Razgovor s korisnikom:Maduixa/11
Наравно да сам у праву. Па кад барба није био у праву? Ево, погледај овде: [1].
Поз.
--делија 11:36, 26. јун 2007. (CEST)
Koji izvor? pa to je i jedino po čemu je Kirka opštepoznata, a klikni na članak o njoj pa ćeš videti šta piše u njemu, a izvor je naravno Odiseja u čijem kontekstu je članak o Telemahu i pisan jer u njemu saznajemo smo odatle.--Grofazzo 14:45, 26. јун 2007. (CEST)
Ma ok. nego fora je što sam ovaj članak pisao komatozno i iz glave nabacao neke osnovne činjenice kojih se sećam od kada sam čitao Odiseju a to je bilo jako davno.P.S. nije prosce pretvarala u svinje već saputnike Odisejeve.--Grofazzo 14:55, 26. јун 2007. (CEST)
Ćuti ne prizivaj ga!Pozdr.(:
Nije to bilo u ruskim novinama, vec na ruskoj wikipediji na glavnoj strani izabrani članak!Ipak je to razlika.Uostalom ne mogu da se bakćem sa time, jer je kod mene uporavo siesta, a i lubenica mi se u frižideru ohladila.He,he...--Grofazzo 15:27, 26. јун 2007. (CEST)
- Ma kakvom odmoru tek u septembru idem na godišnji.Ja sam svoje za danas pošteno odradio,takvi smo mi Srbi niko ne može toliko malo da nas plati koliko mi možemo malo da radimo, zato živeo Bob Blek!(:--Grofazzo 15:52, 26. јун 2007. (CEST)
Attitude (psychology)
Mislio sam na ovo en:Attitude (psychology), iako je tamo na engleskoj viki definicija „razvodnjena“, kao i obicno... :), ili ovdje pod 4. [2]... ---Славен Косановић- {разговор} 15:57, 26. јун 2007. (CEST)
- Па хтио сам да пишем овај чланак на српском и успут усагласим себи ове термине на нашем језику. Хебига, код мене ти је проблем што ја знам да објасним много ствари на страним језицима, али не и на српском, нарочито ове гдје су у питању језичке и стручне финесе... ОК, питаћу Делију, он је студирао психологију чини ми се.... ---Славен Косановић- {разговор} 16:13, 26. јун 2007. (CEST)
- Pa moze se blokirati rang IP adresa, ali onda najvjerovatnije blokiras i legitmne korisike, posto se sa dijal-apom IP adresa mijenja pri svakom restartovanju racunara i staru preuzima neki drugi korisnik provajdera... Tako da nema druge nego blokirati ga svaki put..., valjda ce se smoriti, od silnih restartovanja... ---Славен Косановић- {разговор} 16:24, 26. јун 2007. (CEST)
- Inace po IP adresi, cini mi se da ih je nekoliko, dvojica vandala najamanje... ---Славен Косановић- {разговор} 16:26, 26. јун 2007. (CEST)
- OK, procitao sam i kao i obicno imamo budale koje dodju na lijecenje na pogresnu adresu... Srecom tu je bio Goran da smiri situaciju zakljucavanjem clanka. Ubrzo moram na neki sastanak, tako da me nece biti dok ne stignem kuci..., ali uvijek je tu najmanje jedan admin.. Poz. ---Славен Косановић- {разговор} 16:37, 26. јун 2007. (CEST)
- Јесте страница закључана (одјави се па пробај да је измениш), само сам ја заборавио да додам шаблон (ретко сам закључавао странице). Сад би требало да је све ок. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:57, 26. јун 2007. (CEST)
- Ту је било проблема са пријављеним корисником, па је Славен закључао (на недељу дана) страницу и за пријављене кориснике (само администратори имају приступ). -- Обрадовић Горан (разговор) 17:10, 26. јун 2007. (CEST)
Replika nije bila upućena tebi tako da mislim da sam ispravno upotrebio rod.--Grofazzo 18:12, 26. јун 2007. (CEST)
Јој, стварно јао оном ко се са тобом покачи кад си у праву. . Свака част.--Михајло Анђелковић { talk } 18:14, 26. јун 2007. (CEST)
Nikola Todorovic
Ja sam korisnik koji je sa nepoznate IP srese pre neki dan napisao članak "Aša'mani" i sve članke o Točku vremena. Naravno da prihvatam kritike, samo tako će moji članci i biti korisni i sadržajni. U svakom od članaka sam upravo to radio: napravio sam uvod u kome se govori o vezi naslova sa Točkom vremena (npr: Aša'mani su grupa u izmišljenom svetu Točka vremena, američkog pisca Roberta Džordana.), a posel toga pišem o tome što stoji u naslovu. Jel to OK?
A što se tiče stavljanja dodatka u naslov ,npr. "Aša'mani (Točak vremena)", to radim samo u slučaju kada se naslov članka može pomešati sa nekim člankom istog naziva, npr. u kategoriji Točak vremena postoji članak koji se naziva "Zmaj". Međutim ovaj članak nema nikakve veze sa zmajevima kao mitološkim bićima, tako da sam kao naslov članka stavio "Zmaj (Točak vremena). Ali, mislim da nema potrebe da to stavljam u naslov tipa "Aša'mani", zato što se tako nešto teško može pomešati sa bilo čim.
Hvala i za savet kako da ne moram svaki put da se prijavljujem. Dosta će mi koristiti, a i značiće mi kada u istoriji izmena mojih članak bude stajalo moje ime a ne nepoznat IP. Hvala još jednom, i mislim da ćemo lepo sarađivati na Wikipediji.
Hello Maduixa, Sorry to disturb you, but could you please write a stub http://sr.wikipedia.org/wiki/Erik_Mongrain - just a few sentences based on http://en.wikipedia.org/wiki/Erik_Mongrain? Just 2-5 sentences would be sufficient enough. Please! --Antaya 02:39, 27. jun 2007. (CEST)
Pozdrav
Treba mi mala pomoć, prevod (nije problem ako nije u slovo tačan) to je tursko prezime nekog paše. Englezi ga pišu en:Mustafa Köprülü. Unapred hvala.--Drazetad 10:09, 27. jun 2007. (CEST)
- Hvala, na našoj viki. u tekstu Bitka kod Slankamena prevedeno je Ćuprilić. Možda je tako ali mi je malo čudno. Nisam našao u mojim enciklopedijama osim JLZ ali i oni pišu Köprülü. Izvinite na smetnji--Drazetad 10:23, 27. jun 2007. (CEST)
sredjivanje
Ubaci koje sve clanke mislis da treba da se sredjuju na stranici projekta. Pozdrav, --Vojvoda 13:43, 27. jun 2007. (CEST)
Gvadalahara
„Fazon menjanja“ je taj što španska Gvadalahara ima 75 hiljada stanovnika, a meksička milion i šesto hiljada. Kako onda može španski grad biti osnovno, a meksički izvedeno značenje pojma (možda je starije, ali nije osnovno). Takav stav jedino mogu da objasnim tvojom pristrasnošću u vezi toga što živiš u Španiji. Za 99% ljudi prva asocijacija je Gvadalahara u Meksiku. Uostalom, oznaka za višeznačnu odrednicu je u vrhu članka.
Nema na čemu. Članstvo na listi kvazieksperata si temeljno zaslužila. --Jakša 18:54, 27. jun 2007. (CEST)
Latinica
U redu, izvini. Nov sam tako da još uvek ne znam baš sva ta pravila. Znao sam da se ne smeju praviti ćirilične izmene u latiničnim tekstovima i obrnuto, ali sam mislio da nije problem ako se ceo članak prebaci u latinicu uključujući i naslov. Transliterator je koristan, stvarno (isprobao sam ga pre par minuta). Hvala na sugestijama i opomenama. Vratiću članak u ćirilicu (ceo).
Ma nisam ni pretpostavio da si se uvredila, jednostavno, želiš da se poštuju pravila što je OK i ja to cenim. Molim te da svaki drugi put kada nešto pogrešim ili prekršim pravilo, da mi na to ukažeš kako bih to i ispravio. Što se tiče prepadanja :), nisam se prepao, ali uvek se trgnem nekako kada shvatim da sam nešto pogrešio (ponovo), mada ja mislim da je to uobičajeno (imam tek 15 godina). Pozdrav.--Nikola Todorović 20:12, 27. jun 2007. (CEST)
hvala :)--Nikola Todorović 20:23, 27. jun 2007. (CEST)
Rubens...
Dodaću, ne brini, ali prvo ću probam malo proširim članak. :) Poz. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:14, 27. jun 2007. (CEST)
ETA..
ostavih neki kratki komentar, pošto idem da večeram, nešto prvo... Vidjeh... to za narodnoolobodilačka... :(
- E vidjeh, mislim da se odatle može ubaciti skoro sve, osim možda one prve definicije koja i na španskoj viki zvuči ostrašćeno, za enciklopediju. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:18, 28. jun 2007. (CEST)
- Ma nije u pitanju istina, nego sva ta definicija u samom početku zvuči ostrašćeno u enciklopediji. Antropološko-kulturne, pa independistička i odmah iza toga nacionalistička. Mislim, dovoljno je reći teroristika i separatistička organizacija, što već podrazumjeva da su nacionalisti... i ne „poziva na oružanu borbu“ nego praktikuje terorizam, što je bitna razlika. Nikada se oni nisu sukobljavali direkno sa španskom vojskom, osim kad su bježali iz klopki policije. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:34, 28. jun 2007. (CEST)
- Pa terorizam jeste "luča armada" po jednoj od svojih definicija. Mislim da tu nema spora. Samo razlika je između terorizma i revolucije, ili oružanog otpora pod okupacijom, koji su takođe oružana borba... Vidi na britanici http://www.britannica.com/eb/article-9033108/ETA, kako počinje članak. Dalje se razglaba detaljnije, ali sam poičetak enc. članka ne treba da bude toliko "navijen"... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:50, 28. jun 2007. (CEST)
Pa, ako spomeneš terorizam...
ne treba ti oružana borba, jer je oružana borba širi i apstraktniji pojam, dok terorizam jasno definiše o čemu se radi. Mislim terorizam nije legitimni nego kriminalni vid oružane borbe. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:03, 28. jun 2007. (CEST)
Pošto vidim...
da se ne razumijemo i da će ovo da se pretvori u km diskusiju, ja se povlačim iz priče. Nemam baš toliko vremena da se raspravljam o svakoj rečenici o jednoj složenoj temi kao što je ova. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 09:32, 28. jun 2007. (CEST)
- Evo još jedan komentar i prekidam priču. PP je španska desnica, bez obzira što mnogima glupo izgledali oni imaju veliki broj birača u Španiji, isto kao i PSOE. Njihovo postojanje nema veze sa ETA, nacionalizmom u Kataloniji, itd., iako oni koriste separatizme kao argument, uglavnom radi iscrpljivanje socijalista kada su na vlasti. Kad je PP bio na vlasti oni takođe nisu riješili problem separatističkih nacionalizama i svjesni su da je neriješiv. Jednostavno skoro pola Španije ne gotivi ljevicu i to je glavni razlog zašto PP postoji. Poznajem ljudi koji glasaju za PP, neki su čak i katalonski nacionalisti, dakle može se reći da je totalno nespojivo, ali ima i takvih. Njihov argument je da mrze ljevicu u bilo kom obliku. Španija ima dugu tradiciju klerikalizma i konzervadurizma, kao što već znaš... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:12, 28. jun 2007. (CEST)
ETA
Tek sam sad video kolika se frka digla oko ovog članka. Što se mene tiče, ja sam samo skrenuo pažnju da se jedan pristrasan članak ne zamenjuje drugim, jer je to jalov posao. Izvinjavam se ako sam te nečim uvredio, pa isprovociro onakvu reakciju. Stvarno mi to nije bila namera. Što se tiče svega onoga što si rekla o meni, želim da znaš da se ne ljutim i da nisam zlopamtilo, ali sam malo razočaran jer imam (pazi dobro IMAM, a ne IMAO) krajnje pozitivno mišljenje o tebi. Molim te nemoj da se ljutiš na mene zbog jedne dobronamerne sugestije. --Jovan Sokolović 14:43, 28. jun 2007. (CEST)
ETA
U pitanju je drugačije (po meni i ispravnije) shvatanje pojma terorizma. Neka organizacija se ne može označiti terorističkom samo zato što koristi terorističke metode. Ako postoji legitiman cilj, a ne postoji demokratski ambijent za pregovore o tom cilju, niti drugi način da se do rešenja dođe, onda terorizam postaje jedino sredstvo odgovora (a organizacija koja ga primenjuje nije teroristička). Ako postoji bilo kakva mogućnost da se do zadovoljavajućeg rešenja dođe mirnim putem - niko neće primeniti silu, i to je činjenica!
Prvi srpski ustanak - koriste se terorističke metode, jer ne postoji spremnost Turaka da razgovaraju o srpskoj autonomiji. Da li su Srbi bili teroristi? Isto u Baskiji, Severnoj Irskoj (situacija se menja u poslednjih nekoliko godina, pre svega zbog Blerove aktivnosti da se Alster umiri), Alžiru, Kurdistanu,...
(Drugi srpski ustanak - Turci su otvoreniji za pregovore, pa nema ni primene terorizma. Ista stvar sa Kvebekom, sa Grenlandom, i gomilom drugih regija).
Ako cilj nije legitiman (npr. vraćanje talibanskog režima u Avganistan) ili je terorizam sam sebi cilj (Karlosovo divljanje po svetu), onda će organizacija biti teroristička.
Da li je nezavisna Baskija legitiman cilj? Odgovor je negativan samo ako Baskijci ne bi želeli da prihvate sopstvenu državu... --Jovan Sokolović 15:15, 28. jun 2007. (CEST)
- Nego koji je kriterijum svrstavanja neke organizacije u terorističku osim onog vezanog za korišćenje teroruzma. Pozdrav, --Vojvoda 11:18, 30. jun 2007. (CEST)
Terorizam
Ne, ne, ne, nismo se razumeli! Nisam rekao da je opravdan, daleko od toga - ja sam protiv svakog oblika nasilja. Ali niko ne može da porekne, da terorizam postoji i da daje rezultate. Ako ne postoji miran način da se postigne neki legitiman i pravedan cilj, onda je jedino moguće to učiniti nasiljem, ili se pokriti ušima i ćutati, te pristati na asimilaciju.
Postoji još jedno rešenje, a to je da se sačeka povoljan istorijski momenat, pa da se do rešenja dođe bez krvi (ali taj povoljan istorijski momenat je obično neki rat širokih razmera). --Jovan Sokolović 15:30, 28. jun 2007. (CEST)
Ono drugo
Pa normalno je da ne podržavaju. Ljudi uvek stavljaju materijalnu situaciju ispred nekog ideala (svi Srbi "u srcu" čuvaju Kosovo, ali kada bi im neko ponudio da daju život ili neku veliku sumu novca, a da Kosovo ostane u Srbiji, samo bi šačica dala pozitivan odgovor). A seti se samo koliko su ljudi kukali da se vrati turska vlast (posle srpskih ustanaka), jer su morali da plaćaju 2 poreza - i Sultanu i glavešinama.
Ali vidim da će ova rasprava da ode predaleko, zato da je privedemo kraju. Rekla si da ti nije dozvoljeno da prevedeš članak sa španske Vikipedije. Daleko od toga. Ali to nas vraća na početak - prevedi članak (svakako će biti kvalitetniji), ali nemoj da budeš preoštra prema ETA-i. To ti kažem da se kasnije ne bi nervirala, jer postoje mnogi koji misle kao ja (pa čak i oni koji su mnogo ekstremniji od mene), i koji neće tek tako da odustanu (ja odstupam od ove teme i ovog članka, jer ne želim konflikte sa drugim korisnicima). Budi konstruktivna, i odradi stvar kako valja od početka, jer će kasnije sigurno biti izmena koje će te izluđivati. Pozdrav :) --Jovan Sokolović 15:49, 28. jun 2007. (CEST)
OK
OK, izvini (ovo po deseti put, a ti mene izvređala :)), možda sam malo prenaglio zato što te nisam pustio da završiš članak, ali već sam početak mi je zasmetao. Možda si ti u pravu, možda su oni svi zveri, koljači, narko lordovi... Ali ja ne mogu tek tako da promenim svoj stav o ETA-i (zato što podržavam ideju - o državi, a ne o terorizmu!). Ne mogu da promenim ni svoj stav o zapadnim državama koje su nas neopravdano bombardovale, i za tri meseca ubile 3000 ljudi (i pored svega toga ja o njima mislim pozitivno, a po tvojoj definiciji bih trebao da ih mrzim k`o crne đavole). --Jovan Sokolović 16:06, 28. jun 2007. (CEST)
Ma jok!
Pogrešno si shvatila. Ono sam samo naveo kao primer, nema ovaj moj stav nikakve veze s bombardovanjem. Ja samo verujem da ako postoje političke nacije koje su ostvarile pravo na svoju državu (Amerikanci, Kanađani, Švajcarci,... pa ako hoćeš i Bosanci/Bošnjaci/Muslimani), zašto ne dati to pravo i onim, pravim, nacijama, koje imaju svoju autohtonu kulturu, jezik, posebno etničko poreklo, itd. Zato ću uvek da podržim Kurde, Baske, Katalonce, Čečene,... a nikad Šiptare, Francuze u Kvebeku, Tajvance,...
Još jednom napominjem da ja nemam ništa protiv onih koji su nas bombarovali. Arhivirali smo to i idemo dalje.--Jovan Sokolović 17:12, 28. jun 2007. (CEST)
Francuzi
Vezne, Le Pi(j) (nisam siguran), Arl (čudi me da te Arl muči). Za Le Pi(j) da možda konsultuješ Lečenog.
ca.wiki
Ti si nakon ove izmene vršila izmene na tom članku. Jel` postoji razlog zašto nisi uklonila onu zastavu? Mislim, tu zastavu čak ni Albanci ne furaju. -- Obradović Goran (razgovor) 00:58, 29. jun 2007. (CEST)
- Drago mi je da si pretpostavila dobru nameru, jer druge nije ni bilo. Jednostavno, video sam sliku gde joj nije bilo mesto, i krenuo da je maknem, ali dok sam gledao ko ju je postavio sam video da si i ti menjala članak (Kosova->Kosovo). Pošto se radi o Vikipediji koju ni najmanje ne poznajem a ti ipak možeš da razumeš šta sve tamo piše, reko možda postoji neko objašnjenje (nešta na strani za razgovor, neka politika, šta već). Zato sam mislio bolje tebe da pitam. Izvini ukoliko je pitanje zazvučalo kao neka optužba, ali ni na kraj pameti mi nije da optužujem, pogotovo ne tebe za velikoalbansko delovanje :) Poz. -- Obradović Goran (razgovor) 12:19, 29. jun 2007. (CEST)
To je veksilologija a ne heraldika :R .. mada može da se kaže i heraldika. Koliko ja znam, to je zastava albanske nacionalne manjine u SFRJ, (sve nacionalne manjine su imale zastave na tu foru), i kao takva je korektna, nema razloga da se briše sa Ostave. U opisu na ostavi ispravno piše da je to bila zastava Albanaca u Jugoslaviji od 1940-ih do 1980-ih, i sasvim je u redu kao istorijska zastava. Tamo takođe kaže (a to je ono šta je nama bitno) da tu zastavu neki pogrešno smatraju zastavom Kosova za vreme SFRJ. Znači, to je naš argument. To je zastava koju niko više ne koristi (vrlo moguće da se samim Albancima diže kosa na glavi kad je vide, onako sve sa petokrakom titove Jugoslavije (ali da ne zalazimo sad u te priče)). -- Obradović Goran (razgovor) 16:24, 29. jun 2007. (CEST)
Ne piše da je zastava Albanije.. bar koliko ja znam holadnski (a ne znam ga!). To na holandskom je doslovni prevod engleskog teksta. Kaže da je to zastava Albanaca u Jugoslaviji (Albanezen in Joegoslavië). I ostatak teksta je isti kao na engleskom. -- Obradović Goran (razgovor) 16:44, 29. jun 2007. (CEST)
Ah, nismo se razumeli, ti si mislila na ovu zastavu, a ja na holandski opis na ovoj stranici. I ovo na holandskoj Vikipediji mi izgleda sasvim OK. To je albanski dvoglavi orao sa Skenderbegovom kapom. To je bila zastava Albanije pre Drugog svetskog rata (posle su makli kapu i metnuli petokraku), kao što se može videti ovde. Jedina greška im je što kažu da je to zastava Republike Albanije.. tad je Albanija bila kraljevina. -- Obradović Goran (razgovor) 16:55, 29. jun 2007. (CEST)
Ajde da se dogovorimo kako ovo treba da radi. Da mi date predloge i sl, pa da pokrenemo. Ja sam zamislio da postoje dva projekta spojena u jedno. U prvom delu projekta imamo ono klasično sređivanje nedelje kao i na svim drugim vikipedijama (izglasa se neki omanji članak, koji bi trebao da postane dosta dobar, a ako se baš potrudimo možda i sjajan). E sad da se dogovorimo da li je ok jednom nedeljno da menjamo ili možda jednom mesečno, a može i 2 članka na mesec dana, sve zavisi kako nama odgovara, zato bi bilo dobro da se dogovorimo. Za drugi deo nisam siguran kako bi radio, kao sada Vikipedija:Sređivanje nedelje (vidim da si ti tako uređivala onaj tvoj spisak). Ako bi tako radil, to bi značilo da u drugom delu ne sređujemo članke zajedno nego svako za sebe, pa posle pravimo spisak šta smo sredili. Ja sam zamislio da i to radimo zajedno (kao što je bilo na jezik filma). E sad i tu postoje dve mogućnosti, da li glasamo šta da sređujemo ili svako od učesnika postavi po jedan članak pa kad se on sredi učesnik ga zamenjuje sledećim. Ajde da se dogovorimo na Razgovor o Vikipediji:Sređivanje članaka. Da kažete kako ko zamišlja projekat, pa da vidimo kako da radimo. A i ja bih onda znao kako da pravim stranicu. --Jovan Vuković (r) 12:09, 29. jun 2007. (CEST)
- Pa ako svako sređuje posebno onda nije ni potreban tim. Mislim možemo i posebno, ali ja sam zamislio da postoji i tim, pa da zajedno radimo --Jovan Vuković (r) 12:49, 29. jun 2007. (CEST)
- Radi mi se Valjevo. Video sam da si ga postavila za glasanje, a glasao sam za :). Inače priče bi bilo samo u početku dok se ne pokrene projekat. Ali posle kad zaživi bilo bi potrebno da obavestiš nas da sređuješ Valjevo i mi uskočimo. Obavestiš nas tako što postaviš šta trenutno sređuješ na projekat. I mi isto to postavljamo. Onda bi bilo još lakše jer ja nekad ne vidim šta ti sređuješ na SI jer nisam npr. tu. Valjevo bi sređivali cele nedelje, pa može da postane super članak. Ja ću potražiti izvore na netu, pa ću dopuniti odatle. Samo da sredim A4 (Poljska) i dovršim Kuznjecovu. Nisam bio tu 3 dana i već se skupila gomila posla :) --Jovan Vuković (r) 12:58, 29. jun 2007. (CEST)
- Ma od danas sam slobodan. Završio mi se prijemni tako da je sad raspust i de fakto počeo :) --Jovan Vuković (r) 13:04, 29. jun 2007. (CEST)
- Radi mi se Valjevo. Video sam da si ga postavila za glasanje, a glasao sam za :). Inače priče bi bilo samo u početku dok se ne pokrene projekat. Ali posle kad zaživi bilo bi potrebno da obavestiš nas da sređuješ Valjevo i mi uskočimo. Obavestiš nas tako što postaviš šta trenutno sređuješ na projekat. I mi isto to postavljamo. Onda bi bilo još lakše jer ja nekad ne vidim šta ti sređuješ na SI jer nisam npr. tu. Valjevo bi sređivali cele nedelje, pa može da postane super članak. Ja ću potražiti izvore na netu, pa ću dopuniti odatle. Samo da sredim A4 (Poljska) i dovršim Kuznjecovu. Nisam bio tu 3 dana i već se skupila gomila posla :) --Jovan Vuković (r) 12:58, 29. jun 2007. (CEST)
Kršenje licence
Dobro ja sam upotrebio delove u Istoriji, saću da snimim. Ali sačekaj malo sa brisanjem, saću da pošaljem zahtev za sadržaj, i to ne samo njima već svim ovim sajtovima o valjevu, pa da možemo da koristimo i slike i tekstove :) --Jovan Vuković (r) 14:29, 29. jun 2007. (CEST)
- Da li trenutno radiš na članku ili mogu ja da petljam malo? --Jovan Vuković (r) 14:59, 29. jun 2007. (CEST)
- Da te obavestim da smo dobili dozvolu za sajt http://www.ugradu.info/ . Sad čekamo dozvolu i za onaj drugi :) --Jovan Vuković (r) 15:36, 29. jun 2007. (CEST)
- Od zvaničnog sam tražio, saću i za onu tvoju referencu :) --Jovan Vuković (r) 15:40, 29. jun 2007. (CEST)
- Evo dobio sam i drugu dozvolu od one reference. Možeš je videti ovde --Jovan Vuković (r) 01:06, 30. jun 2007. (CEST)
- Od zvaničnog sam tražio, saću i za onu tvoju referencu :) --Jovan Vuković (r) 15:40, 29. jun 2007. (CEST)
- Da te obavestim da smo dobili dozvolu za sajt http://www.ugradu.info/ . Sad čekamo dozvolu i za onaj drugi :) --Jovan Vuković (r) 15:36, 29. jun 2007. (CEST)
Nikola T.
Evo mene opet... Ovoga puta imam problem sa citiranjem izvora i referenci. Probao sam da to shvatim na onoj strani o tome, ali tamo mi je sve nejasno. Gde se pišu ti izvori? Na kraju? U tekstu? Ništa mi nije jasno a na članku mi piše kako "ovom članku nedostaju izvori i reference".
Imam još jedan problem sa istim člankom. Poseti starnu za razgovor, molim te! Razgovor:Aes Sedai
O Nikoli T.
<piroćanski>Ma ću da pripazim, samo da se sredi ta točkina!</piroćanski>
Inače, otkud ti ideja da bih ja mogao i da ne pripazim? :-) --Kaster 17:14, 29. јун 2007. (CEST)
Spajanje članaka
Želim da spojim par članaka o nekim mestima iz sveta Točka vremena. Jeli moguće da se par članak jednostavno sjedini ili na neki način spoji? Mislim, mogu ja da iskopiram sa jednog u drugi pa da se posle ovaj obriše, ali nije to to... --Nikola Todorović 17:29, 29. jun 2007. (CEST)
Arheologija
Izvini što ti još nisam poslao onu periodizaciju. Jednostavno sada je teško bilo kog naći posle ispita. Poslao sam mejl pa kad mi odgovore...--Vojvoda 19:37, 29. jun 2007. (CEST)
Čistač
Hvala. Pozdrav, --Kraljević Marko 20:27, 29. jun 2007. (CEST)
Nedoumica
Jer bi odgovarajući naziv za članak History painting bio slikarstvo istorijskih događaja. Pozdrav, --Vojvoda 13:03, 30. jun 2007. (CEST)
MOZE LI MI NEKO RECI KAKO DA IZBRISEM KOMPLETAN PROFIL SA WIKIPEDIE? Znaci de me nema da ne posójim :-)
ILI makar da se niste ne vidi, mislim na taj razgovor, istoriju izmene ...
Hvala!
--
Da, ok znaci stavi sta hoces, koje god ime zelis samo ne I.S. Znaci da samim tim ne postoji taj clanak. Mozes artur i neki broj pored ako sam te uopste dobro razumio.Znaci da mogu samo promeniti korisnicko ime?
Sređivanje Moskovske bitke
Jel si videla moj predlog za sređivanje. Članak stvarno ima potencijala i više teksta nego engleski koji je sjajan na engleskoj vikipediji samo ga treba dobro urediti i ilustrovati i možda dopuniti neke odeljke. --Vojvoda 17:03, 30. jun 2007. (CEST)
- Jel ušao bos? --Vojvoda 17:12, 30. jun 2007. (CEST)
Mislio sam na šefa. (Izvini ako ne radiš subotom)--Vojvoda 17:15, 30. jun 2007. (CEST)
Pa pošto uglavnom ekspresno odgovaraš a u jednom razgovoru si pomenula dotičnu osobu. Pozdrav i izvini --Vojvoda 17:21, 30. jun 2007. (CEST)
Pa ni ja ne mislim da svaki članak koji se sređuje treba da bude nivoa sjajnog već treba da bude u potpunosti „tehnički opremljen“ (tj sređen) što sam već rekao na stranici za razgovor projekta. Ubacivanje novog sadržaja je u drugom planu dok je najvažnije srediti ono što već postoji. --Vojvoda 17:28, 30. jun 2007. (CEST)
Nema veze onda ću ja a ti ispravi neku greškicu ako naiđeš. --Vojvoda 17:31, 30. jun 2007. (CEST)
Džon_Mehlaflin
Bro jutro... :) E ništa nisam mijenjao na tom članku. Vidi ovdje moj komentar [3] je posljednji, dok pišem odgovor na tvoju poruku. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:20, 1. jul 2007. (CEST) P.S. Danas počinju „rebašes“, pa će žena sigurno da me voda cijeli dan po radnjama... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:20, 1. jul 2007. (CEST) Putnik je premještao nešto pa sad izgleda imamo dva članka o istom liku. :( Nisam sve pratio..., samo sam ostavio komentar da treba da se usaglasi prvo koje je ime ispravno... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:25, 1. jul 2007. (CEST)
- Obavjestio sam Filipa, koji je takođe učestvovao u razgovoru, da sad imamo dva članka o istom liku tako da u dogovoru s vama obriše/preusmjeri onaj čiji naslov nije ispravan/uobičajen, ili kako već. Pozdrav od komšije... :)---Slaven Kosanović- {razgovor} 08:40, 1. jul 2007. (CEST)
Evo pogledao sam malo onaj članak. Vidim da si se snašlla sa galerijom. Samo sam ispravio malo onaj muzej (pošto mu je ono pravo ime). Takođe sam dodao poveznicu ka ostavi, pošto sam našao još slika koje ima tamo. Predlažem ti da i na svoje slike koje si tamo poslala nalepiš Category:Igor Mitoraj pa da i njih ljudi mogu da vide :) --Jovan Vuković (r) 12:45, 1. jul 2007. (CEST)
- Ma ne moraš. To bi bilo isto kao da tražiš dozvolu od autora zgrade da je slikaš. To bi mogla da tražiš da si slikala delo, a iza njega bela pozadina, ovako možeš da se vadiš na umetničku vrednost fotografije, jer si slilkala delo iz posebnog ugla, sa okruženjem (vidi se drvo, zgrada ili nešto tako), tako da možeš da slikaš. --Jovan Vuković (r) 13:35, 1. jul 2007. (CEST)
- Ma pusti budalu --Jovan Vuković (r) 13:59, 1. jul 2007. (CEST)
- Ako izbrišu tamo pošalji ih ovde --Jovan Vuković (r) 14:16, 1. jul 2007. (CEST)
- Ma pusti budalu --Jovan Vuković (r) 13:59, 1. jul 2007. (CEST)
Nezavisnost Haitija
Nešto mi se čudno dešava sa odeljkom Nezavisnost haitija u Članku Borba za nezavisnost Latinske Amerike. U članku se prikazuje jedan tekst koji nije potpun ( koji glasi ovako Pred ustanak, na Haitiju je živelo nekih 600.000 stanovnika, od kojih su 500.000 bili crni robovi dovedeni iz Afrike da rade ne poljima šećerne trske nakon što je kolonijalni sistem potpuno uništio autohtono indijansko stanovništvo. Francuza je ukupno bilo oko 30.000, vladinih službenika, trgovaca i zanatlija oko 10.000 i oko 30.000 mulata[9][6]. Međutim, Napoleon je odbacio taj ustav i poslao je na Haiti ekspediciju od 86 brodova i 50.000 vojnika da uguše ustanak[9]. General Leklerk (fr. Leclerc) je 1802. godine porazio crnačke trupe, zarobio Tusena i deportovao ga u Francusku. Tusen je umro 1803. u tvrđavi Žu...) a kada hoću da dopunim tekst podacima o samoj pobuni onda u prozoru za uređivanje stoji ceo tekst (sa ovim odeljkom Godine 1791. godine 30.000 belaca i 27.000 crnaca i mulata otpočeli su ustanak za nezavisnost podstaknut Deklaracijom o pravima čoveka i zahtevom Francuske revolucije da kolonije dobiju ista prava kao i metropola. Velika Britanija i SAD pružile su podršku Francuzima i ustanak je ugušen. i ovim Preokret je nastao kada na čelo crnačkog pokreta stupa Fransoa Dominik Tusan-Luvertur (fr. François Dominique Toussaint-Louverture). Po prvi put je crnačka vojska je potukla vojsku jedne evropske sile. Tusan je vešto koristio sukobe evropskih sila. Kako bi odbranio ustanak stao je na stranu Španije koja mu je obećala da će ropstvo biti ukinuto što nije ispunjeno. Kada je Konvent 1794. godine proglasio slobodu za sve robove, Tusen je prešao na stranu Francuza i nastavio borbu za nezavisnost, dobio bitke protiv Španaca i Engleza (1798) a zatim porazio i same Francuze. Na kraju je ukinuo francusku vlast (1801) i doneo liberalni ustav, proklamovao slobodu trgovine, priznao katoličku crkvu i ukinuo ropstvo). U čemu je problem i jel problem samo kod mene ili... --Vojvoda 13:16, 1. jul 2007. (CEST)
- Ne znam u čemu je problem. Pogledaj molim te. --Vojvoda 13:22, 1. jul 2007. (CEST)
Pa jel si nešto menjala ili odmah vidiš sve?--Vojvoda 13:27, 1. jul 2007. (CEST)
- I šta je to sve. zalepi mi na strani za razgovor. --Vojvoda 13:28, 1. jul 2007. (CEST)
Pa to i ja vidim ali ti nije sve. Nedostaju dva pasusa. Njih možeš da vidiš ako otvoriš uredjivanje tog odeljka. Jedan počinje sa Godine 1791. godine 30.000 belaca i 27.000 crnaca i mulata otpočeli su ustanak za nezavisnost podstaknut... a drugi Preokret je nastao kada na čelo crnačkog pokreta stupa Fransoa Dominik Tusan-Luvertur...--Vojvoda 13:36, 1. jul 2007. (CEST)
Šta može da napravi sitna greška. Dobro je što si ispravila. Pomislio sam da gubim razum --Vojvoda 13:47, 1. jul 2007. (CEST)
Portal:Španija
Evo sada radi. Kada se nešto tako ogodi, samo na kraju linka dodaj još ?action=purge i lupi enter. Trebalo bi da proradi. --Jovan Vuković (r) 14:42, 1. jul 2007. (CEST)
- Pa na link stranice na kojoj si. Znači ako si portal španija to ti je ono http://sr.wikipedia.org/wiki/хијероглифи_типа%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D?action=purge. Znači ?action=purge dodaješ na kraj linka koji ti se nalazi u vrhu stranice (gde kucaš ono vvv.nešto.kom) --Jovan Vuković (r) 14:54, 1. jul 2007. (CEST)
Transkripcija
Madiuxa, imam problem sa transkripcijom imena jedne američke nagrade: Peabody Award. Kako se izgovara Peabody? Ja mislim da je Pibodi, ali sam želeo da proverim pošto je jako moguće da se izgovara i Pibadi. Jel možeš nekako da proveriš pa da mi javiš?
Kad smo već kod transkripcije, kako se izgovara Madiuxa i šta znači? (Zanima me!). POZDRAV...--Nikola Todorović 20:06, 1. jul 2007. (CEST)
Još jedno pitanje: "Mountain Brook"... Jel mountejn, mauntejn, mountin, mauntin, ili kako već? Imam problem sa transkripcijom imena organizacija, škola, televizija... Jel se tu koristi transkripcija ili se samo stave nacvodnici pa se piše originalni naziv? --Nikola Todorović 21:51, 1. jul 2007. (CEST)
Hvala... Mountin bruk je ime neke škole u koju je išla Kortni Koks Arket (ja sam napisao članak; sa sve referencama) samo mi još fali da ga doobro transkribujem. Jel se prevode uopšte imena škola, televizija itd. ili ih samo stavim pod navodnike pa ih napišem u originalu (na engleskom)? Znači kažeš da je Delija majstor za transkripciju? Sad ću da proverim... hvala još jednom... JAGODA :-) :-)--Nikola Todorović 13:48, 2. jul 2007. (CEST)
Da, preveo sam ga sa engleske Vikipedije (nameravam da prevodim članke, sve dok ne steknem pravi uvod u pisanje članaka - dok se ne uhodam, a onda ću početi i sam da ih sastavljam). Hvala za pomoć oko transkripcije... i oko toga što si mi rekla kome da se obratim u vezi transkripcije, filmova, itd. hvala puno!!! --Nikola Todorović 14:39, 2. jul 2007. (CEST)
Hvala za sliku na Kortni Koks članku. Kako ti se čini članka? (Rad sam da promenim nešto...) :-)
Jel možeš da mi preporučiš nekoga odavde ko se dobro razume u filmove da mi pomogne da na članku nađemo prevode za one filmove u kojima je glumila a za koje prvi put čujem? --Nikola Todorović 14:04, 2. jul 2007. (CEST)
Dozvola
Evo konačno mi je stigla dozvola i sa zvaničnog sajta Valjeva (jutros oko 5 sati). Saću da je postavim među dozvole. --Jovan Vuković (r) 11:38, 2. jul 2007. (CEST)
- Pa mislio sam da radiš na članku. Stoje radovi u toku, pa sam pomislio da ne diram, da ne bih imao sukobljene izmene :) --Jovan Vuković (r) 11:47, 2. jul 2007. (CEST)
Audio zapisi
Audio zapis šalješ isto kao i sliku. Odeš na ime fajla ne en viki en:Image:Kosciuszko.ogg, pa snimiš kod sebe na komp. Posle ideš na pošalj fajl kod nas i pošalješ ga isto kao sliku (dodaš opis, licencu i sl). Eto to je to, pa bi mogla sama da pošalješ (valja da vežbaš, ako ja to uradim nećeš naučiti, a ovako se nauči ) --Jovan Vuković (r) 15:00, 2. jul 2007. (CEST)
Valjevo
E izvini što nisam odgovorio. Otišao sam bio da se slikam za indeks. O opštini Valjevo postoji poseban članak. Valjevo treba da bude o samom gradu. Ipak ne možeš odvojiti grad u potpunosti od opštine, pa treba napisati i obljižnja naselja, zanimljivosti „u blizini grada“ i tako to. Znači ne pišemo o opštini, ali spominjemo nešto što je u blizini. Kao kad bih napisao u blizini vrnjačke banje se nalazi manastir Ljubostinja, iako nije na teritoriji ni grada, ni opštine VB. Tako bih mogao da napišem pored V. B. protiče Zapadna Morava, iako ona protiče kroz obližnja sela u blizini Banje, koja su deo opštine. U svakom slučaju pišemo o gradu, sa osvrtom na okolinu. --Jovan Vuković (r) 16:20, 2. jul 2007. (CEST)
- Pa da, ali koliko ja znam predsednik opštine je i „gradonačelnik“ pošto nema status grada to mu je isto. Kao kod nas Rodoljub Džamić je predsednik opštine i nemamo nikog drugog. Imamo predsednika skupštine i tako to. Možda ima predsednik mesne zajednice, ali njega ne bih stavljao, jer to nije toliko bitno --Jovan Vuković (r) 16:39, 2. jul 2007. (CEST)
- Pa to i jeste problem. Valjevo nije zvanično grad tako da nema gradonačelnika. Tj gradonačelnik je u ovom slučaju predsednik opštine. Znači pravi grad je podeljen na više opština, a gradonačelnik upravlja njima. E Valjevo je jedna opština tako da je predsednik opštine sve i svja u Valjevu :). Ja bih ga ipak ostavio, jer je on najznačajnija politička ličnost Valjeva (i „grada“ i opštine), ali om ima najveće ingerencije nad samim „gradom“ --Jovan Vuković (r) 16:58, 2. jul 2007. (CEST)
- Ma sumnjivo je i meni, al` pta ćeš kad je država šuntava. U svetu si il` grad il` selo, nema treće, a ovde te grad, te gradsko naselje, te varošica te ne znam ni ja šta. Znam u poljskoj gradove sa par hiljada stanovnika (mislim da ima jedan sa oko 3.000), ali ima i sela sa po 7-8.000. Ali se zna, ako nema status grada onda je selo, ako ima onda je grad i gotovo. Ne `vako --Jovan Vuković (r) 17:12, 2. jul 2007. (CEST)
- Pa to i jeste problem. Valjevo nije zvanično grad tako da nema gradonačelnika. Tj gradonačelnik je u ovom slučaju predsednik opštine. Znači pravi grad je podeljen na više opština, a gradonačelnik upravlja njima. E Valjevo je jedna opština tako da je predsednik opštine sve i svja u Valjevu :). Ja bih ga ipak ostavio, jer je on najznačajnija politička ličnost Valjeva (i „grada“ i opštine), ali om ima najveće ingerencije nad samim „gradom“ --Jovan Vuković (r) 16:58, 2. jul 2007. (CEST)
Srednje - srednjo
Hm... onda se verovatno kaže i srednjObanatski, itd... -- JustUser JustTalk 18:55, 2. jul 2007. (CEST)
- Idem da tražim učiteljicu da mi vrati sve pare. -- JustUser JustTalk 19:05, 2. jul 2007. (CEST)
Inter viki
Molim te, pošto znaš boqe engleski od mene, da potražiš na engleskoj vikipediji ekvivalentne članke za Slika regenta, Portret celih figura i Slika streljačke družine. Ovo može da pomogne [4]. Unapred hvala, --Vojvoda 23:00, 2. jul 2007. (CEST)
Molba
Jel mogu da te zamolim da odeš na skorašnje izmene i pogledaš ih detaljno. Ustanovi to da ti zauzimaš više od 50% cele stranice, da je preglednost 0 i da sve te izmene imaš samo na jednom članku. Hajde molim te po deseti put, uradi nešto povodom ovoga. Koristi to dugme pretpregled. Molim te. --Saša Stefanović ® 13:39, 3. jul 2007. (CEST)
- Nisam na kraj srca, nego pogledaj šta bude sa posebnom pomoćnom stranicom zvanom "Skorašnje izmene" kad se ti latiš nekog članka ;). Zamisli sad da si novi korisnik i da hoćeš da posetiš treću najposećeniju stranicu na svakoj Vikipediji i vidiš onaj haos. Samo jedan korisnik i samo jedan članak. Meni ne smeta, ja sam sebi stavio u podešavanjima onaj poboljšan spisak skorašnjih izmena pa mi sve to stavi pod jednu stavku, ali kad je "difolt" onda to bude 40 izmena odjedared . Pa ne znam sad šta da ti kažem, probaj da spustiš taj prozor na tacnu (taskbar) kad ti uđe mr. nadležni. --Saša Stefanović ® 14:22, 3. jul 2007. (CEST)
Citati
Video sam na članku o Hičkoku da su navedeni njegovi citati u posebnom odeljku. Jel OK da stavim citate u Kortni Koks članak, imam i reference za sve citate... Jesi proverila sliku na eng. Vikipediji (za Kortni Koks)? jel OK slika? ako jeste molim te stavi je na naš sajt pošto je lepša... --Nikola Todorović 13:43, 3. jul 2007. (CEST)
Ok za citate, ali se nismo razumeli za sliku. Juče je bila druga slika (ali se sa kilometra videlo da je zaštićena autorskim pravima :-)), ali sam se ponadao da je možda dozvoljena. Hvala.......--Nikola Todorović 14:10, 3. jul 2007. (CEST)
Heh, greška. Postoji glumac Karl Veders po kojem sam se "ravnao" kod transkripcije. Ovo je, naravno, Gejl Veders.
--delija 14:12, 3. jul 2007. (CEST)
Vikipedija:Šabloni/Države -- Bojan Razgovor 11:04, 4. jul 2007. (CEST)
kat. viki
Eto, uvek treba pretpostaviti najbolju nameru (u ovom slučaju stvarno nije izgledalo kao najbolja namera, a ispostavilo se suprotno) :) -- Obradović Goran (razgovor) 14:27, 4. jul 2007. (CEST)
Ne brini...
sve je pod kontrolom, Nenad je reagovao na vrijeme, a tu sam i ja... Poz. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:22, 4. jul 2007. (CEST)
Justine
E, jesi li sigurna da se Justine transkribuje kao Džastin? Ja više mislim da je nešto kao Žastin...? Milsim, nelogično mi je da se i Justin i Justine transkribuju kao Džastin.... jel sam u pravu?--Nikola Todorović 19:00, 4. jul 2007. (CEST)
OK, i meni se tako bolje čini... Glupo je da jedno prevedem a drugo da transkribujem kada su u istom rangu po značaju... OK... Nadam se da se ne ljutiš što sam posumnjao u tebe oko transkripcije Justine... --Nikola Todorović 20:19, 4. jul 2007. (CEST)
Slike Valjevo
Jel smemo da koristimo slike sa sajta opštine Valjevo. Pozdrav, --Vojvoda 13:50, 5. jul 2007. (CEST)
- Misliš nema me u poslednja dva dana . Bio sam na seoskom odmoru ali sam se najzad vratio . --Vojvoda 13:54, 5. jul 2007. (CEST)
Pomoć
Pozdrav. Molio bi prevod, samo ovog naslova: Gran Canaria, Palacio de Congresos de Maspalomas Tu se svake godine igra finale ženskog tenisa za tu godinu. Vidim gore pitnje Nikole za prevod Justin. Najbolja ženska teniserka ove godine se tako zove Justine Henin (belgijanka), i transkribuje se u Žistin Enen bilo je Žastin i delija je preusmerio na Žistin. Amerikanac Justin Gatlin (atletičar) se transkribuje u Džastin Gatlin. Opet se petljam gde ne treba. Izvinite i unapred hvala--Drazetad 14:25, 5. jul 2007. (CEST)
- Zbinjivalo me to da se dvorana gde se igra tenis zove kongresna. a u vezi mesta niko ne spominje Las Palmas, čak ni španci Gran Canaria, España,a onda to vodi na ostrvo. Sigurno je tako kako ste napisali. Hvala--Drazetad 14:44, 5. jul 2007. (CEST)
- Tenis se igra i napolju i unutra. Malo mi je čudno da se igra unutra u turistčkom mestu, ali sad sam našao kod francuza da se turnir igra u sali, malo je čudno da se sportska sala zove kongresna ali svi pišu Palacio de Congresos što na kraju krajeva nije mnogo bitno.Još jednom hvala i izvinite što sam Vam oduzeo toliko vremena.--Drazetad 15:06, 5. jul 2007. (CEST)
Pre Hrista
Pre Hrista je bio uobičajen način označavanja u srpskoj literaturi do 1945. Posle 1945 zna se zašto to je ukinuto. E sad je opet dozvoljeno. Pošto postoji 50 godina rupe, sva literatura iz tog perioda ima p.n.e. oznake. Pogledaj ostale istorijske radove drugih korisnika koji se razumiju u razdoblje pre Hrista. --DidroRuso 00:28, 6. jul 2007. (CEST)
Pogledaj npr Marko Antonije od Korisnik:ClaudiusGothicus --DidroRuso 00:31, 6. jul 2007. (CEST) Oni koji se razumeju u istoriju pišu pre Hrista, a oni koji pišu pne. Pišu po navici iz komunističkog razdoblja. Ipak je starije ono kako se pisalo do 1945. --DidroRuso 00:36, 6. jul 2007. (CEST) Uglavnom sad nije zabranjeno pisati pre Hrista. Vidiš da imaš manje problema nego sa ovom zavrzlamom od p.n.e. ili pne.--DidroRuso 00:44, 6. jul 2007. (CEST)
Američka revolucija
Izgleda da ti ja nisam potreban :) Sve je sređeno, kako vidim. A što se tiče premeštanja preko već postojeće stranice, ni ja baš nisam sasvim ukačio pravila. Ali teoretišem da softver dozvoljava i ne-adminima da premeštaju preko postojeće strane samo ako ta strana nema istoriju (tj. ima jednu izmenu) i preusmerenje je, bez obzira da li je neko od korisnika napravio to preusmerenje ili ga je softver automatski napravio pri premeštanju neke druge stranice. Bilo kako bilo, najbolje je uvek sama da probaš, pa ako ne ide, viči :) --filip ⁂ 00:28, 6. jul 2007. (CEST)
- O problematici "p.n.e." se pričalo ranije i ustanovljeno je da je pne. bolje, jer je manje rogobatno za pisanje. E sad, ne bi bio neki veliki problem ispremeštati sve i u svim člancima popraviti šta treba, ali to bi bio veliki poduhvat. Najbolje je da izneseš to na Trg, pa da vidimo šta drugi kažu. Ako se slažemo, onda moj bot može uskoro da krene to da premešta (nije neki problem isprogramirati). --filip ⁂ 00:41, 6. jul 2007. (CEST)
- Miloš je našao neko opravdanje za to, ali slažem se da bi trebalo to srediti. Ništa, onda je najbolje da se barem obavesti zajednica preko Trga da će se premeštanje obaviti tada i tada i da se mole korisnici da od sada koriste pravilnu formu. --filip ⁂ 01:00, 6. jul 2007. (CEST)
Otkud sada g. u celoj priči? Ni 233. ne znači ništa, pa je opet članak o godini. Mislim da je ovo stvar dogovora. --filip ⁂ 13:01, 6. jul 2007. (CEST)
Bitka na katalaunskim poljima
To je najpoznatija bitka varvara i rimskog carstva. Ima kod nas još jedan naziv. Nešto kao bitka na Maurikijevim poljima. Inače poznatija je kao bitka na katalaunskim poljima. --SrejovićNenad 13:42, 6. jul 2007. (CEST)
Ima nešto malo na članku o Atili. Ipak ja ću to napisati, ali ne baš odmah, sledećih 15 dana...--SrejovićNenad 14:55, 6. jul 2007. (CEST)
Skorenovac-Spanski
Ne bilo ti zapoveđeno, da li bi mogla ovaj tekst da prevedeš na Španski, pa bilo ti ili ja da ga postavim na Špansku viki. Posle ću dodati grafik, veze i sliku. Dosta je ako mi prevedeš samo prvi deo (ako ništa drugo bar klica). Unapred hvala----László (talk) 02:35, 7. jul 2007. (CEST)
Skorenovac (srp. Skorenovac ili Skorenovac, mađ. Székelykeve, nem. Skorenowatz) je selo u opštini Kovin, u Južnobanatskom okrugu Autonomne pokrajine Vojvodine republike Srbije. Geografski najbliži veći gradovi su Kovin (6 km), Pančevo (30 km) i Beograd (46 km). Selo se nalazi na 44° 45' 42.9" severne geografske širine i 20° 54' 20.72" istočne geografske dužine.
Istorija
Selo po imenu Đurđevo (mađ. Gyurgyova) je postojalo između 1869. i 1886. godine na lokaciji između Banatskog Brestovca i reke Dunav. Prvobitni stanovnici Đurđeva bili su mađarske (Paloc-mađ. Palóc) familije koje su došle iz Banatskog Novog Sela (mađ. Újfalu), Jermenovaca (mađ. Ürményháza), Šandorfalve (mađ. Sándorfalva) te iz okoline Segedina (mađ. Szeged) i Banatskog Dušanovca (mađ. Szőlősudvarnok/nem. Rogendorf). U Đurđevu je 1869. godine bilo 396 stanovnika. Kasnije, 1883. godine, u Đurđevo se naseljava 645 familija (oko 2.000 duša) Sekelja. U tom periodu na Dunavu nije bilo nasipa pa je Dunav, izlivajući se svake godine, nanosio velike štete selu i obradivom zemljištu, a većina ugroženog stanovništva preseljena je na lokaciju današnjeg Skorenovca, a manji deo u Ivanovo.
Skorenovac (tada prozvan imenom mađ. Székelykeve), osnovan je 1886. godine u vreme Austro-Ugarske monarhije i vladavine Franje Josipa.
Godine 1888. selo je imalo 506, a 1910. godine 685 kuća. Većina doseljenika bili su Sekelji koji su došli iz Bukovine. Istovremeno sa Sekeljima, u Skorenovac je došao i izvestan broj nemačkih porodica iz današnjeg Plandišta (mađ. Zicsifalva) i Pločice (mađ. Plosic) te porodica banatskih Bugara iz mesta Dudešti Veki (Dudestii-Vechi/Ó-Besenyő/Altbeschenowa/Stár Bišnov). Većina stanovnika (Mađari, Bugari i Nemci) bila je rimokatoličke veroispovesti. Krajem 1891. godine (kada je počela gradnja crkve) i početkom 1892. godine (kada je gradnja završena) počinje se sa pisanjem crkvenih knjiga. Od 1869. pa do 1892. godine crkvene knjige su se nalazile u katoličkoj crkvi u Banatskom Brestovcu.
Spomenica
Hvala za spomenicu. Trudiću se da je i daljim radom opravdam. --Aleksandar Žižović (⁂) 13:42, 7. jul 2007. (CEST)
Gazpacho
Da li ovo treba da se transkribuje Gazpacho?--Vojvoda 16:37, 7. jul 2007. (CEST)
- Ne znam što je napisano u originalu, nisam ja napisao članak. --Vojvoda 16:43, 7. jul 2007. (CEST)
Htedoh da kažem da pošto verovatno znaš nešto o ovoj čorbi pogledaš članak i ispraviš --Vojvoda 20:41, 8. jul 2007. (CEST)
Gisela
Molim. Argentinka Gisela Dulko je Gisela, Gizela, Žisela ili Žizela prezime je valjda Dulko Hvala--Drazetad 23:01, 7. jul 2007. (CEST)
Rufinjak
Nalazi se u Francuskoj http://www.grottederouffignac.fr/ --SrejovićNenad 00:22, 8. jul 2007. (CEST)
Prevod-korekcija
Pogledaj ovo [5], pa ispravi šta treba. Valjda će ti ovako biti lakše. Tabele ću posle ubaciti. Hvala----László (talk) 02:34, 8. jul 2007. (CEST)
- Pa i jeste odatle (KAKA; hehe, podsetilo me na nešto po kvalitetu). Evo na engleskom [6]. Prijatno kupanje (uh, što nisam u Evropi), a viki će da popričeka----László (talk) 08:08, 8. jul 2007. (CEST)
Ovde kod mene neka kiša se sručila, ima stotine jezera a nema kupanja . A ovo je za tebe i trud . Tabele ću ja namestiti ako bude trebalo, mada su univerzalne i treba samo prekopirati sa editovanog dela, a sve slike su sa ostave tako da ni tu neće biti problema.----László (talk) 18:14, 8. jul 2007. (CEST)
- Evo sad sam proverio; svi šabloni, slike i tabela rade na Španskoj viki. Jedino kategorije nisu dobre.----László (talk) 18:31, 8. jul 2007. (CEST)
šabloni
kad si većovde da te pitam nešto: Kako mogu da sa engleske vikipedije prebacim ovaji slične šablone? --Vojvoda 20:47, 8. jul 2007. (CEST)
Boj se bije, bije, zastava se vije..
Hehe, pa kad sam video u nekom članku tu klicu, i kako se vijori zastava, samo sam u zastavu gledao, na članak nisam mogao da se skoncentrišem. Odmah me je podsetilo ono kad odeš na neki sajt, a tamo neki baner sa šljaštećim bojama te obaveštava kako si 999.999 posetilac, i kako ćeš da osvojiš boga-oca.. Mislim da animacije ne treba da se koriste za dizajnerske efekte u glavnom imenskom prostoru. -- Obradović Goran (razgovor) 21:36, 8. jul 2007. (CEST)
- (Izvini, tek sad sam video tvoj komentar) Pa nemamo pravilo o tome, to je moje lično mišljenje. Međutim, jeste neuobičajeno - mislim, nikad nisam video ništa slično u nekom šablonu, i štaviše, nikad tokom godina nisam nigde video da se animacije koriste za ulepšavanje članaka (izvan korisničkih stranica). Animacije se obično koriste vrlo štedljivo, i samo za ilustraciju članka ukoliko je potrebno. -- Obradović Goran (razgovor) 02:15, 12. jul 2007. (CEST)
Sori
Izvini, nisam znao, mislio sam da je isto --Filip Knežić (razgovor) 15:14, 9. jul 2007. (CEST)
Prćić
Hoću da vidim da li je ima kod uličnih prodavača knjiga.--Rade Nagraisalović 16:57, 9. jul 2007. (CEST)
Ja po knjižarama ne kupujem više, veća cena, a manji izbor.Zadnji put sam bio u knjižari pre 10-tak godina.--Rade Nagraisalović 17:04, 9. jul 2007. (CEST)
rat za špansko nasleđe
Kad ćeš da otpočneš ovaj članak? Hoću i ja da se priključim. --Vojvoda 21:31, 9. jul 2007. (CEST)
Potrošačka i upotrebljivačka zadruga sa o.o. Skorenovac sa prodavnicom „Hanđa“
Upravo tako kako si napisala, takvo društvo je postojalo i to je bilo originalno ime kako je bilo registrovano u opštini. Imam knjigu koja je izdata od strane Sabatka Đule i Mr. Ph. Slavka J. Nikolića, 1936 godine u Kovinu. Molim te pošalji mi neku email adresu gde mogu da ti pošaljem stranicu knjige, gde ćeš naći odgovore na većinu pitanja koja si mi postavila. Moja adresa je lalelaleca@yahoo.com .----László (talk) 00:42, 10. jul 2007. (CEST)
Rufinjak
Vidim da je nađen izvor (sajt), odnosno snašli ste se... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:34, 10. jul 2007. (CEST)
- Hehe Sad znam da nisam jedini ovdje kome se omakne da pošpančuje imena i izraze... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:39, 10. jul 2007. (CEST)
- Džabe se sad vadiš, ništa ne pomaže. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:57, 10. jul 2007. (CEST)
- Ma da nije neka, ne može se porediti sa Altamirom niti pećinama Lasko, i da moglo bi se reći da je više „šaralaža“... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:05, 10. jul 2007. (CEST)
tačka
Još jednom da te pitam da li je pravilno (1999.) ili (1999) tj da li ide tačka ispred zagrade? --Vojvoda 12:25, 11. jul 2007. (CEST)
Tačka ispred zagrade
Možeš li da pogledaš ovo što je Vojvoda napisao, da li je u pravu.Pozdrav--Rade Nagraisalović 12:25, 11. jul 2007. (CEST)
Mejl
Jel si poslala. Ništa nisam primio pa ako jesi pošaqi ponovo --Vojvoda 21:05, 11. jul 2007. (CEST)
Primljeno
Primio sam mejl --Vojvoda 21:18, 11. jul 2007. (CEST)
Španija
Sredio sam kralja da vodi na vladari španije. Premijera ne mogu da izmenim jer je kutijica tako napravljena da stoji premijer. Jedino da pravimo novu kutijicu u kojoj bi umesto premijer stojalo predsednik vlade. --Jovan Vuković (r) 22:04, 11. jul 2007. (CEST)
:)
Ma vraćaj to, samo promocija i još i CV. --Saša Stefanović ® 10:43, 12. jul 2007. (CEST)
Prikaži pretpregled
Prikaži pretpregled
Želim da Vam se zahvalim za doprinose Vikipediji. Preporučujem Vam da ubuduće koristite dugme Prikaži pretpregled pre nego što sačuvate izmenu. Ovo Vam pomaže da pronađete sve greške koje ste napravili, smanjuje sukobe izmena i sprečava zatrpavanje skorašnjih izmena i istoriju izmena. Hvala još jednom.
- Jel se to opet nadređeni šetaju po kancelariji kad imaš toliko izmena po članku ? --Saša Stefanović ® 12:01, 12. jul 2007. (CEST)
Evo ne mogu prosto da verujem, meni pričaš da sam na kraj srca a ti znaš šta si radila i sad se izvlačiš. Bre! nisam ja ovde čika policajac, samo ti želim pomoći da se odvikneš od te mane, kliktanja toliko privlačnog dugmeta "snimi stranicu". --Saša Stefanović ® 12:16, 12. jul 2007. (CEST)
Dobar
Pogledaj neka pravila koja sam predložio pa prokomentariši dopuni ili predloži ako imaš neku ideju. --Vojvoda 18:45, 12. jul 2007. (CEST)
Ko, jel ja?!
Štono bi rekli moji "pismeniji" sugrađani - ja sam "povredit i iznenadit" tvojom neopreznom izjavom. U pitanju su samo obaveze na poslu, pa se ujutro javljam samo kada je nešto hitno (po mojoj proceni), budući da na poslu i nemam baš puno vremena, a kad dođem kući onda imam i nekih prečih stvari.
Hehe, vidim da si i ti dospela na "crnu listu" jednog našeg korisnika (zasad nas je "komada dva", a koje drugi srećnik imaš pravo pogađati samo jedanput). Enivej, vidim da imaš pune ruke posla (i pun brojač izmena, naravno) pa se tako tvoja odluka da ipak ostaneš na Vikipediji pokazuje kao ispravna i mudra.
Usput, Žorž Enesku je u svim ćiriličnim enciklopedijama (ipak je čovek dugo godina živeo u Parizu i tamo i umro), a IPA-transkripcija se i ovaj put pokazala kao potpuno netačna (mislim na transkripciji neengleskih imena). Po srpskoj transkripciji, lik bi bio Đeorđe (upravo tako, Đeorđe), a nikako Džordž, kako ro sugerišu nadobudni Angli, Saksonci i ostali.
Evo, počinje mi Si-es-aj pa prekidam.
Pozdrav.
--delija 20:01, 12. jul 2007. (CEST)
Aj, leba ti, pogledaj članak Keretaro (država) pa vidi da li sam dobro transkribovao neka imena. To sam uradio s posla gde nemam priručnike ni Pravopis pa nisam siguran kako se neke stvari transkribuju.
Pozdrav.
--delija 10:55, 13. jul 2007. (CEST)
Heh, ono je bila štamparska greška načinjena u brzini. Osim, toga, ipak je Si-es-aj, a ne si-es-ej (CSI). Aj, odgovori ko je tvoj favorit: Horejšio iz Majamija, Gil iz Las Vegasa ili Mak iz Njujorka (mislim na glumce: Karuso, Piterson ili Siniz)?.
Nište mi ne zanovetaš za Keretaro (država)? Ili je to zato što je danas petak trinaesti?
--delija 12:04, 13. jul 2007. (CEST)
Bljak. Kako samo možeš gledati "dublovane" filmove i serije? Sreća što su ove naše TV-stanice toliko siromašne da im ne pada na pamet da se izlažu dodatnom trošku e da bi sinhronizovali filmove i serije. A da ne govorimo o sekundarnoj dobiti za gledaoce u vidu učenja i usavršavanja određenih jezika (engleskog, španskog . . .). A tebe molim da samo zamisliš japanski film dublovan na nemački! Pa to je da se čovek upiša od smeha!
Doduše, Hrvati oprezno kreću u tom pravcu, ali se za sada zadržavaju samo na crtanim filmovima i ponekom filmu za mlađu publiku. Pre mesec dana gledao sam Šreka 1 i 2 na HRT-u i to sinhronizovane na čisti hrvatski jezik i mogu ti reći da sam se oduševio urađenim. Šrek i mago imaju hercegovačko-dalmatinski naglasak, mago u jednom trenutku zapeva hercegovačku "reru" "vuk magare na plot nagonioooooo, oj . . ." tako da sinhronizovana verzija zvuči bolje nego originalna (budući da sam odgledao i originale) i baš sam guštao gledajući te filmove (na stranu što ja baš VOLEM sve vrste crtaća).
Dakle, ja sam rezolutno PROTIV dubliranja, sinhronizacije i ostalih pomodnih s...nja koja, zapravo, služe za zaglupljivanje širokih narodnih masa.
Eto. Aj sad ti opleti po meni. Znaš ono, 'vaki, 'naki, svakaki, sram te bilo, ti si protiv napretka, progresa itd... (hehe, pa nećeš valjda . . .)
Ma ..
.. to su ti korisnički nalozi koje je napravio jedan korisnik u cilju da opstruira projekat npr. glasanjem ili nečim drugim. Znači, ukoliko ja ne želim da se izglasa neki sjajan članak, napraviću 4,5,6, ili koliko je već potrebno naloga i sa svima ću glasati protiv tog članka. To nam se već dešavalo i zato sam rekao da pravilo malo "iskristališemo".
P.S. Vrati onu svoju izmenu što si dodavala "zastave" da te ja ne uplašim sa revertom :). Postoji jedno pravilo da se ne ponavljaju imena članaka u podnaslovima u samom članku. Dakle, ukoliko je ime članka Nikola Tesla, a postoji podnaslov Dela, on ne treba da nosi naslov Dela Nikole Tesle jer se podrazumeva da je reč o njemu. To pravilo negde i postoji zapisano, sećam se da sam ga baš ja i prevodio. --Saša Stefanović ® 12:37, 13. jul 2007. (CEST)
- Pa pošto vidim da si voljna da upadaš samnom u rat izmena, sad u inat neću da vraćam izmene . --Saša Stefanović ® 12:48, 13. jul 2007. (CEST)
Pravopis
Pozdrav, Malopre ste promenili par mojih tekstova zbog tačke iza godine. Interesuje me da je pogrešno što je tačka ispred crtice ili što je tačka u naslovu teksta. Pošto ću opet raditi takve tekstove pitam da ponovo ne napravim istu grešku.--Drazetad 17:11, 13. jul 2007. (CEST)
- Otvorio sam pravpis i vidio gde je greška. Ivinite na smetnji Pozdrav--Drazetad 22:47, 13. jul 2007. (CEST)
- Zahvaljujem. Da li je crtica duga ili kratka, pošto se na Razgovor:Vimbldon 2007 - mešoviti parovi vodi polemika. Pozdrav--Drazetad 10:31, 16. jul 2007. (CEST)
- Još ovo i neću više U pravopisnim pravilima vikipedije s tekstu Vikipedija:Interpunkcija sve crtise su male.Pozdrav --Drazetad 11:04, 16. jul 2007. (CEST)
Hmmm...
Za početak ZDRAVO! U vezi razgovora između general-pukovnika Guderijana i Hitlera, koji si izdvojila 30.6. smatram da treba tu da ostane jer veoma slikovito prikazuje otpore i neslaganja koji su postojali između školovanih oficira nemačke Vrhovne komande i diletantskog vođenja ratnih operacija od strane Vrhovnog komandanta armije, Hitlera. Taj razgovor je u podnaslovu „Otpori i neslaganja“, i, moram da naglasim, taj prilog, usled mojih obaveza još uvek nije dovršen. Kada će, ne znam, ali smatraj da si mi ovim dala veliki podstrek da to bude u toku sledeće sedmice.
Veliki pozdrav!
--Neron 17:20, 13. jul 2007. (CEST)
Pardon!
Moram da se izvinim!! Razgovor o kome Ti pisah je u podnaslovu „Posledice bitke za Moskvu“.
Glasanje za pravila
Šta misliš jel ima smisla da se glasa za pravila ako se već dogovorimo o njihovoj sadržini. Ja mislim da ima zbog legitimnosti, da sve bude po propisima. Inače verujem da će projekam moći da se realizuje tek krajem leta kada se izaberu pravila i kriterijumi, pripreme odgovarajuće stranice, izabere jedan broj dobrih članaka. --Vojvoda 21:33, 13. jul 2007. (CEST)
- Rekao sam Saši da prebaci diskusiju na neko zvaničmo mesto ali mi on nije odgovorio tako da ne znam da li je to urađeno.--Vojvoda 17:16, 16. jul 2007. (CEST)
Barthélemy Boganda...
Kako da transkribujem Barthélemy Boganda?--Filip Knežić (razgovor) 16:17, 14. jul 2007. (CEST)
Rođendan
mi je 21. 7. :) -- Bojan Razgovor 11:11, 16. jul 2007. (CEST)
Bitka za Moskvu
Podnaslov je „Posledice Bitke za Moskvu“ (poslednji podnaslov) u članku „Bitka za Moskvu“. Moje mišljenje je da mu je ipak mesto tu - već Ti obrazložih zašto. Fragment ovog razgovora, citiranog ovde, je toliko puta citiran i prepričavan u knjigama koje se bave ovom tematikom da je naprosto, po meni, nemoguće ne navesti ga. Inače, original je u memoarima general-pukovnika Hajnca Guderijana „Vođa tenkova“ (nem. Erinnerungen eines Soldaten, translated Panzer Leader, 1951) koji su objavljeni i prevedeni na tadašnji srpsko-hrvatski još, čini mi se, 60-ih ili 70-ih godina prošlog veka. Gospodin Guderijan je umro 1954.g.
Svim silama ću se potruditi da tekst, vezan za taj podnaslov, kompletiram i stavim na Vikipediju do kraja ove sedmice, kako i obećah.
Pozdrav!
Zahvaljujem
Zapravo, čekao sam tvoju kandidaturu za administratora, kako bismo imali bar nekog „našeg“ među „njima“, ali izjasnila si se da nemaš takve ambicije. :( Nadam se da ćeš se predomisliti. — Bbasic 09:54, 17. jul 2007. (CEST)
Špansko nasleđe
Sad ću da počnem ovaj članak pa se pridruži kad možeš i koliko možeš. Koncepcija će biti slična engleskom članku mada ću možda staviti malo više o borbama (s obzirom da oni imaju članak o svakoj pojedinačnoj bici 29 komada!) i mislim da ubacim jedan odeljak o prilikama u Francuskoj tokom rata. Pozdrav, --Vojvoda 11:38, 17. jul 2007. (CEST)
- Pa ja sam hteo da pišem o ratu u SAD pa sam prikupio literaturu i onda neko napisa članak. Što se tiče rata za nasleđe neće biti ni reči o manevrima na bojnom bolju nego ću se samo potruditi da tok dejstava prikažem detaljnije s obzirom da sumnjam da ćemo u skorijoj (oa i daljoj) budućnosti imati članke o svim onim silnim bitkama. --Vojvoda 11:49, 17. jul 2007. (CEST)
- Srediću ga ali ne mogu da obećam tačno kad s obzirom da sam se razmahao na nekoliko oblasti. --Vojvoda 12:03, 17. jul 2007. (CEST)
Ok sačekaći inače kada se radi zajednički mnogo je efikasnije (Borba za nezavisnost Južne Amerike na primer ) a do kraja leta ću da pišem klice o umetninama i da pozavršavam ono što sam već započeo. Pozdrav, --Vojvoda 12:13, 17. jul 2007. (CEST)
Ne znam koliko mogu da pomognem za gladijatore jer nisam preterano upučćen u tu temu ali sređivanje mogu da odradim. --Vojvoda 12:20, 17. jul 2007. (CEST)
Prevešću onaj deo gladijatori u popularnoj kulturi (nije mnogo dugačak ). Da ti preporučim pošto sada imaš malo vremena na internetu možeš da prebacuješ klice o slikama sa engleske vikipedije. To su obično 2-3 rečenice i popunjavanje šablona. Engleska vikipedija ima gomilu ovoh članaka pa greota da se ne prebaci, lepo izgledaju a lako se prave. Pozdrav, --Vojvoda 14:35, 17. jul 2007. (CEST)
Opet ja
Ovo je sitno. Napravio sa tekst Zastava Svetog Vinsenta i Grenadina, nalov sam dobio kad sa u šablonu pritisnuo na crveno, međutim u kutijici teksta Sveti Vinsent i Grenadini je i dalje crveno jer tamo piše Grenadinija. Koje je ispravno?.Pozdrav--Drazetad 15:51, 17. jul 2007. (CEST)
- Fića je sredio tako što je u kutijici napisao Grenadina.Hvala--Drazetad 16:03, 17. jul 2007. (CEST)
- Nisam znao da sa Civil Ensign prevodi Zastava trgovačke mornarice--Drazetad 21:13, 17. jul 2007. (CEST)
- Nisam bio tu da odgovorim odmah. To što piše izpod zastave na šlanskom je prozvonjljan komentar pisca, jer kad se klikne na tu zastavu na španskoj viki vidićete šta piše (a to je jedino na ostavi). Što se tiče Severne Amerike tu spadaju i zemlje Srednje Amerike od Paname koja je najjužnija. Tu pripada i teritorija Grenlanda, kao i sve ostrvske države u Karipskom moru. Kada se otvori šablon Zastave Severne Amerike koji prati moje tekstove zemlje su ispravno sortirane i normalno postoji Meksiko, ali kada se klikne na naslov tog šablona dobije se onaj konfuzni članak sa zastavom Evropske Unije i tu vezu bi trebalo razdvojiti dok se tekst pravilno ne sistematizuje, odnosno dodaju države koje nedostaju (3 zemlje) i obrišu zastave međunarodnih organizacija. Po meni bi to trebao uraditi autor jer nisam siguran šta je pisac hteo da kaže ali naslov ne odgovara sadržaju --Drazetad 23:29, 17. jul 2007. (CEST)
Prevod
Molim te prevedi mi ovo At the Battle of Vigo Bay, English and Dutch destroyed a Spanish treasure fleet, recovering silver from the Spanish colonies to the value of about a million pounds sterling. One gladijatore ću sutra da sredim danas nemam vremena a hoćeš li da napišeš članak o gladijatorkama. To je vrlo zanimljivo s obzirom da sumnjam da je mnogo ljudi čulo za to. --Vojvoda 19:32, 17. jul 2007. (CEST)
Izostavljanje tačke posle rednog broja
Eh, da, dobro me podseti za „tušta i tma“ pravopisa. Video sam da si jednom prilikom citirala Pravopis Radoja Simića. Ukoliko zaista poseduješ tu knjigu, preporučujem da je što pre baciš — u njoj sve piše, samo ne pravopisna norma. Ako mi pak ne veruješ na reč, pogledaj http://host.sezampro.yu/jezikdanas/9-99/9-99_2.htm (za Pavla Ivića, po mnogima najvećeg lingvistu druge polovine dvadeset veka, svakako si čula), i obrati pažnju na deo „Simićev sadrži mnogo novina, među kojima ima i sasvim nepodesnih rešenja“. Nažalost, ime „Pravopis srpskoga jezika“ nije zaštićeno, te svako može da napiše knjigu i nazove je baš tako.
Takođe sam video tvoj komentar da je „važeći Pravopis samo preštampan onaj iz 1960, s izmenjenim naslovom“. Nije baš tako; zapravo, nije uopšte tako, budući da je važeći pisan iz početka. Sigurno se pitaš zbog čega se onda često pozivam na onaj iz 1960. Kao što možeš primetiti, to je jedna, narodski rečeno, debela knjiga, a njen najveći deo čini rečnik. S druge strane, rečnik uz važeći Pravopis znatno je kraći, i mnoge reči uopšte nisu pomenute. Za reči koje se ne pominju u novom važi ono što piše u starom (jer: da se nešto izmenilo u međuvremenu, reč bi bila uvrštena u novi; pošto nije, ostaje ono što piše u starom). Kad budeš sledeći put dolazila, knjiga koju tražiš izgleda ovako. Postoji i skraćeno, školsko izdanje (takođe merodavno), izgleda ovako; ne znam jesi li to uspela da nabaviš, budući da je znatno dostupnije. Ako i prilikom sledećeg dolaska budeš imala problema s nabavkom Prćića i Pravopisa, javi mi se pa ću pokušati da ti pomognem (mislim da imaš i moj imejl). Ako nemaš ni školsko izdanje, možeš se prilično dobro snalaziti kombinujući Klajna i Pravopis iz 1960. Kod Klajna je bitno upamtiti jedno. Ta knjižica je sjajna stvar, i u 95 % slučajâ je u pravu. Međutim, budući da posedujem sva izdanja (od prvog koje je izašlo pre dvadeset godina, pa sve do poslednjeg), mogu reći da bi se sigurno iznenadila kad bi primetila koliko se zapravo malo stvari izmeni u tom rečniku između dvaju izdanja. Dodaju se nove odrednice, to ne poričem, ali stare menja vrlo malo, gotovo nimalo (i tako nam ostaje onih 5 % odrednica koje nisu blagovremeno izmenjene, pa su ostale ne sasvim korektne). Recimo: još u prvom izdanju (štampanom daleke 1981!) Klajn napominje da je Viljem pogrešno, te dodaje da je ovo ime treba transkribovati u skladu s jezikom nosioca, pa među primere uvršta i engl. *Vilijem. Pre 25 godina transkripcija s engleskog bila je prilično haotična, pa za (između ostalog) prenošenje glasa /æ/ nisu postojala nikakva pravila. Sada imamo Prćića koji je tu zaveo red, pa se po njemu dotični glas prenosi kao A kad god je to moguće (a u ovom slučaju jeste moguće, pa će biti Vilijam). Međutim, Klajnov rečnik nije ispratio ovu promenu (možda i zbog toga što je poenta odrednice samo to da je Viljem pogrešno, ne bavi se razlikom između oblika Vilijam i Vilijem) te ponekad može da stvori zabunu, kao ovde (uzgred, hvala na lepim rečima).
U vezi s člankom koji pominješ, ni ja trenutno nisam baš nešto dobrostojeći s vremenom, a to ne bih da otaljam. Uradićemo jednom kako treba (a možeš se i sama „upustiti“, lako je kasnije pogledati ima li nekih neslaganja s knjigama koje ti nedostaju).
Što se tiče Celzijusa, tu je on i dalje, samo je promenio identitet (tj. korisničko ime). :)
I sad ono najbitnije, po čemu sam i naslovio poruku. U tekstu Pravopisa (a isto važi za Klajnov rečnik) stoji da se tačka iza rednog broja izostavlja samo kada neposredno sledi znak interpunkcije; dakle, ako sledi razmak pa tek onda znak, trebalo bi da tačka ostaje. Kažem ’trebalo bi’, pošto je to ono što stoji u tekstu pravila; međutim, Pravopis daje primere „Ivo Andrić (10. IX 1882 — 13. III 1975)“, bez tačke iza ’1982’ (a isti ovaj primer daje i Klajn pod odrednicom CRTA), zatim rat 6. IV 1941 — 9. V 1945, takođe bez tačke posle ’1941’, što se kosi s tekstom pravila. Povodom tom neslaganja konsultovao sam se s gospodinom Klajnom, i zaključili smo da se na to mora obratiti pažnja prilikom pisanja novog Pravopisa (čiji će on rukopis recenzirati ove jeseni, ako sve bude teklo po planu); dok se ne pojavi, ostaje — po Klajnu — da se držimo onoga što piše u tekstu a ne u primerima: dakle, tačka se ne piše samo kad neposredno sledi znak interpunkcije, a piše se ako prvo sledi belina (prema tome, ispravno će biti „Ivo Andrić (10. IX 1882. — 13. III 1975)“ i „rat 6. IV 1941. — 9. V 1945“, ali „1982—1975“ i „1941—1945“). Nadam se da nisam previše konfuzno objasnio; ako ipak nije jasno — pitaj. :) U to ime, napravio sam ovo preusmerenje.
Raspričah se ja.
Pozdrav,
Bbasic 21:09, 17. jul 2007. (CEST)
Hm, nije mi poznato to za komisiju koja je odobrila Simićev Pravopis. U svakom slučaju, ni to što je njegovu štampu odobrilo nekoliko lingvista (pa ni pisci važećeg Pravopisa) nije dovoljno da ga svrsta u zvanične. Ozvaničen je jedino Matičin, od strane ministarstava za prosvetu i kulturu. Ne moraš čitati ceo tekst Pavla Ivića ako te mrzi, najbitniju rečenicu sam citirao u prošloj poruci.
Uzgred, jesi li sigurna da je školski Pravopis koji pominješ iz 1993. (ili noviji)? Pominješ neku braon boju, a — koliko znam — sva izdanja izgledaju isto, sa crveno-crnom koricom (imaš sliku u prošloj poruci). Mada, nikad nisam bio talentovan za boje, možda je to ipak braon. :)
Što se tiče beline, moguće je da smo se pogrešno razumeli. Klajn ne može sa sigurnošću tvrditi šta će biti u novom Pravopisu (štaviše, on nije ni na spisku autorâ, samo je recenzent); ono što sam rekao je obrazloženje za trenutnu situaciju, a sve što znamo o novom Pravopisu jeste da će se potruditi da bude manje konfuzan od ovog (što ne govori ništa o tome hoće li pravila o pisanju tačke ostati ovakva ili neće). Eh, da, i nije toj „moj privatan dogovor s Klajnom“ (taman posla da je tako!), već tumačenje ovog razmimoilaženja u tekstu i primerima; na toj stranici Vikipedije dovoljno je uputiti na tačku Pravopisa u kojoj tako piše. E sad, ako se neko pobuni što primeri ne slede sasvim ono što piše u tački — reći (na stranici za razgovor, ili gde se već taj neko pobuni) da razilaženje zaista postoji, ali da je tekst pravila „jači“ od primerâ, i tek uzgred se može reći da to potvrđuje Klajn u privatnom razgovoru sa mnom.
U vezi s dekadama, pravilno je 40-ih (imaš obrazloženje ovde). Apropo skraćenice pre nove ere, imam osećaj da ćeš sad pocrveneti od besa, ali pravilno je p. n. e.! Obrazloženo je na Trgu (baš u toj vašoj diskusiji, ne znam kako ti je promaklo), nemam šta da dodam na ono tamo rečeno. Nije ni čudno što u knjigama koje imaš ne možeš da nađeš odgovore na sva pitanja. Meni jezička literatura zauzima čitav jedan zid, pa mi se opet ponekad desi (istina, ne previše često) da satima prevrćem stranice i da opet ne budem siguran. Tako je i u slučaju trećeg pitanja koje mi postavljaš (o godinama pre nove ere). Po mom mišljenju, nema razloga da „te“ godine budu različite od „običnih“ (a za ove druge verovatno znaš da nije zabranjeno pisati g. ili god., ali nije ni potrebno). Štaviše, skoro sam siguran da nikad nisam naišao ni na kakvu odredbu u vezi s tim, pa je moguće jednostavno da nije ni pomenuto u literaturi (u kom slučaju takođe važi ono što sam rekao u prethodnoj rečenici). Recimo, razgovarao sam s Klajnom i o pisanju boja. Kao što znaš (piše i kod Klajna i u Pravopisu), nijanse se pišu kao jedna reč: svetlozelena, bleštavobela, nebeskoplava... Upitao sam ga važi li to i u slučaju da je prva sastavnica imenica ili nepromenljivi pridev: limunžuta, krvcrvena, metaliksiva (da li se piše ovako, ili s crticom, ili možda razmakom). Odgovor je bio kratak; to pitanje još nije dotaknuto u literaturi i zamoliće autore novog Pravopisa da i na njega obrate pažnju. :)
Mejl mi je isti kao korisničko ime, samo dodaj @ptt.yu (jednostavnije je da ti ovako kažem nego da ti šaljem poštu preko Vikipedije, pa da ti odgovaraš itd.). Ja sam ti jednom poslao nešto (u vezi s Vikipedijom, nije više bitno šta) na matrixnacka ali nisi nikad odgovorila, možda tu adresu više ne koristiš (a ni ja nisam siguran odakle mi taj tvoj mejl, našao sam ga među kontaktima).
Još samo da pomenem „ono mesto“. Ako želiš, ništa te ne sprečava da se registruješ s novim korisničkim imenom (kao što je i pomenuti Celzijus uradio). Štaviše, niko, pa ni ja, ne mora znati da si to ti. No, ako — kako kažeš — nemaš neku želju, izbor je samo tvoj.
Pozdrav,
Bbasic 23:52, 17. jul 2007. (CEST)
Na Trgu postoji tvoja poruka koja počinje sa „Ja bih jako volela da mi Đorđe navede tačku Pravopisa gde to piše...“, zatim odgovara Đorđe, i odmah ispod toga je obrazloženje. Ako ne možeš da nađeš, prepričaću samo ukratko: kod Klajna se potkrala greška u izdanju koje imaš, ali je ispravljena u narednom (u pomenutoj poruci na Trgu ostavljen je i sken te stranice iz narednog izdanja). U Pravopisu ovo možeš naći u rečničkom delu, odrednica se baš i zove n. e. (nalazi se neposredno pre odrednice ne), a imaš i u delu o skraćenicama, na samom početku (tačka 225a). Ne verujem da će ti Filip „glavu otkinuti“, jer — koliko sam primetio — još nije pokrenuo bota, čekao je konsenzus. Možeš mu javiti da ga sad ima. :)
Ne vidim razliku između 3. p. n. e. i 2007, pa stoga ni potrebu da se u prvom slučaju piše g. Pročitao sam tvoj odgovor Filipu da u drugom slučaju možeš dodati reč god. ako je potrebno da se naglasi, ali to isto možeš i u prvom (dakle, kad je potrebno, ne uvek). Međutim, ne samo što ja ne vidim razliku, već sam gotovo uveren da niko od lingvista nikad nije pominjao tu eventualnu razliku (bar ne u literaturi koju sam ja čitao, a to nije malo), pa je odgovor, ako se ja pitam, da jeste pravilno 3. p. n. e. Ostavljam malu mogućnost da grešim, možda mi je to zaista promaklo, ali nije verovatno.
Što se tiče izraza pre Hrista, gramatički i značenjski zaista mu se ništa ne može osporiti. Međutim, sa stanovišta upotrebe, u pravu si kad kažeš da je to bukvalan prevod engleskog Before Christ, a da se kod nas kaže pre nove ere. Takođe, i sami Englezi vode polemiku treba li pisati CE/BCE ili AD/BC, a kad mi već nismo imali tih problema dosad, ne treba ni da ih pravimo. Dakle, ne treba upotrebljavati pre Hrista (osim ukoliko je u pitanju stilski obojen tekst, što svakako ne podrazumeva Vikipediju).
Nažalost, ne mogu ti više poslati linkove za Bensona. Sajt koji sam ti tada dao čuva fajlove neko vreme, a posle određenog perioda neaktivnosti ih briše. Benson je obrisan.
Još jedna molba: bi li mogla da „obrlatiš“ nekog od administratora da premesti ovo na Grin dej? Ti imaš iskustva s tim. :)
Pozdrav,
Bbasic 12:15, 18. jul 2007. (CEST)
Dobro tumačiš odredbe o transkripciji što se tiče latinice, ali one se ne mogu primeniti na Vikipediji. Razlog je vrlo jednostavan: ako pišemo u originalu na latinici, ćiriličan prikaz neće valjati. Jedini način da udovoljimo i Pravopisu i softveru Vikipedije jeste da sve transkribujemo. Ni ja ne bih imao ništa protiv naslova u originalu da su oni „kompatibilni“, ali problem je što nisu. Nešto slično si mi upravo i sama napisala, ali ne znam zašto si dodala „eventualno“; po mom mišljenju, razlog je vrlo jak.
Onaj nepotpisan komentar ostavio je neulogovan korisnik. To je bilo pre mog povratka na Vikipediju, ali nemam šta da dodam na to objašnjenje. Znam da nisi mogla pretpostaviti da je u tvom izdanju štamparska greška; i to spada u onih 5 % procenata o kojima sam govorio pre dve-tri poruke. :)
Za plejstejšn (tako se piše, možeš da potvrdiš Slavenu na stranici za razgovor tog članka, da se ja ne petljam) izgleda da smo našli nekog. :)
Pozdrav,
Članci za brisanje
Na Vikipedija:Članci za brisanje#Velika Hrvatska sam prilikom sređivanja kod tvog komentara stavio šablon {{komentar}}, jer nisam bio siguran da li si i kako htela da glasaš. Molim te ispravi ako sam pogrešio. --Brane Jovanović, DGzS <~> 12:35, 18. jul 2007. (CEST)
- Pardon, tek sad vidim da imaš i glas i komentar. Izvini na gnjavaži. --Brane Jovanović, DGzS <~> 12:36, 18. jul 2007. (CEST)
p. n. e.
OK. Tako će da bude. --filip ⁂ 12:46, 18. jul 2007. (CEST)
Premješteno sve... :)
Uf haos ovdje u članku gusari...
Neko je pokušao da promjeni naš naziv za pirate... Treba sve srediti. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:13, 18. jul 2007. (CEST)
- Kaperi se vec spominju u samom clanku o gusarima... Ne bih ni ja spajao, inace uzeo sam samo da premjestim, pa sam tek kasnije uvidio da tu treba sredjivati dosta toga. Ja nisam nesto zainterosavan za temu, pa neka dalje sredjuje koga bude zanimalo. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 15:21, 18. jul 2007. (CEST)
- OK, super. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 16:15, 18. jul 2007. (CEST)