Аутономне републике Совјетског Савеза

Аутономне совјетске социјалистичке републике (АССР) Совјетског Савеза, биле су административне јединице одређених народа унутар Совјетског Савеза. Аутономне републике имале су нижи статус од конститутивних република Совјетског Савеза, али су по нивоу аутономије биле на вишем степену од аутономних области и аутономних округа.

За разлику од конститутивних република, аутономне нису имале право отцепљења од Совјетског Савеза. Њихов степен политичке, административне и културне аутономије варирао је у одређеним периодима совјетске историје, а највиши је био током 1920-их, 1950-их након Стаљинове смрти и током владавине Леонида Брежњева.[1]

Списак Аутономних република унутар појединих контитутивних република:

Азербејџанска Совјетска Социјалистичка РепубликаУреди

Грузијска Совјетска Социјалистичка РепубликаУреди

Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка РепубликаУреди

Горно-Алтајска Аутономна Област (данас Република Алтај), Адигејска Аутономна Област (данас Адигеја) и Хакасијска Аутономна Област (данас Хакасија) уздигнуте су на састус Аутономних република 1991. године, непосредно пред распад Совјетског Савеза. Само је Јеврејска Аутономна Област задржала статус области у Русији.

Аутономне републике које су у одређеном периоду раније историје Совјетског Савеза биле део Руске СФСР:

Узбечка Совјетска Социјалистичка РепубликаУреди

Украјинска Совјетска Социјалистичка РепубликаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Cornell, Svante E., Autonomy and Conflict: Ethnoterritoriality and Separatism in the South Caucasus – Case in Georgia Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2007). Department of Peace and Conflict Research, Report No. 61. University of Uppsala. ISBN 978-91-506-1600-2. стр. 89–90.