Википедија

Smolenski rejon

Административна јединица Смоленске области у Русији

Smolenski rejon (rus. Смоленский район) administrativno-teritorijalna je jedinica drugog nivoa i opštinski rejon u zapadnom delu Smolenske oblasti, u evropskom delu Ruske Federacije.

Smolenski rejon
Смоленский район
Položaj
Država Rusija
Federalni okrugCentralni
Administrativni subjekt Smolenska oblast
Admin. centargrad Počinok
Statusopštinski rejon
Osnivanje1929.
Površina2.894,98 km2
Stanovništvo2014.
 — broj st.50.548
 — gustina st.17,46 st./km2
Vremenska zonaUTC+4
Registarske tablice67
Pozivni broj+7 4812
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Administrativni centar rejona nalazi se u gradu Smolensku koji nije u sastavu rejona već ima status zasebnog gradskog okruga. Prema procenama nacionalne statističke službe, na području rejona je 2014. živelo 50.548 stanovnika ili u proseku 16,33 st/km² (ne računajući stanovništvo grada Smolenska).

Geografija uredi

Smolenski rejon obuhvata teritoriju površine 2.894,98 km² i na 5. je mestu po površini među rejonima Smolenske oblasti. Graniči se sa Demidovskim rejonom na severu, sa Duhovščinskim i Kardimovskim na istoku, na jugu su Počinkovski i Monastirščinski, a na zapadu Krasnjenski i Rudnjanski rejon.

Najveći deo teritorije Smolenskog rejona leži na području Smolenskog pobrđa sa prosečnim visinama između 230 i 250 metara. Najviši delovi su na severoistoku rejona, na području Duhovščinskog pobrđa gde nadmorske visine rastu do maksimalnih 261 metar. Istočni delovi rejona pripadaju Vitepskom pobrđu. Najniži delovi su doline uz tokove Dnjepra na istoku, Kasplje na severozapadu (ujedno i najniža područja rejona 180—200 metara) i Soža na jugu. Jezera su uglavnom ledničkog porekla, a najveća su Kasplja iz kojeg otiče istoimena reka i Kuprinsko.

Kvartarni sedimenti na pobrđima složene su strukture, moćnosti naslaga od 80 do 120 metara. Severozapadni delovi su pokriveni naslagama moćnog valdajskog lednika (debljine 40 do 60 metara). U površinskim slojevima dominiraju morenski elementi, pesak i glina, na razvođima lesne naslage, a u dubljim slojevima dolomit i laporci. Dominiraju uglavnom podzolasta zemljišta sa niskim sadržajem humusa (posebno na pobrđima, do 2%).

Pod šumama je oko trećina teritorije, na severu dominiraju četinarske borovo-jelove šume, dok su u nižim predelima na jugu jelove šume izmešane sa listopadnim drvećem (posebno brezom).

Istorija uredi

Rejon je uspostavljen 1929. godine spajanjem Grinevskog, Katinjskog i Kardimovskog rejona.

Dvadesetak kilometara zapadno od Smolenska nalazi se selo Katinj (rus. Ка́тынь) u čijoj blizini su pripadnici sovjetske tajne službe NKVD 5. marta 1940. pobili više stotina poljskih građana, a sam događaj je kasnije postao poznat kao Katinjski masakr.

Demografija i administrativna podela uredi

Prema podacima popisa stanovništva iz 2010. na teritoriji rejona je živelo ukupno 44.964 stanovnika, a oko trećina populacije je živela u administrativnom centru.[1] Prema proceni iz 2014. u rejonu je živelo 50.548 stanovnika, ili u proseku 16,33 st/km².[2]

Kretanje broja stanovnika
1959. 1970. 1989. 2002. 2010. 2014.
--- --- 50.620[3] 47.281[4] 44.964[1] 50.548*

Napomena: prema proceni nacionalne statističke službe.

Administrativno, rejon je podeljen na 19 seoskih, a na njegovoj teritoriji postoji ukupno 436 naseljenih mesta. Administrativni centar rejona nalazi se u gradu Smolensku koji nije sastavni deo rejona, već ima status grada oblasne subordnicaije, odnosno gradskog okruga Smolenske oblasti (takav status ima jedino još grad Desnogorsk u oblasti).

Gradski okrug grada Smolenska obuhvata teritoriju od 166,35 km² i na tom području je prema procenama za 2014. živeo 330.961 stanovnik.

Privreda i saobraćaj uredi

Najvažniji izvor prihoda je poljoprivredna proizvodnja, a posebno mlečno govedarstvo i živinarstvo, te uzgoj povrđa.

Saobraćajna mreža preko teritorije Smolenskog rejona je veoma gusta. Tuda prolaze železničke trase Moskva–Minsk, Orel–Riga, Smolensk–Spas Demensk (Kaluška oblast). Paralelno sa železničkim prolaze i drumski pravci međunarodnog značaja, a na severozapadu dolinom Kasplje prolazi magistralni drum republičkog značaja Oljša–Demidov–Veliž–Usvjati (Pskovska oblast). Oko grada Smolenska sagrađena je drumska obilaznica.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ Оценка численности постоянного населения Смоленской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  3. ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  4. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смоленски_рејон&oldid=27009167”