Загорје (Вучитрн)

Загорје (алб. Zagora) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Након 1999. године село је познато и као Зогај (алб. Zogaj)

Загорје
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Пад 18
Географске карактеристике
Координате42°49′54″ СГШ; 21°04′53″ ИГД / 42.83167° СГШ; 21.08139° ИГД / 42.83167; 21.08139Координате: 42°49′54″ СГШ; 21°04′53″ ИГД / 42.83167° СГШ; 21.08139° ИГД / 42.83167; 21.08139
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина770 м
Загорје на мапи Србије
Загорје
Загорје
Загорје на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

ГеографијаУреди

Загорје се налази у западном делу косовске области на падинама Копаоника, на косом пределу званом Гомур, на надморској висини од 788 м. Помиње се из оскудног народног усменог предања, и то као да почиње од Кнеза Лазара (трагови старих околних насеља: Виљанца, Горњег Судимља, Горњег Становца су из римских и византијских времена. Име Загорје је дошло од речи гора. А Загорје је простор иза горе, односно за гором. Гора која дели Самодрежу од Загорја има карактеристично име: Под. Загорје се граничи са: Самодрешким брдом (822 метара), Грдечом, Горњом Дубницом, Луг Дубницом, Доњом дубницом, Новим Селом, Виљанцем, Ропицом. У почетку село се није делило на махале, али како се насељавало и ширило тако су и настајали засеоци. Познати засеоци су: Соколовић махала, Рустоли махала, Балевић махала, Церовићи, Обрадовићи, Гашићи. Већа брда су: Гола Чука (632 метра), Церовик (668 метара), Мачким Камен (759 нетара) и друга. Село је удаљено 14 км од Вучитрна.

ИсторијаУреди

Предање каже да је Загорје проклео Кнез Лазар када је пролазио кроз њега са својом војском на путу за бој на Косову Пољу. Уморна војска од дугог пута, хтела је ту да се улогорује, избегавајући насељено место. Ходајући по атару Загорја и тражећи погодно место за преноћиште, поред неке воде, да пређу преко ње или не, углавном да се улогорују у њеној близини, па пошто је не нађоше Кнез Лазар је проклео то место речима: „да Бог да, никада немало воде“, и уморни пређоше преко Самодрешког брда (822 метра) и спустише се низ брдо према насељу Самодрежа, становника 1396 (податак из 60-их година 20-ог века), близу ушћа Лаба у Ситницу у северном делу Косова Поља. Уморне и напаћене душе, после оскудне вечере, нађоше себи одмора и сну. Сутрадан се, по предању, Кнез причестио са својом војском у истоименој цркви, уочи косовске битке 1389. године. Црква је била мала, једнобродна базилика, коју су порушили Турци. Касније је обновљена, да би у двадесетом веку, који је за Србе донео звек, била поново порушена од стране сепаратистичких агресора. После тих усмених предања, Загорје се први пут помиње у документима у 14. веку, у циклусу историјских народних епских песама, које се надовезују непосредно на косовске догађаје и углавном обухватају време пропадања старе државе, односно период који се протеже од краја 15. и почетком 16. века. У групи песама „Црнојевићи“, конкретно у епско-лирској песми „Маргита девојка и Рајко војвода“, налази се податак где се помиње село Загорје, које народни песник назива „питомо место“, а питомо је синоним што све роди од житарица и поврћа и богато је вегетацијом, иако је оскудно са водом. По ослобођењу од Турака велики број Албанаца се одселио из овог села у Турску. Насељеници су купили од ових Албанаца 1914. године имања и населило се 7 српских кућа, док је стигло и 5 кућа на добивену земљу од стране државе.[1]

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци из 1938. [2]

Албански родови

  • Алити (1 кућа). Мухаџир је из Топлице. У Загорју се настанио још 1909.
  • Амети (1 кућа). Као мухаџир из Топлице живео је у Лабу, одакле се доселио 1933. на куповицу.
  • Асани (1 кућа). Досељен 1928. из околине Пећи.

Српски родови

  • Савковић (1 кућа) 1914. из Томиног Потока у Топлици. Старином је од Сјенице.

Колонисти

Учесници ослободилачких ратова 1912-18Уреди

У логорима и заробљеништву 1941-45Уреди

Учесници другог светског рата 1941-47Уреди

  • Ђурић Драго
  • Живановић Милован
  • Миленковић Станоје
  • Перић Периша
  • Прелевић Владо
  • Стојковић Миливоје
  • Чарапић Милосав

Жртве другог светског ратаУреди

Одсељени 1941-93Уреди

Свега 35 домаћинстава са 146 чланова. До 1999. године у овом селу живело је 2 старачка домаћинства са по 2 члана, а грбоље које је оштећено, налази се између Загорја и Луг Дубнице и служило је до 1999. за оба села.

ДемографијаУреди

Популација (ист.): Загорје (Вучитрн)
Година1948195319611971198119912011
Становништво134157155132689018
Еволуција становништва
 


РеференцеУреди

  1. ^ Урошевић 1965, стр. 213.
  2. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340

ЛитератураУреди