izbora, Tramp i brojni drugi republikanci su učestvovali u agresivnom i bez presedana[16][17][18][19][20] pokušaju da sruše izbore i ponište rezultate,[21] lažno tvrdeći široko rasprostranjena prevara birača i pokušaj da se utiče na proces prebrojavanja glasova u državama koje se menjaju,[22][23][24][25] u onome što su mnogi opisali kao pokušaj državnog udara. Državni tužilac Vilijam Bar i zvaničnici u svakoj od 50 država nisu pronašli dokaze o rasprostranjenoj prevari ili nepravilnostima na izborima.[26][27] Federalne agencije koje nadgledaju izbornu bezbednost saopštile su da je to najbezbedniji u američkoj istoriji.[28][29][30] Trampova kampanja i njeni saveznici, uključujući republikanske članove Kongresa,[31] nastavili su da se angažuju u brojnim pokušajima da ponište rezultate izbora podnošenjem brojnih tužbi u nekoliko država (od kojih je većina povučena ili odbačena),[32][33][34] širenje teorija zavere koje se odnose na prevaru,[35] vršenje pritiska na republikanske izborne zvaničnike (uključujući, pre svega, državnog sekretara Džordžije Breda Rafenspergera, u telefonskom pozivu koji je kasnije postao široko objavljen ) i zakonodavce da promene rezultate,[36] vršeći pritisak na Ministarstvo pravde da proglasi izbore „korumpiranim“ i interveniše,[37][38] prigovarajući sertifikaciji Izbornog koledža u Kongresu,[39][40] i odbijajući da sarađuje sa predsedničkom tranzicijom Džoa Bajdena.[41] Uz obećanje Trampa da nikada neće popustiti na izborima i nakon što je ohrabrivao svoje sledbenike da se „pakleno bore“, gomila Trampovih pristalica napala je Kapitol Sjedinjenih Država 6. januara 2021. godine, tokom zajedničke sednice Kongresa održane radi potvrđivanja Izbornog koledža. [42][43][44] Tramp je 7. januara priznao novu administraciju ne pominjući Bajdenovo ime.[45][46][47] Bajden i Haris su inaugurisani 20. januara 2021. Tramp je optužen 1. avgusta 2023. po četiri tačke u vezi sa zaverom da se ponište rezultati.

Pozadina uredi

Procedura uredi

Član 2 Ustava Sjedinjenih Država kaže da osoba može da služi kao predsednik, mora da bude rođeni državljanin Sjedinjenih Država, da ima najmanje 35 godina i da ima prebivalište u Sjedinjenim Državama najmanje 14 godina. Kandidati za predsednika obično traže nominaciju jedne od različitih političkih partija u Sjedinjenim Državama. Svaka stranka razvija metod (kao što su primarni izbori) da izabere kandidata za kojeg stranka smatra da je najpogodniji da se kandiduje za tu poziciju. Primarni izbori su obično indirektni izbori na kojima birači glasaju za listu partijskih delegata koji su obećali određenom kandidatu. Delegati stranke tada zvanično predlažu kandidata koji će se kandidovati u ime stranke. Kandidat za predsednika obično bira kandidata za potpredsednika za formiranje liste te stranke, koju potom ratifikuju delegati na konvenciji stranke (osim Libertarijanske stranke, koja imenuje svog potpredsednika glasanjem delegata bez obzira na preferencije predsedničkog kandidata). Opšti izbori u novembru su takođe posredni izbori, na kojima birači glasaju za listu članova Izbornog kolegijuma; ovi elektori zatim direktno biraju predsednika i potpredsednika. Ako nijedan kandidat ne dobije minimalnih 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu na izborima, Predstavnički dom Sjedinjenih Država će izabrati predsednika između tri kandidata koji su dobili najviše elektorskih glasova, a Senat Sjedinjenih Država će izabrati potpredsednika između kandidata koji su dobili dva najveća zbroja. Predsednički izbori održani su istovremeno sa izborima za Predstavnički dom, Senat i raznim državnim i lokalnim izborima.[48]

Zakonodavna skupština Mejna usvojila je u avgustu 2019. godine zakon kojim je usvojeno glasanje po rangiranom izboru (RCV) i za predsedničke predizbore i za opšte izbore. Guvernerka Dženet Mils dozvolila je da zakon postane zakon bez njenog potpisa, što je odložilo njegovo stupanje na snagu sve do demokratskih predizbora 2020. u martu i učinilo Mejn prvom državom koja je koristila RCV za predsedničke opšte izbore. Republikanska partija Mejna podnela je potpise za referendum o vetu kako bi se sprečila upotreba RCV-a za izbore 2020. godine, ali je državni sekretar Metju Danlap otkrio da nema dovoljno validnih potpisa da bi se kvalifikovali za glasanje. Žalba u Višem sudu Mejna bila je uspešna za Republikansku stranku Mejna, ali je Vrhovni sudski sud Mejna[49][50] odložio odluku do žalbe 8. septembra 2020.[51] Ipak, glasački listići su počeli da se štampaju kasnije tog dana bez referenduma o vetu i uključujući RCV za predsedničke izbore,[52][53] i Sud je 22. septembra presudio u korist državnog sekretara, dozvoljavajući korišćenje RCV.[54] Hitna žalba Vrhovnom sudu odbijena je 6. oktobra[55] Zakon nastavlja sa korišćenjem metode kongresnog okruga za raspodelu birača u Mejnu (Nebraska je jedina druga država koja raspoređuje svoje izborne glasove na ovaj način). Dok višestruki krugovi prebrojavanja glasova nisu bili potrebni zbog toga što je jedan kandidat dobio većinu glasova prvog izbora širom države i u svakom okrugu, upotreba RCV komplikuje tumačenje nacionalnog narodnog glasanja jer je veća verovatnoća da će birači glasati za treće strane ili nezavisnih kandidata.[56]

Dana 14. decembra 2020, obećani birači za svakog kandidata, poznati pod zajedničkim imenom Izborni koledž Sjedinjenih Država, okupili su se u glavnim gradovima svojih država da daju svoje zvanične glasove. U skladu sa procesima utvrđenim Zakonom o prebrojavanju izbora iz 1887. godine, potvrde o konstataciji u kojima su navedena imena birača i odvojene potvrde u kojima su zabeleženi njihovi glasovi se distribuiraju različitim zvaničnicima u svim granama vlasti.[57][58][59] Novoizabrani Kongres, sa potpredsednikom u ulozi predsednika Senata koji predsedava, sastao se na zajedničkoj sednici radi zvaničnog otvaranja sertifikata i prebrojavanja glasova, koja je počela 6. januara 2021. godine, prekinuta je napadom na Kapitol Sjedinjenih Država 6. januara, i završio sledećeg dana.[60]

Demokratska stranka uredi

 
Demokratska stranka
Demokratska nominacija 2020
Džo Bajden Kamala Haris
za predsednika za potpredsednika
 
 
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država
(2009–2017) 		Senator SAD iz Kalifornije
(2017–2021)
Kampanja
 

Glavni kandidati u demokratskim predsedničkim prvoligašima 2020. godine su: (a) obavljali funkciju potpredsednika, člana kabineta, američkog senatora, američkog predstavnika ili guvernera, (b) uključeni u najmanje pet nezavisnih nacionalnih anketa ili (c) dobili značajnu medijsku pokrivenost.

Skoro 300 kandidata koji nisu ispunili kriterijume koji se smatraju „glavnim“ takođe je podnelo zahtev Saveznoj izbornoj komisiji da se kandiduje za predsednika u primarnoj partiji Demokratske stranke. Od toga je oko dve desetine uspešno nastojalo da njihova imena stave na državne glasačke listiće.

Odustali kandidati uredi

Republikanska stranka uredi

U izbornim ciklusima sa sadašnjim predsednicima koji se kandiduju za ponovne izbore, trka za njihovu stranačku nominaciju obično je proformisana, sa tokenskom opozicijom umesto bilo kakvih ozbiljnih izazivača, i tako da se njihova partijska pravila utvrđuju u njihovu korist. Izbori 2020. nisu izuzetak: s Donaldom Trumpom koji je formalno tražio drugi mandat, službeni republički aparat, i državni i državni, koordinirao je sa svojom kampanjom implementaciju promjena koje će otežati bilo kojem primarnom protivniku da se postavi ozbiljan izazov. 25. januara 2019. Republikanski nacionalni odbor nezvanično je podržao Trumpa.

Nekoliko republičkih državnih odbora ukinulo je svoje prvorazredne predmete ili poslaničke klubove. Oni su citirali činjenicu da su republikanci otkazali nekoliko državnih prvenac kada su Džordž H. V. Buš i Džordž V. Buš tražili drugi mandat, 1992. i 2004. godine; a Demokrate su ukinuli neke od svojih početnih primera kada su Bil Klinton i Barak Obama tražili ponovni izbor 1996. i 2012. godine. Nakon otkazivanja svojih trka, neke od država poput Havaja i Njujorka odmah su vezale svoje delegate za Trampa, dok su druge takve države poput Kanzasa i Nevade kasnije formalno održale konvenciju ili sastanak kako bi mu službeno dodijelile svoje delegate.

Pored toga, Trampova kampanja pozvala je republičke državne odbore koji su koristili proporcionalne metode za dodelu delegata tokom 2016. (gde su delegati države u osnovi proporcionalno podeljeni među kandidatima na osnovu procenta glasova) da pređu na "pobednika-sve-uzima"; pobednički kandidat u državi dobija sve svoje delegate) ili "pobednik uzima najviše" (gde pobednički kandidat osvaja samo sve delegate države ako pređe unapred određeni iznos, u suprotnom se dele proporcionalno) za 2020. godinu.

Kandidati uredi

 
Republikanska stranka(SAD)
Republikanska nominacija 2020
Donald Tramp Majk Pens
za predsednika za potpredsednika
 
 
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država
(2017–2021) 		Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država
(2017–2021)
Kampanja
 

Ostali kandidati uredi

Sledeći glavni kandidati su (a) obnašali javnu funkciju, ili

(b) bili uključeni u najmanje pet nezavisnih nacionalnih anketa, ili (c) su dobili značajnu medijsku pokrivenost.

Rezultati uredi

Kandidat Stranka Glasovi Izbornici
Broj Procenat
Džo Bajden Demokratska stranka 81.283.501 51,31% 306
Donald Tramp Republikanska stranka 74.223.975 46,85% 232
Džo Džorgensen Libertarijanska stranka 1.865.535 1,18% 0
Hovi Havkins Zelena stranka 407.068 0,26% 0
Ostali kandidati 649.552 0,41% —
ukupno 158.429.631 100% 538

Napomene uredi

  1. ^ Trampova zvanična država boravišta u predsedničkim izborima 2016. je bila Trampova kula u Njujorku, ali je u međuvremenu u 2019. prijavio boravište u Mar-a-Lago na Floridi.[2]
  2. ^ Oko 64% glasača prevremeno je glasalo pre 3. novembra lično ili poštom, a najranije stanje počinje septembra.
  3. ^ Prethodne dve kandidatkinje za potpredsednice bile su Džeraldina Ferero 1984. i Sara Pejlin 2008. godine.

Reference uredi

  1. ^ „Voter turnout rate in the presidential election in the United States as of November 16, 2020, by state”. FEC. Pristupljeno 15. februar 2024. 
  2. ^ Choi, Matthew (31. 10. 2019). „Trump, a symbol of New York, is officially a Floridian now”. Politico. Pristupljeno 31. 10. 2019. 
  3. ^ „Biden officially secures enough electors to become president”. Associated Press. 5. 12. 2020. 
  4. ^ „Joe Biden Crosses 80 million votes”. Newsweek. Pristupljeno 24. 11. 2020. 
  5. ^ Lewis, Sophie (7. 11. 2020). „Joe Biden breaks Obama's record for most votes ever cast for a U.S presidential candidate”. CBS News. 
  6. ^ „Republican Convention 2020”. www.thegreenpapers.com. Pristupljeno 2022-12-09. 
  7. ^ Edsall, Thomas B. (3. 6. 2020). „Opinion: The George Floyd Election”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 13. 10. 2020. 
  8. ^ Baker, Peter (22. 9. 2020). „With Nothing Else Working, Trump Races to Make a New Supreme Court Justice the Issue”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2020-09-23. g. Pristupljeno 14. 10. 2020. 
  9. ^ „How Amy Coney Barrett Would Reshape the Court – And the Country”. Politico. 26. 9. 2020. Pristupljeno 13. 10. 2020. 
  10. ^ Saul, Stephanie; Hakim, Danny (3. 11. 2020). „As Counting Begins, a Flood of Mail Ballots Complicates Vote Tallies”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2020-11-03. g. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  11. ^ Otterbein, Holly (3. 11. 2020). „Democrats return nearly three times as many mail-in ballots as Republicans in Pennsylvania”. Politico (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-10. 
  12. ^ „The 2020 voting experience: Coronavirus, mail concerns factored into deciding how to vote”. Pew Research Center – U.S. Politics & Policy (na jeziku: engleski). 2020-11-20. Pristupljeno 2021-06-28. 
  13. ^ Wolf, Zachary (17. 10. 2020). „It's not magic, it's math. Here's how CNN makes election projections”. CNN. 
  14. ^ „Joe Biden wins Georgia, turning the state blue for first time since '92”. KUTV. 13. 11. 2020. 
  15. ^ „Biden Takes Electoral Vote in 2nd District, Trump Wins Nebraska's 4 Other Votes”. Nebraska Public Media (na jeziku: katalonski). Pristupljeno 2022-10-13. 
  16. ^ Cohen, Marshall (2021-11-05). „Timeline of the coup: How Trump tried to weaponize the Justice Department to overturn the 2020 election”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-12. 
  17. ^ „Five things we learned from the Jan. 6 Trump documentary”. New York Daily News. 2022-07-10. Pristupljeno 2023-06-12. 
  18. ^ Pilkington, Ed (2021-10-30). „'A roadmap for a coup': inside Trump's plot to steal the presidency”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-06-12. 
  19. ^ Gersen, Jeannie Suk (2020-12-15). „Trump's Coup Attempt Isn't Over”. The New Yorker (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 2023-06-12. 
  20. ^ „What to watch as Jan. 6 panel cites Trump's 'attempted coup'”. AP NEWS (na jeziku: engleski). 2022-12-18. Pristupljeno 2023-06-12. 
  21. ^ Haberman, Maggie; Savage, Charlie; Broadwater, Luke (8. 8. 2023). „Previously Secret Memo Laid Out Strategy for Trump to Overturn Biden's Win - The House Jan. 6 committee's investigation did not uncover the memo, whose existence first came to light in last week's indictment.”. The New York Times. Arhivirano iz originala 9. 8. 2023. g. Pristupljeno 10. 8. 2023. 
  22. ^ Pennycook, Gordon; Rand, D. G. (2021). „Examining false beliefs about voter fraud in the wake of the 2020 Presidential Election”. Harvard Kennedy School Misinformation Review. doi:10.37016/mr-2020-51  . Pristupljeno 26. 8. 2021. „The 2020 U.S. Presidential Election saw an unprecedented number of false claims alleging election fraud and arguing that Donald Trump was the actual winner of the election.” 
  23. ^ „Donald Trump Is Lying About The Early Election Results”. BuzzFeed News. 4. 11. 2020. Pristupljeno 4. 11. 2020. 
  24. ^ King, Ledyard (7. 11. 2020). „Trump revives baseless claims of election fraud after Biden wins presidential race”. USA Today. Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  25. ^ Haberman, Maggie; Corasaniti, Nick; Rutenberg, Jim; Feuer, Alan; Thrush, Glenn; Gray, Kathleen (19. 11. 2020). „Presidential Transition Live Updates: Trump Invites State Lawmakers to White House in Bid to Subvert Election”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 23. 11. 2020. 
  26. ^ Balsamo, Michael (2020-12-01). „Disputing Trump, Barr says no widespread election fraud”. Associated Press. Pristupljeno 2020-12-01. 
  27. ^ Corasaniti, Nick; Epstein, Reid; Rutenberg, Jim (10. 11. 2020). „The Times Called Officials in Every State: No Evidence of Voter Fraud”. The New York Times. Arhivirano iz originala 2020-11-11. g. Pristupljeno 10. 11. 2020. 
  28. ^ Denean, Austin (12. 11. 2020). „DHS agency: 'Nov. 3 election was most secure in American history'”. ABC 3340. Sinclair Broadcast Group. Pristupljeno 13. 11. 2020. 
  29. ^ „Joint Statement from Elections Infrastructure Government Coordinating Council & the Election Infrastructure Sector Coordinating Executive Committees”. Cybersecurity and Infrastructure Security Agency. 12. 11. 2020. Pristupljeno 13. 11. 2020. 
  30. ^ Chen, Shawna (12. 11. 2020). „Department of Homeland Security calls election 'the most secure in American history'”. Axios. Pristupljeno 13. 11. 2020. 
  31. ^ „Here are the Republican members of Congress who signed on to the suit to throw out the votes in 4 states”. Yahoo! News. 11. 12. 2020. 
  32. ^ Collins, Kaitlan; Bennett, Kate; Diamond, Jeremy; Liptak, Kevin (8. 11. 2020). „Jared Kushner has approached Donald Trump to concede and Melania Trump advised the President to accept the loss”. CNN. Pristupljeno 8. 11. 2020. 
  33. ^ Dale, Maryclaire (9. 11. 2020). „Trump faces long odds in challenging state vote counts”. Associated Press. Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  34. ^ „Trump loves to win but keeps losing election lawsuits”. Associated Press. 4. 12. 2020. 
  35. ^ Pengelly, Martin (21. 12. 2020). „Conspiracy-theorist lawyer Sidney Powell spotted again at White House”. The Guardian. Pristupljeno 3. 1. 2021. 
  36. ^ Gardner, Amy (3. 1. 2021). „'I just want to find 11,780 votes': In extraordinary hour-long call, Trump pressures Georgia secretary of state to recalculate the vote in his favor”. The Washington Post. Pristupljeno 4. 1. 2021. 
  37. ^ „Trump urged Justice officials to declare election "corrupt"”. Associated Press. 30. 7. 2021. 
  38. ^ „DOJ officials rejected colleague's request to intervene in Georgia's election certification: Emails”. ABC News. 3. 8. 2021. 
  39. ^ Tapper, Jake (31. 12. 2020). „At least 140 House Republicans to vote against counting electoral votes, two GOP lawmakers say”. CNN. Pristupljeno 2. 1. 2021. 
  40. ^ Treene, Alayna (2. 1. 2021). „Multiple senators oppose certifying election results”. Axios. Pristupljeno 2. 1. 2021. 
  41. ^ Rucker, Philip; Gardner, Amy; Dawsey, Josh (19. 11. 2020). „Trump uses power of presidency to try to overturn the election and stay in office”. The Washington Post. 
  42. ^ Zilbermints, Regina (6. 1. 2021). „Trump puts pressure on Republicans, says he will 'never concede'”. The Hill. Pristupljeno 7. 1. 2021. 
  43. ^ Michaels, Samantha (22. 11. 2020). „In Public, Trump Still Claims He Won. In Private, Aides Say He's Planning for Life After Presidency.”. Mother Jones. Pristupljeno 24. 11. 2020. 
  44. ^ „Trump falsely claims he won the election; Twitter flags the tweet”. CBS News. Associated Press. 16. 11. 2020. Pristupljeno 18. 11. 2020. 
  45. ^ „Biden sets to work on reversing Trump policies with executive orders”. BBC News. 21. 1. 2021. Pristupljeno 21. 1. 2021. 
  46. ^ Liptak, Kevin; Stracqualursi, Veronica; Malloy, Allie (7. 1. 2021). „Trump publicly acknowledges he won't serve a second term day after inciting mob”. CNN. Pristupljeno 7. 1. 2021. 
  47. ^ Miller, Zeke; Colvin, Jill (8. 1. 2021). „After excusing violence, Trump acknowledges Biden transition”. Associated Press. Pristupljeno 9. 1. 2021. 
  48. ^ Neale, Thomas H. (22. 10. 2020). „The Electoral College: A 2020 Presidential Election Timeline”. Congressional Research Service. Pristupljeno 9. 11. 2020. 
  49. ^ Piper, Jessica (28. 8. 2020). „Maine secretary of state appeals decision putting ranked-choice voting challenge on ballot”. Bangor Daily News. Arhivirano iz originala 13. 9. 2020. g. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  50. ^ Leary, Mal (26. 8. 2020). „Judge: Ranked-Choice Voting Repeal Qualifies For Maine November Ballot”. WBUR. Arhivirano iz originala 13. 9. 2020. g. Pristupljeno 29. 8. 2020. 
  51. ^ Mannino, Gabrielle (septembar 2020). „Ranked choice voting for president still uncertain following court ruling”. News Center Maine. Arhivirano iz originala 13. 9. 2020. g. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  52. ^ „Maine ballots sent to printer with ranked-choice voting for president, no people's veto”. WGME. 9. 9. 2020. Arhivirano iz originala 13. 9. 2020. g. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  53. ^ Reimann, Nicholas (8. 9. 2020). „Maine Will Be The First-Ever State To Use Ranked-Choice Voting For A Presidential Election”. Forbes. Arhivirano iz originala 11. 9. 2020. g. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  54. ^ Mannino, Gabrielle (22. 9. 2020). „Court rules in favor of Sec. of State clearing way for RCV in presidential election”. News Center Maine. Arhivirano iz originala 23. 9. 2020. g. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  55. ^ Howe, Amy (6. 10. 2020). „Breyer rejects Republicans' plea to stop ranked-choice voting in Maine”. SCOTUSblog. Arhivirano iz originala 8. 10. 2020. g. Pristupljeno 7. 10. 2020. 
  56. ^ Muller, Derek T. (10. 7. 2019). „Maine, ranked choice voting, and the National Popular Vote Compact”. Excess of Democracy. Arhivirano iz originala 21. 5. 2020. g. Pristupljeno 14. 1. 2020. 
  57. ^ „The Latest: California pushes Biden to Electoral College win”. Mercury News. Associated Press. 14. 12. 2020. Pristupljeno 14. 12. 2020. 
  58. ^ „Legal provisions relevant to the Electoral College process”. National Archives and Records Administration. 5. 9. 2019. 
  59. ^ „2020 Electoral College Results”. National Archives. 5. 11. 2019. 
  60. ^ Cochrane, Emily; Fandos, Nicholas (6. 1. 2021). „After Pro-Trump Mob Storms Capitol, Congress Confirms Biden's Win”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 2021-12-28. g. Pristupljeno 7. 1. 2021. 

Spoljašnje veze uredi

 
Predsednički izbori u SAD 2020. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Председнички_избори_у_САД_2020.&oldid=27472084”