Крапинско-загорска жупанија
Крапинско-загорска жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске и припада простору средишње Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 120.942 становника.[1]
| Крапинско-загорска жупанија | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Хрватска |
| Админ. центар | Крапина |
| Жупан | Жељко Колар(СДП) |
| Површина | 1,224 km² km2 |
| — број ст. | 120.942 |
| — ISO 3166-2 | HR-02 |
| Позивни број | 049 |
| Званични веб-сајт | |
Становништво
уреди
Према попису из 2011. у жупанији је живело 132.892 становника.
Према попису становништва 2001. године на подручју Крапинско-загорске жупаније живело је 142.432 становника, што износи 3,2% од укупног броја становника Републике Хрватске. Етнички састав је био следећи: Хрвати 98,4%, Словенци 0,3%, Срби 0,2% и други.
На подручју Крапинско-загорске жупаније преовладавају сеоска насеља. Насеља која су проглашена градовима представљају подручја прелазног урбано-сеоског карактера. У урбанизованом подручју општина и градова живи 36.142 становника што је 24% укупног броја становника жупаније.
Пораст броја становника континуирано је присутан у свим урбанизованим насељима док се у сеоским насељима бележи смањење броја становника.
Број становника по пописима
уреди| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 142.432 | 148.779 | 153.567 | 161.247 | 168.952 | 178.938 | 181.586 | 175.227 | 163.594 | 168.404 | 152.047 | 139.547 | 125.394 | 113.711 | 100.804 |
Извор
уреди- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857.2001 године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Политика
уредиЖупанијска скупштина има 45 чланова. Председница Скупштине је Соња Боровчак (SDP).
Жупанијско поглаварство се, по Статуту Жупаније, састоји од 13 чланова. Жупаница, уједно и председница Жупанијског поглаварства је Власта Хубицки (HSS).
Скупштина се састоји од 45 посланика који су подељени:
- Хрватска демократска заједница (HDZ) 12
- Хрватска сељачка странка (HSS) 9
- Социјалдемократска партија Хрватске (SDP) 9
- Хрватска народна странка (HNS) 8
- Загорска демократска странка (ZDS) 7
- Хрватска социјално либерална странка (HSLS) 3
- независни кандидати 3
Географија
уредиПосебна је географска целина која се пружа од врхова Мацеља и Иванчице на северу до Медведнице на југоистоку са Страхинчицом у средини. Западна граница, уједно и државна са Републиком Словенијом, је река Сутла, а источна граница је развође порјечја Крапине и Лоње. Овако разграничен простор жупаније подудара се са природном регијом Доње Загорје.
Крапинско-загорска жупанија се граничи:
- на северу са Републиком Словенијом и Вараждинском жупанијом
- на западу са Републиком Словенијом
- на југу са градом Загребом и Загребачком жупанијом
- на истоку са Загребачком и Вараждинском жупанијом.
По површини ова жупанија је једна од мањих у Хрватској (1.224,22 km²), али је густоином становника од 116 становника/km² изнад хрватског просека (78 становника/km²). Крапинско-загорска жупанија је уз Међимурску и Вараждинску жупанију, најгушће насељено подручје Хрватске.
Кроз жупанију пролази ауто-пут А2 Загреб–Мацељ, део европског пута Е59 који повезује Хрватску са земљама средње Европе.
Клима
уредиНа подручју Крапининско-загорске жупаније влада континентални тип климе који карактеришу умерено топла лета и доста кишовите и хладне зиме.
- Температура ваздуха
Највеће температуре које прелазе 30 °C забиљежене су у јуну, јулу и августу. Минималне годишње температуре ниже од 10 °C забиљежене су у јануару (–20,5 °C), фебруару (–22 °C), марту (–15,5 °C) и децембру (–17,2 °C). Само три мјесеца (јун, јул и август) немају негативних температура. Хладних дана у години има највише у јануару, фебруару и децембру.
- Падавине
Крапинско-загорска жупанија је подручје са честим и обилним кишама у мају, јуну и јулу тј. у току вегетацијског периода. Други максимум падавина је у новембру док је најмање падавина у фебруару и марту.
- Магла
Магла се појављује током целе године и у летњој сезони у јутарњим и вечерњим деловима дана, у зимском периоду током целог дана. Највећи број дана са маглом имају септембар, октобар, новембар и децембар. Годишње је укупно 56 дана са маглом (15,3% године са смањеном видљивошћу).
- Ветар
У Загорју се струјање ветрова модификује под утицајем рељефа. Најучесталији су западни ветрови са 45% трајањем током године. На другом месту су источни ветрови са 29% трајања, док је временско раздобље без ветра око 6% годишњег времена. Максималне јачине вјетра крећу се од 6–9 Бофора, а најјачи ветрови јављају се од касне јесени до почетка пролећа.
Референце
уреди- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- http://www.zagorje.hr/ (језик: хрватски)
