Књижевни сусрети на Козари

Књижевни сусрети на Козари као једна од највећих и најстаријих књижевних манифестација у Републици Српској и Босни и Херцеговини одржани први пут на Мраковици од 21. до 28. јула 1964. године, под називом Скуп младих писаца Босне и Херцеговине „Козара 64”. Током постојања Сусрети су мењали називе и организаторе, али су се главни програми увек одржавали на Козари и у Приједору.[1]

Књижевни сусрети на Козари
Датум(и)месец септембар
Основан1964.
Типкултурна и књижевна манифестација
ЛокацијаКозара - Приједор
Веб-сајт
Књижевни сусрети на Козари

Због ратних дешавања у БиХ, дошло је до паузе од 1992. до 2001. године. Од 2001. године, извршни организатор и покровитељ Књижевних сусрета на Козари је Град Приједор.[2]

Историјат уреди

 

На иницијативу Општинског комитета Савеза омладине Приједор, од чланова литерарних секција приједорских средњих школа, у фебруару 1964. године, основан је Клуб младих писаца „Петар Кочић” Приједор. Својим личним ангажовањем чланови Клуба су исте године организовали су Скуп младих писаца Босне и Херцеговине, поводом 27. јула, дана устанка у БиХ, који је одржан у шаторском насељу на Мраковици. У организацију првих Сусрета, Клуб младих писаца „Петар Кочић“ је имао највећу подршку од ОК СО Приједор, а већ на наредним Сусретима прикључили су се и покровитељи, прво Фабрика целулозе и папира Приједор, па онда и Рудник жељезне руде Љубија, који је био покровитељ Сусрета све до 1991. године. Од 1966. године у организовање Сусрета укључила се и Културно просвјетна заједница Приједор.

Од оснивања до данас, Књижевне сусрете на Козари карактеришу три периода који се разликују и по облику организовања и по концепцији.

  • од 1964. до 1973. године на Козари су се окупљали млади писци и Сусрети су носили назив Скуп младих писаца БИХ „Козара”,
  • од 1974. до 1992. године на Козару долазе најеминентнији писци тадашње Југославије и Сусрети су се одржавали под називом Сусрет књижевника Југославије на Козари,
  • од 2001. године, Сусрети добијају данашњи назив и окупљају књижевне ствараоце српског језичког подручја.[3]

Награде Сусрета уреди

Од 1978. године Сусрети додељују своју Књижевну награду „Скендер Куленовић”, а од 2002. године додељује се и Награда „Књижевни вијенац Козаре” за животно дело.[4] Први добитник награде „Скендер Куленовић” је Бранко Ћопић, а „Књижевни вијенац Козаре” Стеван Раичковић.

Добитници награда уреди

  • 1978.
Бранко Ћопић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за целокупни књижевни опус
  • 1979.
Родољуб Чолаковић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за целокупни књижевни опус
  • 1980.
Јуре Каштелан - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за поетски опус
  • 1981.
Мишко Крањец - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за изузетно остварење из области књижевности
  • 1982.
Младен Ољача - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за целокупни књижевни опус
  • 1983.
Васко Попа - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за новину у југословенској поезији
  • 1984.
Михаило Лалић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књижевно дело
  • 1985.
Блаже Конески - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за целокупни књижевни опус
  • 1986.
Данило Киш - Добитник награде „Скендер Куленовић“
  • 1987.
Ранко Маринковић - Добитник награде „Скендер Куленовић“
  • 1989.
Дервиш Сушић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за најбољу књигу године
  • 1990.
Душан Костић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за најбољу књигу године
  • 1991.
Јара Рибникар - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за целокупни књижевни опус
  • 2001.
Љубомир Симовић - Добитник награде „Козара“ за књигу „Тачка”
  • 2002.
Стеван Раичковић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре“ за животно дело
Рајко Петров Ного - Добитник награде „Скендер Куленовић” за књигу године „Најлепше песме Р. П. Нога”
  • 2003.
Ђорђо Сладоје - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Душа са седам кора”
  • 2004.
Ранко Рисојевић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Први свијет”
  • 2005.
Светозар Кољевић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре“ за животно дело
Ненад Грујичић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „ Светлости и звуци”
  • 2006.
Милосав Тешић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „У тесном склопу”
  • 2007.
Милован Марчетић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Ташкент”
  • 2008.
Матија Бећковић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре“ за животно дело
  • 2009.
Мирослав Максимовић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „77 сонета”
  • 2010.
Дара Секулић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Го паук”
  • 2011.
Драган Колунџија - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре“ за животно дело
  • 2012.
Добрица Ерић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Моји рођаци из долине цвећа”[5]
  • 2013.
Ранко Павловић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Дубље од слутње”
  • 2014.
Љубивоје Ршумовић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре“ за животно дело[6]
  • 2015.
Никола Вујчић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Сведочење”
  • 2016.
Зоран Костић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Таче печат”[7][8]
  • 2017.
Милован Данојлић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре“ за животно дело[9]
  • 2018.
Здравко Миовчић - Добитник награде „Скендер Куленовић“ за књигу године „Шта је душа скупила”
  • 2019.
Душан Ковачевић - Добитник награде “Књижевни вијенац Козаре” за животно дело[10]
  • 2020.
Драгослав Михаиловић - Добитник награде “Скендер Куленовић-Књижевни вијенац Козаре” за животно дело
  • 2021.
Ђорђе Нешић - Добитник награде “Скендер Куленовић-Књижевни вијенац Козаре” за животно дело[11]

Издавачка делатност уреди

Издавачка делатност Сусрета покренута је одлуком на 45. књижевним сусретима на Козари, на седници одржаној 17. новембра 2017. године, када је именован и Уређивачки одбор. Циљ ове одлуке је био да се ова књижевна манифестација обогати и убудуће прати са одговарајућом књижевном едицијом.[12]

Уређивачки одбор је одлучио да едиција има три линије (стилски и графички различите само у нијансама) под називом:[13]

  • Овјенчани, посвећена лауреатима,
  • Трагови, пратиће учеснике Сусрета, све оне писце који су у прошлости долазили на књижевну Козару,
  • Свједочења, биће усмјерена ка ретким, необичним, али значајним литерарним и уметничким појавама и догађајима, који се могу довести у везу са Сусретима.

Намера је да се у сваком годишњем колу објаве две или три књиге из линије Овјенчани, те да се сваке друге или треће године појави по једна књига Трагова и Свједочења.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Književni susreti na Kozari u septembru”. Srpska Cafe. Приступљено 8. 11. 2021. 
  2. ^ „Prijedor: Održana svečana akademija kojom su otvoreni 49. Književni susreti na Kozari”. Prijedor Danas. Приступљено 8. 11. 2021. 
  3. ^ „Književnih susreta na Kozari”. MIC. Приступљено 8. 11. 2021. 
  4. ^ „Добитници”. Књижевни вијенац Козаре. Архивирано из оригинала 08. 11. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2021. 
  5. ^ „Završeni 40. Književni susreti na Kozari / The 40th Kozara Writers’ Assembly Closed”. Parks Dinarides. Приступљено 8. 11. 2021. (језик: српски)(језик: енглески)
  6. ^ „Отворени 42. Књижевни сусрети на Козари”. Глас Српске. Приступљено 8. 11. 2021. 
  7. ^ „44. Književni susreti na Kozari”. Nacionalni park Kozara. Архивирано из оригинала 08. 11. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2021. 
  8. ^ „44. književni susreti na Kozari”. Banjalučanke. Приступљено 8. 11. 2021. 
  9. ^ „45. Књижевни сусрети на Козари”. ЈУ Основна школа "Десанка Максимовић" Приједор. Приступљено 8. 11. 2021. 
  10. ^ „KNJIŽEVNI SUSRETI NA KOZARI: Dušanu Kovačeviću nagrada za životno djelo”. OPCIJA. Приступљено 8. 11. 2021. 
  11. ^ „НЕШИЋУ "СКЕНДЕР КУЛЕНОВИЋ": Проглашењем добитника почели Књижевни сусрети на Козари”. Novosti. Приступљено 8. 11. 2021. 
  12. ^ „Pravilnik o izdavačkoj djelatnosti Književnih susreta na Kozari” (PDF). Grad Prijedor. Приступљено 8. 11. 2021. 
  13. ^ „PAVLOVIĆ: KNjIŽEVNI SUSRETI NA KOZARI ČUVAJU SJEĆANjE NA SLAVNU ISTORIJU”. СРНА. Приступљено 8. 11. 2021. [мртва веза]

Спољашње везе уреди