Википедија

Серија несрећних догађаја

Serija nesrećnih događaja (engl. A Series of Unfortunate Events) je serijal knjiga koji se sastoji od trinaest romana koje je napisao američki autor Daniel Hendler poznat pod pseudonimom Lemoni Sniket. Iako su knjige klasifikovane kao "dečiji roman", one su često mračne i misteriozne. Knjige prate turbulentan život Violete, Klausa i Sani Bodler. Nakon smrti njihovih roditelja u požaru, starateljstvo nad decom preuzima njihov rođak, grof Olaf, koji pokušava da ukrade njihovo nasleđe, i kasnije, organizuje veliki broj nesreća uz pomoć svojih saučesnika, dok deca pokušavaju da pobegnu.

Serija nesrećnih događaja
{{{alt_slike}}}
The Bad Beginning (1999)
AutorLemoni Sniket
Izvorni naslovA Series of Unfortunate Events
ZemljaSjedinjene Američke Države
Jezikengleski
Žanr
IzdavačHarper Kolins
Datum izdavanjaSeptembar 30.1999. — Oktobar 13. 2006.

Sa razvitkom radnje, Bodlerovi postepeno otkrivaju misterije koje okružuju njihovu porodicu i zaveru koja obuhvata tajno društvo koje je poznato kao VVS (Volonterska vatrogasna služba), koja je povezana sa Olafom, njihovim roditeljima i drugom rodbinom. Narator knjige je Lemoni Sniket, koji je posvetio svaku knjigu njegovoj preminuloj ljubavi, Beatriče i često pokušava da odvrati čitaoca od čitanja Bodlerove priče.

Karakterizovani po viktorijanskim gotičkim tonovima i apsurdnoj tekstualnosti,[1][2] knjige su poznate po crnom humoru, sarkastičnoj priči i po anahronističkim elementima, kao i čestim kulturološkim i književnim aluzijama.[3][4] One su svrstane kao postmoderna i metafikcionalna književnost, sa zapletom koji se razvija kroz ostale romane, koji su navedeni kao istraživanje psihološkog procesa tranzicije iz idilične nevinosti detinjstva do moralne složenosti zrelosti.[5][6][7] Takođe, poslednji delovi serijala knjiga su priznati po njihovoj ubrzanoj zapetljanoj etičkoj dvosmislenosti prema filozofskoj ambivalenciji, jer priroda nekih Bodlerovih radnji ponekad postaje teža da se razlikuje od svojih antagonističkih dvojnika i još likova je otkriveno da su odgovorni za trajne zločine, uprkos njihovoj poistovećenosti sa samo-proglašenom dobrom stranom priče.[1][8][9]

Od izdanja prvog romana, The Bad Beginning, septembra 1999. godine, knjige su dostigle veliku popularnost, kritičko odobravanje i komercijalni uspeh širom sveta, stvarajući film, video igricu i televizijsku seriju na Netfliksu. Prvih trinaest knjiga je prodato u preko više od šezdeset miliona kopija i prevedeno na četrdeset i jedan jezik.[10][11] Izdato je još par propratnih knjiga kao što su Lemony Snicket: The Unauthorized Autobiography, The Beatrice Letters i tetralogija prednastavak All the Wrong Questions, koji opisuju Sniketovu mladost.[12]

Sinopsis uredi

Vreme i mesto radnje uredi

Knjige su naizgled smeštene u alternativnom “bezvremenom” svetu sa stilskim sličnostima sa 19. vekom i 1930. godinama, ali sa savremenim i naizgled anahronističko naučnim znanjem.[13] Na primer, u knjizi The Hostile Hospital Bodlerova deca šalju poruku Morzeovim kodom putem telegrafa, a ipak u prodavnici u kojoj se nalaze, prodaje se kabl od optičkog vlakna.[14] U knjizi The Austere Academy pojavljuje se “savremeni računar”; funkcije tog računara nikada nisu bile otkrivene, jer je jedina korist tog računara bila da pokaže sliku o grofu Olafu.[15] U pratećoj knjizi serijala The Unauthorized Autobiography, za računar je rečeno da se koristi za napredno falsifikovanje. Vreme i mesto sveta u kome se radnja dešava poistovećuje se sa Edvardom Makazorukim, po tome što pripadaju predgradskoj gotici.[13]

Iako film smešta Bodlerovu vilu u gradu Bostonu, Masačusets, stvarna mesta se retko pojavljuju u knjigama, iako su neka pomenuta. Na primer, u knjizi The Ersatz Elevator, knjiga u biblioteci Đeromea i Esme Skvalor je nazvana Trout, In France They're Out.[14]

Radnja uredi

Serijal knjiga prati avanture troje dece zvani siročići Bodlerovih. Sniket objašnjava da se veoma malo pozitivnih stvari dešava deci. Violeta Bodler, najstarija, ima četrnaest godina kada serijal počinje i ona je bila pronalazač. Klaus Bodler, srednje dete, i jedini dečak, ima dvanaest godina na početku serijala; on voli knjige izuzetan je u brzom čitanju sa prvoklasnim fotografskim pamćenjem. Sani Bodler je beba u početku serijala, i voli da grize stvari sa njenim abnormalno velikim zubima; ona razvija ljubav prema kuvanju u kasnijim knjigama.

Deca postaju siročići nakon što njihovi roditelji umiru u požaru u porodičnoj vili. U knjizi The Bad Beginning poslati su da žive sa daljim rođakom koji se zove grof Olaf, nakon što su kratko živeli kod gospodina Poa, bankara koji je zadužen za poslove siročadi. Bodlerovi otkrivaju da grof Olaf želi da se dočepa ogromnog bogatstva Bodlerovih, koje Violeta treba da nasledi kad napuni osamnaest godina. U prvoj knjizi, on pokušava da se oženi sa Violetom, praveći se da je to priča njegove najskorije predstave, ali mu plan propada u vodu kad Violeta potpiše matičnu knjigu venčanih sa svojom ne dominantnom rukom.[16]

U sledećih šest knjiga, Olaf se prerušava, pronalazi decu i uz pomoć njegovih brojnih saučesnika, pokušava da ukrade njihovo bogatstvo podmetanjem požara, ubistvom i drugim kriminalnim delima. Od osme do dvanaeste knjige, siročići se prerušavaju dok su u begu od policije, nakon što ih je grof Olaf optužio za jedno od njegovih ubistava. Bodlerovi rutinski pokušavaju da dobiju pomoć od gospodina Poa, ali on, kao većina  odraslih u serijalu, nije svestan stanja opasnosti u kojoj se nalaze deca.

Sa razvitkom radnje, deca saznaju još o misteriji iza smrti njihovih roditelja i pronalaze da su njihovi roditelji bili članovi tajnog društva VVS (Volonterska vatrogasna služba), zajedno sa još nekim odraslima koje upoznaju. Oni tada počinju da upoznaju “volontere” i postepeno uče o ogranizaciji, iako otkrivaju par misterija koje nisu nikada objašnjene. U knjizi The End deca pronalaze dnevnik napisan od strane njihovih roditelja koji odgovara na veliki broj pitanja, ali i postavlja još veliki broj pitanja. Deca odlaze sa još jednim siročetom na brodu, sa zabačenog ostrva na kraju serijala, njihove sudbine ostale su nepoznate.

Poreklo uredi

 
Autor Daniel Hendler

Autor serijala knjiga, Daniel Hendler ( čiji je pseudonim Lemoni Sniket), rekao je u intervjuu da je odlučio da piše dečije priče kada je pokušavao da pronađe izdavača za svoj prvi roman,The Basic Eight. Jedan od izdavača Harper Kolins, bio je zainteresovan za pisanje priče za decu. Hendler je prvo mislio da je to užasna ideja, ali se ipak sastao sa izdavačem da bi razgovarali o knjizi. Izazvali su ga da napiše knjigu koju bi on hteo da pročita kad je imao 10 godina.[17] Uzeo je manuskript koji je imao spremljen za knjigu za odrasle, pisanu u gotskom stilu, koja je postala “priča o deci koja proživljavaju sve ove užasne stvari”, koncept koji se svideo izdavaču, na iznenađenje Hendlera.[17][18]

Prva u serijalu knjiga bila je knjiga The Bad Beginning izdata 30. septembra 1999.. Kad je pitan u intrevjuu za  Moment magazin o Bodlerovoj deci i Hendlerovoj veri u judaizam on je odgovorio “Oh da! Da. Bodlerovi su Jevreji! Pretpostavljam da mi to ne bi znali za sigurno ali bismo to veoma očekivali, ne samo iz njihovih manira već i iz povremenog pominjanja rabina, bar micve ili sinagoga. Obazriv čitalac će zapaziti par rabina".[19]

Žanr uredi

Serijal knjiga je najčešće svrstan u književnost za decu, ali je takođe svrstan u neke određene žanrove kao što su gotski roman, ili barem neka vrsta gotike bilo da je, gotika ismevanja, satira gotske literature, neo-viktorijanska gotika ili predgradska gotika.[18][20][21][22][13]

Serijal knjiga je opisan kao apsurdna fikcija, zbog njenih neobičnih likova, neverovatne priče i crnog humora.[23]

Teme koje se ponavljaju i koncepti uredi

Radnja prvih sedam knjiga prati isti osnovni šablon: Bodlerovi odlaze do novog staratelja na novoj lokaciji, grof Olaf se pojavljuje i pokušava da ukrade njihovo bogatstvo. Naredna knjiga se nastavlja tamo gde se prethodna završila.[13] Postoji trinaest knjiga u serijalu  i svaka knjiga ima trinaest poglavlja. Poslednja knjiga u serijalu, The End, sastoji se iz dve knjige: The End, koji ima trinaest poglavlja i odvojene “knjige” koja se zove Chapter Fourteen. Lokacija dešavanja svake od knjiga se uglavnom nalazi u naslovu knjige; naslovi prvih dvanaest knjiga su aliteracija. U većini knjiga, veštine koja deca imaju im pomažu da pobede grofa Olafa; na primer, Violeta pravi alatku za obijanje brave, u knjizi The Reptile Room. S vremena na vreme, uloge dece se smenjuju ili drugi likovi koriste svoje veštine da pomognu Bodlerovima (Kviglijeve kartografske veštine pomažu Violeti i Klausu u knjizi The Slippery Slope.)

Stil naracije uredi

Lemoni Sniket često objašnjava reči i fraze u sitnom detalju. Kada opisuje reč, čitalac možda nije svestan da on uglavnom kaže “reč koja ovde znači...” ponekad sa šaljivom definicijom, ili nekom koja je trenutno bitna za događaj koji se dešava (na primer, on značenje reči “nesreća” pripisuje “grofu Olafu”).[18]

Uprkos generalnoj apsurdnosti priče ovog serijala knjiga, Lemoni Sniket neprekidno govori da je priča istinita i da je njegova svečana dužnost da je zapiše. Sniket često piše na humoristički i satirični način, raspravljajući o njegovim mišljenjima ili ličnom životu. Detalji njegovog navodnog ličnog života su veoma apsurdni, nepotpuni i nisu objašnjeni u detalju. Na primer, Sniket tvrdi da ga je jurila besna grupa ljudi šesnaest milja. Neki detalji njegovog života su pomalo objašnjeni i u propratnoj knjizi, Lemony Snicket: The Unauthorized Autobiography.

Naracija i komentari Lemonija Sniketa su karakteristično cinični i potišteni. U pohvali svake knjige, Sniket upozorava o bedi koju čitalac može da iskusi tokom čitanja priče o Bodlerovim siročićima i kaže:" Imam tužnu dužnost da zapišem ove neprijatne događaje, ali te ništa ne sprečava da odmah ostaviš ovu knjigu i uzmeš da čitaš nešto veselo, ako više voliš takve stvari." Međutim, on takođe pruža obilno komično olakšanje sa uvrnutim crnim humorom. U izvodu za The Grim Grotto, on piše: “…užasi sa kojima se susreću Bodlerova deca su brojni da bi se naveli, i ne biste ni želeli da vam opišem najgori od njih, koji obuhvata pečurke, beznadežnu potragu za nečim izgubljenim, mehaničkog monstruma, uznemirujuću poruku od izgubljenog prijatelja i stepovanje.”[24] Sniketova naracija je opisana kao samosvesna i postmoderna.[7]

Sniket prevodi za najmlađe Bodlerovo siroče, Sani, koja je u prvim knjigama jedino koristila reči i fraze koje imaju logike samo njenom bratu i sestri. Kako se priča razvija kroz ostale knjige, njen govor često počinje da sadrži sakrivena značenja. Neke reči su napisane fonetski (pišu se onako kako se izgovaraju), par reči u knjigama je napisano čitajući se zdesna nalevo. Neke reči sadrže značenja vezana za kulturu ili ljude: na primer, kad Sani kaze “Bušni” ( kombinujući prezime od Džordža V. Buša i Dika Čejnija.), praćeno je sa rečenicom “ti si loš čovek koji nema obzira prema bilo kome drugom”. Neke su malo složenije, na primer kad kaže “Akrofil, što znači, neko ko se ne plaši visine” što se prevodi na akrofilija, u značenju, neko ko voli visinu. Ona počinje da koristi standardne engleske reči pri kraju knjiga, jedna od njenih dužih recenica je:“ Nisam više beba” u knjizi The Slippery Slope.[25]

Kada opisuje lika kog su Bodlerovi već upoznali, Sniket uglavnom prvo opiše tog lika i ne otkriva njegovo ime sve dok on nije detaljno opisan. Lemoni Sniket započinje svaku knjigu sa “post-modernom disekcijom čitajućeg iskustva” pre nego što je poveže sa načinom na koji predstavlja priču Bodlerovih i kakva je njihova trenutna situacija.[7] Sniket često koristi aliteraciju za nazive lokacija, kao i za naslove knjiga kroz celu priču. Većina knjiga počinje sa temom koja je predstavljena i koja se učestano ponavlja kroz knjigu – na primer često upoređivanje reči “nervozan” i “anksiozan” u knjizi The Ersatz Elevator, često korišćenje fraze “ gde ima dima, ima i vatre” u knjizi The Slippery Slope i opis toka vode u The Grim Grotto.

Tematski pristup uredi

Tema koja počinje da preovlađuje kako se serijal nastavlja je istovremeni značaj i bezvrednost tajni. U poslednjoj knjizi, The End, koncept je od posebne važnosti, demonstrirano u diskusiji dugačkoj par strana za frazu “u mraku”. Deca saznaju za ogroman raskol u ogranizaciji VVS (Volonterska vatrogasna služba) koja je nekad bila plemenita ali je postala ispunjena korupcijom i podeljena na dve strane “volonteri” i “zlikovci.” Dok je na većinu kritičnih delova priče dat odgovor, Sniket objašnjava da ni jedna priča ne može u potpunosti da bude lišena pitanja jer je svaka priča isprepletena sa brojnim drugim pričama i istorija svakog lika se nalazi u velikoj mreži misterija i nesrećnih događaja koji čine svetsko nasleđe, što čini nemoguće za bilo koga da ima odgovore na sva pitanja. Za priču Bodlerove dece i Grofa Olafa rečeno je da je ona samo jedan mali deo jedne mnogo veće priče između velikog broja likova sa centralnom konekcijom koja je organizacija VVS (Volonterska vatrogasna služba).

Komentar društva je veliki element u knjigama, koji često komentariše naizgled neizbežnu glupost ljudske prirode. Knjiga neprestano prezentuje Bodlerovu decu kao decu sa slobodnim mišljenjem i nezavisnošću, dok odrasli oko njih poštuju autoritet i podlažu se psihologiji mase, grupnom pritisku, ambiciji, i ostalim socijalnim bolestima. Veliki iskaz je dat za učenje: oni koji su dobro načitani su uglavnom saosećajni likovi, dok su oni koji izbegavaju znanje zlikovci.

Knjige imaju jake teme o moralnom relativizmu, jer Bodlerovi postaju sve više zbunjeni, kako se tok serijala nastavlja, o razlici između dobrog i lošeg, osećajući se kao da su i oni radili opake stvari i mučeći se sa pitanjem da li cilj opravdava sredstva. U poslednjoj knjizi, u aluziji do Knjige postanja, zmija nudi deci jabuku koja daje život (koju drugi likovi u knjizi The End odbijaju da pojedu, uprkos tome što je lek za fatalnu bolest.)[5]

Zlikovci su pokazani sa simpatetničnim karakteristikama i često su živeli teškim životom. Slično tome, mane dobrih likova su postali veliki problemi. Skoro svi veći likovi u knjigama su živeli isto toliko težak život kao Bodlerovi, pogotovo zlikovci. Knjige ističu neizbežnost iskušenja i moralnog odlučivanja, bez obzira na spoljašnju situaciju. Ovo naznačava da bez obzira na spoljašnje uticaje, osoba uvek ima konačni izbor u tome da li će biti dobra ili loša. Likovi koji donose hrabre odluke da uzvrate udarac i preuzmu kontrolu su uglavnom uvek “dobri”, a likovi koji ne žele da uzvrate udarac su uglavnom “loši”. Međutim, neki likovi predlažu da ljudi nisu ni dobri ni loši, već da ih čine i dobro i loše.[26]

Transtekstualnost uredi

 
Francuski prevod

Na kraju svake knjige postoji jedna stranica sa slikom, pokazujući nagoveštaj ili trag o kontekstu sledeće knjige. Na toj slici može da bude prikazan flajer ili parče papira, ponekad neki značajan predmet: Zmija se pojavljuje na kraju knjige The Bad Beginning, odnoseći se na kolekciju zmija Montgomerija u sledećoj knjizi The Reptile Room. Ista slika je iskorišćenja na početku knjige The Reptile Room.

Ovaj običaj se nastavio sve do kraja knjige The End na kom je prikazana slika broda koji odlazi u zalazak sunca, koja se takođe nalazi i na početku knjige Chapter Fourteen.[27] Slika na kraju knjige Chapter Fourteen sadrži sliku upitnika.[27]

Nakon stranice sa slikom nalazi se stranica sa pismom za urednika, koje objašnjava uredniku kako da uradi manuskript sledeće knjige. Sniket piše sa lokacije sledeće knjige i uglavnom otkriva njen naslov. On kaže da će urednici naći razne objekte u manuskriptu, svi koji bi imali neko značenje u priči. Počevši sa četvrtom knjigom ( u kojoj će pisati nešto za petu knjigu), svako pismo ima beleške vezane za sledeću knjigu, kao što su pocepane ivice, luksuzan pribor za pisanje, mokar papir ili telegram. U pismima počinje da ima dramatičnih promena počevši sa pismom na kraju The Hostile Hospital – ovo pismo je pocepano na deliće i samo nekoliko komadića je ostalo. Poslednje pismo se pojavljuje na kraju knjige The End i piše “ Kraj KRAJA može se naći na kraju KRAJA.”[28] Ne postoji pismo posle knjige Chapter Fourteen.

Svaka knjiga počinje sa posvetom ženi koja se zove Beatriče, nju Sniket pominje kroz ceo serijal knjiga, opisujući je kao ženu koju još uvek voli dok naglašava činjenicu da je ona još odavno mrtva. Na kraju epiloga knjige Chapter Fourteen, otrkiveno je da je Beatriče bila majka Bodlerove dece, koja se udala za njihovog oca nakon nepoznatog događaja koji ju je naveo da vrati Sniketov verenički prsten, zajedno sa knjigom od dve stotine stranica u kojoj su objašnjeni svi razlozi zbog kojih nije mogla da se uda za njega.[29]

Aluzije uredi

Dok su knjige prvenstveno namenjene za decu, napisane su i za odrasle takođe; serijal knjiga karakteriše veliki broj referenci koje imaju više smisla odrasloj osobi, kao na primer aluzija za Monti Pajtona (Ujak Bodlerove dece Monti ima veliku kolekciju zmija, uključujuci i pitona, kao i referenca za skeč Self Defense Against Fresh Fruit).[3]

Većina imena likova aludira na druge fiktivne radove ili stvarne jezive ljude; Lokacije takođe mogu da aludiraju na fikciju, ili sadrže strane ili nepoznate reči sa negativnim konotacijama. Suzno jezero pojavljuje se u The Wide Window. Kako serijal odmiče sve više literature se pojavljuje u serijalu – ili kroz citate, eksplicitno spominjanje ili oba. Na primer, “Pusta zemlja” od Tomasa Sternsa Eliota je bitna za zaplet jedanaeste knjige The Grim Grotto. Bodlerovi siročići su nazvani po Šarlu Bodleru; Violetino ime je takođe iz pesme iz “Puste zemlje” od Tomasa Sternsa Eliota. Sani i Klaus dobijaju imena po Klausu i Sani fon Bulov, dok je gospodin Po referenca za Edgara Alana Poa ( njegovi sinovi se zovu Edgar i Albert).[30][31] U sedmom delu,The Vile Village, maska grofa Olafa, detektiv Dupin, je aluzija za fiktivnog detektiva Dupina kreiranog od strane Edgara Alana Poa.

Izadora i Dankan Kvagmajer nazvani su po Izadori Dankan, po poznatoj plesačici koja je takođe poznata po svojoj neobičnoj smrti davljenjem, kad joj se šal koji je nosila upetljao za točak otvorenog auta u kom je ona bila putnik.[30] U četvrtoj knjizi, The Miserable Mill, dr Džordžina Orvel je referenca za britanskog autora Džordža Orvela.[4] Orvel je završio svoju poznatu knjigu “1984” u 1948. godini, i u šestoj knjizi The Ersatz Elevator, nije tačno poznato da li u neboderu u kome žive Esme i Džerom Skvalor, ima 48 ili 84 spratova. Skvalorovo ime je referernca za Džeroma Dejvida Selindžera i njegovu kratku priču For Esmé – with Love and Squalor.

Deveta knjiga u serijalu, The Carnivorous Carnival, zauzima mesto na Kaligari karnevalu; ime karnevala uzeto je iz naslova horora iz 1920. godine “Kabinet  doktora Kaligarija.”[30] Zatim, većina stanovnika ostrva na kojem se nalaze Bodlerovi u knjizi The End su nazvani po likovima iz “Bure”, dramskog dela Vilijama Šekspira, dok su neki nazvani po likovima iz Robinzona Krusoa i Mobi Dika.[3]

Ime Beatriče, je možda aluzija na pesmu “La Beatrice” od Šarla Bodlera. U ovoj pesmi peva se o “glumcu bez posla” kakav je grof Olaf. Ova pesma takođe počinje sa rečenićom “U spaljenoj, pepeljastoj zemlji bez ikakve vegetacije”, slično Bodlerovoj vili koja je izgorela na početku prve knjige. Ime Beatriče takođe može da bude aluzija na italijanskog pesnika Dantea. Dante je posvetio sva svoja dela “Beatriče,” s kojom je bio opsednut, i koja je takođe bila mrtva, kao što je i Sniketova Beatriče.[30][32]

Distribucija uredi

Knjige uredi

Serijal se sastoji od trinaest romana:

  1. The Bad Beginning (1999)
  2. The Reptile Room (1999)
  3. The Wide Window (2000)
  4. The Miserable Mill (2000)
  5. The Austere Academy (2000)
  6. The Ersatz Elevator (2001)
  7. The Vile Village (2001)
  8. The Hostile Hospital (2001)
  9. The Carnivorous Carnival (2002)
  10. The Slippery Slope (2003)
  11. The Grim Grotto (2004)
  12. The Penultimate Peril (2005)
  13. The End (2006)

Postoje knjige koje prate ovaj serijal, kao što su The Beatrice Letters, Lemony Snicket: The Unauthorized Autobiography i The Puzzling Puzzles; dnevnici The Blank Book i The Notorious Notations i kratki materijali kao što su The Dismal Dinner i 13 Shocking Secrets You'll Wish You Never Knew About Lemony Snicket.[33][34][35][36][37] Knjige su jedno vreme bile objavljivane po tri ili četiri knjige po godini.[13] Povez knjiga je dizajniran u viktorijanskom stilu. Knjige sa tvrdim povezom imale su drveni okvir.

Knjige sa mekim povezom imale su ponovo urađene korice, nove ilustracije i dodatak na naslovima par knjiga : The Reptile Room: or, Murder!, The Wide Window: or, Disappearance![38]

Duhoviti citati iz serijala iskorišćeni su u knjizi objavljenoj pod Sniketovim imenom, Horseradish: Bitter Truths You Can't Avoid.[39]

All the Wrong Questions uredi

Knjiga Lemonija Sniketa All the Wrong Questions je serijal koji čini četiri knjige za mlade i odrasle, koja se fokusira na Sniketovo detinjstvo dok radi za VVS (Volonterska vatrogasna služba). Radnja knjige se dešava u istom svetu kao i Serija nesrećnih događaja i neke radnje se dešavaju na istim lokacijama i sa istim likovima. Prva knjiga je nazvana Who Could That Be at This Hour?, i izdata je u oktobru 2012. godine. Druga knjiga, When Did You See Her Last?, izdata je u oktobru 2013. godine, i treća knjiga,Shouldn't You Be in School?, izdata je u septembru 2014. godine. Poslednja knjiga,Why Is This Night Different from All Other Nights? izdata je 29. septembra 2015.. godine.

U drugim medijima uredi

Televizija uredi

Netfliks, zajedno sa Paramountom, najavio je u novembru 2014. planove da serijal knjiga pretvore u originalni TV serijal sa ukupno dvadeset i pet epizoda kroz tri sezone, gde bi dve epizode bile posvećene jednoj knjizi, sa izuzetkom za trinaestu knjigu, The End.[40] Autor Daniel Hendler radio je kao pisac i izvršni producent.[41]

Dana 4. septembra 2015.. godine, najavljeno je da su se filmski producent Beri Sonenfeld i šouraner TV serije "Prava krv" Mark Hudis dogovorili da zajedno upravljaju serijom. Hudis bi bio šouraner, Sonenfeld bi bio režiser, a zajedno bi bili izvršni producenti.[42] Daniel Hendler piše skripta za seriju.[43] 3. decembra 2015., otvoreni poziv je najavljen za uloge Violete i Klausa Bodlera, sa potvrdom da će serija početi sa produkcijom u martu 2016.[44]

U januaru 2016, Netfliks je objavio da je Hudis ostavio projekat i da nisu još proglasili zamenika za šouranera. Međutim, rečeno je da i Sonenfeld i Hendler još uvek žele da završe projekat, kao i da Nil Patrik Haris igra grofa Olafa, da Malina Vajsman i Luis Hajns glume Violetu i Klausa.[40][45][46]

Marta 2016. godine, Tod Friman i Patrik Varburton su izabrani da igraju gospodina Poa i Lemonija Sniketa.[47][48] Prva sezona, koju čini osam epizoda koje pokrivaju prve četiri knjige, objavljena je širom sveta na Netfliksu, januara 13, 2017.[49]

Serija nesrećnih događaja obnovljena je za drugu sezonu, čija je premijera bila marta 30, 2018, sastoji se od deset epizoda u kojima se dešavaju radnje iz narednih pet knjiga.[50] Televizijski serijal je takođe bio obnovljen za treću i poslednju sezonu, čija je premijera bila januara 1, 2019. godine, koju čine sedam epizoda, sa radnjama iz poslednje četiri knjige. Poslednja knjiga,The End, napravljena je u jednu epizodu, umesto u standardne dve epizode.[51][52]

Film uredi

 
Serija nesrećnih događaja Lemonija Sniketa

Serija nesrećnih događaja Lemonija Sniketa je filmska adaptacija prve tri knjige u serijalu, kombinujući razne događaje i likove u jednu priču. Premijera filma bila je 17. decembra 2004..[53] Režirana od strane Breda Silberlinga, sa glumcima Džim Keri kao grof Olaf, Meril Strip kao tetka Žozefina, Bili Konoli kao ujka Monti, Emili Brauning kao Violeta, Lijam Ajken kao Klaus, Timoti Spol kao gospodin Po, i Džud Lo kao glas Lemonija Sniketa.[54]

Film je finansijski bio uspešan. Uzimajući u obzir uspešnost filma, režiser i neki od glavnih glumaca nagovestili su da bi želeli da odrade nastavak, ali skripta nikada nisu bila napisana. Brauning je rekla da bi sledeći filmovi morali da budu brzo snimljeni, jer deca ne odrastaju mnogo kroz serijal knjiga.[55]

U godini 2008, Daniel Hendler izjavljuje u intervjuu da je sledeći film u procesu snimanja, ali da je bio odložen zbog korporativne uzbune u Paramount pikčersu.[56] Juna 2009, Silberling je potvrdio da je pričao o projektu sa Hendlerom, i predložio da nastavak bude stop-moušon film jer su glavni glumci previše ostarili.

“Na čudan način, najbolja stvar koju možemo da uradimo je da Lemoni Sniket kaže publici ‘Uredu, prvi film smo založili kao puku dramatizaciju sa glumcima. Plašim se da sada moram da vam pokažem pravu stvar’.”[57]

Video igre uredi

Serija nesrećnih događaja Lemonija Sniketa je video igrica urađena na osnovu knjiga i filma (više na osnovu filma, jer je većina glavnih elemenata iz igrice viđeno u filmu, ali ne i u knjizi) izdata 2004. godine od strane Aktivižna za PlayStation 2, Xbox, gejm boj, GameCube, Windows i personalni računar.

Igrač igra sva tri siročića u pojedinim delovima igre i susreće se sa likovima kao što su gospodin Po, ujka Monti, tetka Žozefina, ali i sa zlikovcima kao što su grof Olaf, čovek sa kukom na ruci, ženom sa belim licem i ćelavim čovekom.[58] Igra, kao i film, prati samo prve tri knjige u serijalu. Iako nije nikad pomenuto u igri, postoje neke reference za VVS (Volonterska vatrogasna služba) kao što je na prvom nivou, paket koji je dostavljen od “Veoma brze dostave.” Na beleški zakačenoj na paketu piše “P.S. Svet je ovde tih” što je parola VVS-a i to je način da se potvrdi vernost člana VVS-a.

Društvena igra uredi

Društvena igra zasnovana na knjigama distribuirana je od strane Matela u 2004. godini, pre izdavanja filma.The Perilous Parlor Game je igra za dva do četiri igrača, od godina osam na više. Jedan igrač uzima ulogu grofa Olafa, a ostali igraju Bodlerovu decu. Cilj grofa Olafa  u igri je da eliminiše staratelja, dok deca pokušavaju da ga održe u životu. U igri se koriste pametne karte, tragične karte, pločice sa tajnim prolazom i pločice za prerušavanje.

Audio uredi

Audio knjige uredi

Većina serijala neskraćenih audio knjiga čitane su od strane britanskog glumca Tima Karija, mada Hendler kao Lemoni Sniket čita od treću, četvrtu i petu knjigu. Oko pripovedanja ovih audio knjiga, Hendler je rekao :” Bilo je veoma, veoma teško. Bilo je neverovatno naporno. Bila je to najgora vrsta napora.”[59] Kao takve, budući pripovedački poslovi vraćeni su nazad Kariju, za kog Hendler kaze :” On obavlja odličan posao.”[59] Pohvala “Dragi čitaoče” je uglavnom čitana na početku, od strane Hendlera (kao Sniket). Hendler uglavnom čita pohvalu “Mom dobrom uredniku” na kraju knjige. Počevši od knjige The Carnivorous Carnival, jedan glumac menja Hendlera u čitanju dve pohvale, pohvale su skroz preskočene u knjizi The Grim Grotto. Svi audio snimci knjiga obuhvataju pesmu napisanu od benda The Gothic Archies, novinski bend u kojem je Hendler jedan od članova.

Album uredi

Oktobra 2006. godine, izdat je album "The Tragic Treasury: Songs from A Series of Unfortunate Events". Album se sastoji od trinaest pesama napisanih i izvođenih od strane Stefina Merita, određena pesma je bila puštena za određenu audio knjigu. Dve bonus pesme su uključene u album.[60]

Prijem uredi

Recenzija uredi

 
Češki prevod

Recenzije za Seriju nesrećnih događaja su generalno bile pozitivne. Kritičari su govorili da je serijal prijatan za decu i odrasle koji su slični, i da donosi nove i odrasle teme u dečje priče. Tajms kaze da su ove knjige “književni fenomen”, i raspravljaju o tome kako neprilike Bodlerovih siročića pomaže deci da savladaju gubitak – citirajući porast u prodaji nakon 11. septembra 2001. godine.[61] Iako je serijal često upoređivan sa Harijem Poterom uzevši u obzir da su u oba serijala heroji deca i da je broj prodatih knjiga sličan, kritičar Brus Bat misli da je ton serijala približniji Roaldu Dalu i Filipu Ardagu.[13] Hendler potvrđuje da su Roald Dal i Edvard Gori imali uticaj.[18] Maki pripisuje uspeh serijala “naopakom moralnom univerzumu”.[62] Langbauer misli da serijal “pruža kritiku pobožnih” mlađih generacija i pruža “svoju viziju etike.”[63]

Kritika uredi

Serijal je dobio kritike od nekih školskih okruga za svoje mračne teme. Kritike uključuju incest u Olafovom pokušaju da se oženi sa njegovom daljom rođakom Violetom u knjizi The Bad Beginning ( iako su njegovi motivi bili finansijski).[18]

Korišćenje reči kao što su “dovraga” i “pakao” u knjizi The Reptile Room je takođe bio kritikovan. Hendler je kasnije komentarisao da korišćenje reči “dovraga” je “korišćeno samo da bi se naglasilo da osoba ne bi trebalo da izgovara ovu reč, s obzirom da bi samo zlikovac rekao tako lošu reč.” Pristup knjigama je zabranjen i u Kejti osnovnoj školi u Kejti, Teksasu. Serijal je takođe kritikovan zbog svog ponavljajuće radnje u priči.[64]

Prodaja uredi

Serija nesrećnih događaja je prevedena i ištampana na četrdeset i jedan jezik, prodajući barem šezdeset i pet miliona kopija od 2015. godine.[65][10]


Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Olson, Danel (29. 12. 2010). 21st-Century Gothic: Great Gothic Novels Since 2000 (na jeziku: engleski). Scarecrow Press. str. 506. ISBN 9780810877290. Pristupljeno 13. 1. 2017. 
  2. ^ Cross, Julie (14. 12. 2010). Humor in Contemporary Junior Literature (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781136839870. Pristupljeno 13. 1. 2017. 
  3. ^ a b v McFarland, Kevin. „Dissecting the repetition and hidden messages of A Series Of Unfortunate Events”. The A.V. Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  4. ^ a b Charney, Maurice (2005). Comedy: A Geographic and Historical Guide (na jeziku: engleski). Greenwood Publishing Group. ISBN 9780313327155. Pristupljeno 13. 1. 2017. 
  5. ^ a b Abbruscato, Joseph; Jones, Tanya (15. 7. 2014). The Gothic Fairy Tale in Young Adult Literature: Essays on Stories from Grimm to Gaiman (na jeziku: engleski). McFarland. str. 123. ISBN 9781476617251. Pristupljeno 13. 1. 2017. 
  6. ^ Austin, Sara (2013). „Performative Metafiction: Lemony Snicket, Daniel Handler and The End of A Series of Unfortunate Events”. The Looking Glass : New Perspectives on Children's Literature (na jeziku: engleski). 17 (1). ISSN 1551-5680. 
  7. ^ a b v Cruz, Lenika (23. 10. 2014). „The Postmodern Brilliance of "A Series of Unfortunate Events"”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  8. ^ Pugh, Tison (14. 12. 2010). Innocence, Heterosexuality, and the Queerness of Children's Literature (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 9781136829161. Pristupljeno 19. 1. 2017. 
  9. ^ Ahlin, Charlotte. „'A Series Of Unfortunate Events' And Justice”. Bustle (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  10. ^ a b Spangler, Todd; Spangler, Todd (6. 7. 2015). „Fake Trailer for Netflix’s ‘Lemony Snicket’s A Series of Unfortunate Events’ Lights Up YouTube”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  11. ^ „Lemony Snicket Sneaks Back with 'File Under: 13 Suspicious Incidents”. www.publishersweekly.com. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  12. ^ „Daniel Handler's new Snicket series dives into noir”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  13. ^ a b v g d đ Butt, Bruce (1. 12. 2003). „‘He's behind you!’: Reflections on Repetition and Predictability in Lemony Snicket's A Series of Unfortunate Events”. Children's Literature in Education (na jeziku: engleski). 34 (4): 277—286. ISSN 1573-1693. doi:10.1023/B:CLID.0000004895.65809.71. 
  14. ^ a b Snicket, Lemony (2003). The hostile hospital. Helquist, Brett. London: Egmont. ISBN 9781405206129. OCLC 59328790. 
  15. ^ Snicket, Lemony. The Austere Academy. Helquist, Brett, (1. izd.). New York, NY. ISBN 9780064408639. OCLC 43952131. 
  16. ^ Snicket, Lemony. The Bad Beginning. Helquist, Brett, (1. izd.). New York. ISBN 9780060283124. OCLC 41070636. 
  17. ^ a b Robinson, Tasha. „Daniel Handler”. The A.V. Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  18. ^ a b v g d „The mysterious Mr. Snicket - Salon.com”. web.archive.org. 11. 6. 2010. Arhivirano iz originala 11. 06. 2010. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  19. ^ „The Jewish Secrets of Lemony Snicket”. web.archive.org. 26. 7. 2011. Arhivirano iz originala 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  20. ^ „CNN.com - Author suggests you read something else - August 8, 2002”. edition.cnn.com. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  21. ^ „The new Gothicism of children's books. - By Moira Redmond - Slate Magazine”. web.archive.org. 14. 10. 2007. Arhivirano iz originala 14. 10. 2007. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  22. ^ „Lemony Snicket is the new Harry Potter | A Series of Unfortunate Events | Book News | Books | Entertainment Weekly | 1”. web.archive.org. 14. 10. 2007. Arhivirano iz originala 14. 10. 2007. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  23. ^ „Lemony Who?”. ansible.uk. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  24. ^ Snicket, Lemony. The Grim Grotto. Helquist, Brett, (1. izd.). New York. ISBN 9780060296421. OCLC 55681958. 
  25. ^ Snicket, Lemony. (2003). The Slippery Slope. Helquist, Brett, (1. izd.). New York: HarperCollins. ISBN 9780064410137. OCLC 52602720. 
  26. ^ Snicket, Lemony. (2004). The grim grotto. London: Egmont. ISBN 9781405215275. OCLC 56663681. 
  27. ^ a b Snicket, Lemony (2006). „Chapter Fourteen”. The End. Helquist, Brett, (1. izd.). New York: HarperCollins. str. 15. ISBN 9780060296445. OCLC 70718171. 
  28. ^ Snicket, Lemony (2006). The End. Helquist, Brett, (1. izd.). New York: HarperCollins. str. 329. ISBN 9780060296445. OCLC 70718171. 
  29. ^ Snicket, Lemony (2006). „Chapter Fourteen”. The End. Helquist, Brett, (1. izd.). New York: HarperCollins. str. 14. ISBN 9780060296445. OCLC 70718171. 
  30. ^ a b v g „A Series Of Unfortunate Literary Allusions”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  31. ^ „Lemony Snicket”. web.archive.org. 31. 12. 2006. Arhivirano iz originala 31. 12. 2006. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  32. ^ Weldy, Lance (18. 1. 2011). Crossing Textual Boundaries in International Children’s Literature (na jeziku: engleski). Cambridge Scholars Publishing. str. 12. ISBN 9781443827607. Pristupljeno 13. 1. 2017. 
  33. ^ „Lemony Snicket”. web.archive.org. 21. 10. 2006. Arhivirano iz originala 21. 10. 2006. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  34. ^ „Lemony Snicket”. web.archive.org. 11. 3. 2005. Arhivirano iz originala 11. 03. 2005. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  35. ^ „Lemony Snicket”. web.archive.org. 13. 12. 2005. Arhivirano iz originala 13. 12. 2005. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  36. ^ „Lemony Snicket”. web.archive.org. 13. 12. 2005. Arhivirano iz originala 13. 12. 2005. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  37. ^ „Lemony Snicket”. web.archive.org. 28. 3. 2006. Arhivirano iz originala 28. 03. 2006. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  38. ^ „Books by Lemony Snicket | A Series of Unfortunate Events”. Lemony Snicket (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  39. ^ „Lemony Snicket”. web.archive.org. 27. 5. 2007. Arhivirano iz originala 27. 05. 2007. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  40. ^ a b „Neil Patrick Harris to Star in Netflix's 'A Series of Unfortunate Events' as Showrunner Exits”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  41. ^ „Netflix Adapting Lemony Snicket's 'A Series of Unfortunate Events' Into TV Show”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  42. ^ Littleton, Cynthia; Littleton, Cynthia (4. 9. 2015). „Netflix’s Lemony Snicket Series Taps ‘True Blood’s’ Mark Hudis, Barry Sonnenfeld (EXCLUSIVE)”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  43. ^ „Q&A: Lemony Snicket representative discusses latest book, past misfortunes - The Daily Texan”. www.dailytexanonline.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 13. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  44. ^ „A Series Of Unfortunate Events Online Search”. web.archive.org. 12. 3. 2016. Arhivirano iz originala 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  45. ^ „Netflix's 'Series Of Unfortunate Events' casts its Violet and Klaus”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  46. ^ Andreeva, Nellie; Andreeva, Nellie (14. 3. 2016). „Neil Patrick Harris Set To Star In Netflix’s ‘A Series Of Unfortunate Events’ Series”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  47. ^ Petski, Denise; Petski, Denise (9. 3. 2016). „K. Todd Freeman Joins Netflix’s ‘A Series Of Unfortunate Events’; Anna Torv in ‘Mindhunter’”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  48. ^ „Patrick Warburton to Star as Lemony Snicket in Netflix Drama”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  49. ^ „Teaser for Lemony Snicket's A Series of Unfortunate Events”. ComingSoon.net (na jeziku: engleski). 4. 10. 2016. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  50. ^ „New trailer and release date revealed for A Series of Unfortunate Events Season 2”. The Independent (na jeziku: engleski). 1. 1. 2018. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  51. ^ „Lemony Snicket Speaks Out About Netflix’s 'Series of Unfortunate Events'”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  52. ^ Ausiello, Michael; Ausiello, Michael (4. 4. 2017). „A Series of Unfortunate Events Renewal Extended Through Season 3 at Netflix”. TVLine (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 05. 2019. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  53. ^ Lemony Snicket's A Series of Unfortunate Events, Pristupljeno 17. 5. 2019 
  54. ^ „Lemony Snicket's A Series of Unfortunate Events”. web.archive.org. 8. 9. 2007. Arhivirano iz originala 08. 09. 2007. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  55. ^ „Interview - Emily Browning for "Lemony Snicket's A Series of Unfortun…”. archive.is. 30. 9. 2007. Arhivirano iz originala 30. 09. 2007. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  56. ^ „Bookslut | An Interview with Daniel Handler”. www.bookslut.com. Arhivirano iz originala 12. 05. 2019. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  57. ^ „MTV Movies Blog » EXCLUSIVE: ‘Lemony Snicket’ Director Brad Silberling Plans To Do Each Film In Different Medium”. web.archive.org. 7. 6. 2009. Arhivirano iz originala 07. 06. 2009. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  58. ^ „Lemony Snicket's A Series of Unfortunate Events Game News”. Kidzworld (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  59. ^ a b „AudioFile Magazine Spotlight on Author Lemony Snicket”. AudioFile Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  60. ^ „:: The Tragic Treasury ::”. web.archive.org. 8. 10. 2007. Arhivirano iz originala 08. 10. 2007. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  61. ^ „The Times & The Sunday Times”. www.thetimes.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  62. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 25. 2. 2015. Arhivirano iz originala 25. 02. 2015. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  63. ^ Langbauer, Laurie (1. 3. 2007). „The Ethics and Practice of Lemony Snicket: Adolescence and Generation X”. PMLA. 122 (2): 502—521. ISSN 0030-8129. doi:10.1632/pmla.2007.122.2.502. 
  64. ^ „The Snicket Letters | Books For Keeps”. web.archive.org. 14. 10. 2007. Arhivirano iz originala 14. 10. 2007. g. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  65. ^ „USATODAY.com - Friday the 13th closes the book on Lemony Snicket”. usatoday30.usatoday.com. Pristupljeno 17. 5. 2019. 


Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Серија_несрећних_догађаја&oldid=27005228”