Rikardo Kvarežma

Rikardo Kvarežma
Rikardo Kvarežma
Lični podaci
Datum rođenja	26. septembar 1983. (40 god.)
Mesto rođenja	Lisabon, Portugal
Visina	1,75 m
Pozicija	vezni
Juniorska karijera
1997—2001	Sporting Lisabon
Seniorska karijera*
Godine	Klub
2001—2003; 2003—2004; 2004—2008; 2008—2010; 2009; 2010—2012; 2013; 2014—2015; 2015—2019; 2019—2020; 2020—2022	Sporting Lisabon; Barselona; Porto; Inter; → Čelsi; Bešiktaš; Al Ahli; Porto; Bešiktaš; Kasimpaša; Vitorija Gimaraeš
Reprezentativna karijera**
1999; 2000; 2000; 2001—2002; 2002—2006; 2002—2006; 2003—2018	Portugal do 15; Portugal do 16; Portugal do 17; Portugal do 19; Portugal do 21; Portugal B; Portugalija
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo
Kup konfederacija
	* Datum aktuelizovanja: 12. januar 2020.; ** Datum aktuelizovanja: 5. jul 2018.

Rikardo Andrade Kvarežma Bernardo (port. Ricardo Andrade Quaresma Bernardo; Lisabon, 26. septembar 1983) je bivši portugalski fudbaler koji je u svojoj karijeri nastupao za Sporting Lisabon, Barselonu, Porto, Inter, Čelsi, Bešiktaš, Al Ahli, Kasimpašu i Vitoriju Gimaraeš gde je i završio sa aktivnim bavljenjem fudbala. Nastupao je čak 15 godina za reprezentaciju Portugalije za koju je odigrao 80 utakmica i postigao 10 golova.

Klupska karijera uredi

Sporting Lisabon uredi

Kvarežma je u debitovao u sezoni 2000/01, odigravši 15 utakmica za drugi tim Sportinga iz Lisabona. U narednoj sezoni promovisan je u prvi tim od strane menadžera Lasla Bolonjija. ^[1] Odigrao je 28. mečeva i postigao 3. gola, i bio je jedan od važnijih igrača u osvajanju duple krune.

Sezona 2002/03. je bila slaba za Sporting, koji je završio na trećem mestu, nakon čega su počele spekulacije o njegovom odlasku iz kluba.

Barselona uredi

Kvarežma je u julu 2003. prodat Barseloni za 6. miliona evra, a Sporting je takođe dobio Fabia Ročembaka na jednogodišnju pozajmicu. ^[2] U svojoj jedinoj sezoni u Barsi odigrao je 10. mečeva kao starter a 11. puta je ulazio sa klupe, postigavši samo jedan gol.

U poslednjoj nedelji sezone povredio je desno stopalo zbog čega je morao da propusti Evropsko prvenstvo za igrače do 21. godine 2004. ^[3] Tokom trajanja Evropskog prvenstva Kvarežma je izjavio da ne želi da igra za Barselonu sve dok je Frank Rajkard trener. ^[4]

Porto uredi

U leto 2004. Kvarežma je prešao u Porto, kao deo transfera Deka u Barselonu. ^[5] Počeo je sjajno postigavši prvo gol u Superkupu Evrope protiv Valensije, ^{[traži se izvor]} a zatim i u portugalskom Superkupu protiv Benfike.

U Portu je za četiri sezone odigrao 114 ligaških utakmica i postigao 24. gola. Sa „zmajevima“ je osvojio 3 titule šampiona, 1 trofej pobednika kupa, 2 trofeja nacionalnog superkupa i 1 trofej pobednika interkontinentalnog kupa.

Inter uredi

Dana 1. septembra 2008. Kvarežma je potpisao ugovor sa italijanskim šampionom Interom. ^[6] Na svom prvom meču u Seriji A, protiv Katanije, uputio je šut nakon kojeg je Đuzepe Maskara postigao autogol. ^[7] Ipak nije uspeo da ostavi dobar utisak, pa je čak osvojio trofej Zlatna kanta koji se tradicionalno dodeljuje najgorem pojačanju. ^[8]

Pozajmica u Čelsi uredi

Dana 2. februara 2009, poslednjeg dana prelaznog roka u Engleskoj, Kvarežma je došao na pozajmicu u Čelsi do kraja sezone. ^[9] Svoj debi je imao 7. februara 2009. protiv Hal sitija. ^[10] Kvarežma je izjavio da se mnogo bolje oseća u Čelsiju i da ima mnogo više samopouzdanja nego u Interu. ^[11] Svoj poslednji meč za Čelsi je odigrao 21. marta i tu je njegov tim doživeo poraz 0:1 od Totenhema. Na kraju sezone se vratio u Inter.

Povratak u Inter uredi

Iako je Inter pokušavao da ga proda, ^[12] nije bilo interesovanja za njega. Nakon penzionisanja Luisa Figa, Kvarežma je preuzeo njegov broj 7, a Murinjo je izjavio da će mu pružiti šansu u novoj sezoni. ^[13] Svoj debi u sezoni imao je protiv Barija, ušavši kao zamena Patriku Vijeri. ^[14] Retko je dobijao šansu, da bi dolaskom Pandeva ispao iz planova Murinja.

Bešiktaš uredi

Dana 13. juna 2010. Kvarežma je potpisao za Bešiktaš. ^[15] Bešiktaš je za njega platio 7,3 miliona evra. Potpisao je trogodišnji ugovor po kome će u prvoj sezoni zaraditi 3,5 miliona a u druge dve sezone po 3,75 miliona evra. Svoj prvi gol je postigao protiv Plzenja u Ligi Evrope. ^[16] Bio je jedan od najvažnijih igrača u osvajanju turskog kupa 2011. godine. U finalnom meču protiv Istanbula postigao je prvi gol u 33. minutu a meč je završen rezultatom 2:2, da bi nakon penala Bešiktaš dobio sa 4:3. Kvarežma je proglašen igračem utakmice. ^[17] U martu 2012. klub ga je suspendovao zbog sukoba koji je imao sa trenerom Karvalalom. ^[18] U decembru 2012. je otpušten. ^[19]

Al Ahli uredi

U januaru 2013. Kvarežma je potpisao ugovor sa ekipom Al Ahli iz Dubaija. ^[20] U maju 2013. je otpušten. ^[21]

Povratak u Porto uredi

Nakon odlaska iz Dubajia krajem maja 2013. godine bio je bez kluba čitavih šest meseci. Na iznenađenje mnogih Kvarežma se 1. januara 2014. i zvanično vratio u Porto, klub u kojem je pružao najbolje partije tokom karijere i gde je ostvario najbolje rezultate kako ekipne tako i individualne. Čak 10.000 navijača portugalskog giganta dočekalo je Kvarežmu na njegovom prvom treningu po povratku na stadion Dragao. ^[22] Kao i prilikom svog prvog boravka u Portu ponovo je uzeo dres sa brojem 7.

Povratak u Bešiktaš uredi

U julu 2015. godine Kvarežma se vratio u Tursku, a prilikom dolaska u Istanbul na aerodromu ga je sačekalo nekoliko hiljada razdraganih navijača Bešiktaša. Dao je veliki doprinos u osvajanju dve uzastopne titule prvaka Turske.

Kasimpaša uredi

U avgustu 2019.godine potpisuje ugovor sa Fudbalskim klubom Kasimpašom.

Reprezentacija uredi

Kvarežma je sa reprezentacijom do 17. godina osvojio Evropsko prvenstvo 2000. godine. Svoj debi u seniorskom timu je imao u junu 2003, na prijateljskom meču sa Bolivijom. ^[23]

Zbog povrede morao je da propusti Evropsko prvenstvo za igrače do 21 godine 2004, EURO 2004 i Olimpijske igre 2004. ^[24] Nije igrao na Svetskom prvenstvu 2006, ali je svoj debi na velikom takmičenju imao na Evropskom prvenstvu 2008.

Zbog loše forme nije pozvan na Svetsko prvenstvo 2010, ali je ponovo nastupao na Evropskom prvenstvu 2012. gde je stigao sa svojom reprezentacijom do polufinala. Ipak, vrhunac svoje reprezentativne karijere doživeo je na Evropskom prvenstvu 2016. u Francuskoj gde su Portugalci prilično neočekivano došli do titule prvaka starog kontinenta.

Golovi za reprezentaciju uredi

#	Datum	Mesto	Protivnik	Gol	Rezultat	Takmičenje
1.	24. mart 2007.	Lisabon, Portugal	Belgija	3-0	4-0	Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
2.	6. februar 2008.	Cirih, Švajcarska	Italija	1-2	1-3	Prijateljska
3.	11. jun 2008.	Ženeva, Švajcarska	Češka	3-1	3-1	Evropsko prvenstvo 2008.
4.	11. oktobar 2014.	Pariz, Francuska	Francuska	1-2	1-2	Prijateljska
5.	29. maj 2016.	Porto, Portugal	Norveška	1-0	3-0	Prijateljska
6.	8. jun 2016.	Lisabon, Portugal	Estonija	2-0	7-0	Prijateljska
7.	8. jun 2016.	Lisabon, Portugal	Estonija	6-0	7-0	Prijateljska
8.	25. jun 2016.	Lens, Francuska	Hrvatska	1-0	1-0 (produžeci)	Evropsko prvenstvo 2016.
9.	18. jun 2017.	Kazanj, Rusija	Meksiko	1-0	2-2	Kup konfederacija 2017.
10.	25. jun 2018.	Saransk, Rusija	Iran	1-0	1-1	Svetsko prvenstvo 2018.