Велика кнежевина Литванија

Велика кнежевина Литванија
Великое князство Литовское, Руское, Жомойтское и иных [земель]
Велика кнежевина Литванија; Великое князство Литовское, Руское, Жомойтское и иных [земель]
	Застава Грб
	Велико војводство Литванија на врхунцу своје моћи у 15. веку, преклопљено са модерним границама
Главни град	Навогрудак (хипотетички; 13. век); Кернаве (након 1279 – пре 1321); Тракај (око 1321–1323); Вилњус (од 1323);
Службени језик	рутенски, пољски, латински
Владавина
Историја
	‍
Географија
Површина	‍
— укупно
Становништво	‍
—
— густина
Економија
Остале информације
Временска зона	UTC
	1. Неуспешни Устав од 3. маја 1791. предвиђао је унитарну државу у којој би Велико војводство било укинуто, међутим додатак Устава, познат као Узајамна гаранција два народа, вратио је Литванију 20. октобра 1791. године.

Велика Кнежевина Литванија (рутен. Великое князство Литовское, Руское, Жомойтское и иных, лат. Magnus Ducatus Lituaniae, пољ. Wielkie Księstwo Litewskie) је била кнежевина које се простирала на територији данашњих држава: Литваније, Белорусије, и делова Украјине, Русије и Пољске. Она је постојала од 13. века^[2] до 1795,^[3] када је територија подељена између Руског царства, Краљевине Пруске и Хабзбуршког царства Аустрије. Државу су основали Литванци, који су у то време били многобожачка нација рођена из неколико уједињених балтичких племена из Аукштајтије.^[4]^[5]^[6] Иако је Литванска велика кнежевина владала широким областима источне Европе, током времена су источнословенске културе и језици постали доминантни. Велики кнежеви су себе сматрали ваљаним наследницима владара Кијевске Русије. Носили су титулу: Велики кнез (magnus dux) Литваније, Саматије и Русије. Почетком 16. века родило се ривалство Пољске и Литваније у борби за „Руско наслеђе“.

Велико војводство се проширило на велике делове бивше Кијевске Русије и других суседних држава, укључујући данашњу Белорусију и делове Украјине, Летоније, Пољске, Русије и Молдавије. У свом највећем обиму, у 15. веку, била је највећа држава у Европи.^[7] То је била мултиетничка и мултиконфесионална држава, са великом разноликошћу у језицима, религији и културном наслеђу.

Консолидација литванских земаља почела је крајем 12. века. Миндовг, први владар Великог Војводства, крунисан је за католичког краља Литваније 1253. Паганска држава била је мета верског крсташког рата од стране Тевтонских витезова и Ливонског реда. Брза територијална експанзија започела је у касној владавини Гедимина^[8] и наставила се ширити под диархијом и заједничким вођством његових синова Алгирдаса и Кестутиса.^[9] Алгирдасов син Јагело потписао је 1386. Кревску унију, доневши две велике промене у историји Великог војводства Литваније: прелазак на хришћанство и успостављање династичке уније између Великог војводства Литваније и круне Краљевине Пољске.^[10]

Владавина Витолда великог, Кестутисовог сина, означила је највеће територијално проширење Великог војводства и пораз Тевтонских витезова у Бици код Гринвалда 1410. Такође је означила успон литванског племства. Након Витолдове смрти, однос Литваније са Пољском краљевином се знатно погоршао.^[11] Литвански племићи, укључујући и породицу Радзивиљ, покушали су да разбију унију са Пољском.^[12]

Средњи век уреди

Током 14. века, нарочито у време владавине великих кнежева Гедимина и његових синова Алгирдаса и Кестута, Литванији је успело да се наметне као велика сила источне Европе.

Гедиминас је 1323. основао своју престоницу Вилну (данас Вилњус). После монголске инвазије у источну Европу и уништења Кијевске Русије, многи источнословенски кнежеви су се милом или силом прикључили великом кнежевству Литваније, услед слабости Златне хорде. На западу је стално претила опасност од Тевтонских витезова са којим су кнежеви вековима ратовале.

Унија са Пољском уреди

Литвански велики кнез Јогаила је 1386. закључио уговор о женидби са једанаестогодишњом наследницом пољског престола краљицом Јадвигом. Део овог уговора било је обећање о кнежевом покрштавању, покрштавању целе паганске Литваније, и давању неких територија Пољској. Овај уговор је познат као Унија из Крева и довео је до уједњења Пољске и Литваније. После Јогаилиног покрштавања и венчања, он је добио краљевско име Владислав II и постао зачетник династије Јагелонаца. Владислав и Јадвига су владали заједно. Касније су власт над литванском кнежевином препустили владиславовом рођаку Витаутасу, који је касније добио име Витаут Велики.

Литванија је 1569. препустила Пољској своjе територије у данашњој Украјини, актом познатим као Унија из Лублина. Одбрана јужних крајева од напада Османског царства и његових вазала тако је допала у искључиву надлежност пољских краљева. Ова персонална унија је прерасла у Пољско-литванску државну заједницу.

Види још уреди

Референце уреди

^ Tumelis, Juozas. „Abiejų Tautų tarpusavio įžadas”. Vle.lt (на језику: литвански). Приступљено 9. 4. 2021.
^ Baranauskas, Tomas (2000). „Lietuvos valstybės ištakos” [The Lithuanian State] (на језику: литвански). Vilnius: viduramziu.istorija.net. Архивирано из оригинала 29. 09. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016.
^ Sužiedėlis, Saulius (2011). Historical dictionary of Lithuania (2nd изд.). Lanham, Md.: Scarecrow Press. стр. 119. ISBN 978-0-8108-4914-3.
^ Rowell S.C. Lithuania Ascending: A pagan empire within east-central Europe, 1295–1345. Cambridge, 1994. p. 289-290
^ Ch. Allmand, The New Cambridge Medieval History. Cambridge, 1998, p. 731.
^ Encyclopædia Britannica. Grand Duchy of Lithuania
^ R. Bideleux. A History of Eastern Europe: Crisis and Change. Routledge, 1998. p. 122
^ Rowell, Lithuania Ascending, p. 289.
^ Z. Kiaupa. "Algirdas ir LDK rytų politika." Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003). Elektroninės leidybos namai: Vilnius.
^ N. Davies. Europe: A History. Oxford, 1996, p. 392.
^ J. Kiaupienė. Gediminaičiai ir Jogailaičiai prie Vytauto palikimo. Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003) Elektroninės leidybos namai: Vilnius.
^ J. Kiaupienë, "Valdžios krizës pabaiga ir Kazimieras Jogailaitis." Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003). Elektroninės leidybos namai: Vilnius.

Литература уреди

Grand Duchy of Lithuania: Encyclopedia in Three Volumes, Volume I, 2nd edition, 2007. — 688 pages, illustrated, ISBN 985-11-0314-4
Grand Duchy of Lithuania: Encyclopedia in Three Volumes, Volume II, 2nd edition, 2007. — 792 pages, illustrated, ISBN 985-11-0378-0
Grand Duchy of Lithuania: Encyclopedia in Three Volumes, Volume III, 1st edition, 2010. — 696 pages, illustrated, ISBN 978-985-11-0487-7
Norman Davies. God's Playground. Columbia University Press; 2nd edition (2002), ISBN 0-231-12817-7.
Robert Frost. The Oxford History of Poland-Lithuania: Volume I: The Making of the Polish-Lithuanian Union, 1385–1569. Oxford University Press, (2015) ISBN 978-0198208693
Murray, Alan V. (2001). Crusade and Conversion on the Baltic Frontier 1150–1500 (Cambridge Studies in Medieval Life and Thought. Fourth Series). Routledge. ISBN 9780754603252.
Alan V. Murray. The Clash of Cultures on the Medieval Baltic Frontier Routledge, (2016) ISBN 978-0754664833.
Zenonas Norkus. An Unproclaimed Empire: The Grand Duchy of Lithuania: From the Viewpoint of Comparative Historical Sociology of Empires, Routledge, 2017, 426 p. ISBN 978-1138281547
S. C. Rowell. Chartularium Lithuaniae res gestas magni ducis Gedeminne illustrans. Gedimino laiškai. Vilnius, (2003) ISBN 5-415-01700-3. e-copy
S. C. Rowell. Lithuania Ascending: A Pagan Empire within East-Central Europe, 1295–1345 (Cambridge Studies in Medieval Life and Thought: Fourth Series). Cambridge University Press, (2014) ISBN 978-1107658769.
S. C. Rowell, D. Baronas. The conversion of Lithuania. From pagan barbarians to late medieval Christians. Vilnius, (2015) ISBN 9786094251528.
Daniel Z. Stone. The Polish-Lithuanian State, 1386–1795. University of Washington Press. 2014. Pp. xii, 374. ISBN 9780295803623
A. Dubonis, D. Antanavičius, R. Ragauskiene, R. Šmigelskytė-Štukienė. The Lithuanian Metrica : History and Research. Academic Studies Press. Brighton, United States, (2020) ISBN 9781644693100
Jūratė Kiaupienė. Between Rome and Byzantium: The Golden Age of the Grand Duchy of Lithuania's Political Culture. Second half of the fifteenth century to first half of the seventeenth century. Academic Studies Press. Brighton, United States, (2020) ISBN 9781644691465

Спољашње везе уреди

[1] Tumelis, Juozas. „Abiejų Tautų tarpusavio įžadas”. Vle.lt (на језику: литвански). Приступљено 9. 4. 2021.

[Baranauskas-2] Baranauskas, Tomas (2000). „Lietuvos valstybės ištakos” [The Lithuanian State] (на језику: литвански). Vilnius: viduramziu.istorija.net. Архивирано из оригинала 29. 09. 2016. г. Приступљено 20. 7. 2016.

[3] Sužiedėlis, Saulius (2011). Historical dictionary of Lithuania (2nd изд.). Lanham, Md.: Scarecrow Press. стр. 119. ISBN 978-0-8108-4914-3.

[4] Rowell S.C. Lithuania Ascending: A pagan empire within east-central Europe, 1295–1345. Cambridge, 1994. p. 289-290

[5] Ch. Allmand, The New Cambridge Medieval History. Cambridge, 1998, p. 731.

[6] Encyclopædia Britannica. Grand Duchy of Lithuania

[7] R. Bideleux. A History of Eastern Europe: Crisis and Change. Routledge, 1998. p. 122

[8] Rowell, Lithuania Ascending, p. 289.

[9] Z. Kiaupa. "Algirdas ir LDK rytų politika." Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003). Elektroninės leidybos namai: Vilnius.

[10] N. Davies. Europe: A History. Oxford, 1996, p. 392.

[palikimas-11] J. Kiaupienė. Gediminaičiai ir Jogailaičiai prie Vytauto palikimo. Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003) Elektroninės leidybos namai: Vilnius.

[12] J. Kiaupienë, "Valdžios krizës pabaiga ir Kazimieras Jogailaitis." Gimtoji istorija 2: Nuo 7 iki 12 klasės (Lietuvos istorijos vadovėlis). CD. (2003). Elektroninės leidybos namai: Vilnius.

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[1]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]