Израел на избору за Песму Евровизије

Израел учествује на избору за Песму Евровизије од 1973. године. Иако географски не припада европском континенту, државна телевизија Израела (ИБА) је чланица Европске радиодифузне уније која је и организатор самог фестивала.

Израел
застава
Организатор и емитерИБА
Национални фестивал
Учешће
Учешће42 (36 финала)
Прво учешће1973.
Најбољи пласман1. место 1978., 1979., 1998., 2018.
Најлошији пласман24. место у ПФ 2007.
Веб-сајт
Кдам на страници ИБА
Презентација на Eurovision.tv

Од досадашњих 41 учешћа, Израел је на овом фестивалу побеђивао четири пута 1978, 1979, 1998 и 2018. године, а три пута су били у улози организатора фестивала 1979., 1999. и 2019. године.

Занимљиво је да Израел у својој 41 година дугој евровизијској историји никада није завршио на последњем месту, а најлошији пласман остварила је група Типакс 2007. када су са песмом „Push the Button“ заузели 24. место у полуфиналној вечери (од 28 учесника).

Национални избор се одвијао или путем фестивала (Кдам Еровизјон) или интерним избором и извођача и песме.

ИсторијаУреди

 
Давид Дор у Истанбулу (2004.)
 
Типакс У Хелсинкију
 
Боаз Мауда је наступио у Београду 2008.
 
Пратећи вокали Дане Интернашонал у Диселдорфу 2011.

Прва представница Израела на Песми Евровизије била је певачица Иланит (Хана Дрезнер Цах) која је са песмом „Еј шам“ (у преводу Негде далеко) заузела 4. место. Иланит је и четири године касније поново представљала своју земљу на овом фестивалу. Иланит је изабрана интерним путем да представља Израел, и овакав систем избора одржао се све до 1981. када је уведен фестивалски начин и основан Кдам Еровизјон.

У Паризу 1978. Изар Коен и група Алфабета са песмом А-ба-ни-ба освајају прво место и тако по први пут у историју доводе Евровизију у Јерусалим. На домаћем терену следеће године Израел поново слави. Песма Халелуја који су те 1979. године извели Гали Атари и група Milk and Honey постала је велики евровизијски хит. Други гран при за Израел и нова шанса за организацију такмичења. Међутим ИБА се дуго мучила у вези са организацијом 1980. како у логистичком тако и у финансијском смислу. Напослетку су морали да одустану од организације а такмичење је пресељено у Холандију. Евровизија се те године поклапала са Даном сећања у Израелу (Јом Хазикарон) због чега група Ха'ахим ве Хаакајут није отпутовала у Хаг, а Израел тако постао једина земља која није бранила титулу.

Највеће успехе током осамдесетих година остварили су Ави Толедано (1982) и легендарна Офра Хаза (1983) освојивши два друга места, а вреди поменути и пето место Изара Коена 1985. године. Израел је 1987. представљао двојац Натан Датнер и Ави Кушнир са сатиричном песмом Шир хабатланим или „Песма скитница“. Занимљивост у вези са овом песмом је да је тадашњи министар културе Израела обећао оставку ако та песма буде наступила под заставом Израела. Песма је наравно изведена и заузела чак солидно осмо место, а министар није одржао реч и поднео оставку.

Деведесете године донеле су Израелцима мешовите резултате. Ритина емотивна балада је 1990. наишла на веома лош пријем код публике, али је зато Дуо Дац годину дана касније освојио треће место са песмом Кан што је био најбољи резултат за Израел још од 1983. године.

А онда у Бирмингему 1998. Дана Интернационал убедљиво осваја прво место, трећи гран-при за Израел. Њена песма Дива посвећена је свим женама света и велича женску храброст и јачину кроз ликове египатске краљице Клеопатре, римске богиње победе Викторије и грчке богиње лепоте Афродите. Дива, која је на педесетој годишњици Евровизије 2005. уврштена у 14 најбољих песама свих времена овог фестивала, за кратко време постигла је велики успех и постала својеврстан синоним за Евровизију. Занимљиво је поменути и да је Дана прва и једина трансродна особа у историји Евровизије која се окитила гран пријем за најбољу песму Европе.[1]

На Евросонгу 1999. у Јерусалиму група Еден је са песмом Јом хуледет или „Срећан рођендан“ која је изведена на хебрејском и енглеском језику заузела пето место. Након тога уследило је неколико, по резултатима веома неуспешних година за Израел, укључујући ту и 11. место у Истанбулу једне од највећих израелских музичких звезда Давида Ора.

Од 2000. године израелски представници су само два пута успели да се пласирају међу десет најбољих извођача. Остварили су то Шири Мајмон у Кијеву 2005. са прелепом и преемотивном баладом Хашекет шенишар са петим местом и Боаз Мауда у Београду 2008. освојивши девето место са етно баладом The Fire in Your Eyes.

Од увођења полуфинала 2004. израелски представници су три пута остајали у истом, укључујући ту и тек 15. место у другој полуфиналној вечери 2011. победнице из 1998. Дане Интернационал. Група Типакс са песмом препуном политички скривених порука насловљена као Push the Button 2007. је била на ивици дисквалификације.[2] Свега 17 освојених поена у полуфиналу и тек 24. место (од 28 учесника) за ову песму остаће записани као најлошији пласман Израела на Евровизији икада.

На такмичењу у Москви 2009. по први пут Израел је представљала певачица арапске националности. Била је то Мира Авад која је заједно са Ахиноам Нини (алијас Ноа) извела песму мира под радним називом There Must Be Another Way. Песма је изведена на енглеском, хебрејском и арапском језику.

Балада Милим коју је у Диселдорфу 2011. извео Харел Скат, један од најпопуларнијих младих извођача у Израелу, иако велики фаворит на кладионицама уочи такмичења завршила је на разочаравајућем 14. месту са 71 поеном.

Реакције арапских земаља на израелске песмеУреди

Већина арапских земаља северне Африке и југозападне Азије су такође чланице ЕБУ-а и имају право наступа на Евровизији. Међутим због компликованих политичких односа са Израелом, те државе одбијају да наступе. Једина арапска држава која је наступила на овом фестивалу био је Мароко који је наступио на Песми Евровизије 1980, али те године Израел није учествовао. Либан је требало да учествује 2005. у Кијеву и чак је била изабрана и песма, али пошто закони те арапске земље забрањују било какво емитовање израелских садржаја, представници државне телевизије Либана су тражили од ЕБУ-а дозволу да током наступа Шири Мајмон пуштају рекламе што је ЕБУ одбила.[3] Слична ситуација је била и са Тунисом у неколико наврата.

Током преноса фестивала 1978. јорданска телевизија ЈРТВ је за време наступа Изара Коена убацила интермецо, а пренос је прекинут истог момента када је Израел проглашен за победника.[4] Штавише ЈРТВ је касније објавила да је победник такмичења била Белгија (која је заузела друго место).

УчеснициУреди

Година Извођач Песма Финале Бод Ф ПФ Бод ПФ
1973 Иланит Ey Sham (אי שם) 4. 97
1974 Каверет Natati la Khayay (נתתי לה חיי) 7. 11
1975 Шломо Арци At Va'Ani (את ואני) 11. 40
1976 Chocolate, Menta, Mastik Emor Shalom (אמור שלום) 6. 77
1977 Иланит Ahava Hi Shir Lishnayim (אהבה היא שיר לשניים) 11. 49
1978 Изар Коен & Алфабета A-Ba-Ni-Bi (א-ב-ני-בי) 1. 157
1979 Гали Атари & Milk and Honey Hallelujah (הללויה) 1. 125
1980 Одустали од наступа
1981 Hakol Over Habibi Halayla (הלילה) 7. 56
1982 Ави Толедано Hora (הורה) 2. 100
1983 Офра Хаза Chai (חי) 2. 136
1984 Одустали од наступа
1985 Изар Коен Olé, Olé (עולה, עולה) 5. 93
1986 Моти Гилади & Сарај Цуриел Yavo Yom (יבוא יום) 19. 7
1987 Датнер & Кушнир Shir Habatlanim (שיר הבטלנים) 8. 73
1988 Јардена Арази Ben Adam (בן אדם) 7. 85
1989 Гили & Галит Derekh Hamelekh (דרך המלך) 12. 50
1990 Рита Клајнштајн Shara Barkhovot (שרה ברחובות) 18. 16
1991 Дуо Дац Kan (כאן) 3. 139
1992 Дафна Декел Ze Rak Sport (זה רק ספורט) 6. 85
1993 Сарале Шарон & The Shiru Group Shiru (שירו) 24. 4
1994 Нису учествовали
1995 Лиора Фадлон Amen (אמן) 8. 81
1996 Галит Бел Shalom Olam Нису се пласирали 28. 12
1997 Нису учествовали
1998 Дана Интернашонал Diva (דיווה) 1. 172
1999 Еден Yom Huledet (יום הולדת) 5. 93
2000 PingPong Sameach (שמח) 22. 7
2001 Тал Сондак En davar (אין דבר) 16. 25
2002 Сарит Хадад Light A Candle (נדליק ביחד נר) 12. 37
2003 Лиор Наркис Words of Love (מילים לאהבה) 19. 17
2004 Давид Дор Leha'amin (להאמין) Нису се пласирали 11. 57
2005 Шири Мајмон HaSheket SheNish'ar (השקט שנשאר) 4. 154 7. 158
2006 Еди Батлер Together We Are One (זה הזמן) 23. 4 Топ 10 из 2005.
2007 Teapacks Push the Button (כפתור אדום) Нису се пласирали 24. 17
2008 Боаз Мауда The Fire In Your Eyes (כאילו כאן) 9. 124 5. 104
2009 Ноа & Мира Авад There Must Be Another Way (עינייך) 16. 53 7. 75
2010 Харел Скат Milim (מילים) 14. 71 8. 71
2011 Дана Интернационал Ding Dong (דינג דונג) Нису се пласирали 15. 38
2012 Izabo Time (זמן) 13. 33
2013 Моран Мазор Rak bishvilo (רק בשבילו) 14. 40
2014 Меј Фајнголд Same Heart 14. 19
2015 Надав Гуеђ Golden Boy 9. 97 3 151
2016 Хови Стар Made of Stars 14. 135 7. 147
2017 Имри Зив I Feel Alive 23. 39 3 207
2018 Нета Toy 1. 529 1. 283
2019 Коби Марими Home 23. 35 Земља домаћин
2020 Еден Ален Feker Libi Отказано
2021 Еден Ален
  • Године 1996. нису учествовали на такмичењу јер нису успели да прођу предквалификације.

Историја гласања (1975/11)Уреди

Израелска публика и жири је највише поена доделила (закључно са 2011):

# Држава Бод.
1.   УК 138
2.   Француска 115
3.   Холандија 103
=   Шведска 103
4.   Данска 94
5.   Шпанија 93

Израел је највише поена добио од (закључно са 2011):

# Држава Бод.
1.   Француска 152
2.   Финска 125
3.   Швајцарска 122
4.   Португал 113
5.   Немачка 106

Од увођења полуфинала у табелу су урачунати само поени освојени током финалне вечери.

Статистика од 2004.Уреди

Израел је највише поена доделио (закључно са 2011):

# Држава Бод.
1.   Русија 63
2.   Румунија 61
3.   Украјина 52
4.   Јерменија 47
5.   Шведска 31
6.   Данска 30
7.   Грчка 27
8.   Норвешка 26
9.   Азербејџан 20
10.   Малта 21

Израел је највише поена добио од (закључно са 2011):

# Држава Бод.
1.   Француска 44
2.   Белорусија 37
3.   Финска 33
4.   Андора 30
  Холандија 30
5.   Румунија 29
6.   Белгија 25
7.   Норвешка 22
8.   Јерменија 21
9.   Албанија 20
  Шведска 20

Организовање Песме ЕвровизијеУреди

Израел је три пута до сада био домаћин Песме Евровизије.

Година Град Дворана Водитељи
1979   Јерусалим Међународни конгресни центар Јардена Арази и Данијел Пер
1999   Јерусалим Међународни конгресни центар Дафна Декел, Сигал Шачамон и Јигал Равид
2019   Тел Авив Експо Тел Авив Ерез Тал, Бар Рефаели, Аси Азар и Луси Ајуб

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Transsexual singer stirs up passions". BBC News. 10 May 1998., Приступљено 27. 1. 2012.
  2. ^ Eurovision 'Armageddon' in Israel, BBC News, 2007-02-28, Приступљено 27. 1. 2012.
  3. ^ "Lebanon withdraws from Eurovision". BBC News. 18 March 2005., Приступљено 27. 1. 2012.
  4. ^ "Eurovision Song Contest 1978". esctoday.com. 2005., Приступљено 27. 1. 2012.

Спољашње везеУреди