Википедија

Протести против проглашења независности Косова 2008.

Протести против проглашења независности Косова обухватају низ протеста одржаних широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, у местима насељеним српском дијаспором, али и у другим градовима Европе.[1] Овим протестима се изражава неслагање са декларацијом о независности Косова и признања тзв. Републике Косово од стране неких држава. Протести су почели 17. фебруара када је грпуа људи која је себе назвала Лидери нашег народа, демократски изабрани[2][3][4][5][6][7] прогласила Косово за независну и суверену државу. Током ових протеста било је више инцидената.

Протести против једностраног проглашења независности Косова и Метохије

Долазак људи на протест
Време17—28. фебруар 2008.
Место
Србија; Београд, Нови Сад, Ниш, Косово и Метохија и други градови у Србији;
Босна и Херцеговина (Република Српска); Бања Лука, Источно Сарајево, Пале
Црна Гора; Подгорица
Аустрија; Беч
Чешка; Праг
Пољска; Варшава
Канада; Ванкувер, Торонто
САД; Чикаго
АкцијаДемонстрације, нереди
ПоводРат на Косову и Метохији
Резолуција Савета безбедности ОУН 1244
Војно-технички споразум у Куманову
Мартовски погром 2004.
Међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије
Исход

Никакав;

Протести у Србији уреди

Протести у Београду уреди

Главни чланак: Косово је Србија

У ноћи између 17. и 18. фебруара 2008. године десили су се у Београду први инциденти[8] који су уследели као реакција на једнострано проглашење независности Косова. Група хулигана[8] демолирала је ресторане Мeкдоналдса на Славији и Теразијама у Београду. Такође су нападане и амбасаде Словеније и САД[8]. Дошло је до сукоба између демонстраната и полиције у којима је повређено више људи. Након протеста 21. фебруара, у запаљеној згради амбасаде САД пронађено је угљенисано тело 20-годишњег Зорана Вујовића из Новог Сада.

Протести у Новом Саду уреди

Дана 17. фебруара око дошло је до демонстрација и у Новом Саду. Оштећено је неколико излога и два возила[8].

Протести у бившим југословенским републикама уреди

Протести у Републици Српској уреди

 
Протести у Бањалуци 26. фебруара 2008. године.

Протести у РС почели су истог дана када је проглашена независност Косова. Око 150 грађана окупило се на Тргу Крајине у Бањалуци носећи пароле „Не дамо Косово” и „Косово је срце српства”.[9] Студенти Универзитета у БЛ су се наредни дан окуили око подне, а симболично, у 12.44 часа минутом ћутње су израрили своје незадовољство због једнострано проглашене независности Косова. Иако је протест званично био завршен око 13 часова, велики број студената је наставио протест правећи нереде испред конзулата САД, Француске и Немачке.[10]

Протести у Црној Гори уреди

У Подгорици је у петак,22. фебруара 2008. године одржан протестни скуп против једностраног проглашења независности Косова, и као подршка влади Републике Србије у напорима да се очува КиМ унутар Србије. На протесту су говорили представници опозиционих странака, које не подржавају независност КиМ. Претпоставља се да је на скупу било око 50.000 грађана Црне Горе, који су узвикивали КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ, НЕ ДАМО КОСОВО… Такође су се чули звиждуци негодовања на помен имена држава које су признале независност Косова. Скуп је протекао мирно, без инцидената.

Протести у Словенији уреди

Протест заказан у Љубљани за 24. фебруар, отказан је због дана жалости који је у Словенији уведен услед изненадне смрти бившег југословенског и словеначког председника и премијера Јанеза Дрновшека. Савез српских друштава Словеније нови протест је заказао за 2. март 2008. године[11].

Протести у свету уреди

Протести дијаспоре уреди

 
Протест Срба у Лондону, одржан у суботу 23. фебруар 2008. у Вајтхолу, преко пута Даунинг стрита, званичне резиденције британског премијера Гордона Брауна и његових претходника.

Протести против једнострано проглашене независности Косова одржани су у организацији удружења српских исељеника и по градовима западне Европе и Северне Америке. На дан проглашења независности Косова 17. фебруара 2008. године, Срби у Ванкуверу су организовали протест на који је дошло око 300 људи. У суботу 23. фебруара 2008. протести су одржани у Копенхагену, Марсеју, Цириху, Хамбургу, Минхену, Штутгарту, Диселдорфу, Франкфурту и Лондону. Бројност окупљених је била поприлично различита и кретала се од око 200 људи у Марсеју до између 1000 и 1200 људи у Минхену. У градовима Немачке српским демонстрантима су се, поред Немаца, придружили и локални Грци и Руси[1]. Протести су настављени у градовима Немачке и током недеље 24. фебруара 2008. године, између осталих и у Келну, Нирнбергу и Дортмунду, са тим да су нови скупови организовани у Бечу, Женеви, Хагу, Бриселу. Протести су одржани и у ваневропским градовима Торонту (између 5.000 и 6.000 окупљених), Ванкуверу (око 1.000 окупљених)[12], Калгарију (око 300 окупљених), Винипегу (између 100 и 200 окупљених), Монтреалу (око 300 окупљених)[12], Финиксу, Чикагу, Кливленду и Мелбурну. Протест у Хагу окупио је око 300 људи, а најмногољуднији је био скуп у Бечу где се Хелден плацу окупило више од 8.000 присутних. За разлику од осталих скупова, на митингу у Бечу забележени су инциденти тако да је аустријска полиција применила силу и ухапсила неколико изгредника.[11][13] Миран протест неколико стотина окупљених одржан је 25. фебруара 2008. у норвешком граду Лихамеру[14]

Остали протести уреди

Различити протести организовани су и у неколико европских земаља које нису позитивно прихватиле једнострано проглашење независности Косова. Заједничко за ове скупове је да их углавном организују левичарска или десничарска удружења и политичке партије. У Прагу на Тргу Палацког у суботу 23. фебруара 2008. прво је протестовало око 200 неонациста, а затим и стотинак активиста опозиционих партија левице. У Варшави је ултракатоличка Лига пољских породица организовала скуп својих стотинак активиста испред српске амбасаде. Истог дана је и око хиљаду присталица Комунистичке партије у Москви носило транспаренте на којима је изражена подршка Србији на скупу на коме је обележено 90 година од оснивања Црвене армије. Комунистичка партија Грчке је организовала скуп у центру Атине који се завршио протестним маршем и паљењем заставе Сједињених Америчких Држава[1].

Референце уреди

  1. ^ а б в „„Косово је Србија“ широм Европе, 23. фебруар 2008”. mtsmondo.com. 10. 6. 2010. Архивирано из оригинала 31. 05. 2008. г. Приступљено 24. 1. 2013. 
  2. ^ „www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2010. г. Приступљено 03. 11. 2020. 
  3. ^ „https://getosrbija.wordpress.com/2018/08/06/dokusurivanje-srbije-i-srpstva-u-planovima-vode-otadzbine-i-njegovih-zapadnih-prijatelja/”.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  4. ^ http://www.rtv.rs/sk/politika/msp-deklaracija-o-nezavisnosti-kim-nije-protivna-medjunarodnom-pravu_201974.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ http://www.politika.co.rs/scc/clanak/143299/%D0%9C%D0%A1%D0%9F-%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D1%88%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ http://www.nspm.rs/politicki-zivot/suprotno-vucicevim-tvrdnjama-savetodavno-misljenje-msp-nije-stavilo-pecat-na-nezavisnost-tzv.-kosova.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Cyrl-CS/11165/?NOLAYOUT=1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ а б в г „Б92. Вести. Серија инцидената у Београду, 18. фебруар 2008”. Xs4.b92.net. Приступљено 24. 1. 2013. 
  9. ^ Čubro, M. (17. 2. 2008). „Albanci slave nezavisnost”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 13. 5. 2021. 
  10. ^ Mlinarević, Mladena (18. 2. 2008). „Banjalučki studenti: Ne damo Kosovo”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 13. 5. 2021. 
  11. ^ а б „Вест на сајту Блица”. Blic.rs. Приступљено 24. 1. 2013. [мртва веза]
  12. ^ а б Protesters rally against Kosovo independence
  13. ^ „I dijaspora brani Kosovo”. Novosti.rs. 25. 2. 2008. [мртва веза]
  14. ^ „Protest Srba u Norveškoj”. B92. Приступљено 20. 8. 2012. 

Спољашње везе уреди

 
Протести против проглашења независности Косова 2008. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протести_против_проглашења_независности_Косова_2008.&oldid=26983721”