Википедија

Sofija Maksimović Vujić

српска глумица

Sofija Maksimović Vujić (Ovsenica, 6. avgust 1851 — Novi Sad, 5. april 1921) bila je srpska glumica. Gotovo ceo glumački vek provela je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a kratko vreme igrala je i u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu.[1]

Sofija Maksimović Vujić
Lični podaci
Puno imeSofija Maksimović Vujić
Druga imenaSofija Popović, Sofija Maksimović, Sofija Vujić
Datum rođenja(1851-08-06)6. avgust 1851.
Mesto rođenjaOvsenica, Austrijsko carstvo
Datum smrti5. april 1921.(1921-04-05) (69 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, Kraljevina SHS
Zanimanjeglumica
Porodica
SupružnikAksentije Maksimović, Petar Vujić
DecaMilka Marković

Detinjstvo i porodica uredi

Sofija Maksimović Vujić rodila se kao Sofija Popović, najmlađa od sedmoro dece sveštenika Luke Popovića, poznatog i cenjenog među ljubiteljima crkvenog pojanja u Sremskim Karlovcima i Vranjevu (danas Novi Bečej)[2] i njegove žene Milice.[3]

Brojna porodica sveštenika Luke Popovića je srpskom pozorištu dala sedam čuvenih imena: pet kćeri i dva sina prote Luke. Osim Sofije, svoj život su pozorištu posvetili i Katica Popović, Draginja Ružić, Jelisaveta - Jeca Dobrinović, Ljubica Kolarović, Laza i Paja Popović.[a] Zajedno sa snajama i zetovima, među kojima su bili Dimitrije Ružić, Pera Dobrinović, Dimitrije Kolarović[5] i Lazina žena Marija Adelshajm-Popović[6] ova „umetnička dinastija” je jedno vreme sačinjavala gotovo polovinu trupe Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu[7] i predstavljali su moćan i veoma uticajan porodični krug, ne samo u glumačkoj družini nego i u organima Društva za Srpsko narodno pozorište.[8][b]

Glumačka karijera uredi

Još kao jedanaestogodišnja devojčica Sofija je, uz pristanak i mentorstvo sestre Draginje Ružić, prihvatila profesionalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i tako postala najmlađa profesionalna glumica srpskog glumišta.[12] Prvi put se pojavila na sceni Srpskog narodnog pozorišta kao Ančica u Pokondirenoj tikvi 1861. godine, a stalna članica ansambla postala je od 1862. Prva veća uloga koju je ostvarila je uloga Jule u Vojničkom beguncu Edea Sigligetija.[1] Posle odlaska Milke Grgurove u Beograd, suvereno je vladala novosadskom pozorišnom scenom.[12]

Prateći supruga, kompozitora i dirigenta Aksentija Maksimovića, zbog njegovih muzičkih studija 1871. godine, prekida svoj glumački angažman i odlazi sa njim u Prag, gde ostaje do njegove iznenadne smrti, 1873. godine. Tada je, ostavši sama sa malim detetom, prisiljena da prihvati angažman u putujućim pozorištima, a dve godine bila je angažovana i u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu.[12]

Još jednu pauzu u profesionalnom životu napravila je zbog drugog braka, od 1879. do smrti drugog muža, 1885. godine, kada se vratila u Srpsko narodno pozorište. Poslednji put je nastupila na sceni marta 1906, tokom gostovanja u Somboru, kao Grofica Sremska u komadu Majka Gergelja Čikija. Penzionisana je 29. decembra 1905.[13] prema pravilima o tek ustanovljenom Penzionom fondu, na skupštini Društva za Srpsko narodno pozorište.[1]

Na početku glumačke karijere igrala je naivne i sentimentalne devojke. Kasnije je, zahvaljujući muzikalnosti i prijatnom glasu, dobijala uloge sa pevačkim zadacima i karakterne dramske likove. U zrelom glumačkom dobu i sa najviše uspeha tumačila je tragične likove, potresne herojske majke i otmene salonske dame. U velikoj meri ugledala se na italijansku tragetkinju Eleonoru Duze, koju je gledala 1894. u Budimpešti, tokom studijskog putovanja na koju ju je poslala uprava Pozorišta.[1]

Uloge uredi

Neke od uloga koje je Sofija ostvarila su:[1]

Stručna javnost i publika kao najbolja njena ostvarenja ocenili su prve tri navedene uloge.[12]

Privatni život uredi

 
Nadgrobni spomenik Sofije Vujić na Almaškom groblju u Novom Sadu jedan je od Trideset nadgrobnih spomenika sa grobnim mestima istaknutih političkih, kulturnih i javnih radnika koji su kao Prostorna kulturno-istorijska celina 1999. godine proglašeni za spomenik kulture[14]

Sofija se 1867. godine udala za kompozitora i dirigenta Aksentija Maksimovića, koji je tada bio kapelnik u Srpskom narodnom pozorištu.[15] U ovom braku 1869. godine dobila je ćerku Milicu (Milku) Marković, kasnije jednu od najboljih srpskih dramskih umetnica i rediteljka.[16] Zbog Maksimovićevih muzičkih studija porodica 1871. odlazi u Prag. Posle iznenadne muževljeve smrti za Sofiju koja ostaje sama sa četvorogodišnjom ćerkom nastaju teški trenuci, pa je prisiljena je da prihvati angažman u putujućim pozorištima.[12]

Šest godina posle smrti prvog muža, 1879. godine, Sofija se ponovo udaje, ovoga puta za osiječkog veleposednika i trgovca Petra Vujića. Godinu dana posle njegove smrti, 1885. godine vratila se u SNP i Novi Sad.[1]

U Novom Sadu Sofija Maksimović Vujić živela je sa ćerkom Milkom Marković u kući u Dunavskoj ulici broj 16. Kuća je bila u vlasništvu Marije Trandafil, koja je testamentom kuću ostavila Matici srpskoj. Sofija i Milka su verovatno ovde iznajmljivale stan od 1878. godine.[17]

Sofija Maksimović Vujić umrla je 5. aprila 1921. u Novom Sadu. Sahranjena je na Almaškom groblju, u grobnici I/5-658.[17]

Odlikovanja i priznanja uredi

Na oproštajnoj predstavi, tokom gostovanja SNP-a u Somboru, u ime somborske publike i Mesnog pozorišnog odbora pesnik Laza Kostić odlikovao je Sofiju Maksimović Vujić srebrnim vencem i s njom se oprostio prigodnim govorom.[1]

U Novom Sadu danas jedna ulica nosi ime Sofije Vujić[18]

Postoji predlog da se na kući u Dunavskoj 16, gde je stanovala sa ćerkom, postavi tabla koja će podsećati na Sofiju Vujić i Milku Marković.[17]

Napomene uredi

  1. ^ Paja Popović umro je veoma mlad, u 25. godini.[4]
  2. ^ Glumačku tradiciju nastavili su i unuci prote Luke: Zorka Todosić, Emilija Popović[9], Milka Marković[1], Luka Popović i njegove sestre Zorka Popović—Premović i Danica Popović.[10] Poslednji izdanci ove dinastije bili su praunuci prote Luke, Dimitrije Mitica Marković i Ljubica Todosić, talentovana glumica koja je umrla veoma mlada.[11]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž Marković 2011
  2. ^ MEČKIĆ, LAZAR. „Pozorišna umetnost”. NBO : Novi Bečej - Online. Arhivirano iz originala 16. 01. 2017. g. Pristupljeno 12. 1. 2017. 
  3. ^ MEČKIĆ, LAZAR. „Draginja Ružić, rođena Popović prva srpska profesionalna glumica”. NBO : Novi Bečej - Online. Arhivirano iz originala 16. 01. 2017. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  4. ^ „TRIDESET NADGROBNIH SPOMENIKA SA GROBNIM MESTIMA ISTAKNUTIH POLITIČKIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, NA ALMAŠKOM GROBLjU U NOVOM SADU, O.NOV”. Spomenici kulture u Srbiji. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  5. ^ Stojanović, Olja (2016). Zorka Todosić : 1864-1936 (PDF). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. ISBN 978-86-80629-87-2. COBISS.SR 226043148
  6. ^ „АДЕЛСХАЈМ-ПОПОВИЋ Марија”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 18. 1. 2017. 
  7. ^ „Тајне љубави чувених Срба (6): Грех са свастиком”. Vesti on-line. Приступљено 10. 1. 2017. 
  8. ^ „ДОБРИНОВИЋ Зорка”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 14. 1. 2017. 
  9. ^ Блажић, Мирјана. „Гости из Прошлости”. Радио Београд 1. РТС. Приступљено 12. 1. 2017. 
  10. ^ Mečkić, Lazar. „Luka Popović”. NOVI BEČEJ - ONLINE. Архивирано из оригинала 17. 03. 2022. г. Приступљено 5. 9. 2017. 
  11. ^ Stojković 1979, стр. 139
  12. ^ а б в г д Stojaković 2014, стр. 21
  13. ^ „ПЕНЗИОНИ ФОНД ЧЛАНОВА СНП”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 19. 1. 2017. 
  14. ^ „Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких, културних и јавних радника, на Алмашком гробљу у Новом Саду, О.Нов”. Споменици културе у Србији. Националног центра за дигитализацију. Приступљено 1. 3. 2017. 
  15. ^ Салај 2011
  16. ^ „МАРКОВИЋ МИЛКА”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 19. 1. 2017. 
  17. ^ а б в Stojaković 2014, стр. 23
  18. ^ „Ulica Sofije Vujić, Novi Sad, Južno-Bački”. PlanPlus. Приступљено 19. 1. 2017. 

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi



Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софија_Максимовић_Вујић&oldid=27674000”