Википедија

Pušenje duvana

Pušenje duvana je aktivno i pasivno udisanje duvanskog dima koji nastaje nepotpunim sagorevanjem duvana. Navika pušenja datira od 5000—3000. godine p. n. e.[1] Duvan je u Evropu i Aziju stigao u 16. veku i postao popularan uprkos brojnim studijama o njegovoj štetnosti.[2] Naučnici u Nemačkoj su u kasnim 1920-im otkrili vezu između raka pluća i pušenja duvana kada su započete i prve aktivne antipušačke kampanje. Godine 1954. grupa naučnika je povezala pušenje duvana sa povećanom smrtnošću među lekarima.[3] Tokom druge polovine 20. veka sve više raste broj dokaza o povezanosti pušenja i duvanskim dimom izazvanih bolesti kod čoveka. Ovi dokazi donekle su uticali na smanjenje broja pušača u razvijenim zemljama sveta.[4] Međutim, zbog nedovoljne zdravstvene prosvećenosti u zemljama trećeg sveta pušenje je stalno u porastu i predstavlja sve veći zdravstveni problem.[5]

Zapaljena cigareta u pepeljari
Različiti načini pušenja duvana
Filter cigareta nakon upotrebe

Udisanje duvanskog dima je najčešći oblik konzumiranja duvana. Samom duvanu se u procesu proizvodnje dodaju razni aditivi za pospešivanje prinosa, promenu boje, mirisa, lakšeg sagorevanja itd čime se još više procesom pirolize povećava njihova toksičnost.[6] Dim koji se stvara sagorevanjem takvih supstanci, zajedno sa duvanskim dimom, udisanjem dospeva do plućnih alveola, preko čijih zidova se, procesom difuzije, nikotin i ostale štetne materije unose u krvotok.[7] Kao rezultat štetnog dejstva duvanskog dima u organizmu raste krvni pritisak, brzine otkucaja srca i nastaju brojni drugi organski i psihički poremećaji. Organizam u kontaktu sa nikotinom proizvodi dopamin i endorfin koji se povezuju sa osećajem zadovoljstva kod pušača i stvaranjem zavisnosti.[8] Od 2000. godine preko 1,22 milijarde ljudi na planeti puši duvan. Učestalost pušenja duvana je veća kod muške populacije, mada se kod mlađih pušača izjednačava odnos između muških i ženskih pušača.[9][10]

Istorija uredi

Duvan kao medikament uredi

Duvan se kao medikament i pomoć kod lečenja bolova uva i zuba koristio u civilizacijama Južne Amerike 5000—3000. godine pre nove ere.[11] Kasnije je u tim istim civilizacijama pušenje zastupljeno kao navika i sociološka pojava.[12] Takođe, u plemenima Severne Amerike duvan se koristio i u raznim društvenim prilikama, kao što su sastanci, dogovori i pregovori između plemena.[13] Duvan se koristio i tokom religijskih rituala.

Rasprostranjenje i početak borbe uredi

 
Dirk Hals, „Gospoda puše tokom igre“ 1627.

U Evropu i Aziju duvan stiže iz Amerike posle Kolumbovog otkrića. Francuz Žan Nikot je 1560. godine doneo duvan u Francusku. Korišćenje duvana se brzo proširilo i na Englesku trgovačkim putevima i duvan se koristio kao medikament.[14] Francuski trgovci duvan prenose do Gambije i Senegala. U isto vreme karavani iz Maroka prenose duvan do Timbuktua i korišćenje duvana se širi kroz celu Afriku do 1650. godine.

Ubrzo je korišćenje duvana palo pod oštre kritike državnih i religijskih vođa. Murat IV, sultan Osmanskog carstva je među prvima probao da iskoreni pušenje u društvu. Poslednji car Kine iz dinastije Ming je neposredno pred zbacivanje dinastije probao da zabrani pušenje ediktom, a takve aktivnosti nastavljene su i u kasnijim dinastijama. U Japanu je uzgajanje duvana smatrano velikim zločinom zbog korišćenja zemlje za uzgajanje rekreativne droge umesto hrane.[15] Mnoge religiozne vođe su takođe pokušavale da smanje ili zabrane korišćenje duvana. Patrijarh moskovski je 1634. zabranjivao proizvodnju i prodaju duvana a prekršioce kažnjavao izuzetno surovim kaznama. Džejms I Stjuart je 1604. pokušao da porezom od 4000% smanji broj pušača ali je i ova antipušačka kampanja ostala sa malo rezultata. Kasnije su vladari shvatili da je teško postići rezultat zabranama pušenja i države su uvele monopol na proizvodnju i stavljanje u promet duvana.[16]

Zašto se postaje pušač uredi

Osobe koje puše duvan su aktivni pušači, a osobe koje borave u zatvorenom prostoru zajedno sa osobama koje puše duvan i indirektno (pasivno) udišu dim aktivnih pušača, nazivaju se pasivni pušači. Aktivni pušači mogu da puše duvan udisanjem dima direktno stavljanjem jednog kraja cigareta, cigara ili tompusa na usnu ili posredno preko „rekvizita za pušenje“ - muštikle, lule i nargile. Pušenje se izvodi tako što se jedan kraj cigarete/cigare zapali i po zapaljenju on tinja, a sa druge strane se dim udiše preko usta do pluća. Neki pušači dim cigareta ne uvlače u pluća, već ga izbacuju iz usne duplje (u narodu poznatije kao pućkanje). Kod lule ili nargile duvan se stavlja u za to predviđeno mesto, sabija ručno i pali. Kod nargile dim prolazi kroz vodu i time se hladi.

Razloga ima više, od dokazivanja sebi i okolini da je odrasla osoba, preko intenzivne reklame, iz inata, iz radoznalosti, zato što je to zabranjeno. Neki misle da im cigareta u ustima daje sličnost sa glumcem sa velikog ekrana.

Navika koja se brzo stiče i štetne posledice, kašalj, finansijski trošak, zavisnost brzo otrezne zavisnika, ali je tada već obično navika već stečena i teško se ostavlja pušenje.

Pušenje je (pored alkohola) i zadovoljstvo, a i najčešći način da se prevaziđe stres.

Cigareta se pali naročito posle obavljenih zadovoljstava kao što je npr. dobar ručak, ali ima i drugih.

Proizvodnja uredi

Proizvodnja duvana/proizvoda od duvana, je visoko profitabilna. Duvanska industrija pomaže poljoprivredne proizvođače veoma povoljnim kreditima za nabavku mehanizacije i izgradnju sušara za duvan. Duvan se u nekim krajevima dugo gaji, postoji tradicija i postignut je vrlo visoki kvalitet. Primera radi, poznat je duvan iz okoline Bajine Bašte. Čuvena sorta „Bajinac“ je, nažalost, za vreme Drugog svetskog rata nestala. Poznat je, po visokom kvalitetu, i duvan iz Hercegovine.

Smatra se da je najbolji duvan sa Kube.

I dok se cigarete prave u fabrikama mašinski, cigare sa Kube se prave ručno.

Ekonomski aspekti uredi

Država od prodaje cigareta preko naplate poreza ima značajne prihode. Fabrike duvana takođe zapošljavaju ne mali broj radnika. Poljoprivrednici koji proizvode duvan su zbog toga potpomognuti, kako od Države, tako i od duvanske industrije.

U poslednje vreme, zbog štetnih posledica, bolesti pre svega, Država (čitaj narod) ima i štetnih posledica. Lečenje obolelih je sve skuplje i pred time se ne mogu zatvarati oči.

Pušenje i pravo uredi

 
Simbol zabranjenog pušenja

U Srbiji je pušenje je u potpunosti, bez mogućnosti da se otvori posebna prostorija, zabranjeno u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, zdravstvenim ustanovama, svim prosvetnim, ustanovama socijalne i dečje zaštite, kulture, na sportskim objektima i svim mestima gde se ljudi okupljaju i održavaju sastanci, kao i u javnom prevozu.[17]

Pušenje je zabranjeno u radnom prostoru svih medija, mestima gde se snimaju emisije, čak i ako postoje restorani ili bifei, dok, na primer, ustanove poput banaka mogu imati posebnu prostoriju.

U svim ostalim ustanovama dozvoljeno je otvaranje jedne posebne prostorije koja mora biti obeležena, za koju je određeno koliko ljudi može da primi i koja mora imati odgovarajući ventilacioni sistem.

Izuzetak za otvaranje posebne prostorije predviđen je kod ustanova socijalne zaštite za smeštaj nepokretnih i teško pokretnih osoba, specijalnih bolnica za lečenje psihijatrijskih bolesnika, institucija i odeljenja palijativne nege, kao i ustanove za izvršenje zatvorskih kazni.

Ugostiteljski objekti su izuzeti iz tog zakona i oni, u zavisnosti od veličine, mogu da odluče da li će biti za pušače ili nepušače. Kada je reč o kaznama, sanitarna inspekcija obavljaće nadzor svih mesta u kojima je zabranjeno pušenje. Kazne za firme kreću se od 500.000 do milion dinara, od 30.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice (direktora, vlasnika, upravnika) i od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika. Zakonom je predviđeno da lice koje krši zabranu pušenja bude kažnjeno sa 5.000 dinara.

Stručnjaci očekuju da bi primena Zakona mogla da doprinese tome da se značajan broj osoba odvikne od pušenja ili smanji broj popušenih cigareta.

Zakon o duvanu je precizan:

  • Zabranjuje se proizvođačima duvana da stave u promet rezani ili na drugi način usitnjeni duvan (neobrađeni duvan).
  • Zabranjuje se prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima.

Kod svih rasprava o duvanskom dimu gubi se iz vida da je pušenje u prisustvu drugih jedan vid nasilja.[18]

Medicinski aspekti uredi

Pušenje duvana je štetno po zdravlje, ali i pored toga jako brzo raste broj pušača u svetu. Zato možemo očekivati pojavu globalne epidemije raka pluća na planeti zemlji [19].

Globalna proizvodnja cigareta u 2000. godini bila je veća od 5,5 triliona cigareta i neprestano raste. Budući da jedan rak pluća (gledano statistički) izaziva smrt nakon popušenih 2 do 4 miliona cigareta u svakom društvu, možemo očekivati širom sveta (na broj proizvedenih cigareta), više od 2 miliona smrtnih slučajeva od raka pluća godišnje u ne tako dalekoj budućnosti [19].

Ukupan broj umrlih od drugih vrsta cigaretama izazvanih bolesti će biti i veći i najverovatnije će se približiti brojci od 10 miliona umrlih godišnje do 2020, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije.[19]

Od njihovog pronalaska do kraja 20. veka cigarete su najverovatnije izazvale smrt više od 100 miliona ljudi. U 21. veku smrtnost pušača će možda biti još veća i prema procenama dostići će brojku od jedne milijarde umrlih. Kako antropolozi procenjuju da će na planeti zemlji približno živeti, počev od pojave homo sapijensa do kraja 21. veka, 80 milijardi ljudi, od pušenja cigarete najverovatnije će usmrti više od 1% svih ljudi koji su ikada živeli na planeti zemlji.[20]

Prema Zakonu o duvanu Republike Srbije, član 77, proizvođači duvanskih proizvoda za pušenje dužni su da na pakovanjima svojih proizvoda krupno štampaju jedno od sledećih jedanaest upozorenja:[21]

Kod mnogih pušača se javlja jutarnji kašalj, kao pokušaj tela da izbaci štetne čestice i kao hronična upala gornjih respiratornih organa. U Americi je izračunato koliko košta lečenje obolelih od raka pa je pre desetak godina pokrenuta intenzivna kampanja odvikavanja od pušenja. Doneti su zakoni o zabrani pušenja u mnogim zatvorenim prostorijama pa čak i po kafanama. Na pušače se gleda kao kužne zavisnike. Ova kampanja je dala veoma dobre rezultate u smislu smanjenja broja pušača, ali prema nekim podacima rezultati američke borbe protiv pušenja su neadekvatni, što se delimično može objasniti da visok procenat oboljevanja ne zavisi samo od pušenja već i od načina života (stres, nedovoljno kretanja, alkohol, brza hrana, gojaznost koja nije poznata u tom obimu u drugim delovima sveta i dr.).

No istovremeno, kao viskoprofitabilna industrija, duvanska industrija Amerike je dobila zadatak da maksimalno afirmiše pušenje u drugim zemljama, naročito u zemljama „trećeg sveta“. U Republici Srbiji reklamiranje cigareta je zabranjeno tek početkom 21. veka.

Postoji tzv i "sekundarno pušenje" tj. osobe koje ne puše, ako mnogo vremena provode u zatvorenim prostorijama sa pušačima, gotovo u istom obimu su izloženi rizicima oboljevanja od istih oboljenja kao i pušači.

 
Korelacija stope pušenja i incidencije raka pluća.
 
Neželjena dejstva koja nikotin može da izazove u organizmu pušača.

Odvikavanje uredi

Takođe pogledajte: Metode odvikavanja od pušenja duvana

Za odvikavanje je potrebna odluka i jaka volja. Ipak postoje i pomagala u vidu pastila koji se sisaju te flastera sa ekstraktom nikotina koji se lepe na telo. Preko kože se infiltrira nikotin pa je pušaču lakše da prebrodi „pušačku krizu“.

Sumnja se da se danas u cigarete dodaju sastojci koji pored nikotina izazivaju zavisnost te pušačka kriza traje mnogo duže nego što bi trebalo da bude da je samo nikotin u pitanju.

Mnogi se teško odlučuju na ovaj korak jer se boje naglog dobijanja u težini, što nije istina.

Prema nekim drugim izvorima odvikavanje se najbolje izvodi odlukom o danu kada će se prekinuti sa pušenjem. Budući nepušač danima pre dana „D“ treba sebe da ubeđuje da to može. Prekid pušenja treba izvesti zaista planiranog dana i to odjednom i definitivno. Ostavljanje pušenja metodom smanjivanja cigareta, ne daje rezultat.

Hemikalije koje koristi duvanska industrija uredi

Prema dr Petru Bojoviću iz instituta „Batut"[23] duvanska industrija koristi sledeće, otrovne, materijale u postupku proizvodnje cigareta:

  • Sumpor - radi dobijanja intenzivne žute boje duvana
  • Preparate na bazi olova - za korekciju ukusa cigarete
  • Antifriz - radi postizanja balansa vlage u cigaretama
  • Titanijum-dioksid - da bi pepeo bio što belji
  • Azbestna vlakna - da se pepeo ne bi krunio
  • Radioaktivni polonijum 210 u postupku uzgajanja duvana - da bi se povećali prinosi.[24]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Gately 2007, str. 3.
  2. ^ West & Shiffman 2007, str. 28
  3. ^ Doll, R.; Hill, A. B. (2004). „The mortality of doctors in relation to their smoking habits: A preliminary report. 1954.”. BMJ (Clinical Research Ed.). 328 (7455): 1529—33; discussion 1533. ISSN 0959-8138. PMC 437141  . PMID 15217868. doi:10.1136/bmj.328.7455.1529. 
  4. ^ Cigarette Smoking Among Adults - United States, 2006, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  5. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 08. 11. 2009. g. Pristupljeno 28. 2. 2011. 
  6. ^ (jezik: engleski) A REPORT TO: WORLD HEALTH ORGANIZATION TOBACCO FREE INITIATIVE TOBACCO PRODUCT REGULATION GROUP, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  7. ^ Gilman & Xun 2004, str. 318.
  8. ^ Gilman & Xun 2004, str. 320–321.
  9. ^ Guindon, G. Emmanuel; Boisclair, David (2003). str. 13—16
  10. ^ The World Health Organization, and the Institute for Global Tobacco Control, Johns Hopkins School of Public Health (2001). "Women and the Tobacco Epidemic: Challenges for the 21st Century". str. 5-6
  11. ^ Balls, Edward K. (1962). Early Uses of California Plants. University of California Press. str. 81—85. ISBN 978-0520000728. Pristupljeno 22. 3. 2009. 
  12. ^ Robicsek 1979, str. 30.
  13. ^ Wilbert 1987, str. 149.
  14. ^ Gilman & Xun 2004, str. 38.
  15. ^ Gilman & Xun 2004, str. 92–99.
  16. ^ Burns, Eric (2006). The Smoke of the Gods: A Social History of Tobacco. Temple University Press. str. 134—135. ISBN 978-1592134809. Pristupljeno 22. 3. 2009. 
  17. ^ "Službeni glasnik RS“, br. 30/2010, Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, Ministarstvo zdravlja Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. novembar 2011), Pristupljeno 24. 4. 2013.
  18. ^ „Istina o pušenju i pušačima”. Arhivirano iz originala 04. 12. 2010. g. Pristupljeno 5. 5. 2011.  (drugi tekst po redu na toj stranici)
  19. ^ a b v Gale Encyclopedia of US History:Smoking American Heritage Dictionary:smok·ing Answers.com, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  20. ^ Parker-Pope, Tara (2001). Cigarettes: Anatomy of an Industry from Seed to Smoke. New York: New Press. 
  21. ^ „Zakon o duvanu” (PDF). Službeni glasnik RS. 101/2005: 46. 2005. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 06. 2021. g. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  22. ^ „Bolje sprečiti nego lečiti”. Zvanični veb-sajt. Dom zdravlja Ruma. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  23. ^ Talović, Violeta (7. 11. 2005). „Sve se puši od pušenja”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  24. ^ „Cigarete zrače pluća!”. Novosti. 26. 8. 2008. Pristupljeno 24. 1. 2021. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Pušenje duvana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пушење_дувана&oldid=27548400”